Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, u današnjoj raspravu su kolege već govorile o jednom broju zakona koji je iz ovog pretresa, a ja ću se osvrnuti na još dva koja su takođe u Predlogu.
Ono što je suštinski važno kada je u pitanju ovaj paket zakona jeste, pre svega, to što se radi o zakonima koji prate budžet, koji smo upravo usvojili i predstavljaju osnov za punjenje budžeta.
Druga važna činjenica je da su ovako projektovano porezi rezultat višegodišnjeg tenda privrednog rasta, a time i rasta BDP koji u ovoj godini dostiže čak 4%.
Kolega Petronijević je bio u pravu kada se pohvalno osvrnuo na sve ono što smo od njega mogli da čujemo i što je Vlada predložila i ovim setom zakona i Predlogom budžeta.
Ono što je za mene i moju poslaničku grupu najvažnije jeste da se ovim poreskim paketom vrši rasterećenje privrede, koje će se, verujemo, vrlo pozitivno odraziti na nova investiciona ulaganja u privredu kako domaćih, tako i stranih investitora, a time i na povećanje zaposlenosti.
Zakoni su usklađeni međusobno u pogledu poreskih olakšica ili oslobađanja od plaćanja poreza poslodavca i zaposlenih, čime se, čini mi se, dodatno motiviše privreda.
Ja ću se ovog puta osvrnuti najpre na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i na neka od rešenja koja želim da istaknem kao dobra, uz napomenu da se poresko opterećenje po ovom osnovu smanjuje sa 62% na 61%.
Šta su najvažnije promene kada je u pitanju porez na dohodak građana? Povećava se neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata do 30.000 dinara. Umesto dosadašnjih 11.741 dinar, neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata povećaće se na 30.000 dinara, što će doprineti sigurno stipendiranju, pre svega, većeg broja talentovanih studenata i učenika i u većim iznosima.
Druga važna stvar je da se povećava neoporezivi iznos zarade sa 15.300 dinara na 16.300 mesečno, čime se smanjuje poreska osnovica, a time i iznos poreza koji će se plaćati na zarade.
Unapređuje se sistem paušalnog oporezivanja prihoda koji obveznici ostvaruju po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Novim pojednostavljenim procedurama će se po automatizmu utvrđivati status paušala, a isto tako utvrđivati i visina paušalnog poreskog zaduženja.
Uvode se i nove olakšice za poslodavce. Umanjuje se poreska osnovica po osnovu zarade za lica koja zasnuju radni odnos sa poslodavcem kao novonastanjeni obveznici na teritoriji Republike Srbije za kojima postoji potreba na domaćem tržištu. Ova mera tiče se, pre svega, državljana Republike Srbije koji su trenutno nastanjeni u inostranstvu, a koji imaju posebno i stručno obrazovanje i za čijim radom i znanjem postoji potreba na domaćem tržištu.
Naime, ukoliko se građani Republike Srbije koji u proteklim godinama nisu boravili u zemlji, vrate i zaposle u Srbiji, imaće umanjenje osnovice za obračun poreza i doprinosa od 70% u trajanju od narednih pet godina. Ja mislim da je ovo dobra stimulativna mera.
Još jedna stimulativna mera je i produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65% do 75%.
Produženjem postojećih olakšica na još godinu dana, kao i korišćenjem drugih fiskalnih olakšica, privatnom sektoru se daje podsticaj za stvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje više lica.
Ovo je jedan broj novih poreskih mera koje potvrđuju proaktivnu poresku politiku Vlade sa krajnjim ciljem da se Srbija ekonomski i dalje ubrzano razvija poreskim rasterećenjima i jačanjem privrede, dakle i novim zapošljavanjem.
Cilj nam mora biti zaustavljanje odliva mladih i stručnih kadrova. Nezaposlenost mladih i dalje je evidentna, iako je stopa nezaposlenosti pala, tako da se usvajanjem ovog poreskog paketa očekuje brže i lakše zapošljavanje mladih.
Kada je u pitanju drugi zakon o kojem želim da govorim, to je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom načinu uređivanja načina naplate takse za javni medijski servis, ona se povećava sa 220 dinara na 255, odnosno za 35 dinara je uvećana.
Procenjeno je da je ovaj iznos sredstava dovoljan za finansiranje funkcije Javnog servisa, da se upravo za taj iznos smanjuje iznos sredstava u budžetu predviđen za Ministarstvo kulture i informisanja. Dakle, na ovaj način se daje šansa povećanju samofinansiranja Javnog servisa, što je krajnji cilj, ali sa vrlo malim povećanjem kada je u pitanju opterećenje građana.
Naravno da se kod povećanja iznosa koji građani treba da doplaćuju, odnosno 35 dinara, vodilo računa i o ostalim ekonomskim parametrima, kao što su povećanje plata i penzija kao, prosto, jedan od parametara da ovaj namet ne bude prevelik.
Ono što se čulo i u diskusiji danas i što, čini mi se, s pravom građani ipak očekuju jeste da Javni medijski servis, odnosno RTS i RTV, stvarno budu servisi građana, da imaju dovoljnu zastupljenost informativnog, ali i obrazovnog i kulturnog programa, da programski sadržaji budu, pre svega, kvalitetni, da se ne dešavaju programski propusti koji mogu da loše predstavljaju našu istoriju, kulturu, tradiciju, muziku, da se promoviše i naša kulturna baština i Srbije u celini i posebno obratiti pažnju na ono što je dečiji program, jer pored njih odrastaju naša deca i to je užasno važno u vremenima kada je sve više televizija koje prikazuju rijaliti programe i eventualno širenje nezdravih stilova života.
Na Odboru za kulturu se moglo čuti niz kritika kada je u pitanju možda čak i programska šema Javnog servisa. Međutim, to zaista nije tema današnje rasprave i ja se ne bih na to osvrtala, ali stičem utisak da je obaveza svih nas da još jednom opomenemo Javni servis Srbije, čak i komercijalne televizije da obrate pažnju na svoje programske šeme upravo zbog naše dece koja se na bazi toga formiraju kao ljudi.
Socijalistička partija Srbije, narodni poslanici će podržati set predloženih zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.