Zahvaljujem, kolega Šaroviću.

Onda biste bili nasmejani, razdragani i pokušavali biste i sebe i nju da ubedite da ste vi pravi evropejac. Budite ono što jeste… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predse-davajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, najpre moram da kažem da Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju je sistemski i potpuno nov zakon. On je i te kako značajan, ne samo sa aspekta usaglašavanja i harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada 181, sa direktivom EU, već je i te kako značajan kao nov sistemski zakon, zato što precizno, jasno, decidno, utvrđuje rad agencija za zapošljavanje, utvrđuje položaj poslodavca korisnika, utvrđuje položaj radnika koji je ustupljen preko agencije za zapošljavanje poslodavcu korisniku.

Zašto je još ovaj zakon značajan i na koji način on pokazuje da ova Vlada, SNS i koalicioni partneri koji participiraju u vlasti zbilja vode računa o položaju i statusu radnika?

Ovaj zakon predviđa da radnici koji se zapošljavaju preko agencije kod poslodavca korisnika svoje ugovore zaključuju na određeno odnosno na neodređeno vreme, u skladu sa Zakonom o radu. Šta to znači? To znači veću i bolju zaštitu ovakvog radnika, pre svega kada je u pitanju isplata njegove zarade, jer se isplata njegove zarade usaglašava sa uporedivim radnikom koji radi kod poslodavca korisnika, i te kako se utiče na poboljšanje životnog standarda takvog radnika, osigurava mu se bezbednost i zaštita na radu, osigurava se zaštita porodilja i majki koje doje, odnosno dojilja, osigurava mu se pravo na korišćenje godišnjeg odmora, osigurava mu se pravo na naplatu zarade za vreme prekovremenog rada, za vreme noćnog rada, itd.

Kada je u pitanju član 4. pomenutog zakona, moram da naglasim da se to odnosi na glavu koja predviđa uslove za rad agencije. Do sada nisu postojali precizni i jasni uslovi za osnivanje agencija za zapošljavanje. To je novina. To je velika prednost, jer ovi uslovi omogućavaju radno-pravnu sigurnost, pre svega zaposlenih radnika.

Srpskoj naprednoj stranci je u interesu da što više radnika bude zaposleno, ali takođe je u interesu da svaki radnik bude na adekvatan način zaštićen, odnosno zaštićen u skladu sa Zakonom o radu, bilo da on radi na određeno ili na neodređeno vreme.

Član 4. Predloga zakona na koji je podnet amandman, naravno da se slažem sa predlogom Vlade da amandman ne treba prihvatiti, sadrži antikoruptivne elemente. Borba protiv korupcije je jedno od osnovnih pitanja borbe SNS i sve ove godine, od 2012, upravo radimo u svim segmentima društva da korupcija bude svedena na najmanju moguću meru.

Zašto je ovaj član zakona antikoruptivan? On predviđa da fizičko lice ili preduzetnik koji osniva agenciju za zapošljavanje ne može da bude lice koje je pravosnažnom presudom osuđeno za krivična dela iz oblasti rada, za krivična dela primanje i davanje mita, za krivična dela pronevere i, naravno, pod uslovom da je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.

Takođe, ovaj član zakona predviđa i da se dozvola agenciji za zapošljavanje, ukoliko ne ispunjava sve zakonom propisane uslove, može oduzeti, znači, može joj se oduzimanjem dozvole za rad, naravno da i agencija za zapošljavanje prestaje sa radom, i to oduzimanje dozvole može trajati tri godine.

Prema tome, želim da pohvalim ovaj zakon. Želim da ga pohvalim pre svega sa aspekta utvrđivanja radno-pravnog statusa radnika i njihovo prevođenje iz onih ugovora o povremenim i privremenim poslovima, kada oni nisu bili apsolutno vidljivi u ugovore koji su u skladu sa Zakonom o radu, a to su ugovori na određeno i neodređeno vreme. Zahvaljujem.

Kakva replika? Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz podnetih amandmana koji, moram da kažem, uglavnom glase - briše se, kao i ovaj, uglavnom se vidi mišljenje da zapravo ovaj predlog zakona ne bi ni trebalo da postoji. Sasvim je legitimno pravo narodnih poslanika da podnose i takve amandmane.

Međutim, ono što ja želim da kažem, predstavnici predlagača, ministri, ukazali su nam i u načelnoj raspravi na važne razloge za donošenje Zakona o agencijskom zapošljavanju. Cilj je sprečiti nelojalnu konkurenciju i zaštititi zaposlene.

Ova oblast nije regulisana drugim zakonima i zato je potrebno doneti novi zakon, a mi ovde govorimo o predlogu za donošenje novog zakona. Ukoliko ga Skupština ne usvoji, neće moći zapravo da se uvede red među agencijama i drugim poslodavcima koji za ustupanje radne snage ostvaruju prihod i neće moći da se u punoj meri zaštite prava ustupljenih zaposlenih koja oni ostvaruju po osnovu rada.

Potreban je jednak tretman agencijskog zaposlenog i zaposlenog kod poslodavca u pogledu zarade, u pogledu radnog vremena, prava na odmor, zaštite na radu, itd.

Potreba za donošenjem ovog zakona vidi se i u broju registrovanih agencija, kojih je u ovom trenutku preko 120 u našoj zemlji. Zaposleni i agencije zaključuju ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili ugovor o radu na određeno vreme, a za potrebe rada kod drugih pravnih lica. Oni su često diskriminisani u odnosu na lica koja su zaposlena kod tog poslodavca, kao što je na primer slučaj sa situacijom u kojoj nemaju pravo na bolovanje ili na odmor. Dešava se i da njihova zarad u više slučajeva bude niža od minimalne zarade.

Upravo da bi se ova pitanja regulisala, smatram da bi trebalo usvojiti ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Čudite se i vi i Martinović kako ja tražim repliku od, nema trenutno našeg ovlašćenog predstavnika, a koleginica Vukojičić je govorila svojim argumentima, pogrešno tumačeći amandman koji je kolega Jojić podneo.

Ali, nema veze. Ja ću nastaviti da govorim i o njegovom amandmanu, a i o svom, jer je otprilike to nastavak onog uvodnog mog današnjeg izlaganja.

Ovde se u ovom članu Zakona propisuju uslovi po kojima će agencija morati sada da radi, ova što iznajmljuje ljude, odnosno krade tuđi rad, ustupa radnike i neće, ostaće to samo slovo na papiru, poštovani sve ovo što vi kažete da će da poštuje, budite u to sigurni.

Taj zaposleni će moći da bude ustupljen nekoj drugoj kompaniji, onda on nije kad odlazi na to radno mesto, jer agencija ga ustupa, izvorno zaposlen tamo, u svakom trenutku po ovom zakonu poslodavac može da kaže da je prestala potreba za tim profilom radnika.

Sad, do čega onda dolazimo? Zakon predviđa da u tom slučaju agencije za zapošljavanje treba sve ove novčane naknade da isplati radniku, jer je ona posrednik u njegovom zapošljavanju ako dođe do tog „peha“, kod tog poslodavca gde ga je uputila.

Vi se sad ovde ovim članom, na koji sam ja podnela amandman, propisali uslove oko polaganja ispita, oko kancelarija, oko broja zaposlenih, ali nigde nema mogućnosti da se taj radnik obešteti, jer u onom prvom članu, o kome je bilo reči pre nešto više od sat vremena, govori se koji su to potrebni akti da bi se osnovala ta agencija. Onda ćemo da dođemo u mnogo goru situaciju, jer ovde je u pitanju život ljudi i onih koji rade preko agencija koje vi hvalite, mnogo gora situacija nego sa turistima.

Vi ste promenili Zakon o turističkim agencijama da se turisti osiguraju polisama osiguranja ako idu preko agencije koja propadne, koja doživi apsolutni bankrot i koja pokrade novac od tih putnika za avansno uplaćene aranžmane. A, ovde gde ljude upućujete, mučenike koji rade za bednu platu, za minimalac i to uglavnom teške poslove po fabrikama ili neke poslove koji su slabo plaćeni, da rade preko agencija, ne dajete im nikakvu sigurnost.

Taj poslodavac, gde ste vi poslali tog radnika, tog mučenika da radi preko agencije u jednom danu može zbog duga prema poveriocima da propadne, da mu se blokira račun. Jel tako, kolega Arsiću? Onda on više nema sredstva. Otkud taj radnik koji je tamo otišao to zna i još se muči i još nema sve te prinadležnosti koje bi imao da je u stalnom radnom odnosu preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Vi kažete – on će imati pravo na bolovanje, na plaćeno odsustvo. On nema isti status kao onaj ko je zaposlen po konkursu, ko je zaposlen preko Nacionalne službe za zapošljavanje. On ne može ni da uzme kredit ni u jednoj banci. On će da radi i tako godinama i godinama u „Leoniju“, u „Fijatu“, kod ovog Milanovića u „Simensu“, preko agencije da se iznajmljuje, da se upućuje na jedno, drugo mesto.

Mladi bračni par, Bog ih pogledao, dobili dete ili blizance, ima i takvih slučajeva, Bogu hvala, sve više u Srbiji među mladima, nema stan, žena nema posao, on preko agencije radi za bedu neku, a ne mogu da odu u banku, da konkurišu, da kupe stan. A, ovamo pričate – mi ćemo za mlade da poboljšamo uslove da oni konkurišu.

Licemerni ste i branite nešto što je neodbranjivo. Poslušajte šta običan radnik kaže i kakve su sve bile kritike od strane vodećih sindikata u Srbiji na predlog i nacrt ovog zakona.

Nešto ste kozmetički promenili, ali znajte, zaključak je jedan i od stručnjaka iz oblasti prava zaposlenih, radnog prava, iz oblasti ekonomije i iz oblasti sindikata, da je ovaj zakon napravljen da se štiti krupni kapital, a sve naravno po nalogu MMF-a, jer im odgovara da takva fluktuacija bude radnika i da tako bude nestabilno da bi oni mogli da dodatno ucenjuju i da drže ljude u latentnom strahu kakva će da bude njihova budućnost sutra.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jeftović Vukojičić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Vukadinoviću, izvolite.

Moj amandman je pravno–tehnički i ne menja ništa u suštini ovog zakona i ja bih zato samo podržao malopređašnju diskusiju i amandman koleginice Nataše Jovanović. Mislim da su te primedbe koje su se čule na Predlog ovog zakona o agencijskom zapošljavanju zapravo da su umesne. Lepo je što se hoće uvesti red ovde, ali je pravac, kurs, linija na kojoj se taj red želi uvesti problematična.

Diskutabilna je i saglasnost ovog zakona sa Zakonom o radu, a i sam taj zakon je represivan i dosta je restriktivan prema zaposlenima i to je poznato, više-manje i bilo je u stručnim krugovima kada je ovaj Zakon o radu donošen.

Dakle, kako bih rekao, inače dosta ograničena prava zaposlenih po Zakonu o radu, sada se ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju još više redukuju.

Ružno je reći, ali to se zaista svodi na to o iznajmljivanju radnika na lizing. To je na neki način suština ovog zakona, bez obzira na sve lepe reči i fraze koje slušamo.

Zanimljivo je, međutim, ja sam više kao neku vrstu eksperimenta podneo ovaj amandman, koji ništa ne menja u suštini, samo se izraz Agencija za privremeno zapošljavanje, u skladu sa definicijom sa samog početka ovog zakona menja rečju agencija. I svuda u tekstu Predloga zakona je to sprovedeno.

Ovde u članu 5. to nije učinjeno u poslednjem, u 5. stavu nije učinjeno. Ali, šta je poenta? Poenta je da ministarstvo odbija taj amandman, iako je on, kažem, krajnje čisto stilsko-jezičke prirode, ništa ne bi promenio, ništa ne bi ugrozio. Ali, poenta je da praktično nijedan predlog amandmana koji predloži neko iz opozicije, čak i kada ne menja bitno ništa u suštini, ne može da prođe. Više sam to hteo da demonstriram. Ali, nažalost, ja sam mislio da će ovde sedeti gospodin Đorđević, a ne gospodin Ružić, koji niti je nadležan za ovu materiju, niti je predlagač ovog zakona.

Prosto je neobično da gospodin Đorđević, koji ovde bukvalno kampuje više od većine poslanika, stalno je tu, što je za pohvalu, ispred Vlade, sedi i dežura i kada su na dnevnom redu zakoni koji nemaju veze sa njegovim ministarstvom, interesantno je da sada kada je na dnevnom redu važan i osetljiv zakon iz njegovog delokruga, njega danas ovde nema, nego gospodina Ružića, koji, kažem, niti ima smisla nešto da ga pitam u vezi sa ovim amandmanom, pa čak ni sa ovim zakonom, jer on realno za to nije nadležan, a pogotovo ne zna zbog čega je odbijen neki amandman.

Dakle, generalno čitav taj predlog je diskutabilan. Ja ne bih ponavljao ono što su neke kolege već ovde iznosile kritikujući, ali je indikativno i na to skrećem pažnju, da čak ni jedan čisto jezičko pravno-tehnički izraz, odnosno amandman, ni on ne može da prođe, jer se više gleda, izgleda, ko predlaže, nego šta u amandmanu stoji. Uz još jednom izražavanje žaljenja što ministra Đorđevića ovog puta nema među nama. Kažem, ima ga inače i sedi tu non-stop i kada su na dnevnom redu zakoni koji nemaju blage veze sa njegovim ministarstvom. Hvala.