Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 28, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da)
Reč ima Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se u dnevni red ove Skupštine unese i tačka koja govori o izmeni i dopuni Zakona o udžbenicima.

Naime, radi se o jednoj izuzetno važnoj oblasti, ali nažalost ovde ova oblast još uvek nije uređena na adekvatan način, da ne kažem neku težu reč.

Imamo situaciju danas da udžbenike piše svako ili gotovo svako, da svako vrši njihov odabir, jednostavno, to su stvari koje ne smeju i ne mogu da se dopuste.

Ovo pogotovo važi kada su u pitanju udžbenici koji tretiraju i obrađuju nacionalnu istoriju i nacionalnu kulturu, mada i u ostalim udžbenicima ima puno materijalnih grešaka, ali najbitnije su ove dve stavke koje se odnose na nacionalnu istoriju i na nacionalnu kulturu.

Meni je jasno da svaki režim, i to ništa nije novo, se trudi da u svim udžbenicima gde je to moguće provuče ideološku nijansu koju zastupa i to ništa nije sporno, to je u svim zemljama, kod svih režima, ali ovde sa ovim režimom oni čak ni to ne rade, oni se ne trude da neku svoju ideološku nijansu udenu ovde, nego jednostavno kao da su ovu stvar prepustili stihiji.

Recimo, u ono komunističko vreme, mi stariji sigurno, koji smo učili po tim udžbenicima i po tom nastavnom planu i programu, sigurno se sećamo da i znamo da je bila zastupljena ta ideološka nijansa i to značajno zatupljena. Međutim, ti udžbenici, ako se izuzme ova stavka koja se odnosi na tu ideološku nijansu, ti udžbenici su imali dobar kvalitet i konzumenti, odnosno učenici i studenti tih udžbenika nisu srozani tim udžbenicima, nego naprotiv, oni su uzdizani, jer su udžbenike pisali obrazovani, stručni i kompetentni ljudi. Danas je situacija potpuna obrnuta.

Naši preci su i nepismeni i bez udžbenika i bez bilo kakve pismenosti, uspeli da prenesu sa kolena na kolena, generacijama našu istoriju sve najvažnije događaje iz naše istorije i naše kulture i to se očuvalo do današnjih dana.

Međutim, danas kada se informacione tehnologije dostigle nivo čiji smo svi svedoci javlja se jedan paradoks, bukvalno postoji opasnost da se tako nešto izgubi.

Evo, unazad par godina, hajde da kažem, ljudi najširi krug auditorijuma građana Srbije ništa nije nešto mnogo znao značajno o bitkama na Košarama, bitkama na Paštriku i tim slavnim epopejama naše vojske, Vojske Srbije u suprotstavljanju NATO agresiji. Na svu sreću, eto i tu se polako nešto dešava, ali jednostavno moramo voditi računa da to bude više zastupljeno. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od zakona koji sam maločas obrazlagao, u ovom zakonu radi se o čistom pragmatizmu. Jednostavno, postoji nedorečenost u određenom članu zakona, a taj član zakona odnosi se na regulisanje saobraćaja na raskrsnicama, odnosno, govori o tome ko ima pravo prvenstva.

Baš zbog nekih nedorečenosti u ovom zakonu dolazi se do situacije kada nakon saobraćajne nezgode nije jasno i precizno i definitivno moguće utvrditi ko je vinovnik saobraćajne nezgode.

Pravnici, stručnjaci iz oblasti prava, ovu materiju tretiraju na jedan način, stručnjaci iz oblasti saobraćaja tretiraju na drugi način, tako da dolazi do kolizije u mišljenjima i često puta sporovi oko toga ko je izazvao saobraćajni udes traju i po nekoliko godina. Ovo se jednostavno može rešiti na jednostavan način, izmenom samo nekoliko odredaba ovog zakona, gde će se jasno i precizno znati ko ima prvenstvo, pogotovo kada su u pitanju kružni tokovi i neke veće raskrsnice po našim gradovima.

Zato apelujem na vladajuću većinu da stavi na dnevni red predlog ovog zakona, jer se radi o jednoj tehničkoj stvari koja izaziva velike probleme, a za ovu vladajuću većinu to nije nikakav problem da se samo neke stavke u zakonu izmene. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koja je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Šešelj na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izvršnom postupku obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podnela 22 narodna poslanika poslaničke grupe SRS, 17. septembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetičkim modifikovanim organizmima i proizvodima, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik Miladin Ševarlić želi reč? (Da)
Reč ima Miladin Ševarlić.
Izvolite, kolega Ševarliću.

Hvala lepo.

Poštovani građani, tri i po godine pokušavam da se izborim u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se usvoji deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama.

Iako je preko 7.000 odbornika u 136 skupština opština i gradova u Srbiji ili preko 80% ukupnog broja opština i gradova u centralnoj Srbiji i Vojvodini jednoglasno usvojilo tekst deklaracije protiv GMO, Narodna skupština se oglušila a da nijedna skupština opštine i grad nije do sada poništila tu deklaraciju.

Ako hoćete da se obezbedimo od proizvodnje genetički modifikovane soje dovoljno je da donesete samo jednu odluku da se zabrani uvoz i promet pesticida na bazi glifosata, jer bez toga proizvodnja genetički modifikovane soje nije moguća. Zašto to ne uradimo? Koga mi štitimo? Da li štitimo uvoznike genetički modifikovanog semena? Da li štitimo poljoprivrednike koji proizvode genetički modifikovanu soju?

Da li znate da je u centralnoj provinciji gde je najviše zastupljen uzgoj genetički modifikovane soje u Argentini, Santa Feu, dva do četiri puta veća stopa obolevanja od raka? Da li znate da je medicinski časopis „Vojno-sanitetski glasnik“ Vojnomedicinske akademije u Beogradu objavio nekoliko radova na temu trovanja pesticidima na bazi glifosata sa smrtnim ishodom i koje su to sve posledice?

Da li znate da se glifosat akumulira u tlu i vodi, da nije biorazgradiv, da smanjuje dostupnost biljakama 50% do 70% gvožđa, cinka itd, u zrnu plodova soje i drugih proizvoda?

Prema tome, ne vidim nijedan razlog zašto Narodna skupština ne usvaja deklaraciju protiv uzgoja, prerade, prometa genetički modifikovanih organizama tim pre što sam juče pokazao podatke da oko 95% uvoznih kontigenata pošiljki poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uopšte se ne tretira, odnosno ne kontroliše na prisustvo GMO. To znači da praktično mi uopšte nismo zaštićeni ni u pogledu uvoza, iako postoji zakon koji zabranjuje uvoz, proizvodnju, preradu i promet genetički modifikovanih organizama. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera, emitovanja prekograničnih kanala, emitovanja domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koje kontrolišu Dragan Đilas, Dragan Šolak i Dejvid Petreus, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. aprila 2019. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da.)
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, taj Dejvid Petreus, bivši šef CIA i komandant vojnih snaga u Avganistanu je svoj udeo prodao BS Partnersu za 2,6 milijardi evra. Za 2,6 milijardi evra je prodata „Junajted grupa“ koja je sastavljena uglavnom od SBB, Totala i prekograničnih televizija, Sport klubova, N1, Nove S, Dajrekt medije, koja je bila Đilasova firma itd.

Dame i gospodo, N1, a sada i Nova S postaju država u državi. Ovo je imitacija pasoša te države. Šef te države je Jugoslav Ćosić. On je sam rekao da je njegova televizija registrovana u Luksemburgu. Njegova televizija i N1 televizija i Sport klubovi ne plaćaju, nisu registrovani u APR, nisu registrovani kao elektronski mediji kod REM-a, ne plaćaju nikakve obaveze REM-u, RATEL-u, Sokoju. Ne plaćaju poreze.

Gospodine Arsiću, vi veoma često govorite o finansijama, N1 televizija nema PIB, nema poreski broj. Kako onda N1 televizija uopšte plaća svoje obaveze ako nema poreski broj? Kako plaća plate, kako plaća doprinose, kako plaća PDV? Kako plaća PDV na reklame? Očigledno da ne plaća ništa.

Ove prekogranične televizije koje ne plaćaju ništa, od SBB dobijaju novac. Domaći kanali koji sve te obaveze izmiruju, od SBB ne dobijaju novac. Na ovaj način se ispumpava pretplata, a radi se o sistemu od oko 500 miliona evra. U regionu od milion i po pretplatnika, 900 hiljada je u Srbiji. Na takav način se ispumpava 500 miliona evra iz tog sistema na lažne prekogranične kanale i na fiktivne firme u Luksemburgu, Malti, Švajcarskoj itd.

Sam Šolak koji sa Đilasom ima ovaj biznis se pohvalio, a sada vidite odakle ovih 619 miliona evra koje je Đilas prihodovao. Pohvalio se da nije poreski obveznik u Srbiji, već u Švajcarskoj. Biznisi su mu u Srbiji, ovde ništa ne plaća, a navodno je poreski obveznik u Švajcarskoj. Dakle, radi se o očiglednom ispumpavanju para i ceo taj sistem je prodat za 2,6 miliona evra.

Dakle, REM ne radi svoj posao. Da radi svoj posao, naložio bi kablovskom operateru da isključi kanale koji su povezani sa njim i koji nisu registrovani kod REM-a kao pružalac medijskih usluga. To se ne dešava i zato ja tražim da se formira anketni odbor, da se detaljno pozabavimo finansijskom stranom ovih špekulacija koje su vredne više stotina miliona evra.

Naš narod ima pravo da zna, jer plaća pretplatu SBB-u i na takav način učestvuje nevoljno u bogaćenju Šolaka, Đilasa. Da vas samo podsetim da Šolak vozi avion vredan 55 miliona evra. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacija SNS za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. decembra 2017. godine.
Reč ima koleginica Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, ja ću danas od svojih kolega narodnih poslanika zatražiti podršku da se na dnevni red Skupštine stavi moj predlog da Skupština Srbije obrazuje anketni odbor kako bi se ispitale donacije u predsedničkoj kampanji koja se dogodila 2017. godine, kada je nešto manje od 7.000 građana uplatilo gotovo identične iznose od 40.000 dinara na račun SNS.

Građani Srbije treba da znaju da ovo nije bila neka nova pojava tokom izbora predsedničkih 2017. godine, da se ovakva situacija dešavala i ranije, da imamo zabeležene situacije i reakcije Agencije za borbu protiv korupcije kako u 2012. godini, tako i u 2014. godini.

U jeku onoga što je možda danas najinteresantnije građanima Srbije, a to je da li će se deo opozicije odlučiti za to da li će da učestvuje na izborima ili ne, i u jeku ovoga što se dešava trenutno u Srbiji, a to su razgovori koji se dešavaju između vlasti i opozicije. Ponekad je to bilo uz posredstvo nevladinih organizacija kada su ti razgovori tekli na Fakultetu političkih nauka, a nekada se oni dešavaju još uvek ti razgovori traju uz posredstvo predstavnika evropskog parlamenta.

Što se tiče stranke moderne Srbije i mene lično, nama se čini da finansiranje političkih subjekata u Srbiji jeste jedan od gorućih problema koje bismo trebali da rešimo kako bismo unapredili izborne okolnosti. Jedan od takvih tipičnih primera jeste to, kako se na račune političkih organizacija, u okvirima političkih kampanja, dakle u okviru nekih izbornih ciklusa, bez obzira da li se radi o periodima pre 2017. godine i konkretno u ovom slučaju o kojem ja govorim, koji sam analizirala.

Dakle, ovo jeste jedan od gorućih problema, s obzirom na to da mi ne znamo na koji način se ovaj novac našao na računima građana i kako su oni bili u prilici da uopšte izdvoje po 40.000 dinara i da uplate kao podršku vladajućoj stranci, s obzirom da dobar deo ovih uplata potiče od ljudi koji su korisnici socijalne pomoći ove države, i da jednom prostom analizom mi možemo videti da čak i pet mesečnih primanja ovih građana ne bi moglo da pokrije jednu pojedinačnu donaciju.

Dakle, postavlja se pitanje, odakle vodi poreklo novca koji je upumpan u jednu kampanju. Ovaj problem bi trebao da se reši ne samo zbog kampanje koja je za nama, već i zbog toga što idemo u susret izborima koji trebaju da se dogode na svim nivoima u 2020. godini, na proleće. Hvala.