Verujem da ste videli, ministre Ružiću, pošto nije tu resorni ministar, gospodin Đorđević, šta je bila intencija SRS prilikom podnošenja ovih amandmana, a što nisu razumele neke kolege i koleginice kada su se uključivali u raspravu oko pojedinih amandmana mojih kolega.

Kako smo apsolutno protiv postojanja ovih agencija koje su, nažalost, u mnogim zemljama gde one postoje, i to u zemljama EU, na koje se vi pozivate, izuzetak, a ne pravilo za zapošljavanje, u Srbiji su se pokazale mnogobrojne zloupotrebe prilikom osnivanja ovih agencija i zapošljavanja radnika.

Nismo mi, dame i gospodo narodni poslanici, ti koji treba na takav način, a pogotovo vi iz vlasti, hvaleći ovakav zakon i ovaj vid zapošljavanja da dodatno stajete na muku radnicima. Ako oni, većinski njihovi čelnici sindikata i njihovih udruženja, Udruženja poslodavaca Srbije, kažu da ovo nije dobro rešenje i upravo to da je zakon kreiran po nalogu krupnih kapitalista koji dolaze u Srbiju, kojima dajete subvencije, koji na takav način u najvećem broju slučajeva zapošljavaju ove radnike, onda ste trebali u svojim sredinama, pored svih tih pohvala, da uzmete i primere koji ilustruju upravo ono o čemu mi govorimo.

Mi nismo, dakle, želeli da ispravljamo ovaj Predlog zakona ovim amandmanima, niti da kreiramo drugačije neki član, niti pravno–tehnički, ni suštinski. Mi smo kroz ove članove nastojali da inkorporišemo odredbe Zakona o radu koji treba da bude osnov za prava radnika u ovoj zemlji.

Najavili ste donošenje novog zakona 2021. godine. Propustili ste ceo mandat da to uradite. Sam Aleksandar Vučić je 2016. godine ovde, sa ove govornice, rekao da bi to trebao da bude mukotrpan posao, da se vidi kako će da se zaposli taj broj ljudi, gde moraju da se prave nekakvi rezovi, a vi ste zarad, pre svega, očuvanja vaših sigurnih glasova i po kvotama koje imate u okviru vaše koalicije, kroz raznorazne ugovore, a ljudi su to prihvatali, zapošljavali na ovakav način radnike.

To nije dobro vreme i to nije dobar metod, niti poruka mladim, pre svega, ljudima da, bez obzira na njihovu kvalifikaciju, ostanu u svojoj otadžbini Srbiji koju svi treba najviše da volimo.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju. Član Predloga zakona se menja i glasi: „Za slučaj privremene nezaposlenosti, prestanak radnog odnosa, uspostavlja se materijalno obezbeđenje kao oblik zaštite. Sredstva za ovaj vid zaštite obezbeđuju zaposleni po osnovu dobrovoljnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti“.

Srpska radikalna stranka je protiv ovih poludivljih agencija koje su u kombinaciji sa poslodavcima, a na štetu zaposlenih.

Šta je poslodavcu problem da ode u Nacionalnu službu za zapošljavanje i traži profesore, lekare, varioce i druga zanimanja? Dakle, ove agencije su nepotrebne. Kad već imamo Nacionalnu službu za zapošljavanje, čemu onda ove agencije?

Mi srpski radikali smo za to da se ukinu sve ove poludivlje agencije koje su postale robovlasnici. Da li je moguće da vi ne možete da ukinete polulegalne poslove, jer vi eksploatišete ljude, kao u vreme robovlasništva. Vlada bi trebalo da prihvati ovaj moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Periću.

Mi smo uz najbolju nameru da pokušamo bar malo da nađemo nešto što bi moglo da da nadu onima koji očekuju posao, koji bi trebalo da se zaposle kroz ovaj zakon i, verujte, uz mnogo truda nismo uspeli to da pronađemo.

Da li mi sad nismo dovoljno inteligentni, ne znam da li je problem u tome, ali ko će od ovoga da ima koristi? Naravno, imaće vlasnici agencija. Nije sporno da svako ko osnuje neki novi posao, pokrene, on to radi prosto zbog profita. Ovde će se raditi o nečem drugom. Imaće i država.

Evo, gospodine ministre Ružiću, zbog čega je predviđeno da dozvola koja se izda za rad takve agencije ima važnost pet godina? Ako je to sve u redu, to znači i drugo privredno društvo kada se registruje trebalo bi da bude oročeno na pet, zašto ne na 15, zašto ne na dve ili neodređen broj godina i onda kad istekne taj period, morao bi ponovo da podnese zahtev.

Sličnu situaciju imamo kod Agencije za duvan. Oni koji vrše i rade promet cigarete i proizvoda od duvana, da li je maloprodaja u pitanju ili veleprodaja, na svake dve godine je dužan da obnovi tu licencu. Zar ne bi bilo uputnije da jednom kada se izda određena licenca ili dozvola za rad u ovom slučaju važi sve dotle dok se ta agencija ne ogreši o važeće zakonske propise?

Samo malo da se vratimo na onih 300 miliona. Danas je kolega Martinović u prepodnevnom delu rekao da se ne može novac tek tako dati ili predati. Jednu lepu izjavu devojka, student Pravnog fakulteta je rekla, danas je to ona objavila - kada sam bila mala najviše mi se dopalo kad čujem da neko želi da opere novac, jer su nju roditelji i starije čike stalno upozoravale da ne uzima novac u ruke, on je mnogo prljav i kaže – kad čujem da neko pere novac, ja se oduševim. Svima je jasno, gospodine Martinoviću, da se to ne daje iz ruke u ruku. To ide žiralnim, elektronskim putem, na razne načine, a kasnije se on pere i tih 300 miliona, još jednom da ponovim, to je milion i 416 hiljada penzija.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, osim toga što smo slušali neke izveštaje vas jednih o drugima, mi ne čusmo nijedan valjan argument da u danu za glasanje neko glasa za ovaj zakon.

Mi smo već upozorili na to da će se ovim uvesti neka nova vrsta robovlasničkog sistema. Naravno, niko ne misli da će radnici biti okivani u lance i katance, da će im neko stavljati bukagije, ali će to biti podjednako teški, ako ne i teži ekonomski okovi. To je činjenica.

Mi smo upozorili i potpuno je očigledno da je nemoguće da neko ko bude angažovan preko Agencije za zapošljavanje ostvari neka sindikalna ili radnička prava. To je potpuno nemoguće. Dakle, neko ko će ići od poslodavca, a neće imati direktnu vezu sa njim, takva prava apsolutno nikad neće ostvariti.

Treća stvar. Veliki broj i državnih organa će angažovati radnike na taj način i na tom osnovu, a to mora biti skuplje za državu, i reći ću vam zašto. Neka taj radnik sutra radi za minimalac, nek je to 30.000 dinara, zar mislite da će te agencije raditi besplatno? Neće. Oni će uzimati da li 20%, da li ovoliko, da li onoliko procenata. Oni će zarađivati na grbači tih radnika, pa umesto da sutra neko javno preduzeće ili opština, ili bilo koji drugi državni organ direktno plati radniku i da mu plati celokupan iznos, oni će deo platiti Agenciji za zapošljavanje, a deo radniku.

Vi, pogledajte, evo, već danima štrajkuju radnici „Pošte“. Ljudi koji su u sistemu, u državnom sistemu i rade desetinama, neki po 20, 30 godina, primaju po 35.000 dinara plate i nisu u stanju da ostvare svoja prava. Zamislite sad kako bi neko koga sutra po ovom zakonu angažuje „Pošta“ kao štrajk brejkera da obavlja taj posao koji neće obavljati oni koji su zaposleni u stalnom radnom odnosu, jer su u štrajku, a pobogu, „Pošta“, mora da se isporuči, kako će tek ti ljudi ostvariti ta svoja sindikalna, radnička ili bilo koja druga prava.

Ponavljam da će to biti najugroženije kategorije stanovništva sa sposobnostima koje se najmanje traže i najmanje cene na tržištu rada.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Po amandmanu.

Dakle, sve ovo što smo čuli u poslednje vreme i poslednjih par sati se svodi i otprilike ide u istom pravcu. Mi koji kritikujemo ovaj Predlog zakona smatramo da je on u celini, u detalju, nepotreban, a možda i štetan, verovatno štetan. Nije važno da li je upotrebljena neka blaža ili malo teža formulacija, ali evo, pogledajmo zdravorazumski poštovane kolege.

Imamo poslodavce, imamo Nacionalnu službu za zapošljavanje, šta će mi onda ove agencije i čemu služe ove agencije? Postoji rad naravno na određeno vreme, postoji rad na neodređeno vreme i postoji rad po potrebi, kao što rekoh, preduzeća da angažuju radnika. Može to da uradi direktno preko konkursa, može preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Čemu ovi posrednici ovog tipa sem ako ima nekih motiva da se negde uskrate ili prikrate prava zaposlenih u nekom aspektu ili da se poslodavac na neki način oslobodi neke obaveze koje čak ima i po ovom restriktivnom Zakonu o radu, o kojem je ovde bilo reči? Samo se o tome radi.

Dakle, imamo potrebe poslodavca, ako ima za angažovanje radnika, može da ga angažuje na određeno, nažalost, sad je to praska, u poslednje vreme je tako, tako je to i u svetu, na određeno vreme, privremeni-povremeni poslovi, ovako ili onako i imamo, kažem, Nacionalnu službu. Ovo jeste na neki način legalizacija prakse koja postoji, ali za koju svi smatramo da nije bila dobra.

Znači, u tom smislu mi smo čuli ovde mnogo toga, o putevima koji se grade, o dobrim potezima ove vlasti, sa ili bez navodnika, puno kritike na račun nekih kolega ovde odsutnih iz opozicije, ali to nema veze sa onim što je ovde tačka dnevnog reda.

Kao što smo opet imali priliku da vidimo amandmane predstavnika vladajuće koalicije, ja sam ih ovde gledao, ali nisam hteo da pravim zbog toga paradu, koji liče kao ono nekada zbog čega smo dobili packe kao parlament od predstavnika Evropske komisije i nekih drugih međunarodnih poslanika. Ponovo smo imali praksu amandmana koji je potpuno prekopiran Predlog zakona, član zakona sa zarezom ili navodnicima na kraju, da bi se onda dobio šlagort da se govori i kritikuje, da ne kažem, pljuje neko iz opozicije.

Ako ima neko nešto da primeti kolegi Aleksiću i da mu zameri, neka napravi konferenciju za štampu ovde u holu, kao što je to uzgred budi rečeno, danas to uradio kolega Martinović, napravi konferenciju i kaže mu šta ima. Dakle, nema nikakav problem to. Ali, mi ovde sada imamo ponovo praksu, doduše ne onako masovno kao što je bila prethodnih godinu, dve dana, ali ponovo da se unose fantomski amandmani, sa zarezom, zapetom samo kao dodatkom i da se onda to vreme od pet, 10 minuta ili dva, tri koliko ima koristi na način koji nije primeren.

Dakle, razgovaramo o zakonu, hvalite i branite zakon, ako ima osnova da se on hvali, kao što je bilo pokušaja, a ostalo od pohvala o mudroj politici vlasti do kritike nekih odsutnih predstavnika opozicije ostavite za konferencije za štampu u holu Skupštine ili za svoje stranačke aktivnosti. Hvala.

Kolega Vukadinoviću, vi gušite slobodu govora u Narodnoj skupštini.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Mirčiću.