Zahvaljujem.

Danas u skupštinskom domu se dva puta pomenulo da moramo da vodimo mudru politiku u tom uzburkanom moru sa talasima, u kome se nalazi taj mali srpski brodić.

Gospodin Martinović je u obraćanju danas prepodne to vrlo lepo elaborirao i izneo stav SNS prema politikama velikih sila Americi, Rusiji, Kini i EU. Takođe, i naš predsednik Vučić je rekao da Srbija nema više dece za ratovanje.

U duhu Pitonovog pravoslavlja mogu reći sledeće - možemo oprostiti, ali zaboraviti nećemo i ne možemo.

Sada ću u tom smislu nešto reći kao lekar i mislim da ću izazvati replike jednog dela opozicije na koje neću odgovoriti, jer govorim kao lekar humanista.

Niška kardiohirurgija dobila je genetsku laboratoriju nazvanu po američkom humanitarcu iz Prvog svetskog rata Daglasu Merivederu Doldu, koji je sprečio bugarsku vojsku da 1915. godine razori grad Niš. Niška klinika dobila je aparat od strane američke vojske u vrednosti od 100.000 evra, koji se koristi za dijagnostikovanje urođenih poremećaja kod pacijenata, kao što su trombofilija i za kompletnu tipizaciju tkiva kod transplantacija, kao i za genetsku tipizaciju karcinoma.

Na taj način smanjena je stopa smrtnosti koja je do sada za kardio-pacijente iznosila 2,2%, a ukupna stopa smrtnosti na Klinici za kardiohirurgiju u Nišu je 1,97%, kao i lista čekanja koja skoro da ne postoji.

Dold je u najtežem vremenu za Srbiju 1914. i 1915. godine komfor studiranja na prestižnom Kolumbija univerzitetu zamenio dolaskom u Niš. Šestog novembra 1915. godine srpska vojska se povukla nakon uključivanja Bugarske u Prvi svetski rat. Povukle su se i sve strane misije, osim jedne američke misije, i to 25. studentske sa Kolumbije koju je organizovao, znate ko, Mihajlo Pupin, koji je već tada bio čuveni profesor i naučnik. Ostali su da vode računa, kao lekari, za oko hiljadu ranjenika koji nisu mogli da se povuku iz Niša.

Zajedno sa niškim vladikom stao je ispred bugarske vojske koja nije ulazila u Niš sa muzikom, već sa puškama i sa bajonetima. Citiram: „Ja vas ne molim, nego zahtevam da poštujete humanitarno pravo i sve konvencije i da poštujete ovaj grad“. Na taj način zaštitio je naše pradede i generacije koje dolaze, a Niš spasio od ruševina. Zahvaljujem.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč?

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Verujem da ste videli, ministre Ružiću, pošto nije tu resorni ministar, gospodin Đorđević, šta je bila intencija SRS prilikom podnošenja ovih amandmana, a što nisu razumele neke kolege i koleginice kada su se uključivali u raspravu oko pojedinih amandmana mojih kolega.

Kako smo apsolutno protiv postojanja ovih agencija koje su, nažalost, u mnogim zemljama gde one postoje, i to u zemljama EU, na koje se vi pozivate, izuzetak, a ne pravilo za zapošljavanje, u Srbiji su se pokazale mnogobrojne zloupotrebe prilikom osnivanja ovih agencija i zapošljavanja radnika.

Nismo mi, dame i gospodo narodni poslanici, ti koji treba na takav način, a pogotovo vi iz vlasti, hvaleći ovakav zakon i ovaj vid zapošljavanja da dodatno stajete na muku radnicima. Ako oni, većinski njihovi čelnici sindikata i njihovih udruženja, Udruženja poslodavaca Srbije, kažu da ovo nije dobro rešenje i upravo to da je zakon kreiran po nalogu krupnih kapitalista koji dolaze u Srbiju, kojima dajete subvencije, koji na takav način u najvećem broju slučajeva zapošljavaju ove radnike, onda ste trebali u svojim sredinama, pored svih tih pohvala, da uzmete i primere koji ilustruju upravo ono o čemu mi govorimo.

Mi nismo, dakle, želeli da ispravljamo ovaj Predlog zakona ovim amandmanima, niti da kreiramo drugačije neki član, niti pravno–tehnički, ni suštinski. Mi smo kroz ove članove nastojali da inkorporišemo odredbe Zakona o radu koji treba da bude osnov za prava radnika u ovoj zemlji.

Najavili ste donošenje novog zakona 2021. godine. Propustili ste ceo mandat da to uradite. Sam Aleksandar Vučić je 2016. godine ovde, sa ove govornice, rekao da bi to trebao da bude mukotrpan posao, da se vidi kako će da se zaposli taj broj ljudi, gde moraju da se prave nekakvi rezovi, a vi ste zarad, pre svega, očuvanja vaših sigurnih glasova i po kvotama koje imate u okviru vaše koalicije, kroz raznorazne ugovore, a ljudi su to prihvatali, zapošljavali na ovakav način radnike.

To nije dobro vreme i to nije dobar metod, niti poruka mladim, pre svega, ljudima da, bez obzira na njihovu kvalifikaciju, ostanu u svojoj otadžbini Srbiji koju svi treba najviše da volimo.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju. Član Predloga zakona se menja i glasi: „Za slučaj privremene nezaposlenosti, prestanak radnog odnosa, uspostavlja se materijalno obezbeđenje kao oblik zaštite. Sredstva za ovaj vid zaštite obezbeđuju zaposleni po osnovu dobrovoljnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti“.

Srpska radikalna stranka je protiv ovih poludivljih agencija koje su u kombinaciji sa poslodavcima, a na štetu zaposlenih.

Šta je poslodavcu problem da ode u Nacionalnu službu za zapošljavanje i traži profesore, lekare, varioce i druga zanimanja? Dakle, ove agencije su nepotrebne. Kad već imamo Nacionalnu službu za zapošljavanje, čemu onda ove agencije?

Mi srpski radikali smo za to da se ukinu sve ove poludivlje agencije koje su postale robovlasnici. Da li je moguće da vi ne možete da ukinete polulegalne poslove, jer vi eksploatišete ljude, kao u vreme robovlasništva. Vlada bi trebalo da prihvati ovaj moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Periću.

Mi smo uz najbolju nameru da pokušamo bar malo da nađemo nešto što bi moglo da da nadu onima koji očekuju posao, koji bi trebalo da se zaposle kroz ovaj zakon i, verujte, uz mnogo truda nismo uspeli to da pronađemo.

Da li mi sad nismo dovoljno inteligentni, ne znam da li je problem u tome, ali ko će od ovoga da ima koristi? Naravno, imaće vlasnici agencija. Nije sporno da svako ko osnuje neki novi posao, pokrene, on to radi prosto zbog profita. Ovde će se raditi o nečem drugom. Imaće i država.

Evo, gospodine ministre Ružiću, zbog čega je predviđeno da dozvola koja se izda za rad takve agencije ima važnost pet godina? Ako je to sve u redu, to znači i drugo privredno društvo kada se registruje trebalo bi da bude oročeno na pet, zašto ne na 15, zašto ne na dve ili neodređen broj godina i onda kad istekne taj period, morao bi ponovo da podnese zahtev.

Sličnu situaciju imamo kod Agencije za duvan. Oni koji vrše i rade promet cigarete i proizvoda od duvana, da li je maloprodaja u pitanju ili veleprodaja, na svake dve godine je dužan da obnovi tu licencu. Zar ne bi bilo uputnije da jednom kada se izda određena licenca ili dozvola za rad u ovom slučaju važi sve dotle dok se ta agencija ne ogreši o važeće zakonske propise?

Samo malo da se vratimo na onih 300 miliona. Danas je kolega Martinović u prepodnevnom delu rekao da se ne može novac tek tako dati ili predati. Jednu lepu izjavu devojka, student Pravnog fakulteta je rekla, danas je to ona objavila - kada sam bila mala najviše mi se dopalo kad čujem da neko želi da opere novac, jer su nju roditelji i starije čike stalno upozoravale da ne uzima novac u ruke, on je mnogo prljav i kaže – kad čujem da neko pere novac, ja se oduševim. Svima je jasno, gospodine Martinoviću, da se to ne daje iz ruke u ruku. To ide žiralnim, elektronskim putem, na razne načine, a kasnije se on pere i tih 300 miliona, još jednom da ponovim, to je milion i 416 hiljada penzija.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, osim toga što smo slušali neke izveštaje vas jednih o drugima, mi ne čusmo nijedan valjan argument da u danu za glasanje neko glasa za ovaj zakon.

Mi smo već upozorili na to da će se ovim uvesti neka nova vrsta robovlasničkog sistema. Naravno, niko ne misli da će radnici biti okivani u lance i katance, da će im neko stavljati bukagije, ali će to biti podjednako teški, ako ne i teži ekonomski okovi. To je činjenica.

Mi smo upozorili i potpuno je očigledno da je nemoguće da neko ko bude angažovan preko Agencije za zapošljavanje ostvari neka sindikalna ili radnička prava. To je potpuno nemoguće. Dakle, neko ko će ići od poslodavca, a neće imati direktnu vezu sa njim, takva prava apsolutno nikad neće ostvariti.

Treća stvar. Veliki broj i državnih organa će angažovati radnike na taj način i na tom osnovu, a to mora biti skuplje za državu, i reći ću vam zašto. Neka taj radnik sutra radi za minimalac, nek je to 30.000 dinara, zar mislite da će te agencije raditi besplatno? Neće. Oni će uzimati da li 20%, da li ovoliko, da li onoliko procenata. Oni će zarađivati na grbači tih radnika, pa umesto da sutra neko javno preduzeće ili opština, ili bilo koji drugi državni organ direktno plati radniku i da mu plati celokupan iznos, oni će deo platiti Agenciji za zapošljavanje, a deo radniku.

Vi, pogledajte, evo, već danima štrajkuju radnici „Pošte“. Ljudi koji su u sistemu, u državnom sistemu i rade desetinama, neki po 20, 30 godina, primaju po 35.000 dinara plate i nisu u stanju da ostvare svoja prava. Zamislite sad kako bi neko koga sutra po ovom zakonu angažuje „Pošta“ kao štrajk brejkera da obavlja taj posao koji neće obavljati oni koji su zaposleni u stalnom radnom odnosu, jer su u štrajku, a pobogu, „Pošta“, mora da se isporuči, kako će tek ti ljudi ostvariti ta svoja sindikalna, radnička ili bilo koja druga prava.

Ponavljam da će to biti najugroženije kategorije stanovništva sa sposobnostima koje se najmanje traže i najmanje cene na tržištu rada.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.