Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

2. dan rada

POSLANIČKO PITANJE

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu ovog otklona koji pokušava da se napravi u Srbiji između bivše vlasti DS i vlasti SNS, koja je evo već sedam godina u Srbiji, najviše se nekako stavlja akcenat na period pljačkaških privatizacija, kada je Srbija opustošena, kada su naša velika preduzeća prodavana budzašto i ispod svake vrednosti. Videli smo da je i Savet za borbu protiv korupcije obeležio 24 sporne privatizacije. Pa smo imali slučajeve da se „Železara“ vraća, nakon što je sve što je moglo da se istopi tamo, istopljeno za jedan dolar.

Dakle, pokušava se da se napravi diskontinuitet između te dve stranke na vlasti, a onda smo nedavno imali priliku da vidimo, i nije prvi primer, da je IMR iz Rakovice prodat za milijardu i 100 miliona dinara. Procenjena vrednost 2,9 milijardi.

Sad, voleo bih da čujem objašnjenje od gospođe Ane Brnabić kako se to razlikuje od prodaje šećerana za dinar, kako se to razlikuje od privatizacije „Železare Smederevo“ i od svega ostalog što smo imali prilike da vidimo za vreme vlasti DS? Pa, to je sve isto, čak možda i ta šećerana i danas radi kao šećerana. A, šta će biti sa zemljištem, sa imovinom IMR iz Rakovice? Dakle, nekada industrijski gigant koji je zapošljavao sedam hiljada ljudi, više od 77 hiljada kvadratnih metara u centralnom delu Rakovice, neće više biti fabrika, sutra će da bude šoping centar, sutra će da bude neki Lidl, kao što je Lidl na prostoru bivšeg IMT-a na Tošinom bunaru, kao što umesto „Zmaja“ sada imamo šoping centar u delu opštine Zemun koja se i danas naziva Zmaj. Dakle, imaćemo neke parkinge, imaćemo šoping centre i to je to.

Prodaje se centralno zemljište u jednoj od najvećih opština da bi se pravili sutra šoping molovi i stanovi.

Da li je to zlatno doba u kojem mi živimo? Da li to pokazuje naša prosečna plata, suficit u budžetu i sve ostale stvari, da mi sada nemamo šta da radimo sa našom industrijom, nemamo uopšte potrebe da ulažemo u to da se ljudi zapošljavaju, sad nam fale šoping centri? Onda je vlast u Srbiji u stanju da proda nešto za 1,8 milijardi dinara ispod procenjene cene. Kako se to razlikuje od režima DS?

S druge strane, imamo jedan auto-put koji je nedavno izgrađen i pušten u saobraćaj, „Miloš Veliki“, koji je gradila jedan velika kineska kompanija. Videli smo da je to ponos Srbije, 10 sati uživo prenos otvaranja tog puta, spektakl. Naravno, svaka čast, i treba da postoji taj auto-put, olakšava mnogo građanima Šumadije i centralne Srbije i njihov život. A, onda vidimo „Moravski koridor“, da ti Kinezi uopšte nisu tako dobri, da to nije tako kvalitetna firma, i umesto njihovih 500 miliona evra, Vlada Srbije će da angažuje američki „Behtel“ za 800 miliona evra.

Kako je kineska firma dobra za „Miloš Veliki“, a nije za Moravski koridor, auto-put Preljina-Pojate? Ne, nego je to ono što smo već imali priliku da vidimo, a to je da između vlasti DS i SNS apsolutno nema nikakve razlike, jer i dalje se dešavaju te stvari i ta pljačka, u ovom slučaju 300 miliona evra.

Da li će neko za to da odgovara? Da li će već jednom da se to stanje promeni? I da li će jedan takav ministar, kao što je Zorana Mihajlović, koji očigledne dilove ima sa američkom ambasadom, da više bude smenjena, a onda da vidimo i da istražimo šta se to još desilo u tom ministarstvu, o čemu bi se trebalo voditi računa, i gde je sve zakon prekršen i gde su sve pare pokradene?