Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Izvolite.

Poštovani ministre, imajući u vidu današnju raspravu o budžetu i narednih dana koja će ovde teći, a takođe imajući u vidu i postojeće vreme poslaničke grupe SPS, želim samo nekoliko stvari da istaknem koje su, smatram veoma značajne u ovom trenutku da se kažu.

Dakle, ja neću govoriti o onim stvarima gde je budžet pokazao svoju valjanost i svoju uspešnost, gde je pokazao izbalansiranost u planovima, kojima je isplanirano njegovo trošenje u narednom periodu, neću govoriti ni o onim uspešnim stranama gde se veliki deo budžeta usmerava i na pozitivne procese, na infrastrukturna ulaganja koja apsolutno otvaraju Srbiju i daju jednu njenu vrlo otvorenu, savremenu, kvalitetnu, perspektivnu poslovnu sliku i vrlo zanimljivu za sve građane kako Srbije, tako i iz inostranstva.

Neću govoriti ni o onim valjanim stranama koje se odnose na povećanje plata, na povećanje penzija, značaj usvajanja švajcarskog modela kao posebnog sistema kojim će se moći u narednom periodu planirati tok penzija itd.

Ono što želim da istaknem jeste da u svakom slučaju mora da se konstatuje i da se vidi u ovom trenutku da Srbija 2019. godine je daleko od onoga što je bila 2012. godine. Kako god hoće neko da ocenjuje da li jeste ili nije uspešno, velika je razlika, Srbija više nije na kolenima i prosto je u situaciji da ima taj perspektivni budžet.

Veoma je važno, u sistemu kojim se upravlja u narednom periodu, smatram, dve stvari imati na umu, to je razvijanje socijalne politike i socijalne zaštite i to imajući u vidu dva velika problema, koji kada je reč o stanovništvu se kod nas pojavljuju. Jedno je obnavljanje stanovništva, problem populacione politike, za koji treba u narednom periodu, čini mi se, mnogo hrabrije reagovati.

Pojavili su se prvi rezultati, mere su dale, ali mislim da to je nešto što obezbeđuje u narednim godinama, desetinama godina opstanak srpskog naroda i s druge strane, sve ono što se može smatrati migracijama i kretanjima stanovništva. Tu imamo dvostruki problem.

Jedan koji nam je apsolutno prisutan, a odnosi se na kretanje stanovništva i iseljavanje, odlazak i mi po osnovu mortaliteta i iseljavanja takođe možemo da konstatujemo nažalost, da svake godine gubimo dva grada. Mislim da u finansijama te dve stvari moraju apsolutno radi održivosti naroda, da imaju svoje prioritete. Ono što u dnevnom regulisanju problema, s obzirom da smo društvo u tranziciji, moramo hrabrije reagovati na zaštite osetljivih kategorija stanovništva, bolesnih, starih dece, žena itd. nasilja u porodici, nasilja itd. tu smatram da je važna uloga centara za socijalni rad koji moraju, to se pre svega odnosi na Ministarstvo za rad, ali svakako u sistemu Vlade to mora da se eventualno sugeriše, razvija itd.

Oni moraju u budućem vremenu biti više finansijski podstaknuti, stručni obnovljeni, sa novom metodologijom koja će obezbeđivati rad u njihovom delovanju, zasnovan na preventivi, a ne lečenju posledica.

Najzad ono što smatram da je važno u razvijanju svakog modernog društva je mesto i položaj kulture. Zalažem se da u budućim budžetima kultura zaista, a ima prostora za to, Srbija postaje perspektivna, finansijski stabilna zemlja, bar taj 1% za kulturu mora da bude. Prvo, mi imamo kapacitete kao država, imamo stručne ljude iz oblasti kulture, počev od nege i afirmacije zaštite tekovina i svih onih istorijskih stvari koje nas identifikuju kao narod, možemo da obnovimo i da pokažemo , to je turistički deo koji se zatim razvija, a drugo, i savremeno stvaralaštvo podržati.

Sa dva stanovišta je to važno. Prvo, učimo mlade generacije kulturi, a ne primitivnim i nekim nerazvijenim formama rada, zabave, itd, jer kultura u stvari razvija ilitizam, razvija interesovanje mladih za nova otvaranja. U tom smislu recimo, ja sam očekivala da možda u Predlogu budžeta bude mesta za stvaranje, odnosno razvijanje i konačno gradnju beogradske opere o kojoj se priča decenijama.

To je nešto što inače u ovoj Vladi i u politici predsednika Vučića je veoma prepoznatljivo i prisutno, a to je da se stvaraju neke stvari i proizvodi koji će ostati iza nas i ove generacije, kao trajno obeležje vladanja i trajno obeležje jednog perioda u kojem je Vlada pokazala svoj puni stvaralački kapacitet. Zatim, smatram da treba da bude razvijeno takođe i obnavljanje biblioteke npr. na Kosančićevom vencu, jer će ona pokazati duh obnovljivosti i hrabrosti Srbije, da umesto te Narodne biblioteke stvori jedan novi kulturni centar koji će apsolutno dati nove sadržaje i biti nešto što podseća na ono sve što je istorijski urađeno srpskom narodu.

Tome takođe pripada i razvoj domova kulture u malim gradovima i selima ili otvaranje biblioteka, jer one doprinose upravo da ta sela i mali gradovi funkcionalno, kvalitetno žive i da se mladi ljudi iz velikih megalopolisa i gradova vraćaju u sela. Time će premrežena Srbija, novim putevima, imajući nove sadržaje u malim gradovima živeti na više tačaka, ne samo na jednom, dva ili tri, u velikim gradskim centrima. Mislim da to mogu da budu ciljevi budućeg budžeta u narednim godinama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Uvažena poslanice, hvala puno.
Samo bih se vratio na vaš komentar koji ste rekli oko ulaganja u kulturu. Juče sam o tome pričao. Mi smo već sada na 1% budžeta ulaganja u kulturu. Dakle, ako pogledate ukupan budžet za kulturu za 2020. godinu, od 13,286 milijardi i ukupan budžet od 1334 milijarde, mi smo sada na 0,995% budžeta koja su opredeljena za ulaganje u kulturu, na 1% dakle.
Ono što je posebno meni važno je sledeće. Za razliku od prethodnih vlasti koje su zatvarale muzeje i zatvarale pozorišta, mi smo u poslednje dve godine kao što znate otvorili i Narodni muzej Beograd i Muzej savremene umetnosti. Otvorili smo i renovirano pozorište „Bora Stanković“ u Vranju. Sa tim i takvom politikom ćemo nastaviti i u budućnosti.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
Imate, takođe, u članu 3. dodatno 2,4 milijarde dinara dodatno na osnovni budžet za ulaganje u infrastrukturu, koja je vezana za kulturu. To je veliki broj pozorišta i kulturnih ustanova koja treba da se rekonstruišu i srede. S druge strane, imate 14,1 milijardu dinara ulaganja u izgradnju koncertne dvorane, ili opere, kako god, u gradu Beogradu.
Dakle, sve je to opredeljeno u budžetu. Nadam se da će Ministarstvo kulture na pravi način završiti i projekte koji su neophodni, kako bi se sa izgradnjom tih ustanova krenulo.
Ono što je meni najvažnije, kada pogledate i povećanje plata u javnom sektoru, od 1. novembra plate koje su između 8 i 15% veće u javnom sektoru, 10% povećanje plata ide za zaposlene u oblasti kulture. Najveći deo javne uprave dobio je 8% povećanje. Dakle, i tu pokazujemo koliko nam je stalo da kultura ide napred i potpuno se slažem sa vama da je to veoma važna oblast kojoj treba dati još veći značaj u godinama koje dolaze.
Naravno, sa završetkom konsolidacije javnih finansija, vama se i otvara prostor da još više ulažete u oblasti kao što je kultura. Mislim da smo ovim budžetom upravo i pokazali naše opredeljenje koje je usmereno ka tome. Hvala.

Pravo na repliku, Mirjana Dragaš.

Hvala.

U svakom slučaju, najvažnije je da se razume da Srbija ide vrlo krupnim pozitivnim koracima i da sve te stvari koje obezbeđuju sigurnost, kvalitet života, ali i obrazovanost, a to razvijamo i kroz sistem obrazovanja, moraju da budu sinergični i sa tim kulturnim kvalitetom, jer Srbija i po tome pripada Evropi, odnosno i više od toga, pripada svetu.

Zato ohrabruje upravo jedna ovakva namera, hvala na tom i takvom planu i mislim da Srbija u budućem vremenu i budućim budžetima na tome treba da istraje.

Naravno, i ovog puta se zahvaljujem predsedavajućem, gospodinu Arsiću, na datoj reči. Hvala još jednom.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Mi srpski radikali se slažemo da je trebalo pojačati sredstva koja se izdvajaju za kulturu i podržali bismo da je i mnogo veća suma u pitanju. Moglo je to da ide i do 1,5 budžeta.

Međutim, nisam siguran da se ta sredstva racionalno koriste.

Ja sam kao potpredsednik Vlade Srbije najveću muku imao sa tadašnjom ministarkom za kulturu, Nadom Popović Perišić, koja je i namerno finansirala najgore antisrpske filmove, uključujući i film "Turneja", Gorana Markovića.

Ministar sad kaže da će se dosta ulagati u infrastrukturne objekte. Nisam siguran da ima sad dovoljno novca da se ulaže u zgradu filharmonije i nove opere. Narodno pozorište u Beogradu potreba je Beograda, a i većeg dela Srbije, za operom kao klasičnom vrstom umetnosti, čak neki kažu anahroničnom, zadovoljava u potpunosti.

Šta redom ministarstva zapostavljaju? Izdavačku delatnost. Dosmanlije su dozvolile da se uništi prosveta, "Nolit", "Rad", BIGZ, mnoge druge izdavačke kuće. I kod nas se onda izdavaštvo do kraja komercijalizovalo. Najviše se prevode svetski bestseleri, a to je često petparačka literatura. "Prosveta" i "Srpska književna zadruga" - nisam video da ste predvideli dotaciju za "Srpsku književnu zadrugu"? Možda ima negde, ali sakriveno. "Prosveta" i "Srpska književna zadruga" pre 20 i kusur godina su počele da objavljuju ediciju "Stara srpska književnost" u 24 knjige. Još nisu uspeli da do kraja to isteraju. A "Stara srpska književnost" bi stala možda u 200 knjiga. Treba u nju uključiti i "Dubrovačku staru književnost". Hrvati su nam je prisvojili, iako je ona sva na srpskom jeziku i piše se pre svega o srpskoj istoriji. Dubrovčani nisu znali za Hrvate dok nisu došli u posed Lastova, tad su se prvi put sreli sa Čakavcima.

Dakle, treba u fundamentalna dela iz naše književnosti ulagati. To su nekada radili "Zavod za udžbenike" i "Službeni glasnik". "Službeni glasnik" je nastavio i vrlo je uspešan, a "Zavod za udžbenike" je ostao bez ogromne količine novca, koji je zarađivao prodajom udžbenika. Sad taj novac odnesoše stranci, Hrvati, Nemci i ostali, i kvare nam omladinu kroz loše udžbenike.

To bi trebali da uradite, da vidite sa Ministarstvom prosvete da sva izdanja udžbenička za osnovne i srednje škole opet budu u rukama države ili nacionalnih saveta za nacionalne manjine, da tu onda koncentrišete sredstva, a od prodaje udžbenika, koji bi bili mnogo jeftiniji, da se finansiraju ovakve stvari. A i vi da uložite novac.

Dosta nam je ovih ludačkih filmova, ispadosmo kao nacija svi ludaci. Gledamo filmove i sve se neki nenormalni tipovi pojavljuju i defiluju, ubistva, groteskne stvari, itd. Narod je žedan filmova na istorijsku temu i ti filmovi i televizijske serije najbolje prolaze u narodu. Dakle, to treba forsirati. Treba narod podučavati slavnoj prošlosti, da bi imao još slavniju budućnost.

Nemojte štedeti pare na te stvari. Ali morate striktno kontrolisati kako se troše, da se ne troše za antisrpske aktivnosti.

Dakle, ono što treba, treba mnoga pozorišta popraviti, ona su zapuštena, ona su bez osnovnih sredstava za rad, ali treba forsirati što više domaćih predstava u pozorištu. Država da dotira održavanje predstava domaćih autora, a za ove strane, uvozne, koji su sad na bestseler listama, neka žive od prodaje ulaznica, pa ko voli nek izvoli.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.
Ono što je meni veoma važno, da se osvrnem na izlaganje koje smo upravo čuli, kao što znate, u toku je snimanje filma o Jasenovcu. Ovo je samo jedan od filmova koje finansira Vlada Republike Srbije. U nekom trenutku čak je bilo reči da nemamo novca za tako nešto, pa ćemo naći neke sponzore. Ne, ono što je predsednik Vučić odlučio, to je da Vlada Republike Srbije u potpunosti stane iza snimanja tog filma. Snimanje je gotovo do, ako se ne varam, prvog kvartala naredne godine i upravo govori o jednom veoma važnom događaju u istoriji srpskog naroda, tužnom ali važnom, i to je, gospodine Šešelj, strategija od koje nećemo odustati. Snimaćemo sve više filmova, imamo novca, upravo oko onih događaja koji su važni za istoriju srpskog naroda.
Po pitanju investicija u kulturu, ja ću vam tokom dana izaći sa konkretnim podacima oko toga koliko se sada ulaže, koliko se pre ulagalo u razne događaje ili finansiranje i pozorišta, predstava i na kraju krajeva svih ostalih stvari o kojima ste govorili.
Podsetio bih vas, i o ovome sam pričao još juče, za konkretne projekte koje ćemo da radimo 2020. godine koji se odnose na oblast kulture.
Dakle, grad Novi Sad je 2021. godine Evropska prestonica kulture, postoji čitav niz događaja i aktivnosti i ustanova koje će biti rekonstruisane i sređene kako bi grad Novi Sad zablistao u pravom sjaju za 2021. godinu. Privešćemo kraju radove na rekonstrukciji Narodnog pozorišta u Subotici, na izgradnju, već sam rekao, i koncertne dvorane u Beogradu, Kreativnog centra „Ložionica“ u Beogradu, alternativne scene Narodnog pozorišta, napravićemo rekonstrukciju Doma Vojske i taj prostor će biti prenamenjen za Kulturni centar u Pirotu. Zatim, Kreativna ambasada u Londonu, osnivanje legata Vladimira Veličkovića, otvaranje galerije na Kosančićevom vencu, priprema za izgradnju fakulteta muzičke umetnosti, čime ćemo konačno rešiti višedecenijski problem privremenog i neuslovnog smeštaja mladih muzičara, rekonstrukcija i dogradnja muzeja u Jagodini, arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči itd, dakle, čitav niz projekata koji treba da unaprede našu kulturnu infrastrukturu, kako bi na pravi način predstavili ne samo onima koji dolaze u našu zemlju, već i našoj deci i građanima Srbije. Hvala puno.