Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da se osvrnem na ono što smo imali priliku da čujemo u proteklih par minuta. Ako sam dobro razumeo, stav koji smo čuli je protiv pomaganja civilnom društvu, organizacijama civilnog društva.
Ja ću ukratko da prođem kroz nekoliko vidova pomoći ili podrške koje Vlada Republike Srbije kroz ove programe podržava. Recimo, Olimpijski komitet Srbije, ako dobro razumem, vi ste protiv da se pomogne za Olimpijski komitet Srbije i da se pomogne da naši olimpijci se na pravi način predstave svetu.
Recimo, u oblasti sporta, dakle, govorim, imate programe iz sportskih kampova za perspektivne sportiste, 50 miliona dinara, pa to je u okviru one cifre koju ste vi rekli. Jeste li protiv toga? Paraolimpijski komitet Srbije, takođe 50 miliona dinara, ako sam dobro razumeo, vi niste za podršku tim organizacijama i tim organizacijama, da kažem, civilnog društva, kojima Vlada Republike pomaže.
Kaže, podrška udruženjima u oblasti boračko invalidske zaštite, 100 miliona, Ministarstvo za rad. Jeste li protiv toga? Sektor podrške zapošljavanju mladih i aktivnoj inkluziji, 98 miliona dinara. Verovatno ste i protiv toga. Podrška udruženjima u oblasti zaštite porodice i žene. Glasajte slobodno protiv toga, mi se ponosimo da pomažemo i ona udruženja koja se bave ovom tematikom. Zaštita položaja osoba sa invaliditetom, 450 miliona dinara. Nisam razumeo da je vaša poslanička grupa i protiv ovog novca. Podrška radu Matice srpske, malopre sam čuo iz vaše poslaničke grupe da treba više novca za Maticu srpsku, vi kažete - ne treba podržavati nevladine organizacije, samo da mi kažete šta je na kraju stav, pa da znam kako da se opredelim prema tome.
Malopre sam takođe čuo iz vaše poslaničke grupe, podrška razvoju književnog stvaralaštva i izdavaštva, treba više novca. Mi stavimo 30 miliona dinara, vi kažete - pa, ne treba pomagati nevladine organizacije. Podrška jačanju pozorišne umetnosti, podrška informisanju osoba sa invaliditetom, dakle, sve to vi biste da isključite iz ovog budžeta i da u tom budžetu ne bude.
Zaštita kulturne baštine, podrška SPC na Kosovu i Metohiji. Interesantno je to što ste vi protiv, recimo u Ministarstvu zdravlja 300 miliona dinara za programe Crvenog krsta Srbije. Svaka čast ako ste protiv Crvenog krsta, ja mislim da oni rade dobar posao i da ih treba podržati.
Aktivnosti društva Srbije za borbu protiv raka, sedam i po miliona dinara. Mi ćemo to podržati, iako vi to ne podržavate.
Očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta dijaspore i Srba u regionu, 95 miliona dinara, više za četiri i po miliona dinara u 2020, odnosno 2019. godinu, podrška dijaspori, Srbima u regionu. Interesantno, vi ste protiv toga.
Dobro, ja se nadam da su građani Srbije razumeli zbog čega imamo novac i za ove potrebe, zbog čega podržavamo i organizacije koje se bave svojim poslom, od kojih građani Srbije mogu da imaju veliku korist.
Po pitanju Nacionalnog stadiona, tu se sa vama ne slažem. Znate, sećam se i komentara i razgovora i primedbi koje smo imali na „Beograd na vodi“ da je to pusti san, da se to nikada neće desiti, da je to samo još jedna velika laž. Pa smo od najružnijeg dela Beograda napravili najveće gradilište u ovom delu Evrope. Imate veliki broj zgrada koje se grade, veliki broj radnika, mislim da je 1.550 radnika svaki dan radi, zarađuje svoj hleb tamo. Tako ćemo da uradimo nešto i sa Nacionalnim stadionom. Juče sam objašnjavao i koliko, na kraju krajeva, skoro sve zemlje u svetu imaju svoje nacionalne stadione, sport je postao veliki biznis, a nama je to jedan pokretač razvoja tog dela Beograda, gde kroz ulaganje u infrastrukturu, u poslovne, u stambene objekte mislimo da Republika Srbija, da grad Beograd može da zaradi mnogo, da podstaknemo dodatni razvoj naše građevinske industrije, razvoj naše privrede u celini.
To će biti jedan dobar projekat i mi ćemo, rekao sam, u narednih desetak dana izabrati i projektanta, a onda nakon toga kada on napravi prvu projekciju plana i sve ostalo, mi ćemo sesti zajedno sa vama, pa ćemo predstaviti to i građanima Srbije i videti šta oni imaju da kažu o tome.
U svakom slučaju, studija izvodljivosti se radi, već je delimično i urađena. Tako da ćemo napraviti stadion koji je samo održiv, koji neće koštati građane Srbije, a koji će sa druge strane praviti i profit i nama i naravno uraditi pravu promociju našoj zemlji.
Po pitanju cene Moravskog koridora, hajmo da sačekamo, da vidimo tačno kolika će da bude cena, ko će da ga radi, pošto neke stvari prejudicirate u ovo vreme, pa kada to saznamo, onda ćemo o tome i da diskutujemo i da prolazimo kroz sve stavke, jednu po jednu, koliko i šta košta i šta je sve u tom projektu koji je po meni, za nas, za građane Srbije od nacionalnog značaja.
Dakle, nakon Koridora 10, istočnog i južnog kraka, koji smo čekali decenijama, nakon autoputa „Miloš Veliki“, koji smo čekali, ako se ne varam, 70 godina i više, pa ga je Aleksandar Vučić i uradio za razliku od onih koji su pre njega samo obećavali, mi ćemo tako da uradimo i taj Moravski koridor, a kada potpišemo ugovor, kada budemo izabrali izvođača, kada budemo na kraju znali koja je konačna cena, ali ja je ne znam, vi očigledno znate nešto više od mene, onda ćemo da vidimo po stavkama zašto je i kolika cena u pitanju, pa ćemo zajedno da taj autoput sagradimo na radost građana Srbije, posebno tog dela Srbija. Hvala puno.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Ništa ja više, gospodine ministre, od vas ne znam, možda postoji problem u komunikaciji kod vas u Vladi, Zorana Mihajlović je o tome govorila čak i nekoliko dana javno na konferenciji za štampu. Ali dobro, hajde da sačekamo. Mi smo na vreme upozoravali na to šta se sprema, gledajući nastupe, protokol koji je potpisan sa „Behtelom“ godinu dana pre nego što je bilo reči o tome i utvrđivanju javnog interesa itd, „Behtel“ je već izabran. Ali dobro, hajde i da sačekamo.

Što se tiče „Beograda na vodi“, nikad nismo bili protiv „Beograda na vodi“, mi smo protiv direktne pogodbe i mi smo protiv korupcije. Samo smo protiv toga. Svaka čast na „Beogradu na vodi“, ako je sve po zakonu. Mi smo o tome govorili pre nastanka SNS, ne na taj način, ne sa tim nazivom, ali o tom projektu. Tako da, niste možda dobro obavešteni, stavljate nas u isti koš sa nekim drugima.

Što se tiče nevladinih organizacija, previše banalizujete stvar. Ja nisam govorio o ukupnom izdvajanju za nevladin sektor koji je 10 milijardi dinara, ja sam govorio o 300 miliona dinara za Kancelariju za ljudska i manjinska prava. Kancelarija za ljudska i manjinska prava raspisuje konkurse. Ne može na tom konkursu da dobije novac ni Olimpijski komitet, ni Crveni krst, ni Srpska pravoslavna crkva, ni Udruženje veterana, ne može niko, osim ovih ljudi, tj. agenata stranih interesa, zašto da ih ne nazovemo šta oni to predstavljaju, dakle, samo onih koji se bave politikom kroz firmu zaštite ljudskih prava, maskiraju svoje antisrpsko delovanje u Srbiji. Nikakvi studenti, nikakav Crveni krst, nikakva verska zajednica, ni Srpska pravoslavna crkva, ni Matica srpska neće dobiti pare od Kancelarije za ljudska prava. Ja nisam govorio o tim ciframa koje ste vi naveli, nego konkretno o 300 miliona dinara.

Još sve konkurse koje raspisuje Ministarstvo za evropske integracije su za tu namenu, zato što mi mislimo ako se tamo da negde mito za finansiranje nevladinih organizacija, nama će da bude lakši ulazak u Evropsku uniju. Neće profitirati ni Srpska književna zadruga, ni Matica srpska, ni Crveni krst. Mi nismo protiv udruženja, mi smo protiv onih udruženja koja se nazivaju nevladinim organizacijama za tobože zaštitu ljudskih prava, koja se isključivo bave urušavanjem naše države, našeg identiteta, proglašavaju nas zločincima i proglašavaju nas genocidnim. To je ono što se na ovaj način finansira.

Dakle, nemojte da menjate teze, nego pogledajte i kad uporedite videćete da što se toga tiče finansiranje na ovaj način samo može da znači da treba Vladi Srbije podrška nevladinog sektora. Kad kažem nevladin sektor, mislim upravo na te, Sonja Biserko, Nataša Kandić, „Žene u crnom“ i ostali.

Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno, uvaženi poslanici.
Dakle, slažemo se oko toga da je neophodno pomagati organizacije civilnog društva i da ona imaju svoju ulogu u razvoju Srbije.
Po pitanju Kancelarije za ljudska i manjinska prava, dakle, taj novac ide u unapređenje položaja nacionalnih manjina i na praćenje primene međunarodnih obaveza i sprovođenje antidiskriminacionih politika. Mislim da je to novac koji je usmeren u dobru svrhu. Drago mi je što je novac koji je opredeljen ovim organizacijama ili ovoj oblasti, sad naravno kad se sprovede odgovarajuća procedura postoje organizacije koje taj novac koriste, ali po tom pitanju ne vidim zbog čega ne bismo unapređivali položaj nacionalnih manjina. To je jedna od politika Vlade Republike Srbije. Ne znam zbog čega ne bismo sprovodili antidikriminacione politike. Dakle, to je jedna tekovina savremenog društva za koju se borimo, dakle, protiv diskriminacije, za više tolerancije, protiv bilo koje vrste diskriminacije u našem društvu. Tu se možda ne slažemo sa vama, ali to je politika od koje nećemo odustati. Hvala puno.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Mi se što se toga tiče slažemo, ali i dalje ne verujemo da je to novac za tu namenu, jer da nekoga zanimaju nacionalne manjine valjda bi se to finansiralo kroz nacionalne savete. Šta će nam nacionalni saveti ako imamo nevladine organizacije? Zašto trošimo tolike pare na nacionalne savete, izbore i sve ostalo što ide uz to, ako te nevladine organizacije već ta prava štite. Prava manjina treba da se poštuju, njihova kultura, obrazovanje, sve što se toga tiče, ali ovaj novac se ne opredeljuje za te namene. Opredeljuje se za „Žene u crnom“, za Helsinški odbor, za Fond za otvoreno društvo, za ove što nam sad spremaju nove izborne zakone, što treba da nas nauče kako da brojimo i kako da sabiramo glasove, kako treba da glasamo, kako treba da se ponašamo i u Skupštini i u izbornoj kampanji itd. To su ovi što su mnogo pametni, e, oni se na ovaj način finansiraju i njima slični. Dakle, oni što su razvili pre neki dan transparent o srpskom zločinu velikom i agresiji na Vukovar, oni koji pozivaju da se prizna genocid u Srebrenici, oni koji misle da su Srbi zaslužili bombardovanje, oni koji misle da su Srbi u Republici Srpskoj Krajini izvršili invaziju sami na sebe.

E, to mi finansiramo na ovaj način, a ne nacionalne manjine. One treba da imaju položaj kakav zaslužuju, treba da im bude obezbeđeno i obrazovanje i kultura i sve. Ali u ovom odseku nema ništa od toga, nisu za tu namenu, već isključivo za ove koji su već plaćeni za svoju aktivnost u Srbiji, mnogo više nego iz budžeta Srbije. Oni su nam i doveli ovu demokratiju 5. oktobra buldožerima. Mi njih danas plaćamo jer mislimo da ćemo tim pre ući u Evropsku uniju i približiti se Evropskoj uniji i ne znam šta već. To je suština.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite, kolega.

Uvaženi potpredsedniče gospodine Arsiću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je govoriti posle ovolikog broja narodnih poslanika o Zakonu o budžetu Republike Srbije. Dozvolite, ja sam mislio da odstupim od diskusije, da ipak kažem nekoliko rečenica vezano za budžet.

Ono što je bitno za građane Republike Srbije, to je da budžet govori o tome kako ćemo raditi sledeće godine, koliko ćemo raditi, kako ćemo živeti, kakve ćemo penzije primati, kakve ćemo plate imati, kakav ćemo standard itd. U jednoj rečenici kada bi me pitao građanin na ulici, ja bih odgovorio – živećemo dobro, bolje nego ove godine.

Zakon o budžetu za 2020. godinu je, po meni, vrlo dobro postavljen, jer počiva na tri stuba – prvo, na proizvodnji, odnosno rastu proizvodnje, na investicijama i potrošnji. To je prvi put od 2012. godine, a i ranije da ne govorim, da je budžet Republike Srbije koncipiran i na ovom trećem stubu, a to je potrošnja.

Budžet je razvojan, a ne predizboran, i to se slažemo svi, čak i Fiskalni savet vidim da tu rečenicu ponavlja, koji je veliki kritičar inače budžeta, a i vladajuće koalicije. Međutim, ekonomska kretanja u našoj zemlji zavisiće i od ekonomskog kretanja u našem okruženju i o tome moramo povesti računa, u prvom redu od evrozone, jer je ona glavni ekonomski partner Republike Srbije u najvećem delu. Pored toga, budžet će zavisiti i od brzine sprovođenja započetih reformi, odnosno efikasnijeg sprovođenja svih parametara modernizacije Republike Srbije, koju je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić u funkciji predsednika Vlade promovisao još 2014. godine, a provodimo kontinuirano, evo, vidite, već četiri godine.

Ono što je veoma važno, to je da se u 2020. godini otvara novi investicioni ciklus za infrastrukturne investicije. To je veoma važno i to je onaj stub, odnosno motor koji će na neki način podsticati i bruto društveni proizvod. Upravo će kapitalne investicije podstaći i rast bruto društvenog proizvoda od 4%, kako reče i ministar, ali ja se zaista nadam, ne nadam, mogao bih i da se kladim da će on biti veći. Dobro je što je konzervativan pristup budžetu i nadam se da će on sigurno biti, to je moje lično mišljenje, 5%.

Zato su dobro planirane investicije od 6,4%, što će približiti udeo od približno 22% u BDP, to je zaista jako dobro. Naravno da će rasti i naš izvoz i to od 8,1%, uvoz po stopi od 7,4%. Ono što je za naše građane jako važno i što će osetiti u džepu, a to je da će plate rasti od 8 do 15%. Kako znate, kultura 10%. Dozvolite da kažem da je to prvi put nakon dugo godina da se akcent daje kulturi, prioritet kulturi. Da ova vlast SNS daje prioritet kulturi dokazuje izgradnja objekata kulture, počevši od Narodnog muzeja primenjene umetnosti i drugih kulturnih ustanova. Ono što je bitno za sledeću godinu i budućnost jeste da poklonimo više pažnje odnosno naše Ministarstvo kulture programskim osnovama i više kadru u kulturi, počevši od biblioteka, muzeja, da ne nabrajam dalje i drugih kulturnih ustanova.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, odbrane osnovne škole, srednje škole, ono što je bitno za naše nastavnike i studenski standard, visokoškolske ustanove, predškolske ustanove o stopi od 9%. Zašto manje od kulture? Zato što su oni prošle godine, kako znate, išli nešto više i tu zaista, na neki način želimo uravnotežiti odnos.

Medicinske sestre, čuli ste, 10%, doktori 10% i drugo zdravstveno osoblje 8% i drugi korisnici budžeta da više ne govorim.

Rast od 4% BDP u 2020. godini, više od polovine ovoga rasta biće u opredeljenju kretanjem sektora usluga za koje se očekuje rast po stopi od 4,3%.

Ono što je veoma važno za naše građane i za državu Srbiju, a to je da će Srbija u 2020. godini, ući u intenzivnu modernizaciju Republike Srbije, koju sprovodimo od 2014. godine, intenzivnu. Šta to znači? Povećao se na neki način, dostići će se određeni stupanj razvoja, a zato je potrebno svima nama zajedno, ne narodnim poslanicima Vlade, nego svakom građaninu Republike Srbije, više rada, više truda, više požrtvovanosti.

Zatim, svakodnevno usavršavanje na svim poslovima i radnim zadacima, počevši od radnika na obezbeđenju do Akademije nauka. Svakodnevnog usavršavanja i više vere i samopouzdanja u ono što budemo radili. Ta tri faktora, po meni, su jako bitna da dostignemo određeni intenzitet modernizacije za koju smo se dugo opredeljivali.

Ono što je bitno, a to je da smo obrazovanju dali, po finansijskim sredstvima, da ne ponavljam prethodne koleginice i kolege su rekli o obrazovanju i zdravstvu, kada se spoji jedno i drugo skoro 100%, ali ako sledeće godine i sledećih godina u obrazovanju ne poklonimo pažnju više programima, nastavnim planovima i programima u smislu modernizacije i aktualizacije, teško ćemo moći dostići rad BDP za tri, četiri ili deset godina, ono što smo planirali.

Zato nam je potrebna izmena nastavnih planova i programa. Mislim da Ministarstvo to dobro radi kroz razne programe, neke smo već dostigli, neke uspehe postigli, a neki su u toku. Mislim da će to ići, zaista svojim tokom.

Poštovani potpredsedniče, poštovane dame i gospodo, meni je zaista žao što danas u sali nema dela naših političkih protivnika kako bi ukrstili stavove o najvažnijem zakonu za 2020. godinu, tj. o budžetu Republike Srbije, ali to je njihov izbor. Zato će snositi sigurno odgovornost pred građanima Republike Srbije i tu dileme nema.

Ono što je bitno, a to je da građani vide da oni radije tumaraju ulicama gradova Srbije i svakodnevno truju građane Republike Srbije lažima o predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, SNS i narodnim poslanicima SNS.

Jedna od njih, predstavnica Saveza tog tzv. za Srbiju, jeste i dr Sanda Rašković Ivić, koja nema niti malo stida, kada svakodnevno mlatara lažima ili na TV ili ovde na konferencijama za štampu. Sada je, poštovane dame i gospodo i poštovani građani Srbije, prilika da vam kažem ko je ta dama, dr Sanda Rašković Ivić. To vam je ona koja na svakom koraku, videli ste, blati srpski narod i građane Republike Srbije. Ona je, gostujući u TV emisiji na „Hrtu“ u Zagrebu izjavila da je zločinačka akcija hrvatske vojske i policije tzv. Oluja u kojoj je etnički počišćeno više od 250.000 Srba bila, citiram – humanitarna akcija. Završen citat. To vam je ta gospođa Rašković Ivić.

Najveći živi hrvatski filozof danas, dr Žarko Puhovski je rekao za oluju, citiram – oluja je bila, ne samo etničko čišćenje Srba na razini toponomastike i onomastike, nego na razini gruntovnica, da to prevedem na srpski jezik – na razini katastra. Završen citat.

Uporedite Puhovskog i našu gospođu Ivić Rašković. Ta dama, gospođa Ivić Rašković je izjavila da se u Srebrenici desio genocid. Završen citat i to bez srama i bez stida.

Poštovani građani Republike Srbije, niti jednog zapadnog istraživača, istoričara i istraživača, pogotovo američkog, naglašava, niti iz Engleske, koji tvrdi da je u Srebrenici bilo genocida, ni jedan. Ja vam mogu sad 60 nabrojiti, sve inostrane. Ali ja gospođi Ivić Rašković preporučujem da pročita tri knjige prof. dr Vojislava Šešelja o Srebrenici, pogotovu ovu zadnju, pa da vidi američke i engleske istraživače šta su rekli, do čega su došli kada je u pitanju Srebrenica.

Ta je dama, gospođa dr Ivić Rašković, lagala da sam ja, čuli ste to prekjuče u jednoj emisiji o ovom visokom Domu, tvrdio, da je akademik vređao akademika Matiju Bećkovića. Poštovani građani, vi ste čuli šta sam ja rekao, a sad ću ponoviti.

Rekao sam da nije dobro što uvaženi akademik se nije našao na 800 godina proslave SPC i razlog je naveo zbog toga što je predsednik države Aleksandar Vučić dobio visoko priznanje sinoda SPC, orden Sv. Save prvog stepena i rekao sam, dakle, ponovo ponavljam, ovo je istina, da mu i nije mesto tamo. Zašto? Jer je on 1993. godine izjavio, citiram – narod koji je uzabrao Slobodana Miloševića za predsednika, ništa drugo ne zaslužuje nego da se bombarduje. Završen citat. E, zato ona njega brani, i ona zagovara bombardovanje svojih građana, videli ste i kad proglašava oluju za humanitarnu akciju i tako dalje. Dakle, eto, vidite koja je ta Sanda Rašković Ivić, da dalje o njoj ne govorim.

Ali, uvažena profesorka Ivić, kada se ujutru probudi, ja joj preporučujem neka pogleda u ogledalo. Videće jednu nadobudnu gospođu, punu mržnje i punu laži, kao što je i ovo lagala, a kada spozna da je Aleksandar Vučić i njen predsednik, jer je izjavila da nije, bojim se da neće eksplodirati od mržnje koja je može uništiti i neka joj Bog bude u pomoći.

Pored nje, poštovani potpredsedniče, oglasio se još jedan profesor sa Filozofskog fakulteta, a vezano za budžet Republike Srbije, a to je profesor dr, predaje ekonomiju, Ognjen Radonjić, zvani tortura. Videćete zbog čega tortura jer su ga studenti tako nazvali tortura, iznoseći svakodnevne neistine o predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, SNS i narodnim poslanicima SNS.

Ko je taj vajni profesor doktor Ognjen Radonjić? Moramo da znamo i da vidimo koji su uzroci i razlozi zašto on to govori. Po oceni studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, po pedagoškim osobinama, to je jedan od najgorih profesora, ne samo na Filozofskom fakultetu, nego i u Srbiji. Ovo kažu studenti i istraživanja studenata.

Kod profesora Radonjića podaci o prolaznosti studenata na ispitu iz osnova ekonomije čuvaju se, citiram, „kao državna tajna“. Zamislite profesora koji držikao državnu tajnu prolaznost studenata. Prolaznost na ispitu mu je veoma niska, što govori o njegovoj pedagoškoj nesposobnosti, da obavlja ovu svetu dužnost profesora. Prolaznost mu je ispod 15%, što je najniža u Republici Srbiji i ako po bolonjskom procesu ona mora biti iznad 30%. Taj profesor, zvani „Tortura“ sprovodi torturu nad studentima.

Ja ću citirati, jednog bivšeg studenta: „Kada odgovoriš previše tačno profesoru Radonjić, kaže naučio si napamet“, završen citat. Na pitanje „geneza ekonomske misli“, nikada ni jedan student nije položio jer on uvek izmisli nešto čega nema u pitanju, a vi ovde, poštovani gospodine Martinoviću ste profesor, pa znate da profesori ne smeju iz predmeta pitati van ispitnog programa. Dakle, vidite o kom se čoveku radi.

Za celu jednu grupu od 18 pitanja uopšte nema literaturu, a studentima kaže, citiram: „Snađite se“. Evo što kaže jedan njegov bivši student, zvani Šakić, po prezimenu, citiram: „Kada kod profesora Radonjića postoji patološka potreba da ponizi studenta“, završen citat.

Da li možete, poštovani građani, verovati da taj čovek predaje na Filozofskom fakultetu u Beogradu u 21. veku? To je ta tortura što ga studenti zovu „profesor Tortura“, a nas svakodnevno blati na N1 CIA, počevši od predsednika Republike, Vlade, gospodina Vlade Orlića, Martinovića, moje malenkosti i drugih.

Na primedbu studenata nikada nije reagovao ni Filozofski fakultet, a bunili su se, niti Rektorat, a pokušao je Poverenik za informacije, ali bez uspeha. E, takvi nam predavanja drže.

Ono što je sada jako važno, poštovani građani to su ovi koji šetaju ulicama, profesori, on je pokušao, videli ste u jednom listu da odbrani profesorku koja je tvrdila da se Srbija treba odreći Republike Srpske i Kosova i profesorke koja je umanjila za 400 hiljada srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu. Vidite ko nam predaje na fakultetima. To je revidiranje srpske istorije i to jako preti opasnost po nacionalne državne interese.

Na kraju vezano za to, najteže moguća stvar, gospodo narodni poslanici, za jednog profesora univerziteta jeste da pravi lažne konstrukcije sa određenom tendencijom kao što radi profesor dr Ognjen Radonjić. Još opasnije je braniti falsifikatore broja srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu, kao i one koji zagovaraju da se Srbija treba odreći Kosova i Republike Srpske ili one koji kažu da je Gavrilo Princip bio terorista. U takve spada profesor Radonjić.

Dozvolite na kraju da kažem, poštovane dame i gospodo, da mi je još jednom žao što nema naših političkih protivnika ovde. Ja ću samo da ih nabrojim kojih nema, a voleo bih da jesu da o budžetu diskutujemo.

Dragan Đilas. Voleo bih da je ovde, a ne da ministru piše pisma, pa da ukrstimo mi podatke. Dragan Đilas u narodu zvani „Điki mafija“. Narod zna zbog čega.

Vuk Jeremić, u narodu zvani jedan od vođa međunarodne grupe bandita i lopova.

Janko Veselinović, gle čuda, u narodu zvani „Janko stanokradica“, koji je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, ulice Braće Kurjakovića broj 7. i verovali ili ne, ovih dana videli ste ga, zagovara ulične demonstracije i kaže, citiram Janka Veselinovića doktora profesora „stanokradicu“: „Pozvaćemo vojsku i policiju“.

To oni žele, poštovani građani, ovde moram malo da stanem gospodine Arsiću, žele 5. oktobar. Evo šta kaže Dajana Džonston, čuvena, o 5. oktobru pa će građanima biti jasno šta oni danas sprovode. Ona kaže ovako, citiram: „Na krilima narodnog slavlja zbog pada Slobodana Miloševića, koje je graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlašću samlelo stampedo nestručnih i gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibara i profila, koji je sebe promovisao u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen“.

To žele i danas, isti su oni, isto ime i prezime i njih ne interesuju ovih izbori. Zato su pokušali internacionalizirati izborne uslove. To su uradili 1990. i 2000. godine.

Još dve rečenice, nabrojim sledećeg, Dušan Petrović, u narodu zvani „Dule kravoubica“, jer je naredio za godinu danas 250 hiljada krava da se zakolje, od 500 hiljada koliki fond bio. Inače, u svom kraju poznat „Dule 10%“ za uzimanje, je li.

Normalno, sada ćete čuti, gromada politička, Marinika Tepić, zvana „Golubica preletačica“. Ona uveče legne u jednoj stranci, a ujutru se probudi, gospodine Martinoviću, u drugoj stranci. Bilo bi dobro da naše javno tužilaštvo se pozabavi koruptivnim elementima Marinike Tepić dok je bila pokrajinski sekretar za sport AP Vojvodine.

Ono što je vrlo važno, gospodo radikali, njene izjave zadnjih 15-20 dana su vrlo opasne, vrlo opasne po nacionalnu bezbednost Republike Srbije, a vi znate na šta ja mislim, vrlo opasne. Ja pozivam tužilaštvo da vidi ima li elemenata krivične odgovornosti na izjavama, lažima Marinike Tepić „Golubice preletačice“, je li.

Dalje, da ih ne nabrajam i ono što je na kraju bitno gospodine Siniša Mali, mislio sam nekoliko reči o vama, ali neka to ostane za drugi put, da vam damo punu i bezrezervnu podršku u daljem vašem radu.

Ja ću glasati za budžet Republike Srbije. Zašto? Zato što je on jedan od stubova modernizacije Republike Srbije, koju sprovodi Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić, najveći broj poslanika u ovom visokom domu, ne samo pozicije, nego delom opozicionih poslanika, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije jeste naš uvaženi predsednik, Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.