Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se u dnevni red ove Skupštine unese i tačka koja govori o izmeni i dopuni Zakona o udžbenicima.
Naime, radi se o jednoj izuzetno važnoj oblasti, ali nažalost ovde ova oblast još uvek nije uređena na adekvatan način, da ne kažem neku težu reč.
Imamo situaciju danas da udžbenike piše svako ili gotovo svako, da svako vrši njihov odabir, jednostavno, to su stvari koje ne smeju i ne mogu da se dopuste.
Ovo pogotovo važi kada su u pitanju udžbenici koji tretiraju i obrađuju nacionalnu istoriju i nacionalnu kulturu, mada i u ostalim udžbenicima ima puno materijalnih grešaka, ali najbitnije su ove dve stavke koje se odnose na nacionalnu istoriju i na nacionalnu kulturu.
Meni je jasno da svaki režim, i to ništa nije novo, se trudi da u svim udžbenicima gde je to moguće provuče ideološku nijansu koju zastupa i to ništa nije sporno, to je u svim zemljama, kod svih režima, ali ovde sa ovim režimom oni čak ni to ne rade, oni se ne trude da neku svoju ideološku nijansu udenu ovde, nego jednostavno kao da su ovu stvar prepustili stihiji.
Recimo, u ono komunističko vreme, mi stariji sigurno, koji smo učili po tim udžbenicima i po tom nastavnom planu i programu, sigurno se sećamo da i znamo da je bila zastupljena ta ideološka nijansa i to značajno zatupljena. Međutim, ti udžbenici, ako se izuzme ova stavka koja se odnosi na tu ideološku nijansu, ti udžbenici su imali dobar kvalitet i konzumenti, odnosno učenici i studenti tih udžbenika nisu srozani tim udžbenicima, nego naprotiv, oni su uzdizani, jer su udžbenike pisali obrazovani, stručni i kompetentni ljudi. Danas je situacija potpuna obrnuta.
Naši preci su i nepismeni i bez udžbenika i bez bilo kakve pismenosti, uspeli da prenesu sa kolena na kolena, generacijama našu istoriju sve najvažnije događaje iz naše istorije i naše kulture i to se očuvalo do današnjih dana.
Međutim, danas kada se informacione tehnologije dostigle nivo čiji smo svi svedoci javlja se jedan paradoks, bukvalno postoji opasnost da se tako nešto izgubi.
Evo, unazad par godina, hajde da kažem, ljudi najširi krug auditorijuma građana Srbije ništa nije nešto mnogo znao značajno o bitkama na Košarama, bitkama na Paštriku i tim slavnim epopejama naše vojske, Vojske Srbije u suprotstavljanju NATO agresiji. Na svu sreću, eto i tu se polako nešto dešava, ali jednostavno moramo voditi računa da to bude više zastupljeno. Hvala.