Hvala.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, pre svega, želim da izrazim veliko zadovoljstvo u ime poslaničke grupe SPS, s obzirom da imamo pred nama dva izuzetno dobra predloga zakona.

Liberalizacija tržišta, globalizacija ekonomije, ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja, pojava velikog broja poštanskih operatera predstavlja okosnicu i potrebu za jačanjem konkurentnosti i na nacionalnom i na međunarodnom tržištu.

Ključni cilj poštanske reforme jeste izuzetno kvalitetetan, efikasan, inovativan i održiv poštanski sektor, naravno, prilagođen potrebama 21. veka.

Kako je sve počelo, pomenula je koleginica Snežana. Istorijski posmatrano, Republika Srbija bila je u to vreme kao kneževina jedna od 22 države koje su osnovale Svetski poštanski savez 1874. godine. Dakle, Srbija je bila osnivač najstarije međunarodne organizacije na svetu i svega nekoliko godina kasnije, 1881. godine postala je i članica Interparlamentrne unije, odnosno potpisala Akt o osnivanju Interparlamentarne unije, čije je zasedanje na 130 godina od osnivanja bilo prošle nedelje u Beogradu.

Pošta Jugoslavije bila je jedna od osnivača Svetskog poštanskog saveza, učestvujući u izradi ustava ove organizacije na kongresu u Briselu 1952. godine, a danas ova organizacija broji ukupno 193 članice.

Svetski poštanski savez stvorio je jedinstvenu teritoriju za uzajamnu razmenu pismonosnih pošiljki na principima jedinstvene poštanske teritorije, slobodnog poštanskog tranzita i jedinstva taksi, a u cilju, naravno, unapređivanja međunarodnog poštanskog saobraćaja, obezbeđivanja kvalitetne, efikasne i dostupne univerzalne poštanske usluge.

Usvajanjem zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koje je pred nama danas, preciznije će se definisati uslovi pod kojima ovlašćeni poštanski operater država članica obavlja međunarodne poštanske usluge, obezbediće se pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim pravnim i fizičkim licima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji pod jednakim uslovima i pristupačnim cenama i poštovanje svih međunarodnih normi koje se odnose na zaštitu životne sredine, unapređenje sigurnosti poštanskih pošiljki, bezbednost korisnika i zaposlenih, kako se ne bi ugrozili život, zdravlje i životna sredina i imovina.

Živimo u vremenu u kome razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija značajno utiče na sve oblasti i na sve usluge, samim tim i na poštanski sektor. Iskustva poštanskih operatera širom sveta pokazuju da kroz saradnju sa državnim institucijama i međunarodnim organizacijama operatori mogu uspešno da posluju.

Prilagođavanje poštanskih usluga, pa i u Srbiji nedvosmisleno može biti primer i za sve ostale privredne usluge, posebno u oblasti energetike, saobraćaja ili pak transporta.

Republika Srbija napreduje u procesu usklađivanja sa važećim direktivama EU, a sve u cilju podizanja stepena zaštite korisnika ovih usluga, podizanju bezbednosti pošiljka, svakako, kao i podsticanje jačanja konkurencije.

Očigledno je da je prilikom izrade ovog zakona uložen veliki trud, zalaganje i stručnost i to jeste rezultiralo jedan kvalitetan predlog.

Pomenuću nekoliko predloženih rešenja, a to je dostupnost univerzalne poštanske usluge kroz obavezu davaoca poštanske usluge da obezbedi dovoljan broj pristupačnih tačaka i da u kontinuitetu na celokupnoj teritoriji Republike Srbije po pristupačnim cenama, bez diskriminacije pruža univerzalnu poštansku uslugu.

Naglašena je u zakonu i briga da se korisnicima sa invaliditetom omogući dostupnost poštanskih usluga, a takođe obezbediće se i održivost univerzalne poštanske usluge definisanjem opsega rezervisanih usluga, odnosno pošiljke do 50gr koja može pružiti samo davalac univerzalne poštanske usluge.

Izmene i dopune zakona prate nove zahteve tržišta i korisnika i štite prava potrošača definisanjem načina postupanja pri reklamaciji samih korisnika, roka za postupanje po reklamacijama naknada štete i kaznene mere.

Posebno bih istakla da se u Predlogu zakona jasno vidi da smo vodili računa, naravno, o procesu stabilizacije i pridruživanju i to se ogleda i u jačanju pozicije nezavisnog regulatornog tela. U slučaju Republike Srbije to je regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge kroz nove nadležnosti kao što su davanje saglasnosti na cene univerzalne usluge van domena rezervisanih poštanskih usluga, vršenje stručnog nadzora nad radom poštanskih operatora i posebno bih istakla rešenje kojim se uvodi medijacija u procesu vansudskog poravnanja.

Takođe napominjem da je pozitivna evropska praksa upravo to i pokazala da jačanjem regulatornog tela se obezbeđuje efikasniji razvoj tržišta i poštanskih usluga, pa bih ovom prilikom istakla da kao član nadležnog odbora moram da pohvalim rad ovog nezavisnog regulatornog tela i da istaknem da je u prethodnim godinama sve što zapravo i projektovano, a u skladu sa nadležnostima ovog regulatornog tela i sprovedeno, a to možemo ne samo kroz razmatranje njihovih godišnjih izveštaja već i kroz direktnu saradnju sa predstavnicima RATEL-a kao narodni poslanici da utvrdimo.

Drugi predlog zakona je o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Predlog je, takođe, izuzetno kvalitetan, uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti. Primena Zakona o informacionoj bezbednosti, koji smo usvojili 2016. godine, pokazao je potrebu za izmenom određenih odredbi, ali i usklađivanjem sa Direktivom EU koja je neposredno nakon usvajanja tog zakona 2016. godine i stupila na snagu.

Članom 6. Zakona o informacionoj bezbednosti utvrđene su oblasti u kojima su IKT sistemi od posebnog značaja, te je u ovom članu izvršena dopuna za još jednu oblast, a to je digitalna infrastruktura i usluga informacionog društva.

Određeno je da se pre javnog objavljivanja, obaveštavanja o incidentu od strane nadležnog ministarstva, izvrše prethodne konsultacije sa operaterom IKT sistema od posebnog značaja koji je dostavio obaveštenje o incidentu na koji način je obezbeđen integritet operatora IKT sistema od posebnog značaja.

Izmenama je izvršena dopuna u pogledu preciziranja delokruga poslova i obaveza, odnosno nadležnosti i druga rešenja kojima bi se osigurala dostupnost u svako doba, obezbedila neprekidna dostupnost usluga putem različitih sredstava komunikacija.

Nacionalni CERT će reagovati po prijavljenim ili na neki drugi način otkrivenim incidentima u sistemima od posebnog značaja, kao i drugim sistemima u Republici Srbiji, pružajući savete i preporuke na osnovu raspoloživih informacija licima koja su pogođena ovim incidentom.

U okviru unapređenja postojećih zakonskih rešenja od izuzetnog je značaja, naravno, i uspostavljanje evidencije operatora. Uvodi se obaveza nadležnog ministarstva da uspostavi evidenciju IKT sistema od posebnog značaja i da učini dostupnim nacionalnom CERT-u, ali je obaveza operatora da kod nadležnog ministarstva upiše svoj IKT sistem.

Definisan je način obaveštavanja o incidentima koji značajno ugrožavaju informativnu bezbednost preko portala nadležnog organa ili nacionalnog CERT-a u jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima.

Značajno je reći da je predviđena i saradnja CERT-ova u Republici Srbiji, obavezna saradnja Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti kao što je MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, odbrane, zatim CERT-ovi službi bezbednosti i samostalnih operatora u Srbiji i propisano je redovno održavanje sastanaka.

Dodate su i odredbe, to bih posebno istakla, o zaštiti dece pri korišćenju komunikacionih tehnologija.

Na samom kraju bih pohvalila rad Ministarstva ne samo u pogledu onog što u prethodnim godinama ste činili kada je u pitanju bezbednost dece na internetu, jedna sjajna i uspešna kampanja je u toku, već i sve što ste učinili, to jest doprineli ne samo razvoju digitalne pismenosti, već i unapređenju informatičkog društva u Srbiji.

U danu za glasanje podržaćemo ove zakone. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Gospodine ministre i članovi Ministarstva, s punim pravom smatram da je ovo neozbiljno od strane Ministarstva da o predlogu koji je u Skupštinu stigao pre dve godine raspravljamo danas na osnovu podataka koje sadrži ovaj materijal iz razloga što je i sam ministar pročitao, i to dobro ste pročitali, ministre, moram da vas pohvalim, imate stil kada je to u pitanju, podatke koji datiraju iz 2014. godine. Zamislite kakav je to apsurd? Mi raspravljamo o materijalu, raspravljamo o poštanskim uslugama, a u ovom materijalu najnoviji podaci su iz 2015. godine. Prosto, čovek da ne poveruje da za ove dve godine nije se našlo za shodno u okviru Ministarstva da se dopune ovi podaci, podaci koji su itekako relevantni za raspravu, koji su jasni pokazatelji kuda treba i na koji način stremiti kada je u pitanju pružanje ovih u sluga.

Imamo primer isto tako da za ove dve godine u Ministarstvu nisu našli za shodno da pretresu ovaj tekst Predloga zakona, pa imamo u naslovu umesto „licence“ piše „lence“. U tekstu se dalje vidi da je logično da su licence, ali morate se složiti, gospodo, za ovakvo jedno ministarstvo značajno ovo je suviše neozbiljno. Bar ste mogli ovu jezičku korekciju da izvršite.

Zašto je veoma bitno to? Iz razloga što kada gledamo ove podatke, vidimo, čak u dijagramima je prikazano, da obim poštanskih usluga beleži pad. Od ekonomske krize pa sve do 2014. godine beleži pad svih, sumarno gledajući, poštanskih usluga. Među njima neke usluge beleže rast, ali mi imamo samo podatak do 2014. godine.

Gospodine ministre, ako bi bili ljubazni, to vam je strana 49, samo da pogledate dijagrame do 2014. godine. Gospodo, vama radi informacije samo. Nemojte ovo da zloupotrebite. Sada je 2019. godina. To je pet godina prošlo od ovih podataka. Naravno, imam puno poverenja u vas. Ne govorim iz razloga da bih umanjivao vaš rad, značaj vašeg rada, ali govorim iz razloga da ipak mi poslanici zaslužujemo neko poštovanje. Ipak smo mi na nivou nekom da možemo da uvidimo da u Ministarstvu niko nije našao za shodno da obrati pažnju, pogotovo u stručnoj službi i da kaže – čekajte, već pet godina je prošlo od 2014. godine, hajde da vidimo obim poštanskih usluga da li se menja.

Ovde imamo jasne pokazatelje da još neki parametri datiraju iz 2016. godine. Evo, recimo, broj poštanskih operatera u Republici Srbiji od 2010. do 2016. godine. Ovo je mnogo svežije. Ovo je, u odnosu na prethodnu informaciju, nedavno bilo. Znači, 2016. godina. Ako je ovo 2019. bog te pita koliko je sada porastao broj operatera, što je veoma bitno, veoma važno.

Ne možete, gospodo, tako da izlazite pred parlament sa veoma značajnim predlogom zakona. Zašto? Ako ništa drugo, ako ne poštujete poslanike, instituciju parlamenta, morate poštovati nešto što se zove tradicija poštanskih usluga u Srbiji. Gospodo, oni datiraju još od 1807. godine, od Prvog srpskog ustanka, kada je Karađorđe slao poštu, a zvanično hatišerifom koji je Knjaz Miloš Obrenović dobio da može da formira zvanično nešto što se zove poštanska usluga, odnosno pošta.

Znači, ta tradicija je skoro dva veka. Tradicija pošte u Srbiji, nacionalne institucije, a ovde nigde niste stavili da je to nacionalna institucija. Vi ste stavili – opšta mesta, a ovo može da bude primenjeno i u Sloveniji, može i u Hrvatskoj, može i u Albaniji, gde god hoćete, nema nigde nacionalno. Ima ponegde gde se kaže – teritorija Republike Srbije, pa se čovek snađe.

Tradicija je mnogo duža u poštanskim uslugama, u postojanju pošte, nego što je tradicija postojanja mnogih država u okviru EU. Možda vama sada ovo malo zvuči nelogično, ali rado i često vi spominjete kako se neki drugi narodi, kako se neke druge države, njihovi predstavnici pozivaju na tradiciju. Tradicija od 200 godina barem nalaže toliko poštovanja. Ako ne to, onda, gospodo, morate imati realnost pred očima. Pošta Srbije je organizacija u kojoj je trenutno zaposleno 15.000 građana Srbije. To je skoro najveća radna organizacija u Srbiji. Barem prema tim ljudima imajte poštovanja i izađite sa materijalom koji će biti, ne samo sa svežijim, nego i tačnijim činjenicama.

Pošto mislim da ovo vreme kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS podeli u dva dela, na ove tri tačke, ono što je veoma bitno da znaju građani kakve su nadležnosti pojedinih organa kada su u pitanju poštanske usluge. Imamo Vladu, Vlada ima nadležnosti da uređuje osnovna opredeljenja i principe obavljanja poštanskih usluga, donosi strateške akte itd. Imamo ministarstvo koje donosi propise na osnovu ovlašćenja utvrđenih zakonom, onda vrši nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa i imamo agenciju.

Ono što je po nama, srpskim radikalima, veoma bitno – kada ćete jednom, ne da ukinete te agencije, već neke agencije koje kao regulatorna tela treba da postoje, kada ćete ih nazvati nacionalnim agencijama? Kada ste već prepisivali ovaj zakon po ugledu na pojedine članice EU, ovo je prevod inače, gospodo, da znate, sa hrvatskog, a njihovog maternjeg srpskog jezika, sa ijekavice. To je prevod samo što su malo ispreturani članovi, da se Vlasi ne dosete, da se mi ne bi snašli, a ja inače imam original tog predloga zakona, odnosno zakon o hrvatskim poštama, odnosno poštanskim uslugama. Potpuno isto, ali su oni svoju agenciju nazvali hrvatska agencija. Kada ćete vi da kažete da je to srpska agencija, da je to srpska pošta? Čega se stidite?

Ono što je potpuno jasno jeste ta doza mazohizma koja je prisutna kod vladajuće koalicije. Vi stvarno na svakoj tački Predloga zakona navodite kao najbitnije ulazak u EU. Čekajte, ljudi, da li ste vi svesni činjenice da, bez obzira koliko vi to želeli, koliko na ovaj ili onaj način to pokušavali, neće EU Srbiju, neće. Osnovni uslov nije regulisanje, zakonsko regulisanje, funkcionisanje poštanskih usluga ili neki drugi, nego je osnovni i glavni uslov priznavanje KiM. Dokle to više da vam govore predstavnici EU? Dokle više da vam ispiraju glavu ovi što dolaze preko okeana, a vi nama uvek servirate – ovde je veoma bitno da bi ušli u EU, moramo da uskladimo funkcionisanje ovog sistema poštanskih usluga sa standardima EU?

Naravno, niko normalan nije protiv usklađivanja u onom delu koji unapređuje funkcionisanje poštanskih usluga, ali uvek ima ona druga strana medalje. Mora se voditi računa da u ovoj opštoj bedi, siromaštvu Javno preduzeće „Pošta“, pružanje poštanskih usluga nije samo ekonomska, nego i socijalna kategorija. Tu je velika mogućnost da se ljudi zaposle.

Drugo, osim ove dve funkcije, po meni, ona ima i te kako značajnu funkciju kada je u pitanju odbrana države. Nemojte tako da se igrate. Vi uzimate, čak idete toliko daleko da po ugledu, kako se to kaže, videla žaba, pa i ona digla nogu, na evropske standarde agencija može da donosi podzakonske akte. Kako može agencija da donosi podzakonske akte? Recite mi, molim vas? Valjda je tu ministarstvo, valjda je tu Vlada, ali agenciji se daju tolika ovlašćenja da čovek mora da razmišlja kakva je svrha, kakva je uloga ministarstva i Vlade. Može agencija sve da radi. Agencija je ključna ovde. Ona će da odlučuje o kriterijumima, ona će da odlučuje o licencama, ona će da odlučuje o ceni usluga. O svemu će odlučivati agencija. Doduše, ima u pojedinim segmentima gde bi trebala da se konsultuje sa ministarstvom, odnosno da bude u nekoj konsultaciji sa Vladom, kako se to kaže, ali je potpuno neshvatljivo.

Neshvatljivo je da vi prepišete sve od reči do reči, čak i o uslovima za bavljenje ovim poslom, a izostavite nešto što je veoma, veoma bitno, osim ovih standarda za univerzalne poštanske usluge, zaboravili ste, gospodo, da stavite jedan kriterijum, a to je kvalitet usluga. Kvalitet usluga je u EU jasno izdefinisan. On je izdefinisan procentom koji se odnosi na broj, odnosno procenat podeljene pošte u toku jednog dana, odnosno maksimalno tri dana i on se kreće od procenta od 85% u toku jednog dana, prispela najbrža pošta, treba da se distribuira primaocima, do za tri dana 95%. To nigde nema ovde. Ovde imate samo da je oročeno sa vremenom, od jedan do tri dana, odnosno od jedan do pet dana i da će jedan dan biti dan u nedelji kada se isporučuje pošiljka, odnosno kada se ostavlja obaveštenje da je pošiljka stigla. Nemate nigde pravo merilo da se kaže – jeste, distributer može da bude onaj koji ima operativno ili infrastrukturu toliko sposobnu da u toku jednog dana može 85% pristigle pošte da uruči primaocima, odnosno u maksimalno tri dana da to bude 95%.

Kada je u pitanju unutrašnji saobraćaj, kada je u pitanju međunarodni saobraćaj tu reguliše sve ovaj svetski savez, i to je nešto što su kriterijumi koji moraju da se poštuju. U drugom delu svog izlaganja osvrnuću se jednim delom i na preostale dve tačke. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalaze tri zakonska predloga, kao što smo već čuli to su: Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza i Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što možemo da vidimo, ovde se u stvari radi o dva predloga zakona i o jednoj ratifikaciji međunarodnoj akata.

Što se tiče samog Predloga zakona o poštanskim uslugama, mogu da kažem, kao što smo već čuli, ovaj predlog zakona Vlada je usvojila na svojoj sednici 28. novembra 2017. godine i osnovni razlozi za njegovo tadašnje usvajanje ogledali su se u tome da bi se poboljšao kvalitet poštanskih usluga i da bi što bolje funkcionisao poštanski saobraćaj.

Naravno da je pre toga izvršena analiza poštanskog tržišta i poštanskih usluga i ona je još jednom ukazala zaista veliku potrebu za tim, a naravno potrebu u vidu podizanja bezbednosti poštanskih pošiljki.

Novine koje su se našle u ovom Predlogu zakona, a na koje je ukazala praksa, pre svega se odnose na odgovornost onoga ko pošiljku šalje.

Čuli smo malo pre da je sam sadržaj pošiljke često bio neprimeren i neadekvatan, a to se dešavalo iz razloga što zakonski ta oblast do sada nije bila regulisana.

Ovim zakonom jasno se reguliše šta to može biti sam sadržaj pošiljki, kao i to na koji način sama pošiljka mora, odnosno treba biti upakovana, da ne bi oštetila druge pakete, a da ne bi došlo čak i do povređivanja onih koji vrše sam transport pošiljke.

Pored toga, ovim zakonskim predlogom vrši se usklađivanje sa zakonima koji prodiru u oblast poštanskog saobraćaja, a to su zakoni o prekršajima, zakoni o inspekcijskom nadzoru i Zakon o zaštiti potrošača.

Pored ovog usklađivanja sa zakonodavstvo, odnosno sa propisima Republike Srbije, ovim zakonskim predlogom vršilo se i usklađivanje sa aktima Svetskog poštanskog saveza, a posebno se vodilo računa na izgled poštanske marke koju propisuje Poštanski savez, a on posebno naglašava to da se na samoj poštanskoj marki mora naći naziv države koja štampa određenu marku.

Takođe, ovaj Predlog zakona prilagođen je i sa propisima Evropske unije, što ja lično smatram da će svakako doprineti poboljšanju poštanskih usluga.

Ono što je takođe bitno da kažem jeste da je na osnovu zaključka Odbora Vlade Republike Srbije za privredu i finansije o ovom tekstu predloga, tada nacrta zakona, održana javna rasprava i to u periodu od 3. novembra do 14. decembra 2016. godine.

Što se tiče Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao što sam već navela, ovde se radi o ratifikaciji međunarodnih akata, a Srbija je preuzela tu obavezu pristupivši članstvu u samom Svetskom poštanskom savezu, a ono kaže da sva akta koja budu usvojena na kongresu Svetskog poštanskog saveza moraju biti ratifikovana, odnosno prilagođena propisima određene države.

Inače, sam Poštanski savez osnovan je 1874. godine, pre svega sa ciljem da se uspostavi što bolje funkcionisanje poštanskog saobraćaja, a nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija pristupila je Svetskom poštanskom savezu 18. juna 2001. godine.

Inače, Svetski poštanski savez broji 192 države članice i on predstavlja jednu nepolitičku organizaciju, ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja samog poštanskog saobraćaja u okviru svake države članice.

Što se tiče finansijskih obaveza za Republiku Srbiju, Republika Srbija je dužna da plati samo uplatu doprinosa koju plaćaju sve članice države Svetskog poštanskog saveza. Inače, samim izvršenjem akata Svetskog poštanskog saveza, neće se stvoriti nikakva dodatna obaveza koja će se isplaćivati iz budžeta Republike Srbije.

Treći po redu zakon u okviru današnje objedinjene rasprave jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kao što svi već dobro znamo, jedan od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije jeste digitalizacija. Srpska napredna stranka, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, svakako želi da transformiše Srbiju u digitalnog lidera u regionu. Svakako da svi možemo da primetimo to da se na izgradnji digitalne infrastrukture veoma ubrzano radi, da se uvode brojne elektronske usluge, a sve u cilju da se smanji birokratija, da se građanima Srbije obezbedi bolji i lakši pristup, da svoje slobodno vreme troše na jedan drugačiji način, a ne da stoje u nepreglednim redovima.

Takođe, digitalizacija svakako podstiče borbu protiv korupcije, jer kada nemate priliku da se susrećete sa ljudima koji odlučuju o vašim predmetima, kada nemate potrebe da obilazite šaltere i razne kancelarije, onda ljudi ne budu u prilici ni da dođu da ponude nekakva sredstva i da se bave koruptivnim radnjama.

Ono što je jako bitno da naglasim jeste da je Vlada Republike Srbije planirala da digitalizuje veliki broj usluga. U narednih pet godina planirana je potpuna digitalizacija 30 izuzetno važnih usluga koje će svakako omogućiti lakše funkcionisanje svakodnevnih obaveza građana Srbije, a ta digitalizacija je planirana čak dotle da će se praviti aplikacije putem mobilnih telefona, gde će građani moći da pristupe određenim uslugama.

Digitalizacija svakako predstavlja nešto što će u velikoj meri poboljšati i olakšati život svih građana. Međutim, prelaskom u jedan digitalni svet, svakako da se stvaraju brojne opasnosti i mogućnosti za brojne zloupotrebe.

Ovaj zakon upravo treba da obezbedi i da isprati korak u bezbednosti svih digitalnih usluga u Srbiji. Tome u prilog govori što već nakon tri i po godine donosimo novi zakon, jer digitalizacija u Srbiji zaista ide jednim brzim korakom, a zakon koji treba da obezbedi njegovu bezbednost mora zaista pratiti svaki njegov korak.

Najznačajnija novina u ovom Predlogu zakona jeste poglavlje koje se tiče bezbednosti dece na internetu. Istraživanja su pokazala da imamo decu koja već sa četiri godine uzrasta dolaze u kontakt sa digitalnim uređajima, a već sa pet godina počinju da koriste internete i mobilne telefone.

Međutim, ono što zaista jeste zabrinjavajuće je da dve trećine roditelja i vaspitača nema dovoljno znanja i veština da zaštite svoju decu od mogućih zloupotreba.

Pored toga što su internet i digitalne komunikacije veoma dobro mesto za učenje i za zabavu, svakako mogu biti izuzetno i opasna mesta iz razloga što deca u samo par klikova mogu upasti u veoma ozbiljne opasnosti. Internet i mediji nisu opasni za decu samo ukoliko postoji 100% kontrola roditelja.

Priliko stupanja na snagu zakona koji je trenutno na snazi 2016. godine jedan od ciljeva bio je i osnivanje Nacionalnog kontrolnog centra za bezbednost dece na internetu. Ovaj centar je do sada primio sedam hiljada poziva, a od 1.380 predmeta 155 predmeta je imalo elemenata krivičnog dela.

Statistika je pokazala da su deca na internetu uvek najlakša i najčešća meta, a to je pre svega zbog toga što, opet statistika kaže, da više od 85% dece provede više od sat vremena dnevno na internetu. Zatim, 11% roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta stupila u kontakt sa nepoznatim osobama, a čak 30% roditelja izjavilo je da su njihova deca bila izložena neprikladnim sadržajima na internetu.

Ono što je za sada poražavajuće jeste da je samo 17% roditelja izjavilo da se razume u digitalne inovacije i da zna na koji način da zaštiti svoje dete na internetu.

Ono što jeste jedan od velikih planova Vlade Republike Srbije je da se savremene tehnologije prenesu u osnovno školsko obrazovanje u Srbiji. Smatram da to zaista jeste dobra ideja, ali svakako da prva linija zaštite mora biti kuća, mora biti porodica. Svakako da se deci u tom prvom nivou mora objasniti šta znači internet i šta znači biti na internetu, a onda posle porodice svakako se treba raditi na njihovom obrazovanju. Deca se moraju naučiti da filtriraju sadržaje na internetu. Deci se mora objasniti šta znači kada kreiraju nekakav nalog na društvenim mrežama. Mora im se objasniti to da iako imaju šifru na određenom nalogu ne znači da ta šifra znači potpunu njihovu bezbednost i deci se mora jasno reći da jednom nešto, jednom objavljena stvar na internetu zaista uvek ostaje na internetu čak iako oni to izbrišu sa svog naloga.

Neki stručnjaci su predložili da bi bilo korisno i dobro da se deci ograniči da dnevno koriste sat vremena bilo koji uređaj sa ekranom. E sada, ti isti stručnjaci kažu da bi roditelji, u stvari, trebalo da budu dobar primer deci, tako da i oni na isti takav način sve digitalne uređaje koji imaju ekran trebaju da koriste sat vremena dnevno, što, složićete se, odnosno složićemo se svi zaista nije jednostavno u današnje vreme. Ali, isti ti stručnjaci su naveli, a sa tim se, takođe, možemo složiti da je jako teško proceniti kada smo na internetu koliko mi zaista vremena provedemo na internetu, a još je teže to vreme ograničiti u nekom smislu. To su oni, ti isti stručnjaci uporedili, u stvari, sa konzumiranjem narkotika. Na takav način jednostavno se beži od stvarnosti i odlazi se u jedan drugi svet, izbegavaju se realne obaveze.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da u današnjem Predlogu zakona postoje još dosta brojnih izmena koje su zaista veoma bitne. Jedna od njih jeste da se u ovom Predlogu nalazi usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima sa EU, a nešto od toga je, takođe, da se unapredi već postojeće rešenje.

Međutim, ono što bih ja želela svakako da naglasim i dosta sam već govorila o tome, jeste bezbednost dece na internetu i edukacija roditelja. To je zaista jako bitno, jer moramo ih zaštiti i roditelji zaista ni jednog trenutka ne smeju pomisliti da je dete na internetu potpuno bezbedno. To isto mogu da uporedim, ostaviti dete samo na internetu mogu da uporedim kao kada biste poveli dete i ostavili ga na nekoj raskrsnici da se samo snađe, a da mu pri tom ne objasnite ni šta znači semafor, ni šta znači preći ulicu, nego ga jednostavno u četiri godine ostaviti tako da se snađe samo. Ovaj zakon, naravno, da upućuje na to da roditelji moraju biti edukovani.

Roditelji mogu smatrati da zaista znaju šta dete radi na internetu tek u trenutku kada budu mogli da odgovore na sledeća pitanja, a to su: da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi? Da li znate koju vrstu tehnologije vaše dete koristi, a da ona omogućava drugima da imaju pristup njemu? Da li znate da li je vaše dete sposobno da se suoči sa tim kad se nađe sa neprimerenim sadržajem na internetu? I, naravno, pitanje svih pitanja – da li slepo verujete detetu ili ga pažljivo pratite?

Moj savet za sve roditelje jeste da pažljivo pratite svaki digitalni korak vašeg deteta na internetu i da budete sigurni u to da vam ono neće reći baš svaki korak i da vam neće reći baš sve sa čim se susreo na internetu.

Lično bih volela da ovaj zakon zaista posluži samo kao prevencija, odnosno obaveza da postoji i da smo ga doneli u današnjem trenutku, da ni jedno dete zaista ne bude ugroženo na internetu.

Srpska napredna stranka svakako će podržati ovaj Predlog zakona, a ja ovim putem želim da pozovem i ostale narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju i podrže ovaj tekst zakona, ako ni zbog čega drugog, onda zbog bezbednosti naše dece na internetu. Hvala.

Hvala, gospođo Rakić.
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Pošto se za sada niko ne javlja, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, i 3. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Profesore, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Prvo pitanje koje bih želeo da uputim ministru i njegovim saradnicima jeste – zašto se posle toliko vremena od osnivanja „Pošte Srbije“ ne može u Srbiji poslati telegram na ćirilici, što je suprotno članu 10. Ustava Republike Srbije kojim je regulisano to pitanje i suprotno je tački 15. izjave o pristupanju Republike Srbije EU? Ko to i do kada će biti tolerisan što se ne omogućava korišćenje ustavnog prava? U vreme kad smo Morzeovom azbukom slali telegrame, to je bilo moguće. Danas kada imamo internet i enormno povećanje budžetskih sredstava za odeljenje u Kabinetu predsednice Vlade za informatička poboljšanja to nije moguće.

Drugo pitanje odnosi se na Predlog odluke o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu. Molim vas da mi odgovorite – da li je direktor Republičkog PIO fonda akcionar sa 10%? Zašto Skupština treba da mu da ovlašćenje da on raspolaže slobodnom voljom njegovom, dakle, ne Upravni odbor, nego direktor Republičkog PIO fonda da slobodnom voljom 10% od 668 milijardi dinara može da prebacuje sa jedne na drugu aproprijaciju? Čemu služi Skupština? Zašto mi onda ovo usvajamo? Jesu li izmene i dopune ovoj predloga za 10% budžeta ili nisu ili su manje?

Znači, mi dajemo ovlašćenje direktoru PIO fonda da raspolaže sa većim sredstvima nego što je ukupno povećanje budžetskih sredstava, odnosno ukupnih sredstava, ne budžetskih, nego ukupnih PIO fonda. Pa, gde to ima u svetu? Dajte privatno osnujete taj fond, pa da znamo da smo mi robovi, penzioneri da su robovi kod privatnog vlasnika, itd.

Posle pljačke od 800.000 miliona evra Vlada nam daje ovakav predlog. To vam je tačka 3. na strani 9. Predloga odluke, ako ne znate gde se nalazi. Ja mislim da je krajnje vreme da građani Srbije biraju drugačije poslanike u Skupštini Srbije. Od penzionera je opljačkano 800 miliona evra, navodno srednje bogatim i bogatim, onima koji su imali preko 25.000 što je ispod minimalne potrošačke korpe, 80 milijardi su opljačkani poljoprivrednici, 100.000 poljoprivrednih domaćinstava koja imaju gazdinstvo je ugašeno od 2012. godine do sada. Pitam vas – čemu ovo vodi? Kome treba Srbija bez Srba? Kome mi serviramo Srbiju bez Srba? Ko će je naseliti?

Takođe, mi smo ovaj Predlog odluke dobili po hitnom postupku. Ja sam ga sada našao u kancelariji. Juče ga nisam video u kancelariji. Ne znam kada je dostavljen. Šta ćemo da radimo? Kada treba amandmane da damo, do kada? Lako je vama, vi imate sekretare poslaničkih klubova, imate savetnike, imate službe na raspolaganju itd. Na kraju, imate i zvonce da li treba da glasate ili ne. Mene zvonce ne opominje da li treba da glasam ili ne.

Još jedno pitanje, dozvolite da završim. Jutros sam avansno potrošio najavljenu socijalnu pomoć penzionerima od po 5.000. To sam jutros po zamolnici od Udruženja Čačana u Beogradu uplatio na račun samohrane majke sa troje dece kojoj isključuju struju zbog duga od 33.000 dinara.

Hvala prof. Ševarliću.

(Veroljub Arsić: Poslovnik!)

Povreda Poslovnika, Veroljub Arsić.

Izvolite gospodine Arsiću.

Član 103. i 107. Poslovnika su povređeni. Ova objedinjena rasprava ne podrazumeva Fond penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, to je u vezi člana 103. potpuno je promašena tema dnevnog reda, a 107. zato što ovde neko od mojih kolega pokušava da unese i paniku i nezadovoljstvo među građanima.

Naime, ta čuvena odredba od 10% da direktor Republičkog fonda za penziono osiguranje može da premešta je regulisana Zakonom o budžetskom sistemu. U Zakonu o budžetskom sistemu stoji ta odredba i ona se odnosi na sve korisnike budžetskih sredstava i ne može da ih raspoređuje slobodno po svojoj volji, nego samo u okviru istog razdela.

Sad, da li kolega koji je o tome govorio zna šta je funkcija, šta je razdeo, šta je aproprijacija. Očigledno da ne zna. Da zna, ne bi takve stvari pričao. Ovo je abeceda budžetskog sistema. Znači, to je isto kao kad hoćete da predajete na univerzitetu, a ne znate da pišete i da čitate.

Nemojte kolega Marinkoviću da dozvolite više da se među građane unosi nekakva panika i nezadovoljstvo da je to neki privatni fond. To je fond koji obezbeđuje sredstva za isplatu penzija i dobar deo tih sredstava se, nažalost, zbog onih sa kojima je on bio na listi, sa kojima je bio biran, kad su rasprodavana preduzeća još u vreme Vlade Vojislava Koštunice i DSS, doveo taj fond u situaciju da mora da se dopunjuje iz budžeta Republike Srbije. Doduše, od kada je SNS na vlasti i Aleksandar Vučić kada je bio tada premijer, a sada predsednik Republike Srbije, te dotacije iz budžeta Republike Srbije su sve manje i manje, i za razliku od onda, mislim da su smanjene za oko 30%. Idemo ka tome da naš Fond za penzijsko osiguranje bude samoodrživ, znači da se isključivo finansira iz doprinosa koje uplaćuju zaposleni, a ne iz kredita kako su to oni radili.

Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Profesore Ševarliću, povredu Poslovnika tražite?
Jedino po tom osnovu mogu da vam dam reč.
Izvolite.