Gospodine Arsiću, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine smatram da Skupština treba da se izjasni o tome.

Zahvaljujem.

(Nemanja Šarović: Ponovo se javljam po Poslovniku.)

Kolega Šaroviću, pazite da ne bude zloupotrebe povrede Poslovnika.

Reč ima Nemanja Šarović. Po Poslovniku.

Izvolite.

Pazim ja, gospodine Arsiću, a pazite i vi. Vi to možda iz ove kože i sa tog mesta gde sedite ne shvatate, ali Poslovnik, kao što danas radi u vašu korist, nekad ćete i vi biti sa druge strane. Naš narod ima poslovicu, koja kaže „batina ima dva kraja“.

Član 27. ste povredili i vi ste dali objašnjenje koje apsolutno nije istinito. Ja sam se za povredu Poslovnika prijavio pre redovne pauze koju ste dali u 14 časova. Kada se završi ta redovna pauza sednica se nastavlja isto tako redovno tamo gde je stala i vi ste bili dužni da mi u skladu sa članom 103. date mogućnost da ukažem na povredu Poslovnika i dva minuta da tu povredu obrazložim. Vi to niste uradili, iako je bilo očigledno da se javljam po Poslovniku, nekoliko puta sam glasno rekao, a moja prijava u sistemu je bila sve vreme od negde 13.55, pa do nakon pauze, vi ste resetovali sistem tek nakon toga kako meni ne biste dali reč.

Dakle, to što ćete vi dati pauzu, morate to da shvatite, ne može izbrisati sva kršenja Poslovnika koja ste prethodno napravili. I kada date pauzu u skladu sa članom 112. što nekad pokušavate, to ne znači da će se izbrisati prethodni tok sednice. Sramota. Sve ono što ste uradili prethodno kršeći Poslovnik ne može se obrisati pauzom. Zar pauza briše pamćenje građana Srbije ili narodnih poslanika? Naravno da ne. Dakle, kada se da pauza nastavlja se tamo gde se stalo, a vi to onemogućavate.

Kolega Šaroviću, čim ste zatražili reč vi ste i dobili.
(Nemanja Šarović: Nije tačno.)
Ja nisam mogao da prekinem kolegu Marijana Rističevića.
(Nemanja Šarović: Vi ste bili dužni pre toga da mi date reč, jer sam se pre njega javio i imam pravo prvenstva u skladu sa Poslovnikom.)
Sistem se uvek resetuje kada se završi pauza.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Nemanja Šarović: Naravno da želim da se Skupština izjasni.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi danas imamo raspravu o budžetu za 2020. godinu. Naravno da projektovani plan za 2020. godinu kroz ovaj budžet ne bi bio ostvariv ukoliko nemamo rezultate i Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije kroz rezultate koji su mukotrpnim radom u proteklih šest godina Republika Srbija zajedno sa svojim građanima i Vladom i SNS koja je praktično stožer ove većine ne samo u Skupštini nego u Vladi pokazala jedan visok stepen odgovornosti prema onome što znači budućnost Srbije.

Rezultati NBS za 2018. godinu su pokazali da proteklih šest godina praktično smo uspeli da održimo nisku inflaciju, da očuvamo standard građana koliko je to bilo moguće i sprovedemo sve ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i da privredi olakšamo poslovanje i otvorimo taj investicioni ambijent kako za domaće tako i za strane firme. Ono čime u stvari treba da se ponosimo to je da smo uspeli da održimo taj tempo priliva investicija ka Srbiji na jednom zavidnom nivou, čime suštinski pokazuju rezultati svih međunarodnih finansijskih institucija u svojim izveštajima o Srbiji. Naravno, to su prezentovali i najprestižniji ekonomski časopisi i pohvalili Srbiju da smo jedan od lidera kada je u pitanju privlačenje stranih investicija.

Ono što mi danas ne smemo da zaboravimo na kraju ove rasprave to je da ta stabilna inflacija i stabilan devizni kurs je otvorilo vrata za spoljno-trgovinsku razmenu, koja je u svakoj godini bivala sve veća i veća, a danas je na nivou od 70%, znači pokrivenost uvoza izvozom, koja je inače od 2012. godine bila na nekom nivou od 60%, da mi danas radimo i sa istokom i sa zapadom, da je to rezultat jedne odgovorne spoljno-političke politike koju vodi i gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Ane Brnabić, koja je nasledila, na kraju krajeva, i politiku SNS i Aleksandra Vučića dok je bio premijer, ali smo omogućili tim privlačenjem stranih direktnih investicija da nezaposlenost padne na gotovo 10% i nadamo se da će u sledećoj godini to pasti na jednocifren broj procenata, da minimalne cena rada o kojoj danas pričamo je 30.022 dinara, a nasledili smo negde 17.700 dinara i da prosečna plata u Srbiji je praktično prešla 500 evra.

Ono što je važno reći jeste da je javni dug sa onih skoro 78% pao na 51%, što prognozira za sledeću godinu pad još na 50,3%, što govori o tome da ćemo se vratiti u one ustavne zagarantovane paritete koje iznosi 45% i da smo gotovo izašli potpuno iz vremena ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije i da budžet u stvari predstavlja cilj, a to je povećanje standarda građana Srbije i ubrzavanje privrednog rasta koji je samo za tri kvartala ove godine bio 4,7%. To znači da Srbija će se svrstati u red država sa visokim ekonomskim rastom.

Ovo su nepobitni rezultati razvoja Srbije i to je ono što smeta svima onima koji danas pokušavaju da političkim temama, kao što su priče o tome kako veliki stručnjaci koji su nekada vodili Narodnu banku, koji nisu imali prilike uopšte da razgovaraju sa građanima Srbije, opravdavali svoj negativni prinos ovoj ekonomiji, već su na osnovu tog negativnog rasta, odnosno pada kompletne ekonomije se lično bogatili i u svemu tome danas pokušavaju da minimiziraju opšte ove rezultate rada i Vlade Republike Srbije i predsednika države i ove skupštinske većine. To je ono zbog čega prelaze na teren političkih izmišljenih tema, upravo zato da bi ove teme o kojima danas razgovaramo, koje su pozitivnog karaktera i koje govore o tome da će Srbija uložiti velika sredstva u investicije za mlade, izgradnju stanova za mlade bračne parove koje će država, jednostavno, sprovesti, i te konkurse, i dati jedno bolje sutra mladima da žive ovde u Srbiji, da privređuju, da imaju veće plate, gde ćemo imati mogućnost da 15 hiljada mladih zaista zaposlimo u novim naučno-istraživačkim, informatičkim parkovima ne samo u Borči, gde će biti 15 hiljada, već će šest novih preduzetničkih centara biti otvarano po celoj Srbiji i zaživeti i potpuno promeniti sliku Srbije.

Nama je svima jasno zbog čega oni koji, jednostavno, ne podržavaju budućnost Srbije, žele da prikažu Srbiju u potpuno drugačijem svetlu, ali je zbog toga na nama upravo zadatak da sa građanima Srbije nastavimo da razgovaramo, govorimo o rezultatima ove politike i šta je to što u 2020. godini sve čeka Srbiju i šta je to što je naš zadatak da radimo na svim ovim planovima koje smo dali ne samo kroz budžet za 2020. godinu, već kroz novi nacionalni investicioni plan u narednih pet godina, koji će obuhvatiti 12 milijardi evra, zbog kojeg će sigurno građani Srbije u sledećoj godini imati prilike da, jednostavno, sude o rezultatima rada onih koji su nosili ovu politiku i onih koji su nosili politiku do 2012. godine.

U danu za glasanje SNS podržaće ovakav Predlog budžeta za 2020. godinu. hvala.

Zahvaljujem.
Na član 43. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Ružica Nikolić i narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Jedan od problema koji treba rešiti prema poljoprivrednicima svakako je i njihov dug za zdravstveno osiguranje. Ono što mislim da najmanje može da se učini u ovom trenutku jeste da se njihovi dugovi u potpunosti otpišu i kamate na te dugove za onaj period kada im zdravstvene knjižice nisu overavane, jer su oni tada koristili zdravstvene usluge, plaćajući privatno i nema razloga, retroaktivno niko ne može da vrši zdravstvene usluge i na taj način raščistiti jedan deo balasta koji imaju. To je jednostavno i to resorno ministarstvo može trenutno da uradi.

Ja znam da je to teško, imajući u vidu poremećaje u budžetu, koji će nastati na strani potraživanja, ali je u svakom slučaju nerealno očekivati.

Žao mi je što ovde nema i ministra zdravlja da mu nešto preporučim. Pre neki dan sam čitao i recenzirao Studiju zdravstvene zadruge u Srbije, imajući u vidu da je prva zdravstvena zadruga osnovana 1882. godine u današnjem Lazarevcu, da ima s jedne i s druge strane da je seosko stanovništvo izuzetno staro, da pred početak zimskog perioda patronažne ekipe lekara i medicinskih sestara obiđu razbacane seoske kuće u poluopustelim selima i da izvrše pregled stanovništva na tim lokacijama, jer oni nisu u mogućnosti da dođu do zdravstvenih centara. Hvala.

Hvala vama.

Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.

On je službeno odsutan.

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 45. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nemanja Šarović i narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo tokom ove rasprave, između ostalog, čuli kako vi ogromna sredstva odvajate za vojsku, kako Srbija kupuje nova borbena sredstva i ja zaista moram reći da se radujem kada god čujem da kupimo novi avion, kada obnavljamo tu ratnu vojnu avijaciju, kada kupujemo raketne sisteme i to jeste nešto što je dobro za Srbiju, pre svega, zbog toga što je Srbija kao država ugrožena. Deo naše teritorije je okupiran, a postoje teritorijalne pretenzije od još nekoliko država koje se nalaze u našem okruženju.

Međutim, da biste branili državu nije potrebno imati samo raketne sisteme, imati avione, već je potrebno neko i da ih koristi. Treba imati borce. Vi to, gospodine ministre, ne primećujete, ali ratni vojni invalidi i ratni veterani već 54. dan štrajkuju u Pionirskom parku. Naziv štrajka je „Na braniku otadžbine“ i oni su prvi koji ne traže ništa za sebe. Oni traže da na jedan sistematski način rešite problem ratnih vojnih invalida i ratnih veterana, da priznate taj status i za 1998. godinu, odnosno od 23. marta 1998. godine, kada je vojska, po njenim pravilima, započela ratne operacije, da priznate ratni staž onima koji su branili Republiku Srpsku Krajinu, jer ukoliko nastavite da nipodaštavate te ljude, a da privilegujete one koji su napuštali Srbiju u vreme bombardovanja, oni koji su bili dezerteri, dok oni budu puštani i dok oni budu pametni, a dok oni koji su branili državu ispadaju ludi, neće biti moguće odbraniti Srbiju.

Nama je vojska potrebna. Ti ljudi ne traže nikakvu milostinju. Oni su ostavili i svoje ruke i svoje noge i mnogi od njih su ostavili živote na braniku otadžbine. Ono što je minimalno što im dugujemo je da makar nakon više od 20 godina od kako su se neki od tih ratnih sukoba završili i od kako su mnogi od njih i poginuli ili ostali trajni invalidi, da se zbirnu njihove porodice, da se na pošten i korektan način obračuna, da im se dodeli pomoć, da se zna koliko će ko od njih dobijati, da dobiju prioritet prilikom zapošljavanja u državnim organima …

(Predsednik: Evo, dala sam vam tri minuta.)

Evo, završavam. I da se konačno kaže da oni koji su dezerteri više ne mogu raditi u državnoj službi.

Hvala.
Na član 46. amandman…
(Miladin Ševarlić: Meni niste dali reč.)
Izvinjavam se. Vama se posebno izvinjavam.