Zahvaljujem, gospodine ministre.
Koleginice Macura, želite repliku?
Izvolite.

Statistika je jedna jako zanimljiva nauka, s kojom može jako lepo da se manipuliše.

Kada u javnosti čujete podatak da se rodilo 615 beba više, nego u prethodnoj kalendarskoj godini, to zaista zvuči impozantno, međutim, zaboravlja se onaj drugi podatak koji je čini mi se, mnogo teži i ozbiljniji za našu državu, a to je da se svake godine rađa 1.000 prvih beba manje. To ne znači da su se porodice koje su se odlučile za decu, da šire svoju porodicu odustale od tog zahteva, već su se one odlučile za to da svoju porodicu šire na nekom drugom mestu van Srbije.

Mi imamo ozbiljan jedan problem, a to je veliki broj ljudi koji napušta ovu državu i širi svoje porodice na nekom drugom mestu na planeti, a ne u Srbiji. Dakle, manipulacije sa statističkim podacima, moguće je da vi i ne znate sve u vezi sa ovom temom, jer nije ovo samo pitanje Ministarstva za finansije, ali vrlo lako može da se izigra javnost iznošenjem samo pojedinačnih cifara i nekih statističkih podataka i zanemarivanje onih drugih. Zbog toga mi se čini da postoji problem sa sveobuhvatnim pristupom ovim temama.

Ono što ste vi naveli u smislu da Ministarstvo za rad više brine u poslednjih nekoliko godina u odnosu na neke vlade u periodu 2018. godine i ranije, to jeste tačno, međutim, uvek može bolje. To je u stvari poenta ove čitave priče i ova država koja trpi posledice što nam veliki broj građana odlazi, treba da nađe što je moguće više načina i prostora da zadrži ljude da ostanu ovde.

To što kažete da su neke žene prepoznate ovim zakonom, a da ranije nisu bile prepoznate, to je istina ministre, međutim, nisu prepoznate na onaj način na koji bi se suštinski odgovorilo problemima sa kojima se one susreću. U tom smislu to znači da jesu prepoznate žene koje rade na privremenim i povremenim poslovima, poljoprivredne osiguranice itd. međutim, problem je u tome što one i dalje primaju jako male iznose na svojim računima. Radi se o ženama koje primaju par stotina dinara, ili par hiljada dinara i zato je potrebno sve statističke podatke posmatrati kao celinu, a ne izdvojeno. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Macura.
Reč ima predstavnika predlagača ministar finansija Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Recite mi jel ima 615 više beba, ili nema? Jel to manipulacija, laž ili prevara statistikom, kao što vi kažete ili ima 615 beba više? Mislim da tu nema mnogo laži ili prevare.
Vi ste u vašem odgovoru pokrenuli jednu temu koja je za nas veoma važna, a to je mladi odlaze ili ne odlaze iz Srbije. To je problem sa kojim se nažalost suočavamo. Potpuno otvoreno prihvatamo da govorimo o tome. Svesni smo problema. Taj problem naravno nije nastao poslednjih godinu ili dve dana, traje već od devedesetih godina.
Ono što mislim da je veoma važno za naše mlade da ostanu su dve ili tri stvari. Prvo, ovaj optimizam i potencijal i bolje sutra koje pokušavamo da stvorimo kroz razvoj infrastrukture, kroz povećanje plata, kroz povećanje penzija, kroz mogućnost novog zapošljavanja, kako bi naši mladi ostvarili srpski san, a ne san u Americi, u Australiji, Kanadi ili negde drugde. To je veoma važno iako su i dalje veoma visoke stope nezaposlenosti među mladima, one su duplo manje nego što su bile 2013. godine. Duplo manje.
Sa druge strane, malopre sam rekao, izlazimo veoma brzo sa planom za narednih četiri do pet godina, dakle, u narednih par dana, nedelju do dve dana. Pripremamo ga užurbano, a to je nacionalni investicioni plan gde smo 500 miliona evra, ne dinara, evra izdvojili za podršku mladima, izgradnji stanova za mlade, dodatnim subvencijama za njihovo zapošljavanje, a već sada i to ćemo na sledećem zasedanju imati prilike da diskutujemo, poreski zakoni koji su usmereni ka još dodatnim podsticajima za zapošljavanje mladih u smislu oslobađanja ili otpisa velikog dela poreza i doprinosa na zarade, ukoliko se po prvi put neko zapošljava.
Dakle, svesni smo problema i idemo ka tome, veoma je važno bilo da u proteklih par godina rešimo problem te konsolidacije, da imamo zdrave finansije, da imamo novca zdravog koji zarađujemo, da ne uzimamo skupe kredite, jer je to preduslov da ostavite bolje sutra vašoj deci. Sada, zajedno sa vama ovde na kraju da vidimo koji je to pravi balans ili ravnoteža u kom smeru rast naše privrede treba da ide, plate, penzije, smanjenje poreskih opterećenja, investicije u infrastrukturu.
Dakle, to su sve elementi tog plan. Na kraju, taj plan se i oslikava u budžetu za 2020. godinu. Za mene je to jedna nova stranica u ekonomskoj politici naše zemlje i kažem i u ostalim elementima budžeta, kao što je prosveta i obrazovanje, kao što je socijalna politika, imate zdravstvo, na kraju imate povećanje budžeta, veći novac za ulaganje. Nadam se i složićete se možda, možda ne, na kraju krajeva, to je stvar individualne percepcije, da upravo više novca i daje mogućnost i za bolje uslove i u školama i u vrtićima i u domovima zdravlja, za bolji kvalitet usluga. Zato smo se borili za povećanje plata od 8-15% i za medicinske sestre i za doktore i za prosvetare i za medicinske sestre u socijalnim ustanovama, da svi mogu da budu zadovoljniji kako bi na neki način poboljšali i kvalitet svoje usluge prema građanima Republike Srbije, naravno bili zadovoljniji sami po sebi, a kroz pronatalnu politiku i tih dodatnih 200 miliona evra, mislim da ćemo uraditi pravu stvar i da veći broj beba i bolji dani tek dolaze. Hvala puno.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, zasnovan ne realnim izvorima, mogućnostima i potrebama naše zemlje i naših građana, koji označava završetak procesa konsolidacije javnih finansija, a kojim se, što je od posebne važnosti, utvrđuje početak razvoja naše zemlje.

Ključna karakteristika budžetske politike za 2020. godinu je raspodela fiskalnog prostora, na povećanje životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija, podsticaj rasta kroz povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje privrede.

Predloženi budžet je razvojnog karaktera. Njime se podstiče realni rast privrede od 4%, što jeste ostvarljivo, imajući u vidu da u trećem kvartalu ove godine privredni rast iznosi 4,7% i da će na kraju godine biti iznad projektovanih 3,5.

Budžetom su predviđene nikad veće javne investicije u iznosu od 198,9 milijardi dinara, koje pomeraju stopu napred, a tu su i olakšice kao podrška za privredu, što će svakako uticati na stvaranje bolje poslovne klime, dolazak novih investitora, na smanjenje stope nezaposlenosti, koja je danas već na istorijskom minimumu.

Ekonomske reforme i rezultati koje je naša zemlja postigla u periodu od 2012. godine do danas, pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, su više nego vidljivi građanima Srbije, izuzev samozvanih lidera u liku tajkuna Đilasa, Obradovića, Jeremića, Marinike, Trifunovića, koji umesto da budu korektivni faktor, izmišljaju afere, ruše sve pred sobom, čak ubistvom prete Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, njegovim saradnicima, pa i svima onima koji sagledavaju stvarnost očima istine, koja govori da Srbija danas postaje pristojna i uređena zemlja u kojoj se od svog rada može normalno živeti.

O zakonu, naravno, da ne govore ni reči. Interesuje ih samo kako da nasiljem i ulicom sruše Vučića i preuzmu državnu kasu kao plen za svoja lična bogaćenja, a tada ne bi prezali od mafijaškog načina delovanja poput Marka Bastaća, nažalost ne i jedinog iz njihovih redova.

Nismo bili u prilici da čujemo mišljenje lidera za ponovnu pljačku Srbije, da li je dobro za građane što se Predlogom ovog budžeta označava početak realizacije novog nacionalnog investicionog plana, kojim se opredeljuju sredstva za projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju autoputa Surčin–Obrenovac, Preljina–Požega, Pojate–Preljina, Beograd–Sarajevo, Novi Beograd–Surčin, brzih saobraćajnica, Novi Pazar–Tutin, Ruma–Šabac–Loznica, obilaznice Ostružnica–Bubanj Potok, kao i za projekat rehabilitacije 5.000 kilometara regionalnih državnih i lokalnih puteva u sledeće tri godine.

Naravno da ih nećemo ni čuti, briga njih za Srbiju i za njene puteve. To su u osnovi pokazali od 5. oktobra 2000. godine, pa sve do 2012. godine, kada su zemlju izbrisali sa mape Evrope.

U Novom Kneževcu, iz kojeg ja dolazim, građani se raduju početku realizacije nacionalnog investicionog plana i veruju da će se u njemu naći mesto za izgradnju puta Novi Kneževac–Crna Bara, kao veza graničnog prelaza Đala na srpsko-mađarskoj granici sa Kikindom, čime se uspostavlja najkraća relacija na ruti Segedin–Kikinda–Zrenjanin. Radi se o delu ovog putnog pravca u dužini od 15,4 kilometra, koji je započet 2006. godine kada je izvedeno jedva 10% od ukupno projektovanih radova, baš kao i sve drugo što su radili do 2012. u Srbiji, a u Vojvodini do 2016. godine.

Setimo se samo Koridora 10. Srbija je u prethodne četiri godine izgradila 320 kilometara autoputeva, po najvišim evropskim i svetskim standardima, a završetkom Koridora 10 vratili smo Srbiju na tranzitnu mapu Evrope, jer mi jesmo, najkraća ruta između istoka i zapada, a završetkom ovih radova obezbedili smo i značajno veća sredstva za nova ulaganja u putnu infrastrukturu.

Po ideji predsednika Aleksandra Vučića 2013. godine, organizovana je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja rukovodi poslovima u obnovi objekata javne namene u javnoj svojini. Za ove namene u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, opredeljen je iznos od 13 milijardi i 24 miliona, što je za 4% više nego 2019. godine, na čemu su posebno zahvalni roditelji učenika Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Kneževca, jer će u ovu školu 2020. godine iz ovih sredstava biti uloženo 267 miliona dinara, s tim da je ove godine realizovano za obnovu u Banatskom Aranđelovu oko 55 miliona dinara. Novi Kneževac, sam to nikada ne bi mogao.

Ne mogu, a da ne osporim tvrdnju da se za poljoprivredu ne izdvaja dovoljno, odnosno manje, kako kažu, od 5% od poreskih prihoda, a da se namerno ćuti o ulaganjima u poljoprivredu iz budžeta AP Vojvodine, budžeta lokalnih samouprava, direktnih investicija iz Abu Dabi kredita, za sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje IPARD programa, pa i sredstava iz Kabineta ministra bez portfelja, gospodina Krkobabića, kada je reč o zadrugama i zadrugarstvu.

Uz sve to zaboravljaju se sredstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koji se raspodeljuju lokalnim samoupravama budžeta AP i Republike Srbije, koja se direktno po zakonu vraćaju u poljoprivredu.

Odgovornost ove Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića prema poljoprivrednicima, uostalom kao i prema svim građanima Srbije, upravo se ogleda kroz pristup u Razdelu 24 za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Da se ova Vlada rukovodila činjenicom da je 2020. godina izborna godina i da je želeo da se bavi obećanjima i kupovinom glasova, uvećala bi podsticaje i subvencija za poljoprivredna gazdinstva čime ovaj budžet ne bismo mogli zvati apsolutno razvojnim, nego delimično izbornim. Na sreću, on to nije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Jančiću.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, danas ću diskutovati ukratko o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa posebnim osvrtom na budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pripremajući se za diskusiju i analizirajući Predlog budžeta za 2020. godinu, a imajući u vidu da je strateški cilj predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije smanjenje nezaposlenosti, posebnu pažnju sam usmerio upravo na budžet opredeljen na ovu nameru, kao i sredstva koja omogućavaju realizaciju posla u okviru dotičnog Ministarstva.

Odmah na početku moram da naglasim da zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, koji ozbiljno vode državu i ozbiljno razmišljaju o budućnosti naše zemlje, slobodno možemo reći da prvi put sada imamo pred nama Predlog budžeta čija je ključna karakteristika ravnomerna raspodela finansijskih sredstava u cilju povećanja životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija, podsticaju rasta BDP kroz povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada.

Predlog budžeta za 2020. godinu doprineće daljem podizanju standarda građana i privrednom rastu. Doprineće većim ulaganjima u infrastrukturu, boljim uslovima za lečenje, školovanje, investicijama u kulturi i sportu, većim izdvajanjima za socijalnu zaštitu, populacionu politiku i zaštitu životne sredine.

Kako reče premijerka Brnabić, da je budžet napravljen tako da ne ugrožava stabilnost javnih finansija i tempo javnog duga, odnosno da budžet za narednu godinu nije izborni, već razvojni.

Uvažavajući činjenicu da je u budžetu izdvojeno 295,4 milijarde dinara na plate i 571,2 milijarde dinara na penzije za naše najstarije sugrađane, zatim za kapitalne investicije u Predlogu budžeta je u tu svrhu planirano 198,9 milijardi, gde će najveći deo sredstava otići na saobraćajnu i železničku infrastrukturu, ali da će se povećavati plate i penzije, i kako reče naš ministar, Siniša Mali, zarađeni novac će se vraćati građanima.

Srpska napredna stranka je obećala građanima bolji život u svakom pogledu, a što smo obećali to i ostvarujemo upravo kroz donošenje ovog budžeta za 2020. godinu. Suština politike SNS je da građani budu zadovoljni i da im život bude lakši i da konačno mogu da dišu punim plućima.

Predlog budžeta za 2020. godinu je evidentno razvojni i predviđena su povećana sredstva u svim sektorima. Kod boračko-invalidske zaštite, sredstva su obezbeđena u većem iznosu od 700 miliona dinara, kao i 20 miliona dinara više za podršku udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite.

U okviru aktivne politike zapošljavanja, predviđena su značajna sredstva za podršku prekvalifikacije radi realizacije programa prekvalifikacije nezaposlenih lica u Sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija.

Ovo jasno ukazuje da će budžet koji je predložen za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbediti bolje uslove korisnicima socijalne zaštite, kao i porast standarda zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite.

Sa ovakvim predlogom budžeta možemo samo da očekujemo da će Srbija nastaviti ubrzani razvoj i postizati još bolje rezultate. Konačno imamo zdrav budžet i stabilne finansije, tako da imamo prostora da država preduzima mere koje se odražavaju na ambijent u zemlji, što će između ostalog sprečiti odlazak mladih i obrazovanih ljudi, a motivisati one mlade koji su napustili Srbiju da se vrate.

Imajući u vidu da je Predlog budžeta za 2020. godinu realan, izbalansiran i da predstavlja prekretnicu ekonomskoj zajednici naše države, SNS će glasati za njegovo usvajanje. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Krivokapiću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, kolega Bojaniću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, evo već treći dan diskutujemo o Predlogu zakona budžeta za 2020. godinu, o najvažnijem aktu u toku jedne godine koji donosi Skupština Republike Srbije.

Na moju veliku žalost, sem što su se putem pisma obraćali ministru, kolege iz takozvanog Saveza za Srbiju nisu učestvovale u radu i to govori o njima samima, to govori da ih ne interesuje budućnost, da ih ne interesuje razvoj Srbije, no samo njihova lična promocija. Sami sebi kopaju jamu, ne učestvuju u radu, nema ih pred narodom, ne žele da na jedan krajnje korektan i kvalitetan Predlog budžeta daju primedbe, ako ih imaju. Ni u ovoj trodnevnoj raspravi mi nismo imali ozbiljnijih primedbi, sem isticanja da je to predizborni budžet, što nije istina.

Ja bih ovo malo vremena što je ostalo u našoj poslaničkoj grupi naveo ukratko sve ono šta donosi ovaj budžet. Pre svega, to je pozitivna ocena Fiskalnog saveta u velikom delu Predloga budžeta, što nije bio slučaj do sada. Između ostalog se kaže: dobro planirani prihodi, dobro i konzervativno, za razliku od kolege profesora Jokića koji ne voli taj izraz, poreske politike i ispravno usmerene, rashodi planirani objektivno i poboljšana struktura, planiran realan rast BDP-a od 4%, deficit planiran 0,3%, odnosno 20,2 milijarde dinara, što je istorijski uspeh, ako znamo da je Predlog budžeta za 2014. godinu bio deficit 7% BDP-a, odnosno 2,2 milijarde evra. Pad javnog duga sa 51,9% na 50,3% BDP-a u sledećoj godini, a strategijom za 2021. i 2022. godinu taj pad se predviđa na 45-47% BDP-a.

Budžet je razvojan. Jeste razvojan. A zašto to kažem? Zato što je za kapitalne investicije predviđeno i planirano 199 milijardi dinara ili 15% budžeta. Primedbe koje je isticao i Fiskalni savet, a i kolege koje su učestvovale u raspravi u toku ova tri dana odnosile su se pre svega na povećanje plata u javnom sektoru. Nisu u pravu, i to je više puta istakao i ministar, navodeći da su plate povećane u zadnje tri godine, kada je u pitanju javni sektor. Tako da ona priča da je to predizborno povećanje plata ne pije vodu.

Zašto su povećane plate? Na kraju krajeva, plate u javnom sektoru su pre svega vrlo niske i treba motivisati te ljude koji rade da rade kvalitetno, da rade samopregorno i da znaju da će i oni imati benifite od svega ovoga što je učinila Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu.

Drugi razlog koji je? Pominjali smo malopre, koleginica je pominjala mlade, kako zaustaviti mlade. Pa jedan od razloga i načina da zaustavimo naše mlade stručnjake jeste da povećamo plate. Kada to mislim, mislim pre svega na zdravstvo, mislim i na obrazovanje i ako stimulišemo lekare, ako stimulišemo medicinske sestre, imaće primanja koja su blizu primanja u Evropskoj uniji, kada pogledate troškove koji ih čekaju tamo, a na kraju krajeva, određenim zakonima smo omogućili da ti isti ljudi imaju i privatnu praksu i nakon onog svog posla koji rade u državnim ustanovama.

Kada kažem da nije predizborni budžet, opet ću se pozvati na ono što je i ministar više puta istakao, da je učešće plata u javnom sektoru samo 9,5% BDP-a, da je to ako je u pitanju Hrvatska 11,1%, ako je Slovenija 11,2%, a da je prosek na nivou cele Evropske unije 9,9%. To znači da radimo kvalitetno, da mislimo o budućnosti i da radimo za budućnost.

Ono što su kolege lekari više puta istakli u svojim diskusijama, ja bih to voleo da istaknem jer kod mene otvara neke emocije, to je pitanje lečenja u inostranstvu, pre svega lečenja dece. Znači, ovde u ovom budžetu van onih sredstava koje obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje obezbeđeno je još 500 miliona dinara za lečenje pre svega bolesti koje ne mogu uspešno da se leče u našoj državi. Drago mi je da sam i ja učestvovao u mnogo odlazaka u inostranstvo i da su se deca uspešno vratila.

Na kraju, pomenuću moj grad Kraljevo, moram da ga pomenem. U ovom budžetu stoje, evo, reći ću samo tri stvari, to je nešto zašta sam ja isto emotivno vezan – urbana regeneracija, nastavak, prva zgrada je urađena i završava se, nastavak urbane regeneracije u Dositejevoj ulici, Moravski koridor i aerodrom Lađevci-Kraljevo. Hvala vam.