Hvala, profesore Atlagiću.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić.

Ko o čemu, vi kolega Arsiću o komunistima. Vi, o komunizmu i komunistima.

Aktuelna vlast u Kini je ideološki i na drugi način komunistička. Jel tako? Da li je nepobitna činjenica da Kina sve više i više preuzima primat, kada je u pitanju svetska ekonomija i finansije? Jel tako? Kakve to veze ima sa društvenim uređenjem i sa ideološkim opredeljenjem onih koji su na vlasti?

Kad koristite nešto da bi eventualno umanjili ili u krajnjem slučaju ponizili, što ne verujem da je vaša namera, nemojte da se baš uvek pozivate na to. Samo da vam kažem, najsposobniji kadrovi u oblasti bankarstva, a to vam može i sadašnji guverner da potvrdi, su upravo oni koji su u tom režimu bili na usavršavanju i u Americi i u Engleskoj. Jedan od imena, iz pieteta prema toj ženi je Borka Vučić. Neko je dobacio i Slobodan Milošević, jeste i Slobodan Milošević. Ali, su radili na zapadu i sve te sisteme znali.

Gledajte, vi ovde kao argumentaciju navodite nešto što jeste tačno da je inflacija dva, 2,5%, ali nađite mi zemlju u regionu gde je veća. Nađite mi zemlju u regionu koja ima problema sa inflacijom, u Evropi koja ima problema sa inflacijom. Nema. Nema te zemlje, pa čak i ova nesrećna Severna Makedonija, ako smem tako da kažem, ni ona nema pošto je potpuno propala, bankrot, pa i Albanija, zato što je to politika koja se vodi van uticaja i našeg i onih koji su u drugim zemljama. To je monetarna politika u svetu koja se vodi.

Vi govorite o kamatama, ali jednu stvar vi gubite iz vida. Vi želite zamenom teza da ovde nametnete nešto što mi srpski radikali zagovaramo, a to je sledeće. Da mi zagovaramo da se devizne rezerve upotrebe u privredi. Ne, gospodine Arsiću, sad ću polako probati edukativno da delujem na vas.

Kada se na ime doznaka, na ime investicija sliju devizna sredstva, ta sredstva se najvećim delom, kako to ukazuju svi pokazatelji, koriste za povećanje deviznih rezervi. Mi kažemo – ne, treba ih iskoristiti za pospešivanje razvoja domaće privrede. To treba uraditi.

Vi imate nešto, ako ste gledali budžet za sledeću godinu, imate nešto što je daleko od onoga što je ranije bilo upozoravajuće, sad je alarmantno. Vama ta priča koju vi pričate u kontinuitetu već nekoliko godina, da je uvoz povećan u odnosu na izvoz, na ime uvoza robe i opreme već sledeće godine u budžetu imate. Ta razlika se penje sa pet milijardi na preko šest milijardi. Ne možete to tako da objašnjavate. To je opasnost za čitavu državu, za društvo. Opasnost, ako vam raste uvoz. Ta oprema, to što vi pričate, to da se toliko uložilo to bi bio ekonomski bum. Shvatite jednom, pa ne možemo tako da verujemo u tu svetlu budućnost. Ta svetla budućnost ili svetlost na kraju tunela može da bude za neke druge prilike.

Što se tiče ovih primedbi da li će neko preći cenzus ili ne, o tome odlučuju građani. Na svu sreću odlučuju građani. Oni će da kažu ko će koliko da ima na sledećim izborima. Da odlučuju pojedinci koji to često imaju u ustima, Bog te pita koja bi stranka, jer kod njih je širok spektar u strankama. To ne može nabrojati koliko su stranaka promenili. Tako da se mi oglušujemo od takve neke konstatacije. Mi idemo na izbore, kako će narod da glasa, to ne znamo. Pretpostavljamo da i vi ne znate. Da li će glasati da SRS bude vladajuća ili opozicija, to ćemo da vidimo, da li će neko preći cenzus ili neće i to, ali samo jedno nemojte zaboraviti, ovde u ovom parlamentu su iznesene najpogrdnije reči, najveće uvrede za najvećeg život pisca koga Srbija imaju, Matiću Bećkovića.

Ja da sam na vašem mestu, našao bih za shodno da se izvinem toj živoj legendi, čoveku koji je tolika veličina, da vi nemate pojma šta sada govorite. Ovde vam stoji tabla kao znak i uspomena da je ovde sedeo veliki čovek, nobelovac Ivo Andrić, a vi perete pod, brišete sa imenom Matije Bećkovića. Neka vas je sramota.

Hvala gospodine Mirčiću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

(Marko Atlagić: Replika.)

Posle prof. Atlagić. Izvolite.

Zaista ne znam šta zajedničko imaju Matija Bećković i Ivo Andrić. To će moj kolega Atlagić da objasni, pretpostavljam.

Kolega Mirčić bi trebao da zna da je NR Kina u svom ekonomskom razvoju pravila i greške. Oni to priznaju. Probali su da imaju oni sovjetski model, nije im išlo najbolje. Kasnije su probali neki sličan model koji je bio ovde u SFRJ, ni to im baš nije išlo kolega Mirčiću. Onda su napravili svoj model koji njima odgovara. Pokazali su da su sposobniji u mnogim stvarima od zapadne civilizacije i napravili su jednu uspešnu ekonomiju, ali su se učili na svojim greškama.

Zato, ako ništa drugo, ajde da mi malo iskopiramo Kinu, pa i mi da ne ponavljamo greške koje smo imali za vreme, recimo te famozne SFRJ. Spomenuli ste inflaciju, evo otkad znam za sebe, stalno sam živeo u nekoj inflaciji, pa setite se kolega Mirčiću, osamdesetih godina, čini mi se da je bilo zamrzavanje cena, pa administrativno pokušavano da se zaustavi inflacija.

Setite se onda, pred raspad te iste velike Jugoslavije, Ante Marković, pa nije on bio jedini koji je fiksirao kurs dinara, setite se, 1994. godine, pre njega je to radio Ante Marković, bio je jedan šiling jedan dinar, ako se ne varam. Tako nešto. Pa su bile zamrznute i plate. To su sve bile administrativne mere kada se država meša u ekonomiju i pokazalo se da to nije dobro. Država treba da bude regulator, a ne taj koji će da vodi ekonomiju.

Amerikanci su imali svoje mišljenje pa su napravili finansijsku krizu 2008. godine, pa se i tamo pokazalo da FED mora da bude neki regulator između banaka i svega ostalog.

Tako da nemojte da ulazimo u neka iskustva koja nisu tako daleka da ih se ne sećamo i njihovih posledica, ali da kažete da je povećanje deviznih rezervi jako opasno za Republiku Srbiju i da ne treba time da se hvalimo, prvo ne vidim ništa opasno. Opasno je bilo kada su ovi Tadići, Đilasovci, Bastaći i svi ostali štampali novac i prodavali devizne rezerve. To je opasno, a nije opasno kada kupujete devize sa tržišta.

U jednom trenutku ste rekli da novac od doznaka, kako sam razumeo i od uvoza opreme, završava u deviznim rezervama, čini mi se da ste to rekli. Moram da vam kažem da to nije tačno, ne završava direktno.

Prvo, jedan deo, dobar deo opreme koji se uvozi u Srbiju uopšte se ne plaća iz Srbije, nego onaj ko je investitor kupuje po svojim cenama u zemlji odakle dolazi, ali Narodna banka Republike Srbije ne radi više menjačke poslove. Narodna banka ne radi više menjačke poslove, to rade menjačnice i rade poslovne banke.

Kako Narodna banka dolazi do deviznih rezervi? Pa, kada poslovnim bankama nedostaje dinara, a procene da nije dobro da podižu kredit od Narodne banke, devize koje imaju prodaju Narodnoj banci. Danas to tako funkcioniše.

Nisu to baš osamdesete i devedesete godine kada je stajao po neko iza svakog ćoška, često i po više njih, i vikali - devize, devize. To vreme je prošlo. Dvadeset i prvi vek je.

Znači, Narodna banka se ne bavi menjačkim poslovima, to rade menjačnice i poslovne banke. Poslovna banka kada nema dovoljno dinara prodaje svoje devizne rezerve Narodnoj banci i te devizne rezerve su naše. Ako ta ista banka hoće svoje devize nazad, moraće nama da vrati naše dinare, onda nema skoka, nema gubitka vrednosti nacionalne valute. To su neka pravila, hajde da ih usvojimo.

Nemojte više, molim vas, ne možemo mi da se poredimo sa zemljama u okruženju. Nijedna od tih zemalja u okruženju, pa čak ste spomenuli i tu Makedoniju, nije imala najstrašnije ekonomske sankcije koje je doživela Srbija. Nisu doživeli zločinačku agresiju na Republiku Srbiju 1999. godine od strane NATO-a i ne možemo da se poredimo sa njima.

Znate li koliko je veliki uspeh kada i pored toga što smo imali sankcije, što smo imali bombardovanje, imamo bolje rezultate od njih. Dajte malo pogledajte istini u oči, Srbija je danas lepše mesto i biće još lepše mesto na kome treba da ostanemo da živimo.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik prof. Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, ja znam na koga se odnosilo i nema tu dileme i ponoviću sada. Kada je u pitanju Matija Bećković, dozvolite da kažem ono što sam rekao u ovom visokom Domu, čovek, pa makar se i akademik zvao, koji nije došao na proslavu 800 godina autokefalnosti SPC samo zato što je predsednik Republike Aleksandar Vučić dobio visoko priznanje, nije mu mesto tamo.

Taj čovek je 1993. godine rekao, a to stoji u knjigama koje je napisao njegov šef partije i moj bivši šef, moje partije, citiram: „Narod koji je glasao za Slobodana Miloševića ništa drugo ne zaslužuje nego da se bombarduje“, završen citat, da mu ne citiram stranicu neka pogleda. E, sad, ako je to uzor, neka im bude uzor, meni nikada neće biti uzor. To je čovek koji je podržao opciju koja je moju otadžbinu razbila, a ne znam da li njegovu SRJ, a kasnije SCG. Je li tačno gospodo narodni poslanici ili ne? Taj čovek piše „ćeraćemo se još“. Koga će on ćerati? Da li Srbe ili neke druge? Kad je bilo zaštiti Crnu Goru kako se ponašao, hoćete li da vam ja citiram svaku rečenicu njegovu? Znate vi to vrlo dobro, nije u pitanju Matija Bećković, nego Aleksandar Vučić, recite to otvoreno, zato što je dobio priznanje na 800 godina autokefalnosti SPC, ali sprski se narod diči sa tim i mi članovi SNS. Hvala.

Hvala, kolega Atlagiću.
Gospodin Mirčić, pravo na repliku, na izlaganje Veroljuba Arsića ili na izlaganje profesora Atlagića?
Izvolite.

Ne želim više da polemišem, jer u narodu ima ona – s kim si, takav si. Ali, samo da kažem u čemu je sličnosti između Matije Bećkovića i Ive Andrića.

Kada se Ivo Andrić vratio na nagovor mnogih u tadašnju Jugoslaviju, onda je tu bila jedna ličnost koji se zvao Miroslav Krleža. To čak i Branko Ćopić i drugi pišu, kako je Krleža bukvalno tretirao Ivu Andrića kao kera. Takav je odnos imao prema Ivi Andriću. Možda bi Krleža da je živ promenio sada svoj stav, ali teško je verovati.

Možemo mi da se slažemo ili ne slažemo, kao što je to nekad bilo sa političkim stavovima i opredeljenjima i Crnjanskog i Andrića i Matije Bećkovića koji je najveći živi pisac, ali ne smemo sebi uzimati za pravo da čoveku nipodaštavamo ono što je uradio. To je veoma značajno za naciju.

To što je on izrazio svoj politički stav da ne dolazi na jednu manifestaciju, to je njegov stav. Neko može da ga poštuje ili ne, ali on nema ništa protiv Srbije, protiv Srba, a to što mu se spočitava na neki način za Crnu Goru, malo ipak uozbiljite tu raspravu, tu vrstu rasprave. Znate, to su ljudi koji su večnost, oni obeležavaju i nas kao njihove savremenike. Nemojte bar toliko da idemo daleko u ovome uzvišenom domu, da čoveku kome je zabranjeno da ulazi u njegovu postojbinu, sada proglašavamo za nekog ko je protiv sprskog naroda i protiv Srbije. Nisu mu valjda zabranili što se tako preziva.

Drugo, to se uklapa u sve one parole koje se sada pišu, kako to kažu, Mlada Vojvodina piše po Vojvodini – Matija vrati se kući. Ako se bude vraćao velikan kakav je Matija Bećković, on će morati da ode u Sentu, jer tamo je rođen. Imajte bar tu vrstu poštovanja. Naravno, nemam nameru da toliko idem daleko da branim bilo čije političke stavove, njihove procene, njegove procene i profesora Lompara su bile tad da ne prisustvuju. Da li je to iz razloga što je predsednik države dobio odlikovanje ili nije, to vi imate pravo da tumačite kako hoćete, ja vam tu ne opovrgavam ništa kada vaše razmišljanje, ali nemojte baš toliko daleko da idete, da ubijate nešto na šta treba da budemo ponosni, na stvaralaštva tog čoveka.

Znate, ja sam jedan od tih čija je sudbina da imam u ličnom dokumentu mesto rođenja upisano, a da bogami sa velikim rizikom idem u to mesto rođenja.

Hvala, kolega Mirčiću.
Udaljili smo se jako od teme.
Pravo na repliku, prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, ove se imputira nešto što ja nisam rekao. Neću da govorim o njegovom stvaralaštvu, akademiku Matije Bećkovića, to će reći istorija, budućnost, oni koji dolaze iza nas i o njemu i o svim drugim.

Ali, po čemu se on razlikuje od onoga kojeg ja često citiram, koji je isto govorio, isto te gospodnje 1993. godine, da Srbiju treba bombardovati zajedno sa Margaret Tačer i ostalim. Dakle, o tome se radi, o njegovoj, ne samo političkoj pripadnosti, nego odnosu prema otadžbini i njegovoj nadam se, i mojoj nadam se.

Dakle, a ovo da li je on izrazio lični odnos prema predsedniku Republike, to je i rečeno zbog čega nije došao. Mene ne čudi što nije došao, baš zbog ovog stava iz 1993. godine koja se nalazi u jednoj knjizi prof. dr Vojislava Šešelja, da ne čitam stranicu izrečenu, dok je bio u DOS-u Matija Bećković. Njegovo pravo političkog opredeljenja nema pravo ni on, ni oni da otadžbinu diraju. Da kaže da treba bombardovati Srbiju zbog toga što su građani Republike dali političku opciju nekome, u to vreme Slobodanu Miloševiću ili ne znam kome. Da je bio pravi patriota, išao bi da ga brani tamo, jer zna se zbog čega Slobodan Milošević završio u Hagu zbog onoga zbog čega je i njegov šef partije završio u Hagu. To moramo reći radi istine, radi pravde i radi istorije i radi ove otadžbine. Hvala.