Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.
(Miladin Ševarlić: Poslovnik.)

Hoćete li gospodinu Šaroviću dati reč po Poslovniku ili ja mogu da pričam?

Možete da pričate.
(Miladin Ševarlić: Je*eš Poslovnik.)
Izvinite.
Gospodine Ševarliću, izričem vam opomenu zbog psovke. Da ne ponavljam šta je rekao.
Kolega Martinoviću, samo zatražite ponovo reč.

Gospodine Ševarliću, ovo što vi radite, to se zove plašenje građana Srbije opasnošću koja realno ne postoji. Više akata fizičkog nasilja je počinio vaš bivši šef Boško Obradović nego svi migranti zajedno. To je jedna stvar.

Druga stvar, ono što bi kao profesor Univerziteta trebalo da znate, Republika Srbija po Zakonu o azilu i po drugim važećim propisima ima obavezu da registruje svakog stranca koji se nađe na teritoriji Republike Srbije. Da li to rade druge države ili ne, to nije naša stvar. Naša stvar je da primenjujemo srpske propise u Republici Srbiji i pokazalo se kao dobro što smo to radili. U Srbiji se trenutno nalazi između tri i četiri hiljade migranata.

Ono što ovaj fašista Boško Obradović govori, to su neke stotine hiljada koje će da okupiraju Srbiju, pa će u Srbiji umesto Srba da žive Arapi, Pakistanci, Iranci i ko zna ko. Doduše, on je malo sa tim sada prestao, pošto vidim da je postao veliki prijatelj Amerike, veliki prijatelj Zapada. Čovek ne izlazi iz studija televizije N1, pa je malo tu svoju antimigrantsku retoriku ublažio, ali ne znam što je vi nastavljate.

Šta su vama ti migranti konkretno uradili, pa sad je najvažnija tema u Srbiji koliko Srbija kao država izdvaja za migrante? Srbija kao država ima obavezu, ima obavezu, po zakonu, preko Komesarijata za izbeglice i preko Centra za azil da migrantima koji se nađu u tranzitu na teritoriji Republike Srbije obezbedi smeštaj, ishranu, lečenje, sredstva za školovanje dece.

Ali nemojte da plašite građane Srbije, 99,9% tih ljudi koji su se iz najrazličitijih razloga našli na teritoriji Republike Srbije neće da ostanu u Republici Srbiji. Idu u Nemačku, idu u Švajcarsku, idu u Austriju, idu u skandinavske zemlje, idu tamo gde su uslovi života realno bolji, ne samo u Srbiji, nego su realno bolji i u odnosu na Bugarsku i u odnosu na Grčku i u odnosu na neke države, pa i u odnosu na Italiju, koja je dugogodišnji član EU.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Ali to što vi sada radite, to je plašenje građana Srbije. Ne znam zašto imate potrebu to da radite. To je nešto što vama kao profesoru Univerziteta jednostavno ne priliči. Ali, nema problema, vi samo nastavite dalje da iznosite neistine. Ako ćete da prihvatite politiku Marinike Tepić, Boška Obradovića i njima sličnih koji svakoga dana ovde u skupštinskom holu drže konferencije za novinare i iznose najgore moguće laži i neistine tako što čitaju „Tabloid“, ako ćete vi da se bavite, kao redovni profesor Univerziteta, politikom na nivou Milovana Brkića i „Tabloida“, nastavite, ali ja onda imam obavezu da vam na te neistine odgovorim.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, niste reagovali na uvrede koje sam dobio za vreme izlaganja, da treba da idem da se lečim, da sam bolestan itd.

(Marijan Rističević: Nije sramota biti bolestan.)

Možda ja jesam bolestan, imam visok pritisak, ali nisam učestvovao u rijaliti programu i ne vređam druge poslanike ovde. Nikada od mene niste čuli nijednu ružnu reč. Mislim da nije korektno da izričete jednom poslaniku opomenu, a drugom poslaniku da ne izričete, ali to je vaše pravo, kao predsedavajućeg. Građani Srbije vide i neka oni zaključe šta god hoće.

Što se tiče odgovora gospodina Martinovića, mogu da uvažim neke aspekte vašeg izlaganja, ali mi poslanici smo dužni da vodimo računa o svakom pitanju koje je od interesa za građane. Složićete se da je bilo izuzetno mnogo problema u Šidu, da je bilo izuzetno mnogo problema oko Ekonomskog fakulteta i autobuske stanice u Beogradu, da je bilo izuzetno mnogo problema na Koridoru od Merdara preko Kuršumlije.

(Aleksandar Martinović: Jel bilo nekih problema sa Boškom Obradovićem?)

Molim?

(Aleksandar Martinović: Jel bilo nekih problema sa Boškom Obradovićem?)

To je vaš politički protivnik.

(Aleksandar Martinović: Pa što ne pričate o tome? Što ne pričate o tome?)

Zašto polemišete sa mnom? Kad dođe Boško ovde, izađite i vi polemišite sa njim.

(Aleksandar Martinović: Pa zašto da ne polemišem? Šta ste vi, patrijarh?)

Nemojte sa mnom da polemišete o Bošku. Ja sa vama ne polemišem ni o kom drugom.

(Aleksandar Martinović: Jel ti bio šef? Jel te uveo u parlament?)

Bio je predsednik poslaničkog kluba meni kao nestranačkom poslaniku.

(Aleksandar Martinović: Preko noći si postao nestranački.)

Nije preko noći.

Molim vas, kolega Ševarliću, bez direktnog obraćanja.

Hvala predsedavajući. Tražim da izreknete opomenu i drugo, da se Skupština izjasni o ovome.

Kolega Ševarliću, poslanici uvek dobacuju jedan drugome, a opomena se dovija za psovanje, a ne za dobacivanje. I, nemojte da očekujete da ćemo ovde u Narodnoj skupštini imati akademsku atmosferu i da će svi ćutati dok vi duskutujete. To je nešto normalno. Mislim da posle četiri godine da ste se na to i navikli.

Da li želite? Dobro, rekli ste da želite.

Povreda Poslovnika narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospodine Arsiću, vi ste po ko zna koji put prekršili Poslovnik, i po ko zna koji put vi pokazujete svoj lični animozitet pre svega, prema meni. Prekršili ste član 27. koji vas obavezuje da vodite ove sednice u skladu sa Poslovnikom.

Postoje ovde trenuci kada Poslovnik važi i kada Poslovnik ne važi.