Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jeftović Vukojičić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Vukadinoviću, izvolite.

Moj amandman je pravno–tehnički i ne menja ništa u suštini ovog zakona i ja bih zato samo podržao malopređašnju diskusiju i amandman koleginice Nataše Jovanović. Mislim da su te primedbe koje su se čule na Predlog ovog zakona o agencijskom zapošljavanju zapravo da su umesne. Lepo je što se hoće uvesti red ovde, ali je pravac, kurs, linija na kojoj se taj red želi uvesti problematična.

Diskutabilna je i saglasnost ovog zakona sa Zakonom o radu, a i sam taj zakon je represivan i dosta je restriktivan prema zaposlenima i to je poznato, više-manje i bilo je u stručnim krugovima kada je ovaj Zakon o radu donošen.

Dakle, kako bih rekao, inače dosta ograničena prava zaposlenih po Zakonu o radu, sada se ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju još više redukuju.

Ružno je reći, ali to se zaista svodi na to o iznajmljivanju radnika na lizing. To je na neki način suština ovog zakona, bez obzira na sve lepe reči i fraze koje slušamo.

Zanimljivo je, međutim, ja sam više kao neku vrstu eksperimenta podneo ovaj amandman, koji ništa ne menja u suštini, samo se izraz Agencija za privremeno zapošljavanje, u skladu sa definicijom sa samog početka ovog zakona menja rečju agencija. I svuda u tekstu Predloga zakona je to sprovedeno.

Ovde u članu 5. to nije učinjeno u poslednjem, u 5. stavu nije učinjeno. Ali, šta je poenta? Poenta je da ministarstvo odbija taj amandman, iako je on, kažem, krajnje čisto stilsko-jezičke prirode, ništa ne bi promenio, ništa ne bi ugrozio. Ali, poenta je da praktično nijedan predlog amandmana koji predloži neko iz opozicije, čak i kada ne menja bitno ništa u suštini, ne može da prođe. Više sam to hteo da demonstriram. Ali, nažalost, ja sam mislio da će ovde sedeti gospodin Đorđević, a ne gospodin Ružić, koji niti je nadležan za ovu materiju, niti je predlagač ovog zakona.

Prosto je neobično da gospodin Đorđević, koji ovde bukvalno kampuje više od većine poslanika, stalno je tu, što je za pohvalu, ispred Vlade, sedi i dežura i kada su na dnevnom redu zakoni koji nemaju veze sa njegovim ministarstvom, interesantno je da sada kada je na dnevnom redu važan i osetljiv zakon iz njegovog delokruga, njega danas ovde nema, nego gospodina Ružića, koji, kažem, niti ima smisla nešto da ga pitam u vezi sa ovim amandmanom, pa čak ni sa ovim zakonom, jer on realno za to nije nadležan, a pogotovo ne zna zbog čega je odbijen neki amandman.

Dakle, generalno čitav taj predlog je diskutabilan. Ja ne bih ponavljao ono što su neke kolege već ovde iznosile kritikujući, ali je indikativno i na to skrećem pažnju, da čak ni jedan čisto jezičko pravno-tehnički izraz, odnosno amandman, ni on ne može da prođe, jer se više gleda, izgleda, ko predlaže, nego šta u amandmanu stoji. Uz još jednom izražavanje žaljenja što ministra Đorđevića ovog puta nema među nama. Kažem, ima ga inače i sedi tu non-stop i kada su na dnevnom redu zakoni koji nemaju blage veze sa njegovim ministarstvom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde inspekcija rada kontroliše ispunjenost uslova. E, sada, prethodni govornik je zaboravio da za vreme njihove vlasti, odnosno vlasti njegovih mentora, nije bila uopšte potrebna inspekcija rada. U njihovo vreme bi se to zvalo inspekcija protiv rada, inspekcija nerada. Firme su prodate, radnici lustrirani, otpušteni, lišeni plata, posla, dostojanstva. Zamislite kako su se osećali kada dođu kući, kako su mogli da vaspitavaju decu kad ostanu bez posla, bez plate, bez osiguranja, bez ičega, kakav su oni primer bili svojoj deci.

E, sada, ja mislim da ni Kina, ni SAD, ni najmoćnije industrijske zemlje ne bi mogle brzo da zaposle ono što su oni otpustili za nekoliko godina. Ali, nije bilo bitno što su radnici otpušteni, što su fabrike prodate, kapital iznošen, kupovane jahte itd, bitno je bilo istraživati javno mnjenje da li ste zadovoljni svojim životom i onda naplatite milionske iznose tako što ste ispitivali javno mnjenje da nezaposleni, otpušteni ljudi kažu da li su zadovoljni svojim životom. Svakako da nisu.

U poslednjih nekoliko godina zaposleno je više stotina hiljada ljudi. Prosečne plate su u njihovo vreme su bile retkost. U proizvodnji raditi i dobiti platu je kod njih bio raritet. To je teško moglo da se pronađe u Srbiji. Danas nije zaposleno više stotina hiljada ljudi u javnom sektoru, nego u proizvodnji, u prerađivačkoj industriji. Raste BDP, raste i izvoz, rastu plate, od 320 evra, na 500, minimalac od 161 evro na 250. To je 50% rast plata.

Da uzmem primer Hrvatske, Hrvatska ima sada prosečnu platu sada 800 evra, ali 2012. godine su imali 720 evra. Rast plata u Hrvatskoj je 10% za sedam godina.

Srbija je zatekla prosečnu platu 2012. godine od 328 evra, a sada je 500 evra. To je rast od 50%. Da smo zatekli prosečnu platu kakva je u Hrvatskoj 700 evra, ona bi danas sa rastom od 50% u Srbiji bila 1.050 evra. To pokazuje koliko je dinamičniji razvoj u Srbiji i koliko plate brže rastu, zahvaljujući tome što ljudi koji su zaposleni su zaposleni u proizvodnji i danas oni mogu da budu zadovoljni svojim životom, bez obzira da li će neko zbog toga dobiti na igrama na sreću ili neće. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Naravno da sam potpuno saglasna sa mišljenjem Vlade da amandman ne treba prihvatiti, jer i ovaj član 5. Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju je u stvari nastavak uslova za rad agencije. Vrlo je važno što inspekcija rada u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši ispitivanje ispunjenosti svih uslova za rad agencije. Zašto je to važno? Zato što će na taj način, kroz ispitivanje tih uslova, i radnici biti zaštićeni.

Šta je ono još što se ovim članom zakona predviđa? To je neophodnost stručnog ispita za rad koje agencija mora da ima, odnosno mora da položi ovlašćeno lice u agenciji za zapošljavanje radnika da bi uopšte dobila dozvolu za rad od strane ministarstva i da bi otpočela sa radom.

Takođe, želim da naglasim da je nama, Vladi, SNS i našem predsedniku, i te kako stalo do veće zaposlenosti i većoj i boljoj pravnoj sigurnosti radnika. Srbija je zemlja u kojoj se radi i gradi. Aleksandar Vučić je predsednik države koji danonoćno na svim mogućim planovima radi u interesu Srbije i u interesu bolje, sigurnije i izvesnije budućnosti svakog građanina Republike Srbije.

Moj kolega Marijan Rističević je pomenuo povećanje plata, a ja ću da pomenem povećanje penzija. Penzije su u vreme žutog tajkunskog preduzeća, one prosečne, bile 190 evra, a one su danas 235 evra, i to penzije koje su realne, jer inflacija za razliku od perioda žutog tajkunskog preduzeća nije više dvocifrena, nego je jednocifrena.

Takođe, moram da napomenem da je SNS, kroz donošenje ovakvih zakona, i te kako stalo do zaštite svakog radnika, za razliku od Dragana Đilasa i njegove družine - Tadić, Jeremić, Obradović itd, koji su u februaru mesecu ove godine tukli radnike „Gradske čistoće“ u Terazijskom tunelu koji su čistili smeće upravo posle onih njihovih šetnji, „1 od pet miliona“, koje je ostalo iza njih. To je sramno. To je nedopustivo. To je nemoralno. To je politika Dragana Đilasa i tih različitih varijanti žutog tajkunskog preduzeća, tog brloga koji bi da se obogati na grbači naroda i da strpa novac samo u svoje džepove, kao što je to Dragan Đilas i uradio, otimajući 619 miliona evra u vreme kada je vršio vlast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman SRS se odnosi na Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju na član 6. gde smo tražili njegovo brisanje, a sa obrazloženjem da je ovakav oblik zapošljavanja potpuno neprihvatljiv i u suprotnosti je sa pravima radnika. Zapošljavanje preko agencija je neprimereno i zakon koji se predlaže je diskriminatorski.

Svi ovi prateći zakoni uz budžet za 2020. godinu su predlozi izmena i dopuna, a ovo je potpuno nov zakon. U ovom predlogu zakona se pominju neki termini iz radnog prava ustupljenih zaposlenih, kao i poslodavac korisnik. Izjednačavaju se pravima i jedni i drugi radnici.

Sve je to lepo ovde upakovana. Međutim, ostaje otvoreno pitanje – šta poslodavac, odnosno korisnik u ovom slučaju, dobija u pogledu, recimo na kvalitet ljudskih resursa? I ovde se plaćaju uverenje o položenom stručnom ispitu.

U predlogu predlagač se nije opredelio direktno koja će inspekcija vršiti nadzor. Imamo inspekciju rada ili upravna inspekcija.

Ponoviću još jednom principijelni stav SRS. Mi smo apsolutno protiv ovakvog vida zapošljavanja, jer se tu obično uhlebe nestručni i prevashodno stranački ljudi. Za očekivati je da će veliki broj partijskih simpatizera dodatno biti zaposleno u javnom sektoru, pošto se priprema zakon o ukidanju Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Slažem se sa obrazloženjem, odnosno mišljenjem Vlade da amandman ne treba prihvatiti i smatram da član 6. zakona mora da postoji u zakonu, jer je njime jasno propisano da Ministarstvo za rad zaduženo da agenciji izdaje dozvolu za rad. Takođe je ovim zakonom tačno regulisano koji su uslovi koje agencija treba da ispuni da bi dobila dozvolu za rad, kao i vremensko trajanje dozvole za rad agencije koje je pet godina. Takođe, mesec dana pre isteka važenja dozvole, agencija mora da podnese zahtev za obnavljanje iste.

Ono što je još jako važno jeste da ministarstvo vodi evidenciju o podacima koje sadrži agencija, odnosno apsolutno ima informaciju o svim zaposlenima preko agencije.

Smatram da se ovim zakonom zapravo utvrđuju uslovi za rad agencije koja obezbeđuje jednake uslove za rad i zaposlenima preko agencije koje ustupa poslodavcu korisniku, ali i neposredno zaposlenih kod poslodavca korisnika, čime će se svakako sprečiti nelojalna konkurencija, a što je najvažnije zaštitiće se svi zaposleni. Obzirom da je preko agencije 2% stanovništva angažovano, smatram da je stotinu hiljada zaposlenih na ovaj način i te kako zaštićeno i, ne samo stotinu hiljada zaposlenih u ovom trenutku, već i svi radnici koji će nekada zaključiti ugovor sa agencijom.

Takođe, usvajanjem ovog zakona sprečićemo zloupotrebu prava radnika, što smo imali prilike da vidimo, dok Zakon o agencijskom zapošljavanju nije bio predložen od strane Vlade, jer su im bila uskraćena prava i na korišćenje godišnjeg odmora, kao i pravo na odsustvo sa posla usled bolesti, kao i neka druga prava.

U ovome svemu vidim neophodnost donošenja Predloga zakona, jer ćemo regulisati rad agencija, obzirom da je do sada bila prisutna na tržištu rada dugi niz godina, a da njen plan rada nije bio regulisan, a ono što je najvažnije, usvajanjem ovog predloga zakona sprečićemo rad na crno i direktno uticati na porast broja zaposlenih, jer će radnici postati vidljivi. Zahvaljujem.