Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 2. Predloga Zakona o budžetu, koji sam podnela u ime SRS, predlaže se brisanje zato što se neposredno projektuje budžetski deficit, a predstavnici Vlade neprestano govore o višegodišnjem suficitu.

Mi smatramo da budžet mora biti uravnotežen, zatim dobro isplaniran i da se budžetski deficit može izbeći, pa se postavlja pitanje – da li se ovaj deficit planira namerno, kako bi kasnije mogli da se ponovo pohvalite suficitom?

Planiranim budžetom ste unapred najavili da ćete više potrošiti, nego što ćete prihodovati, što i ne mora da bude sporno, jer se često budžet projektuje sa minimalnim deficitom, ali vi odstupate od nekih uobičajenih okvira, a veći priliv sredstava svakako se može ostvariti na više načina i ukoliko bi se ukinule raznorazne vladine agencije i ukoliko bi se ukinulo finansiranje raznoraznih nevladinih organizacija koje direktno rade protiv interesa Srbije, deficit bi se svakako značajno umanjio.

Takođe, 300 miliona evra uštede od pogubnog ugovora sa „Behtelom“. Naime, umesto da se prihvati ponuda kineske kompanije koja je bolja i jeftinija, bira se „Behtel“, a upravo ta sredstva od 300 miliona evra su mogla biti uložena u putnu infrastrukturu u bilo kom delu Srbije, čime bi se izbegli novi zajmovi ili krediti sa visokim kamatnim stopama. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Očigledno da i današnja rasprava, kao i jučerašnja, protiče u znaku osporavanja doktorske disertacije ministra finansija. Pre svega, tu se ističu oni koji su u vladajućoj koaliciji. Nije baš svejedno čoveku kada dođe u takvu situaciju, kao što je to ministar, ali treba pozdraviti tu činjenicu što ipak sedi u Skupštini i raspravlja sa nama o predloženom budžetu.

Ako je za utehu, ministre, vi ste probili led, ali ima tu još doktora, magistara, diplomiranih kojekakvih menadžera, videćete šta će sa njima biti.Kada ste vi ovako osporeni, njima to nije nikakav problem, njima samo treba utvrditi koliko je ko davao da kupi tu diplomu ili da eventualno plati titule, a pri tome putni troškovi nisu uračunati, jer ih je mrzelo da odu tamo, diploma im je poslata.

Da se ne bavimo sa tim stvarima, vi ste ovde predvideli da 600 milijardi i 500 miliona bude uračunato kao budžetska sredstva tako što će se ostvariti na osnovu emitovanja hartija od vrednosti, pozajmica, kredita od komercijalnih i finansijskih institucija i od prodaje finansijske imovine. Sad, gledajte, to je otprilike, da bi bilo jednostavno da prati javnost, pet milijardi evra, a predviđa se da se to ostvari na ovaj način.

Šta je glavna teza u ovome? To je da će najveći deo sredstava biti iskorišćen da se otplaćuju ranije preuzete obaveze na osnovu kredita i hartija od vrednosti, odnosno evroobveznica koje je emitovala država da bi na neki način mogla da isfinansira sve ono što zahteva budžet Srbije.

Odmah da krenemo sa kraja, što kažu, pet milijardi i 800 miliona. Ministre, vi ste u ovome budžetu predvideli 10 milijardi od prodaje banja i banjskih lečilišta. Doduše, to ste knjigovodstveno provukli samo kao investiciju. Nije tu država ni jedan jedini dinar uložila. To jeste vlasništvo i raspoloživost PIO, ali država je odlučila da li da stavi u stečaj ili u prodaju. Svejedno je, to će se na kraju, na ovaj ili onaj način, staviti na tržište, odnosno na prodaju i država će da prihoduje određena sredstva, tako da su to mnogo veća sredstva. Ponovo kažem, sad knjigovodstveno se vodi tako 10 milijardi, nego što su ova sredstva od prodaje imovine u visini od pet milijardi i 800 miliona.

Što se tiče ovih hartija od vrednosti, tu je naš savet – treba biti oprezan. Naravno, nemamo ništa protiv da se nepovoljni krediti i aranžmani otplaćuju sad kada su ostvaren povoljni uslovi za to, ali treba biti veoma, veoma obazriv.

Hartije od vrednosti imaju prolaznost, odnosno potražnja je za njima sve dok oni koji to kupuju, a u ovom slučaju su najvećim delom komercijalne banke, dok one daju povoljnije uslove, nego što je to, recimo, da se stavi eventualno u funkciju privrede ili bilo gde drugo, jer hartije od vrednosti podrazumevaju mnogo veću kamatu, i to je veća sigurnost.

Ovde se vidi da je to maltene postalo manir i ove Vlade, a pogotovo Narodne banke, da se pristupi takvom jednom rešenju. Na taj način se ostvaruju ne tako mala sredstva. Ovde konkretno ostvaruje se 312 milijardi plus 236. Znači, veći deo od ovih planiranih sredstava, evroobveznicama ili hartijama od vrednosti, ali tu je opasnost kada dođe trenutak da više nisu zainteresovani za ove hartije od vrednosti.

Malopre sam vas pitao, što bi rekli u „ofu“, kako je to moderno, da se računa na prihode koji će biti sledeće godine od ovog turskog toka, a vi ste rekli da ne računate da će ti prihodi biti direktno u budžetu, nego da od prvih prihoda imate nameru da isplaćujete ove rate po osnovu kredita koji su davani „Srbijagasu“, tako da bi se to na neki način moglo, već od aprila sledeće godine, početi sa isplatom, što je veoma, veoma dobro. To je neka racionalna ekonomija koja se vodi, ali i ovde treba biti potpuno obazriv iz razloga što su hartije od vrednosti na prvi pogled velika korist, velika povoljnost, ali morate računati da će doći do prezasićenosti tržišta, pogotovo kada su u pitanju evroobveznice ili hartije od vrednosti koje emituje država Srbija. Moraće strane banke ili je moguće da imaju neku drugu strategiju, a mi ćemo ostati u velikim problemima, jer će nam vratiti te papire, naplatiti po ko zna kojoj kamati.

Zbog čega vam to govorim? To se desilo u Grčkoj. U Grčkoj je u jednom trenutku došlo do takve situacije. Grčka Vlada se našla u veoma, veoma teškoj situaciji. Mi samo apelujemo, insistiramo, pogotovo kada je u pitanju ovaj član 2, da se vodi računa da se bude pažljiv, da se jasno dozira, dovoljno dozira sredstava gde Srbija ne može da dođe u probleme.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Normalno je kada raspravljamo o budžetu, da ta rasprava bude i šira malo nego obično, da se govornici dotaknu još nekih društvenih segmenata koji se prelamaju kroz ovaj Predlog budžeta, pa su tako mnogi govornici u toku današnje rasprave, neki od njih više nisu u sali, oni imaju jedan manir da dođu tako na 10 ili 15 minuta u salu, ispričaju nešto i odu da rade neke druge stvari ili da obavljaju neke druge obaveze ne znam ni sam. Jedan od njih je između ostalog, govorio o tome, mislim da dolaze iz one Stranke moderne Srbije ili kako se već zove ta stranka, kako sam skok Srbije na svetskoj Duing biznis listi ne znači ništa za građane, tj. neće se osetiti poboljšanje životnog standarda građana.

Mogu delimično da prihvatim da sama vest o skoku Srbije na svetskoj Duing biznis listi ne znači automatski, odnosno ne stvara osećaj kod građana da ima bolji životni standard, da ima više novca u džepu, ali, kako da vam kažem, povećanje penzija i povećanja plata koje je predviđeno ovim budžetom će i te kako uticati na životni standard građana i to je nešto što niko ne može da ospori.

Kada mi povećamo plate nekome za 8%, nekome za 10%, nekome za 15%, to se i te kako manifestuje poboljšanjem životnog standarda građana i građani to osećaju u svom džepu, dakle, to povećanje. Nekome je to 2.000 dinara, nekome je to 3.000 dinara, nekome je to 5.000 dinara, nekome i više. U tom smislu, to je i te kako osetno povećanje životnog standarda.

Takođe kada govorimo o penzijama, dakle, penzije se povećavaju za 5,4%, ne ulazim sada u onu raspravu o švajcarskom modelu. O tom švajcarskom modelu najviše pričaju oni poslanici koji ništa ne znaju o tom švajcarskom modelu.

Čule su se zamerke da treba više da se radi na popravku investicione klime, dakle, zapisao sam tu konkretnu zamerku - popravak investicione klime. Pa, mi to i radimo i to godinama unazad, intenzivno radimo na poboljšanju investicione klime u Srbiji. Čak slobodno mogu reći da sve što radimo, radimo zbog poboljšanja investicione klime u Srbiji, dakle, zbog stvaranja boljih investicionih uslova i boljeg investicionog ambijenta i efekti se već osećaju.

Dakle, efekti se osećaju i kroz zakonodavstvo, i kroz pravnu sigurnost, i smanjenjem opterećenja na zarade, i omogućavanjem bržeg izdavanja građevinskih dozvola i sličnih stvari i sve to daje rezultat. To rezultira time da smo apsolutni rekorderi u privlačenju stranih i direktnih investicija i to više niko i ne spori. Dakle, to ne govorimo mi iz SNS, to priznaju sve relevantne finansijske ustanove, da smo apsolutni rekorderi po prilivu stranih direktnih investicija i nastavićemo sa ulaganjima i u putnu infrastrukturu, i u saobraćajnu infrastrukturu, i u železničku infrastrukturu, i u izgradnju puteva, mostova, bolnica, škola, vrtića i svega ostalog što je predviđeno, između ostalog i ovim budžetom.

Kada je reč o polemici da li je odluka o plagijatu politička ili nije, pa, naravno da je politička. Apsolutno je politička i ja mislim da se to onako, narodski rečeno, iz aviona vidi da je ova odluka isključivo politička i meni je žao što je Beogradski univerzitet, da kažem podlegao političkom pritisku određenih političkih partija, na čelu sa Draganom Đilasom, sa Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem, i svima njima iz tog Saveza za Srbiju koji su na dnevnom nivou vršili najsnažniji mogući politički pritisak na Beogradski univerzitet.

Delove tog pritiska i sada osećamo. Pokazaću vam samo vest od jutros „Ne davimo Beograd lancima zatvorili Ministarstvo, Siniša Mali ni dana više da ne provede na funkciji“. Zamislite, došlo par ludaka jutros ispred Ministarstva finansija i lancima zatvorilo ulaz u zgradu Ministarstva finansija. Pa, jel to nije politički pritisak? Pa, jel to nije? I ja se pitam gde je obezbeđenje, i ja se to pitam. Dakle, nije to sporno. Sporno je da mi ovde trpimo konstantno iživljavanje, višemesečno određenih političkih partija na čelu sa Draganom Đilasom, koji su konstantno vršili najstravičniji mogući politički pritisak na Beogradski univerzitet.

Šta znači to da ti neki nazovi ih studenti, mesecima prete kako će blokirati, kako će se tamo ne znam šta sve raditi u zgradi Rektorata, ukoliko odluka ne bude onakva kakvu oni žele da odluka bude. Ako to nije politički pritisak, ne znam šta je onda politički pritisak.

Još samo jedna stvar za sam kraj. Kada je reč o polemici vezano za ovu Anasonovićku koju smo danas toliko puta pominjali. Dakle, niko se ovde ne slaže sa politikom koju zastupa ta Jelena Anasonović. Mi smo njeno svedočenje, odnosno tu njenu ispovest, kako su to dnevne novine prenele, samo upotrebili kao krunski dokaz onoga o čemu smo mi iz SNS mesecima unazad pričali, a to je da protesti koji su se mesecima organizovali nisu nikakvi građanski protesti, već protesti koje je organizovao Savez za Srbiju, Dragan Đilas i svi oni iz tog Saveza za Srbiju, sa ciljem rušenja legalno izabrane vlasti. Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba zbog političkih stavova unositi zabunu i strah među građane Republike Srbije. Pogotovo kada su u pitanju državne hartije od vrednosti i otplate tih kredita ili da kažem tih zaduženja.

Ako pažljivije pročitate član 2. Zakona o budžetu, kaže se da će deo duga biti zamenjen pre roka dospeća. Da objasnim kolegama šta to znači, i građanima Republike Srbije. To znači da ćemo neke državne hartije od vrednosti koje je emitovao Mirko Cvetković, Boris Tadić, Dragan Đilas da vratimo pre roka, a to ćemo vratiti pre roka tako što ćemo uzeti povoljnije kredite.

Predlagač ovog amandmana očigledno se slaže sa politikom koju su vodili Boris Tadić i Dragan Đilas i traži da ti skuplji krediti ostanu Republici Srbiji. Tako bar piše u amandmanu. Koliko znam da čitam amandmane to je to.

Takođe je neistina da su zaduženja po osnovu emitovanja državnih hartija od vrednosti skuplja nego bankarski krediti. To je potpuno netačno. Znate, banke su finansijske institucije koje imaju registrovano u delatnosti davanje kredita. Mogu da daju fizičkim licima, fizičkim licima koja obavljaju delatnost, privrednim društvima i državi, ali banke se takođe finansiraju iz određenih investicionih fondova koji tim istim bankama deponuje određena sredstva, sa određenom kamatom, pa banka na ta deponovana sredstva i kamatu koju treba da plati, računa maržu kada plasira kredit.

Kada emitujete hartije od vrednosti, ti isti fondovi koji finansiraju banke takođe imaju pravo da kupe državne hartije od vrednosti po onoj istoj ceni po kojoj bi plasirali ta sredstva kod banaka. Znači, takav jedan vid zaduženja je i jeftiniji u odnosu na bankarski kredit, odnosno umanjeno za bankarsku maržu koju banka ima kada naplaćuje kredit.

Ne možemo ni da se poredimo sa grčkom krizom, jer nije tu u pitanju bilo prezasićenje tržišta, nego gubitak poverenja kod investitora u grčku fiskalnu stabilnost. Imali su otprilike, kada su zatražili pomoć od EU, 180% javnog duga u odnosu na BDP i onda na njihove hartije od vrednosti niko nije hteo da kupi, ne zato što nije imao para, nego je procenio da su suviše rizične i pitanje dana da li će mu ti krediti biti vraćeni.

E sad, ako pogledamo situaciju u kojoj je Sada Srbija, ona je daleko, daleko od grčkog scenarija danas, što nije bilo 2011, 2012. godine, kada smo uzimali kredite koje ćemo u toku 2020. godine da vratimo pre roka, iako je neko protiv toga ja smatram da onda on podržava Vladu Mirka Cvetkovića, podržava Borisa Tadića, podržava Dragana Đilasa, jer on svojim amandmanom traži da ti skupi krediti ostanu da se otplaćuju od para građana Srbije, odnosno iz budžeta Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, pravo na repliku.

Prvo, čuo sam kolega Arsiću da ste jutros bili na televiziji, kamere su čudo one zrače. Moguće da niste dobro razumeli zato što ste još u toj emisiji.

Niko ovde nije govorio o tome što vi želite da interpretirate. Ovde smo govorili da budemo pažljivi sa emitovanjem hartija od vrednosti. Nema niko ništa protiv, sad vam samo ponavljam ukratko, u kratkim crtama da bi mogli da se uključite, da izađete iz studija.

Znači, ovde je samo rečeno da nema niko ništa protiv da se ako je moguće ranije otplaćuju obaveze na osnovu emitovanih hartija od vrednosti ili evroobveznica. Pa, evo, nedavno je na rebalansu budžeta Ministarstvo izašlo sa predlogom da plati jedan deo hartija od vrednosti koje dospevaju 2020. godine. Zašto se uzimaju hartije od vrednosti u ovom trenutku? Pa, to vi dobro znate. Nego vi očigledno imate ulogu, ne znam kakva vam je uloga, ali čekate tako radikale, pa onda vi kao nešto kontrirate. Volimo mi da vi kontrirate. To je malo radikalskog što je ostalo i to nam je drago. Ali, vi ne vodite računa, niti slušate šta mi govorimo. Mi ovde govorimo o tome da je sad veoma velika zainteresovanost za kupovine hartija od vrednosti, zato što su tu uslovi mnogo povoljniji, nego plasirati u vidu kredita, za komercijalne banke govorim, nego plasirati u vidu kredita, plasirati u privredu. Ovde je sigurno, ovde je nekad kamata bila i do 5%. Sad nije, doduše, sad je 3% sa dospećem sa pet, 10, 12. godina kako koje hartije i to je sigurno ulaganje.

Što se tiče Grčke. Očigledno ste vi nešto načuli, a onda ste napravili konstrukciju samo bitno je suprotno od onoga što kažu radikali. Vlada Grčke, gospodine Arsiću, je napravila takav Izveštaj o finansijskog situaciji u Grčkoj da, što bi se narodski reklo, da se ogadi Evropi da ulaže, da se ne bi dalje zaduživala.

Međutim, sama Evropa je odlučila trenutak kada treba Grčku dovesti u još nezavidniji položaj. Banke, ne Evropa, nego banke, Svetska banka, Evropska banka za razvoj i ostale koje daju te kredite, oni odlučuju. Ne odlučujemo mi ovde, pa evo, tu je na kraju krajeva i ministar da se uključi u ovu polemiku. Oni će kupovati dok je njima interes, a ne nama i zato treba voditi računa. Zato ja govorim da je realni izvor finansiranja prodaja ove finansijske imovine u banjama i lečilištima. Pa, pogledajte Predlog budžeta, pretpostavljam da ste gledali. Sledeće za privatizaciju predviđaju se banje i lečilišta. Evo, kolega Čolaković, koga ja izuzetno poštujem, on je čovek uključen u to, a na kraju krajeva ja mislim da je jednom i govorio o tome oko banja i lečilišta da se vodi računa da to bude i te kako značajan izvor za buduće održavanja PIO, odnosno u Fond za PIO da bi se obezbedilo finansiranje. Tako da to je 10 milijardi knjigovodstveno, a o realnom mnogo veće pare.