Zahvaljujem kolega Martinoviću.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)

Zahvaljujem.

Kolega Šaroviću, povredu Poslovnika želite?

Izvolite.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam odakle mom prethodniku pravo da govori o pojedinim ljudima, a da za njih ne kaže da su to upravo ljudi sa kojima je njegova politička stranka sarađivala?

Dakle, ako pričamo o gospodinu Đilasu, mi srpski radikali, smo uvek na najžešći mogući način njega kritikovali, a Đilas je čovek o kome, vi godinama niste rekli ni jednu jedinu ružnu reč. Znate, nakon 2012. godine, umesto da on odgovara za milione evra, koje je, kako vi kažete, opljačkao od građana Srbije, vi ste njega postavili za predsednika Košarkaškog saveza Srbije, bio je u odličnoj komunikaciji, kako sam kaže, tada sa predsednikom Vlade i to je govorio i Aleksandar Vučić, da je uvek davao Košarkaškom savezu onoliko novca koliko je bilo potrebno i koliko su zatražili.

Sada, kako vi možete na taj način, nekome ko je lopov i ko je pokrao 500 miliona evra, ili koliko već tvrdite, da dajete novac i da ga postavljate na značajne i dogovorne funkcije?

Drugo, pričate o Bošku Obradoviću, vaša većina u RIK-u je omogućila ponavljanje izbora na nekih 15 biračkih mesta, da bi Boško Obradović, koji nije prešao cenzus od 5% i njegova koaliciona lista, da bi oni dobili mandate u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi, iz SRS smo to odmah žigosali i naši predstavnici u RIK-u su glasali protiv toga.

Vi pričate o Vuku Jeremiću, pa vi ste Vuka Jeremića podržavali na nekom izboru u UN, koliko se ja sećam. Zar nije tako bilo? A, mi smo Boga mi, srpski radikali, uvek onako krajnje oštro kritikovali sve što je on radio, još u vreme kada je bio u Vladi, kada je bio potrčko Borisa Tadića, pa u kontinuitetu do danas.

Mi sa tim ljudima nemamo ništa, vaš je problem što kada krene konkretna diskusija, evo ja sada gospodine Milićeviću vraćam na penzije i govorim još jedanput konkretno, vi ste za šest godina prethodnih penzionerima oteli 12 mesečnih penzija, tako što ste umanjili protivustavno osnovicu. Nigde u zakonu ne postoji mogućnost da se osnovica penzijska umanji. Nigde.

Kako ćete usklađivati? Vi tu možete muljati ovako i onako, ali osnovica se ne može dirati. Prihvatiti tezu da može da se smanji 10%, značilo bi da može i 30% i 50% i 90%. To je nemoguće. U demokratskim, u uređenim državama, to je nemoguće.

Za tih šest godina, ponavljam podatke Fiskalnog saveta, rast BDP je bio 21,1%, a inflacija je bila preko 26%, moralo se uskladiti, odnosno morale su se uskladiti penzije za najmanje 32%, za tih šest godina. Onda izračunajte koliko bi penzioneri više primali. Umesto toga, vi povećate za 8,9% i kažete bolje je nego što je bilo 2014. godine.

Bolje jeste, ali to ne znači da im niste oteli značajna finansijska sredstva. To ne znači da im i dan danas ne otimate. To ne znači da će 450.000 novih penzionera neće trpeti dok god budu živi i dok god budu primali penzije, zbog toga što poreska osnovica nije usklađivana poslednjih šest godina, po zakonu koji je do tada važio.

To što vi pričate – nije Ustavni sud doneo odluku, Ustavni sud u Srbiji je smejurija i to ste gospodine Martinoviću mnogo puta izgovorili vi u vreme dok ste bili radikal, a često ste se i kasnije žalili na sudove u Srbiji. Čas kažete – mi hapsimo, sudovi oslobađaju, to su Đilasove sudije, Tadićeve, to su žuti lopovi postavljali, a čas kažete – validne su njihove odluke.

Kako vetar duva, nekad vam odgovara, nekad vam ne odgovora. Dajte, uvedite makar jedan princip u ono što radite. Bilo koji, ali da znamo čega ćemo se držati. A vi se kao suncokreti povijate na vetru, okrećete se ka suncu pa ste čas vamo, čas ste rusofili, čas te za EU, čas je Kosovo naše, čas nije naše. Hajde konačno da čujemo šta jeste, šta nije pa probajte toga da se držite makar jedan parlamentarne rasprave.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ukazujem na povredu iz člana 103. u vezi člana 106. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, imajući u vidu da smo se značajno udaljili od dnevnog reda i mislim da ste dozvolili da rasprava ode u jednom drugom pravcu, naročito tamo gde apsolutno ne postoji nijedan jedini osnov za bilo kakvu kritiku kada je u pitanju ono o čemu danas raspravljamo, a to su penzioni zakoni i podrška penzionerima.

Oni koji su izneli kritiku malopre iz redova opozicije su istakli neke činjenice koje su apsolutno neprihvatljive. Pre svega, ukazivano je na to šta je to bilo do 2012. godine, pri čemu očigledno postoji neka vrsta amnezije šta je bilo posle te 2012. godine. Ko je uveo finansijsku disciplinu i finansijski red u ovoj državi, ko je stabilizovao fiskalnu politiku Srbije, ko je omogućio investiciona ulaganja, investicioni preporod u Srbiji i ko je obezbedio veliki broj radnih mesta, a samim tim i popunjavanje budžeta i to uredno popunjavanje budžeta i ko se iskreno i dostojno bori za interese penzionera u Republici Srbiji?

Sve ono što smo čuli, apsolutno ništa nije rečeno na ova pitanja koja sam ja sada postavio, osim paušalnih, proizvoljnih i bilo kakvih drugih kritika, pa je čak pomenut Ivica Dačić do 2012. godine, pri čemu opet postoji amnezija da isti taj Ivica Dačić nije doneo, kao ni sam Aleksandar Vučić kriminalni Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, odnosno 2002. godine, po kome je na stotine hiljada zaposlenih ostalo bez posla, po kome je bilo na desetine hiljada apsolutno kriminalnih privatizacija, a na taj način oduzimanje penzionerima, kako se to narodski kaže iz usta.

To ste trebali da kažete, ko je to uradio, a ne da spočitavate onima koji su ovu državu postavili na zdrave noge, vratili je iz ponora i ono što su moje uvažene kolege i Aleksandar Martinović i Vlada Marinković rekli je nemoguće demantovati.

Mislim da je krajnje vreme uvaženi predsedavajući da komentarišemo o onome o čemu i treba da komentarišemo, a to je isključivo dnevni red, a to je isključivo zakon koji su moji prethodnici afirmisali kao zakon koji pruža podršku penzionerima, a mi smo tu da tu podršku verifikujemo kada budemo glasali za ovaj zakon.

Jedino u čemu ću se saglasiti, jedino u čemu ću biti potpuno istovetan sa razmišljanjem mojih kolega iz opozicije, jeste činjenica da je krajnje vreme da se od penzionera više nikad ne sme oduzimati. Penzionerima se mora omogućiti pristojan život, normalan život, mora im se omogućiti ono što im pripada kao njihovo stečeno pravo, moram im se omogućiti sve ono što su kroz minuli rad učinili za ovu državu i na taj način je zadužili, a država je sa druge strane dužna da im to vrati.

U tom smislu, mi treba da nastavimo današnju raspravu, isključivo o zakonskim predlozima, a ne da vodimo dnevno političke razgovore i nadgornjavanja. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Slažem se sa vama u potpunosti, ali nije na meni, na meni je da omogućim poslanicima da govore onda kada ukažu na povredu Poslovnika. Vi znate da je moja obaveza da im dam reč.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Član 107. gospodine Milićeviću.

Dakle, nismo u koaliciji sa Nenadom Čankom, nema nikakve veze SNS sa Draganom Đilasom i njegovim izborom za predsednika Košarkaškog saveza Srbije i uopšte ne znam zašto se mi dovodimo u taj kontekst.

Što se tiče kritike da jedanput treba da zauzmemo stav. Evo, zauzeli smo stav. Dakle, ja sam citirao Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, to što određene kolege neće da ga pročitaju, to je njihov problem. Ja ću ga zbog građana Srbije pročitati ponovo.

Dakle, član 63a, godišnji lični koeficijent za kalendarsku godinu u kojoj se ostvaruje pravo, predstavlja odnos, u pitanju su elementi koji određuju visinu penzije, odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika ostvarene za tu kalendarsku godinu i obračunskog iznosa prosečne godišnje zarade za istu kalendarsku godinu. Onda se definiše u stavu 2. šta je obračunski iznos prosečne godišnje zarade, a u stavu 4. se navodi da podatke o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji od početka kalendarske godine do kraja svakog meseca u kalendarskoj godini objavljuje organ nadležan za poslove statistike, odnosno to je RSZ. Svako ko ume da čita, ko ume da čita zakone jasno je o čemu se radi. Dakle, i visina penzije je ovim zakonom potpuno definisana i stvar je ovde potpuno jasna.

Ono što sam takođe hteo da kažem, stalno se Aleksandru Vučiću prebacuje, te je izdao Kosovo i Metohiju, te je prodao, te će nešto da potpiše, pa će posle toga da se desi ovo ili ono. Evo, ja vas sada pitam – šta je to potpisao Aleksandar Vučić što je na štetu Srba na KiM? Kog dela teritorije Republike Srbije se Aleksandar Vučić odrekao pismeno, usmeno ili na bilo koji drugi način?

Aleksandar Vučić je pre svega, prvi političar od 1995. godine u Srbiji koji je počeo zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa narodnim poslanicima, zajedno sa članovima i simpatizerima SNS, da zvanično obeležava, dakle ne nezvanično, nego zvanično, da to bude državna počast onima koji su proterani u „Oluji“ 1995. godine. Aleksandar Vučić je jedini političar od 1995. godine kada se ta „Oluja“ na žalost desila Srbima u Republici Srpskoj i Krajini, koji je rekao da „Oluje“ više neće biti nigde, gde Srbi žive, i na KiM, i u Republici Srpskoj, i u bilo kojoj drugoj zemlji koja je nastala na teritoriji bivše Jugoslavije.

Dakle, ono što bi bilo dobro da kažete građanima Srbije – koji je to pravno obavezujući dokument o kome stalno govorite Aleksandar Vučić potpisao, kada ga je potpisao, pred kim, sa kim, kog dela teritorije Republike Srbije se Aleksandar Vučić odrekao i sa kog dela teritorije Republike Srbije su građani proterani od kako je Aleksandar Vučić predsednik Vlade ili predsednik Republike?

Ja za taj deo teritorije Republike Srbije ne znam. Pogromi su se dešavali za vreme nekih drugih koji su o tome ćutali. Aleksandar Vučić vodi potpuno drugačiju politiku i mi ga u tome podržavamo. Da se Srbima nikada više ne desi „Oluja“ bilo gde, ni na Kosovu i Metohiji, ni u Republici Srpskoj, niti u bilo kojoj drugo državi koja je nastala na razvalinama bivše SFRJ. To je naša politika. Kako to možemo da postignemo? Pa, između ostalog, jačanjem naše ekonomije, jer jačanje ekonomije ne znači samo da imate naprosto više novca u budžetu, nego da imate jaču vojsku, bolje opremljenu, da imate bolje zdravstvo, bolje školstvo, da imate dobre puteve, da imate bolju i kvalitetniju infrastrukturu. To su sve elementi koji čine jednu državu jakom.

Srbija je danas jaka država. Srbija je danas jača od nekih država na Balkanu koje su u EU, koje su u NATO paktu. Evo, Aleksandar Vučić je sam izneo podatke. Dakle, mi se danas nosimo, mi se nosimo, što se tiče kapaciteta naših odbrambenih snaga, sa jednom Mađarskom koja je i u EU i u NATO paktu.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Završavam.

Dakle, to je uspeh ja mislim za sve građane Republike Srbije. Ne radi to Aleksandar Vučić za sebe, ne kupuje on tenkove, helikoptere, avione zbog sebe, nego kupuje zbog građana Republike Srbije. Da li bismo mi mogli da nabavljamo svu tu vojnu tehniku da nije bilo ekonomskih mera koje je Aleksandar Vučić sproveo? Naravno da ne bismo i dalje bismo imali jedan ili nijedan avion, i dalje bismo pretapali tenkove, i dalje bismo bili Parija na Balkanu koju može svako da gazi. Mi to više nismo, mi smo ponosna uspravna država, suverena, koja vodi svoju politiku. Niti smo koga izdali, niti smo koga prodali, niti to nameravamo da činimo. Naprotiv, pomažemo i Srbe na KiM, isto kao što pomažemo i Srbe u Republici Srpskoj.

Po prvi put u istoriji, Republika Srbija gradi fabrike u Republici Srpskoj, ne samo u Republici Srpskoj, gradimo fabrike u srpskim krajevima koji su na žalost zbog dešavanja 1995. godine, inače čisti sprski ovejani krajevi, Drvar, Glamoč, Grahovo itd, gradimo fabrike u tom delu Federacije BiH. Koji sprski političar je to uradio? Nijedan, sem Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Zaista, kao što ste videli tokom današnje rasprave, nemam ništa protiv toga da i proširimo raspravu, da uz ono što jeste tema današnjeg zasedanja govorimo i o koalicionim partnerima, i o sistemu odbrane, i o KiM, stigli smo i do krivičnih dela.
Sada, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupštine što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Kao što sam rekao, nemam ništa protiv, nastavićemo raspravu kolega Šaroviću, pa jedva čekamo svi to.
Sada ćemo, u skladu sa članom 87. napraviti pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 298 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, iako uredno primaju platu.

Meni je jasno da jedan od prethodnih govornika, koji nije u ovom trenutku u sali, a koji je danas satima reklamirao povredu Poslovnika, pati za nekim starim vremenima, neki bi rekli starim dobrim vremenima, verovatno su njemu bila ta stara vremena i dobra. To su bila vremena kada je uspešno sarađivao sa Draganom Đilasom, kada su u Skupštini grada Beograda lepo sarađivali, kada su delili upravne i nadzorne odbore u javnim preduzećima i ustanovama grada Beograda.

Ali, ono što nije dobro, proizvod te saradnje bio je ekonomska katastrofa i Beograda ali i Srbije. Ono što nikako ne mogu da razumem to je da njemu smeta kada povećavamo penzije ili kada u ovom slučaju isplaćujemo jednokratnu pomoć penzionerima, ali iz realnih osnova, dakle bez zaduživanja, bez preskupih kredita, već tako što smo ozdravili našu ekonomiju, ozdravili stanje javnih finansija, popravili privrednu sliku, napunili budžet. Za razliku od njegovih prijatelja iz DS koji kada su bili na vlasti uzimali su skupe i preskupe komercijalne kredite, kredite u visini sa kamatnom stopom od 7,5%, pa i 8% da bi isplaćivali pred izbore penzije.

Mi danas, dakle možemo da pomognemo penzionerima jednokratnom pomoću od 5.000 dinara, koliko god se on trudio da to prikaže kao beznačajna suma, a građani Srbije vrlo dobro znaju da to nije beznačajna suma i da povećavamo plate i u javnom sektoru od 8% do 15%, kako smo i rekli i da povećavamo penzije od sledeće godine, dakle, govorim o redovnom povećanju penzija za više od 5% i da pomognemo građanima zaduženim u švajcarskim francima i da nastavimo ulaganja u infrastrukturu, u autoputeve, mostove, bolnice, zdravstvene ustanove, škole, vrtiće, sve ostalo.

Sve su to dobre vesti za građane Srbije, ali je to, pre svega, rezultat teškog i napornog rada i teških reformi koje su započete u vreme kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade Srbije. Danas možemo da kažemo da ubiramo plodove tog rada.

Ima još dobrih vesti. Na primer skok na svetskoj Duing biznis listi, kako smo i čuli juče, i upravo na toj vesti, poslednjoj u nizu dobrih vesti se prelamaju, odnosno rekao bih razlikuju se one političke partije, oni politički faktori, ali neki mediji koji se iskreno raduju svakom uspehu Srbije, svakom zajedničkom poduhvatu i oni politički predstavnici ali i neki mediji koji prosto mrze svaki uspeh Srbija, pa je većina medija tu vest prenela onako kako ta vest zapravo i treba da izgleda, a to je da je Srbija ostvarila skok sa četiri mesta na toj svetskoj Duing biznis listi.

Nije u pitanju sama vest i sam naslov te vesti, tu ima nekoliko više kategorija i parametara po kojima se određuje uspeh na toj svetskoj Duing biznis listi. Dakle, razni su parametri u pitanju. Recimo, postoji kategorija dobijanje građevinskih dozvola i tu je Srbija napredovala za dva mesta, a sada zauzimalo devetu poziciju, kako smo i čuli od nekog od prethodnih govornika. U oblasti registrovanja imovine Srbija je 58 mestu. Što se tiče dobijanja kredita tu smo na 67 mestu. Kada je reč o plaćanju poreza - 85. pozicija. U prekogranično trgovanje - 23 mesto, pa kaže prema izvršnoj u obavljenom na zvaničnom veb sajtu Svetske banke, Srbija spada među 42 svetske ekonomije koje su u periodu 2018. - 2019. godina, sprovela je regulatorne reforme u tri ili više od 10 ocenjivanih oblasti, unapredivši uslove lakoće i poslovanja, pa se ističe da je Srbija olakšala dobijanje građevinskih dozvola, uvođenje novog onlajn portala, smanjivanje administrativnih taksi, pa je poboljšala pouzdanost napajanjem električnom energijom obnavljanje trafostanica, instaliranjem sistema daljinskog upravljanja i poboljšanjem održavanja mreže.

Sve su ovo delovi istog izveštaja. U tom izveštaju se navodi da je naša zemlja ojačala zaštitu manjinskih investitora, zahtevajući sprovođenje eksterne revizije, obelodanjivanje transakcija povezanih lica, objavljivanje vlasničkih i kontrolnih struktura, i tako dalje. Pa, se dodaje da smo olakšali plaćanje poreza uvođenjem internih rokova za povraćaj poreza na dodatu vrednost.

Čitav niz parametara koji utiču na ovaj skok o kome smo pričali. Ali, jedan mediji, jedna televizija „N1“ je u pitanju, je drugačije izvestila o ovom događaju. „N1“ je izabrala jednu kategoriju od svih ovih pobrojanih kategorija. Jednu kategoriju samo u kojoj Srbija nije ostvarila napredak i to prikazala kao glavnu vest. Pa su čak pokušali da predstave kako smo mi zapravo nazadovali na ovoj listi, pazite, nismo napravili skok od četiri mesta, već smo zapravo nazadovali za jedno mesto.

Kao što sam rekao malopre, u tome je razlika između onih kojih se iskreno raduju našem uspehu i onih koji mrze uspeh rođene zemlje u kojoj žive. Oni mrze uspehe Srbije, oni se raduju eventualnim neuspesima, oni se raduju elementarnim nepogodama, oni se raduju kiši, poplavama, a najviše se raduju kada se desi neki komunalni problem, ne daj Bože, pukne cev ili tako dalje, to je onda radost, to je onda veselje kod njih.

Zato kažem da se neuspesima naše zemlje raduju samo oni koji ne žele dobro ni građanima Srbije, ni državi Srbiji. Njihova politika je - što gore Srbiji, to bolje njima. Ali, u praksi se uspostavilo da je što lošije njima, to je bolje Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.