Pravo na repliku narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, da ne bismo mislili šta bi bilo kad bi bilo zato i usvajamo ovaj Predlog zakona, o kome danas raspravljamo u pojedinostima i samo bih naglasila da je sadašnjim Predlogom zakona regulisana prekršajna odgovornost i da je u fokusu ovog Predloga zakona apsolutna zaštita prava svih radnika, kao što sam rekla, i onih radnika koji su sada potpisali ugovor sa agencijom na određeno ili na neodređeno, a ujedno je apsolutno zaštitila i sve druge radnike koji će možda biti u budućnosti angažovati preko agencije. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Zoran Despotović.

Postavljam pitanje - šta je bilo do sada? Zašto nije reagovalo na vreme da, recimo, od 120 radnika ili 20 radnika pa je prijavljeno samo pet? Zašto se nije do sada reagovalo? Sutra kada agencija stavi ključ u bravu, šta će se posle toga desiti? Šta će se desiti sa tim radnicima? Ko će im tada plaćati penzijsko i invalidsko osiguranje i lične dohotke? U ovom slučaju samo oni rade na crno, verovatno u noćnim satima, a posle podne prijave tih četiri – pet radnika koji sutra ako dođe inspekcija ih kontroliše.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od svih ovih pratećih zakona koji su uz budžet za 2020. godinu, koji su se tek izglasali, ovo je jedan sasvim novi zakon od četrdesetak članova ili da budem precizan tačno četrdeset jedan.

Dame i gospodo, sve ovo u vezi agencija i agencijskog zapošljavanja, mene jako podseća na jedan slučaj iz naše skorašnje političke prakse kada su žuti, oni koji su izvršili ekonomski genocid Srbije, izmislili institut tzv. ekonomskog ambasadora, dobro se sećate, kada su poslali sto svojih nameštenika u sto zemalja sveta tzv. ekonomskih neznalica zato što je njihov efekat rada bio više nego katastrofalan.

Agencije su evropski izum koji se preko žutih preselio na naše političko podneblje, a naprednjački režim ih je oberučke prihvatio. Naša država i njena uprava se stalno nešto dograđuju. Dograđivanje je neophodno, ali nije uvek i nužno. Nije uvek rešenje u nadgradnji.

Hoću da kažem da se naša država tj. uprava ne razvija, ne jača, ne ide u dubinu, već se rasplinjava. To nije utisak, već konstatacija. Stav SRS prema agencijama i ovom vidu zapošljavanja je svima poznat. Mi smo protiv ovakvog načina zapošljavanja i smatramo da je on neprimeren i zato smatramo da je ovaj zakon diskriminatorski. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Javljam se po amandmanu.

Dakle, ja se slažem, kao što sam rekao, sa tim da je ovo jedan dubiozan zakon, da je ovo zakon koji je, prvo, najozbiljniji u smislu posledica u odnosu na neke druge koje smo ovde imali ovih dana na dnevnom redu i da slušajući kako predstavnici vladajuće većine govore o tome to se predstavlja kao jedna epohalna civilizacijska tekovina, kao nešto što unapređuje prava zaposlenih, kao nešto što nas stavlja u red, ne znam, civilizovanih društava.

Nevolja je u tome što je to otprilike tačno onoliko koliko je bilo tačno da u jednom društvu recimo u kome postoji praksa robovlasnička, ali neuređena je, neko kaže – hajde da uredimo te robovlasničke odnose i onda to predstavi kao napredak, kao civilizacijsku tekovinu.

Nevolja je u tome što zaista postoji loša stvarnost i haos u pogledu rada tih agencija i u pogledu položaja zaposlenih na ovaj način, ali mi ovim zakonom samo legalizujemo uz neka kozmetička poboljšanja njihov položaj umesto da tu praksu napuštamo. Potpuno je jasno, to jeste jednim delom globalni, odnosno svetski trend, ali ne moramo mi baš svaki loš svetski trend da prihvatimo da požurimo sa njegovom implementacijom kod nas. To je da je sve manje zaposlenih na neodređeno, da čak ni zapošljavanje na određeno više nije dovoljno popularno, nego bukvalno imamo ovu praksu iznajmljivanja radnika, odnosno iznajmljivanja radnika na lizing. To je suština, drage moje kolege i građani koji ovo slučajno gledate.

Nevolja je u tome, i završavam time, što se ovde, kažem, svaka stvar predstavlja kao epohalna civilizacijska i progresivna tekovina, čak i oni čime smo se bavili i prepodne i juče kada imamo nekoliko izmena i dopuna zakona koji zapravo imaju svega par reči i rečenica i kojima se odlaže u suštini uvođenje reda kada je reč o platama, odnosno primanjima zaposlenih u javnom sektoru po treći, četvrti, peti put za fakta ove vlasti, a drugi ili treći put od kada je gospodin Ružić ministar, mi prosto prolongiramo rok za uvođenje platnih razreda, što je znak određene nemoći i slabosti vlasti da se sa tim uhvati u koštac iako je obećala i građanima i nama poslanicima, koliko prošle godine je bio tu gospodin Ružić, a bogami i međunarodnim institucijama nekim.

To se odlaže i onda ih prate diskusije koje se sastoje od hvalospeva, od, kako bih rekao, apoteoza i himni o mudroj politici vlasti. Može da se kaže – ta vlast je imala rezultate, dobar je autoput, dobro je ovo i ono, evo ovde smo omanuli i idemo dalje. Ali mi danima slušamo hvalospeve čak i o nečemu što je direktan propust ili slabost ili nemoć vlasti da uvede te platne razrede.

Tako je i sa ovim Zakonom o agencijama za zapošljavanje, gde se taj haos koji postoji realno na tržištu radne snage i ta rđava praksa stavljaju u neku pravnu formu, u neki zakonski okvir, ali na jednom kursu koji je, ne znam ni kako da ga nazovem a da ne bude previše gruba reč, neka ostane ovo sa radnicima, odnosno zapošljavanjem na lizing. I to zaista ne može dobiti podršku mene, a i drugih, rekao bih, poslanika da bi trebalo, koji misle svojom glavom. Hvala.

Kolega Vukadinoviću, ja vas molim da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

(Đorđe Vukadinović: Ja?)

Da, vi. Narodni poslanici misle svojom glavom. Jel u redu?

Reč ima po amandmanu narodni poslanik Krsto Janjušević.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, uvažene kolege, prethodni govornik je rekao da je ovo dubiozan zakon, a mnogo smo zakona morali doneti da izvučemo zemlju iz dubioze u kojoj ste ostavili, u koju su je ostavili ovi vaši koalicioni partneri, koji nas stalno pokušavaju zavarati da nisu činili vlast, da nisu otpustili 500 hiljada radnika kroz pljačkaške privatizacije, da nezaposlenost nije bila 25%, i kroz fabrikovanje afera stalno pokušavaju da sakriju činjenicu da je to bila njihova politika prema radnicima, prema ekonomiji, prema položaju Srbije u svetu, gde kada niste znali šta ćete, idete, trčite po Hrvatskoj da se izvinjavate za sve i svašta, gde je Srbija bila na kolenima, gde je na "martovski pogrom" reagujete sa pola saopštenja, gde predsednik kaže šta će nam vojska i vi ćete sada ovde da kažete da živimo u robovlasničkom društvu. Da li ste svesni šta ste rekli?

Mi pričamo i mi pevamo himne. Hajde da vam kažem jednu rečenicu, nećemo se povući sa tog terena, danas je predsednik Srbije u Šapcu, na otvaranju radova deonice autoputa i brze saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica, rekao - srećan sam i ponosan na Srbiju, izabrali smo da radimo i mnogo uradimo.

E, sad, da vam par podataka pročitam koje vaši koalicioni partneri nisu imali prilike da saopšte nikada građanima Srbije. Na primer, ta deonica, a na radost Mačve, Srema, Vojvodine, zapadne Srbije, je u tri deonice Ruma–Šabac 21,14 kilometara, pa ide most preko Save kilometar i 327 metara, a onda brza saobraćajnica Šabac–Loznica 54,8 kilometara.

I, vi ćete sada da analizirate da li je to dobro, da li je negde dalje od nekog mesta, da li je bliže. Znate kada je najdalje od vas autoput? Kada ga nema nigde. Tada je bio najdalji, a to je bilo do 2012. godine, tada nam je svima nekako autoput bio najdalji od naših opština.

Potpisan je danas ugovor za Moravski koridor. Ideja o putu koji prolazi kroz najplodnije doline Južne i Zapadne Morave, stara koliko i država Srbija i na toj deonici, dugoj 112,3 kilometara imaćemo deonicu Pojate–Kruševac 27,83 kilometara, Kruševac–Adrani 58,88 kilometara, Adrani–Mrčajevci–Preljina 30,66 kilometara. Moravski koridor će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i oni će činiti moćna krila ekonomskog oporavka zapadne Srbije.

Imamo funkcionalan, imaćemo u narednom periodu i prve letove sa aerodroma "Lađevci", u Kraljevu, i sa aerodroma "Morava", u Čačku, i na putu smo da isto to imamo u skorije vreme i sa aerodromom "Ponikve", kod Užica, da naši ljudi imaju priliku da prvo ojačamo privredu, da naši ljudi imaju priliku da lete iz svojih gradova poslom, da posete rodbinu, da odu na neka putovanja gde će nešto dodatno naučiti, a ne samo da leti Vuk Jeremić, vaš Vuk Jeremić. On je više u vazduhu proveo, nego neke vrste ptica za svog života.

Idemo dalje, da čitam, kako rekoste, himnu u robovlasničkom društvu. Početak radova na deonici Preljina–Požega 30,9 kilometara, od velikog značaja za Zlatiborski okrug, a imamo i završetak projektne dokumentacije, tačnije ovih dana su bili predstavnici ministarstava gde se rade pripreme i za deonicu Preljina–Kotroman oko 60 kilometara, to je dakle prema Republici Srpskoj, BiH, spojićemo i taj deo Srbije. Dakle, premrežavamo Srbiju autoputevima.

Hoćete još himni? U narednim danima će se otvoriti deonica puta Surčin–Obrenovac na Koridoru 11. Tih 17,6 kilometara će učiniti autoput „Miloš Veliki“ još većim. Ono što je zanimljivo da ova brza saobraćajnica i autoput Ruma-Šabac–Loznica, dugačka je 77 kilometara, košta 467,5 miliona evra i to je, primećujete, manje od onih 619 Đilasovih miliona evra. Sve ove deonice koje smo pokrenuli koštaju manje od onih 619 Đilasovih miliona evra.

Kada se ovde kandidujete i kada kandidujete njegovu politiku, nikada nemojte da zaboravite da su imali pravo da izgrade ove autoputeve. Niko im to nije branio. Imali su pravo da zapošljavaju ljude, imali su pravo kao što je to uradio Aleksandar Vučić, da svojom politikom spusti nezaposlenost u Srbiji ispod 10%.

Idemo dalje, ići ćemo do nivoa nezaposlenosti u EU 7%, 8%. Imamo najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiji, veći nego sve ostale zemlje zapadnog Balkana zajedno.

Šta je rekao Boškov i Đilasov fan, tačnije ta ljubav je međusobna, Kurti? Plaši se srpske agresivne ekonomije. Ako je Aleksandar Vučić toliko loš, što ga toliko mrze Albanci, što ga se toliko plaše? Što se plaše srpske ekonomije? Zašto napadate našu namensku industriju? Koji je to interes? Postoji li išta oko čega vi možete da budete saborni kada je u pitanju neki nacionalni interes Srbije? Mi imamo takvu istoriju namenske industrije, jer treba da je vratimo. Pojavile su se neke konkurentske firme, a onda će Marinika da mi prosipa ljubav o Srbiji. Znate, voli Marinika Srbiju, ali voli Srbiju na kolenima.

Srbija je ustala. To što hoćete da pucate Srbiji u kolena kroz fabrikovanje lažnih afera, jedina fabrika koju ste otvorili, to je fabrika namenskih afera za rušenje Srbije. To je jedina fabrika koju ste otvorili, v.d. direktor je trenutno Marinika, ne znam do kada će biti. Sve ostalo ste zatvorili. Više katanaca ste ostavili po Srbiji nego što ih ima na mostovima ljubavi u Parizu. Samo što su tamo jedno drugom ljudi izjavljivali ljubav, a ovde su tajkuni jedan drugom izjavljivali ljubav tako što stave katanac na fabriku, a radnici kući. Šta onda? Nema radnika, pa nema problema, hajde da se bavimo našim džepovima, hajde da se bavimo kako ću za vreme vlasti da zaradim 619 miliona evra, hajde da se bavimo time da mi kažu Hrvati da sam lep, a ja ću njima za uzvrat da kažem, izvinite Srbi su krivi za sve.

Treba da vas je sramota zato što ste rekli da živimo u robovlasničkom društvu, a ja ću još jednom da vam kažem, da vam pročitam ono što je Aleksandar Vučić rekao danas u Šapcu na otvaranju autoputa i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica - srećan sam i ponosan na Srbiju, izabrali smo da radio i mnogo uradimo. Zahvaljujem.