Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Želim dobrodošlicu ministru Đorđeviću sa saradnicima.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je podnela Vlada br. 011 – 2679/17, od 26. septembra 2017. godine i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji je podnela Vlada br. 011 – 3341/18, od 26. oktobra 2018. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju ministar Zoran Đorđević sa svojim saradnicima.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretrese o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.
Da li predstavnici predlagača žele reč, odnosno ministar Zoran Đorđević? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Molim vas da se prijavite.
Reč ima gospodin Branimir Jovanović.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jedan je od zakona koji regulišu promet roba na tržištu. Zadatak države jeste da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, ali pored toga važno je i da osigura da potrošači na neki način budu sigurni da proizvode koje kupuju na tržištu, da su uvek bezbedni.

Cilj ovog zakona jeste da osigura visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti kupaca, bilo da je reč o proizvodima za ličnu upotrebu, bilo da govorimo o proizvodima koji se koriste za obavljanje nekih profesionalnih delatnosti.

Dosadašnji zakon odnosio se samo na finalne proizvode. Ovim izmenama zakona biće obuhvaćeni i oni proizvodi bez koji finalni proizvodi ne mogu da funkcionišu. Navešću samo jedan primer, a to su oni proizvodi koji su predmet česte kontrole, kao što su igračke za decu. Kontrolišu se igračke za decu kao finalni, konačni proizvod na tržištu, ali od sad biće kontrolisana na primer i baterije koje pokreću taj proizvod, da li su i one bezbedne.

Mi smo nedavno usvojili Zakon o trgovini, kao centralni zakon koji reguliše promet roba i usluga i na taj način smo unapredili prava potrošača. Unapredili smo ih, jer smo ih zaštitili od potencijalnih namera trgovaca da putem rasprodaja ili sezonskih sniženja ih dovode stalno u zabludu, pa smo tako propisali da postoje samo dva sniženja tokom godine, zimsko sniženje, letnje sniženje, propisali smo koji su rokovi za ta dva sniženja, a i tačno smo precizirali šta su rasprodaje. I ovaj Zakon o bezbednosti proizvoda na neki način reguliše ovu oblast, jer se tiče obmanjujućih proizvoda.

Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda ima cilj da umanji nameru trgovaca da obmanu kupce svojim proizvodima. Isto se odnosi i na proizvođače. Predlogom ovog zakona se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet obmanjujućih proizvoda i zabranjuje se izvoz ovakvih proizvoda.

Sada se posebnim članom zakona precizira da je obmanjujući proizvod onaj proizvod koji nije prehramben, ali koji svojim izgledom, pakovanjem, mirisom ili nekim drugim karakteristikama može da podseća na prehrambeni proizvod. Dakle, sada smo jasno definisali, odnosno preciznije definisali šta su to obmanjujući proizvodi koji naročito mogu negativno da utiču na osetljivu grupu u našoj populaciji, kao što su deca koja često mogu da budu dovedena u zabludu i ne mogu da razlikuju ove dve vrste proizvoda prilikom upotrebe.

Očekivanja potrošača su uvek da će proizvod biti pouzdan, da će raditi na bezbedan način, da će biti bez rizika po zdravlje i bezbednost onoga koji ga koristi i da neće štetiti životnoj okolini. Preciziranim zakonskim normama se sužava mogućnost da se na našem tržištu pojave opasni, neprovereni ili obmanjujući proizvodi, a samim tim, sužava se i mogućnost, odnosno verovatnoća da nastupe štetne posledice što se tiče bezbednosti i zdravlja korisnika ovih proizvoda.

Za nas iz SDPS veoma je važno da usvajamo zakone koji štite na prvom mestu potrošače, da unapređujemo njihova prava, ali ovaj zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, pored toga što štiti prava potrošača na neki način odnosi se i na proizvođače.

Bezbednost proizvoda podrazumeva da materijali, komponente i ceo proizvodni proces budu usaglašeni sa propisanim zahtevima, kako bi finalni proizvod bio bezbedan. Upravo zbog toga konkurentnost nekog preduzeća je usko povezana sa njegovom sposobnošću da proizvede bezbedan i kvalitetan proizvod. To su samo neki od zahteva koji danas otvaraju ili zatvaraju vrata privrednicima, ne samo na evropskom tržištu, nego i na drugim svetskim tržištima.

Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti da bi se garantovala bezbednost proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda, od namene, od ciljne grupe kojoj je namenjen, od sredine u kojoj će se proizvod koristiti. Proizvođači moraju da vode računa o svemu tome.

Navešću jedan primer koji nije sa našeg područja, iz SAD je, ali koji pokazuje kako propust u proceduri može da dovede do štete samom preduzeću. Pre nekoliko godina je u SAD je naloženo da se iz upotrebe povuku svi automobili koji u sebi imaju ugrađene vazdušne jastuke određenog proizvođača. Naime, proizvođač je tada propustio, odnosno nije ispunio zahtev i napravio je previd da vazdušni jastuci u uslovima kada postoji velika vlaga, ne ispunjavaju svoju ulogu, naprotiv, imaju suprotan efekat. Tada je utvrđeno da je širom sveta 16 miliona automobila imalo takvu opremu, a povučeni su automobili samo u SAD.

Zato je važno da se proizvođači od početka proizvodnog procesa pridržavaju propisanih standarda, jer će jedino biti sigurni na taj način da je proizvod bezbedan, ako ispoštuju sve kriterijume u proceduri.

Primena ovog zakona će znatno uticati i na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer se na ovaj način uspostavljaju jasna i jednaka pravila za sve proizvođače i trgovce u pogledu proizvodnje i distribucije proizvoda koji treba da budu bezbedni. Dobro je što prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i usvajamo propise EU.

Mi smo do sada usvojili veliki deo standarda i tehničkih propisa EU i u toj oblasti smo napravili prilično dobar napredak. Bezbednost proizvoda i slobodan protok robe su upravo principi na kojima se zasniva tržište EU.

Nadzor nad sprovođenjem propisa predstavlja bitnu kariku u sistemu infrastrukture kvaliteta. Predlogom zakona o opštoj bezbednosti proizvoda se određuje nadležnost tržišne inspekcije za ovu oblast, ali se precizira i nadležnost sanitarne inspekcije kada se govori o obmanjujućim proizvodima. Preduzimanje mera i kazni od strane inspekcijskih službi treba da postigne cilj da se sa tržišta eliminišu oni proizvođači i oni distributeri koji na uštrb bezbednosti snižavaju cene svojih proizvoda i tkao postaju nelojalna konkurencija savesnim proizvođačima i savesnim trgovcima koji vode računa o bezbednosti proizvoda koje plasiraju na tržištu.

Podaci sa terena pokazuju da potrošačima u Srbiji najviše glavobolje zadaju na prvom mestu tehnički proizvodi, nameštaj, odeća i obuća. Navešću jedan primer od pre nekoliko godina koji je bio u medijima, da je devojčica u Nišu povređena tako što je nosila baletanke, ne znajući da postoji opasnost da metal koji je bio skriven u đonu baletanki, za koji nije znala može da je povredi. Zato je važno da inspekcijske službe što više izvrše nadzora odnosno kontrolu nad onom robom koju koriste deca.

Ovim zakonom, odnosno izmene i dopune Zakona omogućavaju nam da javnosti budu više dostupne informacije koje se odnose na bezbednosni aspekt robe. Razmena informacija o opasnim proizvodima predstavlja jedan od prioriteta u cilju uspostavljanja bezbednosnog tržišta. Već dugi niz godina u EU ta ideja je krenula još od 1987. godine, postoji informacioni sistem za praćenje, prijavu i razmenu informacija o proizvodima koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost kupaca.

Ovaj sistem za brzo uzbunjivanje, odnosno za brzo upozoravanje nosi naziv „Rapisk“ i nešto ću reći o njemu. Suština „Rapeksa“ je da je formirana baza podataka o nebezbednim proizvodima koja se ažurira na svaki minut, na kraju sedmice objavljuje se izveštaj o tome koji su proizvodi nebezbedni, koji predstavljaju ozbiljan rizik za potrošače, koja je priroda tog rizika i koje su mere preduzete da se otkloni rizik u pogledu bezbednosti.

Sigurno da nijedan proizvođač ne želi da se njegovo ime nađe na ovom spisku, jer to znači da će se i proizvodi naći na crnoj listi, a to dalje uzrokuje povlačenje tih proizvoda sa tržišta, ponovo ispitivanje i samim tim dodatne troškove. Po uzoru na evropski, u Srbiji je formiran sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima, njegov naziv je „NEPRO“, bilo bi dobro da i građani što više budu upoznati da postoji ovakav jedan sistem, inspekcijske službe su već sa tim naravno, upoznate i on im mnogo pomaže. Njegov cilj jeste brza razmena informacija u zbunjivanju nadležnih organa radi preduzimanje mera u sprečavanju rizika od nebezbednih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu.

Da bih istakao značaj informacija i informisanja građana o nebezbednim proizvodima navešću nekoliko primera, jer svrha i tih razmena informacija, jedan od ciljeva jeste da proizvođači budu odgovorni, da i proizvođači sami povlače nebezbedne proizvode sa tržišta onda kada uoče neke nepravilnosti. Recimo, američki proizvođač automobila „Ford“ je 2012. godine opozvao 490.000 vozila, jer je otkrivena tehnička greška koja može da izazove požar ili gubitak snage motora. Godinu dana pre toga nemački proizvođač automobila je preventivno iz prodaje povukao 120.000 automobila zbog greške na filteru. Pre nekoliko meseci, švedski proizvođač automobila je povukao sa tržišta preko milion vozila, jer je otkriveno da postoji greška u materijalu prilikom sačinjavanja motora gde motor može da se istopi i da izazove požar.

Na ovaj način, i proizvođači, i distributeri, pokazali su određenu odgovornost i na vreme su reagovali da ne bi bila ugrožena bezbednost kupaca, i navodim ih opet, kao pouzdan primer i kao značaj informacija koje se plasiraju u javnosti, odnosno sistema za razmenu informacija.

Danas raspravljamo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Ove izmene podrazumevaju brisanje odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za robu dvostruke namene. Ipak, izmene se ne odnose na brisanje definicija, kao što su pojmovi uvoznik i izvoznik, i na taj način se zadržava obaveza privrednika da vode evidenciju o svom poslovanju i o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, a to omogućuje državnim organima da kontrolišu njihovo poslovanje.

Inače, Srbija je u ovom trenutku jedina država koja izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene i zato je to još jedan od razloga, gde treba pratiti trendove iz okruženja i da ukinemo ovu postojeću odredbu. Brisanjem odredbi zakona koje to predviđaju, mi ćemo rasteretiti privredne subjekte, jer oni nakon usvajanja ovih izmena neće biti opterećeni administrativnim poslovima, kao što su prikupljanje dokumentacije, podnošenje zahteva, plaćanje takse, čekanje na izdavanje dozvole, a to samo čekanje je jedan proces koji traje oko mesec dana. Na taj način postižu se uštede i u novcu i uštede u vremenu, a sa druge strane, daćemo jedan pozitivan signal investitorima da ulažu u ovu oblast. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Jovanoviću.

Da li se još neko javlja za reč od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa?

Reč ima Ana Karadžić.

...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Pre svega želim da napomenem da će poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona.

Srbija je na putu modernizacije, što kroz konstantno ulaganje u digitalizaciju kao veoma važan faktor za razvoj, tako i kroz podsticanje elektronske trgovine za razvoj tržišta, ali i kroz različite procedure i zakone koji se danas nalaze, kao i na svakoj drugo sednici pred nama, koji upotpunjavaju pravni okvir kako bi što bolje i što efikasnije štitili građane Srbije u svakom smislu.

Bezbednost proizvoda samo je jedan od brojnih zahteva koji je danas potreban kako bi se proizvođačima otvorio ulazak na tržište, kako na tržištima u svetu, tako naravno i kod nas. Postoji čitav niz zahteva koje treba ispuniti kada govorimo o bezbednosti proizvoda, počev o bezbednosti svih delova samih proizvoda, kao i krajnjeg proizvoda koji se delegira potrošačima.

Važno je napomenuti da ove izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti imaju cilj da unaprede mehanizme kojima će se zaštiti potrošači, znači svi građani Republike Srbije, ali se neće stvoriti dodatna ograničenja u slobodi kretanja robe.

Ovaj zakon propisuje postupanje obaveze proizvođača i distributera u pogledu stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda, koji će na svaki način, počev od svojstva proizvoda, kao i samih rizika koji proizvodi mogu da predstavljaju za potrošače i korisnike, kao i aktivnosti mere koje su u tom cilju preduzete od strane države ukoliko dođe do bilo kakvih rizika.

Na ovaj način se značajno sužava prostor i mogućnost da se na našem tržištu pojave neprovereni, opasni, obmanjujući proizvodi, a time i verovatnoća da nastanu neke štetne posledice po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika.

Za nas iz Pokreta socijalista, cilj je da u svakom segmentu zaštitimo građane Srbije, da usluga koja im se pruža i da proizvod koji se distribuira bude po svi standardima, ali i da se stvore pravni okviri kojima će se omogućiti nesmetani nadzor i unaprediti u skladu sa najnovijim iskustvima na tržištu.

Važno je napomenuti da se tržište ubrzano razvija, da je efikasno i efektivno u svakom smislu i da zbog toga dolazi do velikih rizika kada govorimo uopšte o distribuciji svih vrsta proizvoda.

Ono što je važno jeste da se ovim zakonom takođe omogućava brza razmena podataka, tako da se veoma brzo može zabraniti određeno raspolaganje proizvoda na tržištu. Ono što je takođe važno, jeste da, kada govorimo o bezbednosti proizvoda, one će sprečiti nelojalnu konkurenciju, znači stvara se okviru u kome proizvođači neće moći da snize cene kako bi na uštrb kvaliteta proizvoda, već će morati da se ispoštuju određeni standardi pre svega. Znači, snižavanjem cene neće moći da obmanu građane Srbije, odnosno sve one korisnike proizvoda.

Pred nama je takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Naime, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu, jedina zemlja u regionu koja i dalje izdaje dozvole za uvoz proizvoda, što značajno destimuliše sve one koji, iz EU, kao i druge, koji žele da se njihovi proizvodi nađu na tržištu Srbije, ali takođe i naše privrednike koji moraju da čekaju određene dozvole za uvoz-izvoz proizvoda.

Ovim zakonom se značajno podstiče efikasnije poslovanje za naše privredne subjekte, ali takođe se omogućava efikasniji rad organa državne uprave, koji su do sada morali da izdaju mnogo dozvola kako bi se uvozili proizvodi, što znači da će na ovaj način biti rasterećeni ukidanjem ovih dozvola.

Vlada Republike Srbije trudi se da na svaki mogući način podstakne domaće privrednike, ali da postane konkurentnija za investitore i ulagače.

Usvajanjem zakona koji je pred nama olakšava se poslovanje, ubrzava se poslovanje, stvara se efikasnije, ekonomičnije okruženje za sve one koji žele da ulažu u Srbiju i srpsko tržište i na taj način se sigurno povećava standard građana kroz povećanje plata građana, ali i kroz otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, ulaganjem stranih privrednika, itd.

Ne možemo očekivati nikakve instant promene, ali je bitno da imamo pozitivne male korake i da se krećemo ka boljitku u svim sferama.

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće ove predloge. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Karadžić.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Snežana B. Petrović

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa svojim timom, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na 51. sednici razmotrio u načelu ova dva predloga zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona opšte bezbednosti proizvoda, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namere.

Ono što je najvažnije u pogledu Zakona opšte bezbednosti od proizvoda to je da izmene i dopune Predloga zakona o opštoj bezbednosti proizvoda podržava slobodan protok robe sa jedne strane. Sa druge strane obezbeđuje visok nivo zaštite bezbednosti zdravlja potrošača, kao i zaštitu životne sredine koja je od javnog interesa. Protok robe ograničava se samo u tim slučajevima.

Osnovni principi nadzora podrazumevaju komunikaciju organa za nadzor sa privrednim subjektima. Svaki nadzor mora biti izbalansiran u dobroj meri i potrebnom obimu.

Takođe, Predlogom ovog zakona precizira se i komunikacija između organa tržišnog nadzora kao i privrednih subjekata. U daljem delu zakona, tokom izmena, izvršena je precizna podela nadležnosti između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno tržišne inspekcije, s jedne stane Ministarstva zdravlja sa druge strane, odnosno inspekcije iz oblasti zdravlja i to je ono koje su najvažnije izmene u Predlogu ovog zakona.

Još moram da kažem da se izmene i dopune u Predlogu ovog zakona odnose samo na proizvode koji nisu hrana, a svojim izgledom, oblikom, bojom, pakovanjem i mirisom podsećaju na hranu. Prehrambeni proizvod ili hrana u nadležnosti su drugih zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, čuli ste već, Srbija je ostala jedina država u Evropi koja kontroliše uvoz robe dvostruke namene.

Privredni subjekti su bili izloženi proceduri pribavljanja dozvola za uvoz koji je trajala oko mesec dana.

Takođe, morali su da plaćaju i administrativnu taksu za izdavanje tih vrsta dozvola u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, naravno. S obzirom da se tu pojavljuju određeni problemi, zastoji, opterećivanje privrede i ukazivanje investitora iz EU da im to stvara poteškoće u poslovanju Predlogom ovog zakona eliminišu se te obaveze.

Odbor je u načelu usvojio ove predloge zakona i preporučio Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Petrović.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o dva veoma važna zakona iz oblasti prometa roba i usluga. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Najpre, govoriću o prvom zakonu. Dakle, važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je pre tačno deset godina, sa ciljem da obezbedi neophodnu zakonsku zaštitu zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda stavljenih na tržište.

Ovo se odnosi na proizvode koje se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalnih delatnosti.

Primena ovog zakona ima za cilj, takođe, i sprečavanje pojavljivanja nebezbedne po zdravlje potrošača opasne robe na našem tržištu.

Svedoci smo da su se uprkos svemu na svetskom, ali i na našem tržištu, pojavljivali i nebezbedni obmanjujući proizvodi, čije je stavljanje u promet ostavljalo negativne posledice po zdravlju potrošača.

Danas kada je i domaće i svetsko tržište preplovljeno ogromnim količinama robe širom potrošnje, kada se proizvođači često na nelojalan način takmiče za osvajanje tržišta, dešava se da oni svoju konkurentnost obezbeđuju lošim kvalitetom svojih proizvoda, ali što je možda i još opasnije, nebezbednim proizvodima po zdravlju.

Naročito se, pre svega radilo o proizvodima od plastičnih masa, koje sadrže i otrovne supstance.

Imali smo bezbroj situacija kada su se na tržištu pojavile dečije igračke koje su sadržale otrovne i po zdravlje vrlo opasne supstance.

Tada se radilo i o takozvanim obmanjujućim proizvodima, primamljivim naročito za decu. Tom prilikom su i sa tržišta EU povučeni nebezbedni proizvodi za najmlađe. Bila su u pitanju dečija kolica i auto-sedišta za bebe i to proizvedene u zemljama EU, ali i preko 700 igračaka kojima su se igrala deca u zemljama EU, ali ih je nažalost bilo i na našem tržištu.

Upravo pozitivna praksa prijavljivanja nebezbednih proizvoda dovodi do povlačenja ovih proizvoda u skladu sa direktivama EU o opštoj bezbednosti proizvoda. Istovremeno otkrivanje i izveštavanje o nebezbednim i obmanjujućim proizvodima treba da obezbedi odgovorniju proizvodnju i stavljanje na tržište, isključivo bezbednih proizvoda.

To upravo čini Evropska komisija putem sistema pod nazivom RAPEKS, preko koga se objavljuju sedmični izveštaji o prijavljenim proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje potrošača.

Ovi izveštaji sadrže i podatke o vrsti rizika i merama koje se preduzimaju na nivou Evropske zajednice, odnosno, zemalja iz kojih su proizvođači kako bi se sprečili ti rizici.

Srbija nije u sistemu RAPEKS, jer nije članica EU, ali je kao kandidat za ulazak u EU, donoseći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ugradila pravo u naše nacionalno zakonodavstvo, što omogućava bolju zaštitu, kontrolu i transparentan odnos prema opštoj bezbednosti proizvoda na našem tržištu, bilo da su domaći ili uvezeni.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kome danas raspravljamo, možemo reći da su u pitanju izmene koje su proistekle iz obaveze dalje harmonizacija sa propisima EU u oblasti bezbednosti proizvoda, za ličnu potrošnju ili obavljanje profesionalnih delatnosti, ali i iz uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona.

Naime, izmenama i dopunama ovog zakona o kojima danas raspravljamo, se još preciznije definišu pojmovi opasnih i obmanjujućih proizvoda i propisuje zakonska obaveza proizvođačima, ali i ostalim učesnicima na tržištu da na tržište mogu stavljati isključivo proizvode bezbedne po zdravlju potrošača.

Takođe, ovim izmenama zakona se decidno zabranjuje proizvodnja, izvoz, uvoz i promet obmanjujućih proizvoda.

Na kraju, bili mi članica EU ili ne, mi imamo obavezu prema svojim građanima da sprečimo proizvodnju i promet opasnih i obmanjujućih proizvoda kojima se ugrožava zdravlje ili bezbednost naših građana kao potrošača.

Posebno moramo biti senzibilni jada su u pitanju naša deca, kojima kupljene igračke umesto zadovoljstva mogu postati opasnost po zdravlje i bezbednost.

Ovo je primarni razlog ili jedan od razloga zbog kog podržavamo izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Kada je u pitanju drugi zakon, koji je predložen u današnjem pretresu, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kao što su kolege već govorile, Srbija je ovaj zakon donela 2013. godine, kako bi propisala uslove prometa ove vrlo osetljive robe i kako bi ovu vrstu prometa uskladila sa pravnim sistem EU.

Robom dvostruke namene prema zakonu smatra se roba koja se može koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe. Roba koja može biti upotrebljena u neeksplozivne svrhe, kao i roba koja se na bilo koji način može iskoristiti u cilju širenja ili proizvodnje oružja za masovno uništenje.

Dakle, u pitanju su veoma osetljivi proizvodi čiji je uvoz, odnosno izvoz veoma važno kontrolisati ali takođe i omogućiti.

Ono što je značajno, zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u oblasti izvoza i uvoza robe dvostruke namene, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.

Važeći zakon usklađen je sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima, ali smo u trenutku zakona smatrali da ne treba da ukidamo kontrole uvoza ove robe.

Ono što su kolege već rekle, a ja ću ponoviti, kada je zakon bio u izradi učestvovali su i eksperti EU koji su i tada savetovali da se odmah uskladimo i u pogledu kontrole uvoza, što je bila obaveza iz evropskih pravnih akata, pod okolnostima da je u međuvremenu Republika Srbija praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. To je bilo neophodno pristupiti izmenama zakona upravo ovim o kojima mi danas diskutujemo.

U dosadašnjoj primeni zakona uočeno je da je postupak dobijanja dozvole za uvoz robe dvostruke namene dodatno opteretio privredne subjekte komplikovanim administrativnim procedurama i prikupljanjem velikog broja potrebnih dokumenata. To vreme koje iziskuje prikupljanje papira, kao i takse koje se plaćaju prilično su smanjile konkurentnost naših preduzeća.

Ne treba zanemariti ni poziciju stranih ulagača koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas, a bili su na ovaj način prilično destimulisani, jer dešavalo se da pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemalja članica EU moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

Mišljenja sam da su izmene i dopune Zakona u mnogome olakšale ovu situaciju i da će to poboljšati stanje na tržištu i iz tog razloga poslanici poslaničke grupe SPS će u danu za glasanje podržati oba zakona koja su predložena u današnjem pretresu. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Paunović.
Sada reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Čarapić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli u današnjoj raspravi od strane kolega iz ostalih poslaničkih grupa pred nama su danas dva veoma značajna predloga zakona iz oblasti trgovine i to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Zajedničko za oba predloga zakona jeste da su prošla javnu raspravu i da su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o predloženim izmenama i dopunama zakona. Takođe zajedničko za oba predloga zakona nakon usvajanja neće iziskivati nikakve troškove ni iz budžeta Republike Srbije, ni kod građana, ni kod privrede. Nasuprot tome, uticaće zapravo na smanjenje troškova.

Bitno je napomenuti da se predlozi zakona u funkciji usaglašavanja našeg srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno predložene izmene i dopune zakona su u funkciji ispunjavanja preuzetih obaveza i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a tiče se i uređenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i uređenja našeg domaćeg tržišta.

Kada govorimo o ekonomskim odnosima sa inostranstvom Srbija danas zaista ima sa čim da se pohvali. Čini mi se da u novijoj srpskoj istoriji Srbija nije imala bolje odnose sa inostranstvom i kada su u pitanju ekonomski odnosi sa inostranstvom kakvi su oni danas govori ogroman broj susreta našeg predsednika sa stranim zvaničnicima.

Predsednik Vučić se samo 17 puta sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, 17 puta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pre pet dana je Republiku Srbiju posetio premijer Ruske Federacije Dmitrij Medvedev i tom prilikom je potpisano preko 20 sporazuma. Jedan od sporazuma se odnosio na rekonstrukciju železničke pruge Beograd-Bar, deonica od Valjeva do Vrbnice.

Zatim je Republiku Srbiju 10. septembra posetio predsednik Češke republike, Miloš Zeman, pa su Beograđani priredili veličanstven doček francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, pa se predsednik Vučić šest puta sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i to je veliki broj poseta.

Zašto pominjem ove posete? Zato što su one od izuzetnog ekonomskog značaja za Srbiju. Prilikom svake posete, prilikom svakog susreta naših zvaničnika sa zvaničnicima iz drugih zemalja, potpiše se ogroman broj ugovora, sporazuma, memoranduma o razumevanju koji se tiču izgradnje infrastrukture, koji se tiču izgradnje fabrike i otvaranje novih radnih mesta.

Od posete imamo indirektne koristi. Srbiju je u 2018. godini posetio ogroman broj stranih turista i postigli smo rekord u 2018. godini, u 2019. godini ne stajemo, nadmašićemo rekord iz 2018. godine i po broju stranih turista i po broju ostvarenih noćenja. Dakle, slika Srbije se značajno promenila i u regionu i u svetu.

Znate, kada vam premijer Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev kaže da je Beograd neprepoznatljiv u odnosu na pre 10 godina, to znači da ste zaista mnogo toga učinili i za glavni grad i za celu Republiku. To znači da ste stabilizovali javne finansije, to znači da ste uspešno sproveli reforme, to znači da ste povećali životni standard svih građana u Republici Srbiji.

Svake godine se budžet Republike Srbije drastično povećava. Samo ako pogledamo budžet grada Beograda i uporedimo 2013. i 2020. godinu, u 2020. godini budžet grada Beograda biće duplo veći nego u 2013. godini. To je ogroman pomak.

Svi gradovi u Srbiji, sve opštine, sve lokalne samouprave su nešto dobro uradile i postigle za građane Srbije. Samo ako pogledamo grad Niš, grad Niš je dobio šest novih fabrika. Uskoro će biti otvoreno, odnosno u prvoj polovini novembra meseca Istočni krak Koridora 10 i to od grada Niša do granice sa Bugarskom. Dana 18. avgusta je pušten u rad auto-put „Miloš Veliki“ i to deonica od Obrenovca do Preljine u dužini od 103 kilometra. Dana 18. maja smo pustili i Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, što je gotovo bilo nezamislivo 2012. godine. Oni nisu izgradili ni jedan kilometar ni puta ni auto-puta.

Sa radovima i izgradnjom putne infrastrukture se nikako ne staje zato što Vlada republike Srbije zna da kada su putevi dobri, eto nama novih fabrika, eto nama novih investitora, eto nama još više stranih turista.

MMF i Svetska banka predviđaju da će Srbija u naredne tri godine biti zemlja sa najvećim privrednim rastom u ovom delu jugozapadne Evrope. MMF je ostao pri projekciji privrednog rasta od 3,5% za 2019. godinu i u prvih devet meseci želim da istaknem da je suficit republičkog budžeta 49,9 milijardi dinara, što je za 63,2 milijarde dinara više od očekivanog i planiranog. Do kraja godine, javni dug neće premašiti 51,3% BDP, a dok je 2012. godine javni dug se kretao i do 76% BDP.

S obzirom da se jedan od dva predloga zakona o kojima danas raspravljamo odnosi na izvoz i uvoz robe, želim da istaknem da smo ostvarili ogroman pomak i kada je u pitanju izvozi kada je upitanju uvoz.

Imamo rast izvoza i uvoza, a bitno je da nam izvoz brže raste od uvoza. Takođe je bitno da je uvoz 74,3% pokriven izvozom. Takođe, struktura i izvoza i uvoza nam se poboljšala. Kada je u pitanju struktura izvoza, dominiraju proizvodi, više faze prerade u odnosu na pre pet-šest godina kada su najveći procenat učešća u izvozu imali primarni proizvodi, sada su to proizvodi više faze prerade, a kada je u pitanju uvoz, Srbija danas uvozi tehnologiju i opremu. To znači da otvaramo nove fabrike i da zapošljavamo ljude.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, menja se zakon koji je usvojen 2009. godine. Kao što sam na samom početku izlaganja napomenula, Zakon se menja u cilju ispunjenja preuzetih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Naime, naši eksperti, u saradnji sa ekspertima iz EU, predlažu izmene važećeg zakona u cilju povećanja nivoa opšte bezbednosti potrošača i korisnika određenih proizvoda. Ključna novina je zabrana proizvodnje, prometa, uvoza i izvoza obmanjujućih proizvodi koji svojim izgledom ugrožavaju bezbednost i zdravlje potrošača. Zakonom se definiše šta je obmanjujući proizvod. Obmanjujući proizvod je proizvod koji nije prehrambeni, ali svojim izgledom podseća na prehrambeni.

Izneću jedan praktičan primer. Do sada smo imali situaciju da nam školski pribor koji je koriste naša deca, recimo, gumice za brisanje olovke, prave se u obliku voćki, lizalica, pa se dešavalo da deca progutaju takve gumice i dolazilo je do gušenja. Da se to ne bi dešavalo, zakonom se precizira šta je obmanjujući proizvod i zabranjuje se da se takav proizvod nađe na tržištu. Dakle, svi proizvodi moraju biti u skladu sa srpskim standardima koji su harmonizovani sa evropskim standardima.

Zakonom je predviđena i saradnja i kontinuirana komunikacija između nadležnih organa i privrednih subjekata. Predviđeno je da nadležni organi obaveštavaju Evropsku komisiju preko RAPEKS-a. RAPEKS je inače sistem baze informacija o opasnim proizvodima. Dakle, nadležni organi su u obavezi da obaveštavaju Evropsku komisiju o svim preuzetim merama i postupcima, kada je u pitanju ukidanje mera sprečavanja stavljanja na tržište određenog proizvoda. Nadležni organi su u obavezi da obrade sve pritužbe koje su pristigle od strane potrošača od strane potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i da informišu potrošače o preuzetim merama.

Dakle, cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda jeste zaštita potrošača. Predloženim izmenama i dopunama zakona definiše se nadležnost sanitarne inspekcije, a posebno nadležnost tržišne inspekcije. Dakle, zakonom je precizirana nadležnost Ministarstva zdravlja sa jedne strane i nadležnost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Primena predloženih izmena i dopuna u velikoj meri uticaće na sprečavanje nelojalne konkurencije i samim tim imaćemo veći priliv kako domaćih, tako i stranih investitora. Dakle, kada suzbijemo nelojalnu konkurenciju, naravno da će privredni subjekti mnogo više biti zainteresovani da ulažu i da otvaraju fabrike i da šire proizvodne pogone. Zakon će imati nemerljive efekte kako za potrošače, tako i za proizvođače određenih proizvoda i vratiće se poverenje, odnosno povećaće se poverenje u naše srpske proizvode, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, Predlog zakona ima za cilj smanjenje troškova kod privrednih subjekata koji uvoze robu dvostruke namene. Naime, zakon predviđa ukidanje obaveza pribavljanja uvoznih dozvola, čekanje na izdavanje dozvole i ukidanje obaveze plaćanja raznih taksi za izdavanje dozvole. Naglasiću da su privredni subjekti do sada čekali i do 30 dana za izdavanje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Inače, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se kontroliše uvoz robe dvostruke namene.

Zakon usklađujemo sa zapadnoevropskim zakonodavstvom, koje predviđa kontrolu izvoza robe dvostruke namene, ali ne i kontrolu uvoza robe.

Ukidanje kontrole uvoza robe omogućiće veću konkurentnost privrednih subjekata koji posluje u ovoj oblasti, ali i razvoj mikro i malih preduzeća upravo u ovoj oblasti. Inače, cilj Vlade Republike Srbije jeste da nosioci privrednog razvoja u Republici Srbiji upravo budu mala i srednja preduzeća.

Upravo predstavnici nekoliko većih stranih kompanija, kada je u pitanju sam predlog zakona, su skrenuli pažnju na sve ono sa čime su se suočavali u praksi i kakve su probleme imali dok su čekali dozvole za uvoz proizvoda dvostruke namene, dok su čekali dozvole za uvoz robe i sirovina, za proizvodnju robe dvostruke namene. Sve navedeno imalo je negativan uticaj na konkurentnost ovih proizvoda iz ove oblasti. Iz tih razloga, u cilju većeg obima proizvodnje, samim tim i izvoza robe dvostruke namene, predložene su izmene i dopune zakona koje će omogućiti veću konkurentnost proizvoda.

S obzirom da danas raspravljamo o Zakonu o robi dvostruke namene, dakle, u pitanju je roba koja može biti civilne i vojne namene i koja može pomoći u proizvodnji nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Dakle, u pitanju je roba koja je usko povezana sa namenskom industrijom. U tom pogledu, želim da iskoristim priliku i da čestitam svim članovima Vlade i predsedniku Republike na svemu onom što je učinjeno kada je u pitanju naoružavanje i kada je u pitanju jačanje sistema bezbednosti naše države.

Da se razumem, Republika Srbija se ne sprema za rat, već Republika Srbija želi da sačuva svoju zemlju ako to bude potrebno.

Sve zemlje u našem okruženju se naoružavaju, i Bugarska i Mađarska i Hrvatska i Rumunija, dakle, zemlje članice EU jačaju svoj sistem bezbednosti, svaka zemlja u skladu sa svojim mogućnostima.

Ne samo da intenzivno nabavljamo opremu, vojnu opremu, letelice, već mi i brinemo o pripadnicima snaga bezbednosti, brinemo o ljudima koji rade u Vojsci, policiji, u BIA, zato što plate pripadnika snaga bezbednosti nikada nisu bile veće nego danas. Sa jedne strane, plate nikada nisu bile veće, a sa druge strane, Vlada Republike Srbije usvojila je zakon koji se tiče stambenog zbrinjavanja pripadnika snaga bezbednosti. Taj zakon s jedne strane stambeno obezbeđuje ljude koji rade najteži posao u našoj državi, a sa druge strane, predviđa da za izgradnju tih stanova budu angažovani isključivo naši domaći privredni subjekti, odnosno naša domaća građevinska industrija. Dakle, podižemo našu domaću građevinsku industriju.

Koliko brinemo o svojoj državi i o bezbednosti građana svedoči i činjenica da je upravo 12. oktobra predsednik Aleksandar Vučić postavio kamen temeljac za izgradnju fabrike namenske industrije, koja će u Kuršumliji proizvoditi i „Lazare“ i „Miloše“ i „Nore“. Dakle, reč je o fabrici koja će već u prvom kvartalu 2020. godine upošljavati 80 ljudi, a u naredne dve godine čak 300. Znate, otvoriti 300 novih radnih mesta u Kuršumliji je isto kao u Beogradu otvoriti 30.000 radnih mesta.

Kuršumlija i čitava Toplica oduvek je davala najbolje junake i predsednik Srbije i članovi Vlade su rešili na najbolji mogući način da se oduže Topličanima zato što su se prvi odazivali na poziv kada je u pitanju odbrana otadžbine. Prethodni režimi, prethodne vlasti su zaobilazili ne samo jug Srbije, nego i sever, istok, zapad, sve delove naše zemlje, dakle, ništa nisu ulagali ni u jednom regionu, ni u jednoj opštini. Dok, kada je u pitanju današnja Vlada i naša vlast, podjednako brine o svim građanima u Srbiji, podjednako brine o svim okruzima.

Kuršumliji će nakon izgradnje fabrike iz oblasti namenske industrije biti vraćeni sjaj i osmeh. Građani više neće napuštati svoja ognjišta, kao što su to činili do sada. Napuštali su svoja ognjišta ne zbog naše Vlade i Aleksandra Vučića, već zato što je prethodna vlast uništila sve ono što je moglo da se uništi. Pa, samo u Kuršumliji su zatvorili preko četiri fabrike – i modnu konfekciju „Sedmi juli“, ŠIK Kopaonik, „Metalac kompani“, sve što je moglo da se zatvori, i hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, sve što je moglo da se zatvori, prethodna vlast je zatvorila. Naša vlast otvara nova radna mesta i rešava probleme prethodne vlasti.

Pa, zašto se Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću obraćaju građani za namirenje potraživanja iz 2006, 2007, 2008. i 2009. godine? Pa zato što znaju da nam je državna kasa stabilna i znaju da će predsednik Republike, kao i članovi Vlade, da izađu građanima u susret za rešavanje njihovih problema, kao što su rešili problem kredita, odnosno rešili problem građana zaduženih u švajcarskim francima.

Takođe, još jedna odlična vest za jug Srbije jeste da će uskoro biti postavljen kamen temeljac za izgradnju auto-puta E80. To je auto-put Niš-Priština i viće postavljen kamen temeljac za izgradnju deonice Niš-Ploče. Taj auto-put proći će kroz Prokuplje, kroz Kuršumliju i uticaće na potpunu promenu slike ovog kraja na jugu Srbije, odnosno Topličkog kraja.

Članovima Vlade Republike Srbije i predsedniku Vučiću su podjednako bitni i građani koji žive u Subotici i u Kuršumliji i u Beograd, u Nišu, Kraljevu, Vranju, Pančevu, dakle, u svim delovima naše zemlje.

Pre tri dana predsednik Vučić je obišao radove na izgradnji hotela u Vranjskoj Banji, prisustvovao je otvaranju obnovljenog pozorišta "Bora Stanković" u Vranjskoj Banji. Zatim, prekjuče je potpisan ugovor za otvaranje nemačke kompanije "Brose" u Pančevu, koji će uposliti preko 1.100 ljudi, gde će prosečna neto zarada iznositi preko 1.700 evra. Od tih 1.100 ljudi nešto manje od polovine su ljudi koji su sa visokim obrazovanjem. U Novoj Pazovi dolazi MTU, vrednost investicije je 109 miliona evra. Dakle, podjednako se brine o svim opštinama, o svim okruzima i o svim građanima u Srbiji.

Dok ovi iz Saveza za Srbiju, nedostatkom političkog programa, žele da nas vrate 86 godina unazad, žele da nas vrate u 1933. godinu, tako što spaljuju knjige koje su humanitarnog karaktera, dok oni vređaju novinarke, žene koje drugačije razmišljaju od njih i nazivajući ih najgorim mogućim imenima, dok predsednika države koji se kao lav bori za interese Srbije, za koga ne postoji dan da nešto nije dobro uradio za građane u Srbiji, nazivaju izdajnikom, Srbija se svakog dana menja, gradi i razvija. Oni to ne žele da vide. Pa i ne moraju.

Oni su nam ostavili minimalnu zaradu od 16 hiljada dinara, dok će naša minimalna zarada premašiti iznos od preko 30 hiljada dinara. Oni su nam ostavili prosečnu zaradu od 320 evra, a prosečna neto zarada u Srbiji će već krajem decembra premašiti 500 evra.

Zato se iskreno nadam da će gospodin Šutanovac ispuniti svoje obećanje iz 2012. godine, inače, obećao je građanima Srbije da će, ukoliko prosečna neto zarada u Srbiji pređe 500 evra, glasati Srpsku naprednu stranku, pa se zato nadam da će u aprilu mesecu izaći na izbore, zajedno sa većinom građana u Srbiji i da će glasati Srpsku naprednu stranku. Zaista, bilo bi fer i korektno.

Svi zakoni koje predlaže Vlada Republike Srbije su za bolje sutra svih nas i zato će poslanička grupa SNS podržati i ove i sve ostale zakone koji su u skladu sa rastom životnog standarda svih građana. Hvala.