Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik prof. dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Nemojte vi nas da ubeđujete da postoji neodložna potreba da se izgradi "Moravski koridor". Mi se s tim slažemo od samog početka. Nikada to nismo osporavali. Treba nam i treba nam što pre i što kvalitetniji. Treba nam da se reguliše sliv Zapadne Morave, i to nam treba, i okolnih reka Rasine i drugih.

Ja sam nekada tamo, pre 40 i više godina, radio na regulaciji sliva reke Rasine, Velike Morave itd. i na jezeru Ćelije, i krvave žuljeve na rukama imao. Prema tome, slažemo se da treba graditi, ali vi ste potpisali Memorandum o razumevanju pre zakona, pre zakona o izgradnji tog koridora i leks specijalis ste doneli. Taj leks specijalis je, zapravo, način sprovođenja Memoranduma o razumevanju. To je predugovor.

Drugo, što niste dozvolili da Kinezi podnesu ponudu? Vi ste sve završili sa Amerikancima, a onda kažete - Kinezi nisu podnosili. Kako da podnose? Ima popuštanja prema Amerikancima. Upozoravam vas da tu prikočite. Popuštali ste i ranije. Umalo da popustite oko Smedereva. Sećate se da sam držao tri konferencije za štampu dokazujući da ona izmišljena američka firma, registrovana negde u Holandiji, sprema prevaru, pa ste onda preko noći odustali od toga i našli srećno rešenje, koje smo podržali.

Podržali smo rešenje i za Bor. Podržavamo sva ispravna rešenja. Ništa što je ispravno i u interesu Srbije nismo dovodili u pitanje.

Napali smo IPA sporazum. To je popuštanje NATO. Napali smo to što oficiri NATO ima kancelariju u našem Generalštabu. To je popuštanje. Popuštanja su i oba ova paketa briselskih sporazuma. I to smo upozoravali, i kada je došlo da se ispuni nešto što je u interesu Srba - nema. Pa sada i ono što ste dogovorili oko ovih elektroenergetskih potencijala i električne mreže, sada se oni pripajaju Albaniji. Nema načina da sprečite. Ima li načina da sačuvate Gazivode? I to je sada u pitanju. Bojim se da i to ne ode za Albaniju. Dakle, jeste popuštali.

Pazite, imate iskustva iz vremena Miloševića. Amerikancima što se više popušta, njihovi su apetiti sve veći i veći. Mi ćemo jednom doći u situaciju, da kažemo – e, nema više popuštanja. Zato nam treba i S-400, zato nam treba i ostalo rusko naoružanje da ne bi opet bilo bombardovanja. Oni su takvi. Oni se tako ponašanju svuda u svetu. Oni sada na Kinu udaraju, a neće na Srbiju. Hoće da otmu sve.

Videćete sada kako će te stvari ići oko "Moravskog koridora". Nema tu šansi da budu čiste. Imamo iskustva hrvatskog predsednika. Tamo su ih ojadili. Skoro dva puta veća cena ispala na kraju nego što to realno vredi. To znači može i nama da se desi i može osim ovih 100 miliona da se poveća još 200-300 miliona. Nema tome kraja za 4 godine. Mora se tome jednom stati u kraj.

Ovo što se tiče Zorane Mihajlović, tu se mi potpuno slažemo. Nema razloga da polemišemo oko toga, da li je tako Martinoviću.

(Aleksandar Martinović: Tako je.)

Evo slažemo se, potvrđuje Martinović. Da više ne govorimo o Zorani.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, vi svakako znate da sam ja predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i svakako znate da radovi na uređenju korita Morave izuzetno mnogo koštaju.

Vi se sećate i poplave 2014. godine, katastrofalne poplave koje obuhvataju to područje. Posle toga, zaboravili ste, doneli smo novi Zakon o vodama. Procena od 500 miliona evra je bila pre donošenja Zakona o vodama, novog Zakona o vodama, koje je ova Skupština usvojila. S toga sam se ja i javio.

Tim Zakonom o vodama, mi smo pooštrili uslove iz tog Zakona o vodama o svim radovima itd, tako da novi auto-put je morao u izradi projekta da obuhvati i to što je novim Zakonom o vodama pooštreno, što iziskuje dopunske troškove. Uređenje korita Morave nije jedino uređenje, već uređenje pritoka koje se ulivaju u Moravu.

Auto-put, ne samo da omogućava saobraćaj, već po tom novom delu, novom projektu auto-put , vi ćete se gospodine Martinoviću složiti, omogućava da nam se ne ponove katastrofalne poplave iz 2014. godine. Dakle, da se one spreče, preduprede, a to košta. Ne morate uopšte praviti auto-put. Probajte te radove na Moravi da izvedete, na pritokama. Probajte da zaštite to područje od poplava i videćete da to košta daleko više od 300 miliona. Hvala.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Gospodine Šešelj, žao mi je što sada izlazite iz sale, hteo sam samo nešto da vam kažem vezano za firmu "Behtel". U Hrvatskoj se desilo nešto drugo. Štetne ugovore sa "Behtelom", štetne ugovore po Hrvatsku su potpisali Ivo Sanader i njihov ministar Božidar Kalmeta. Ali, za to nije kriv "Behtel", za to su kriva njih dvojica zato što su hteli da se obogate i zbog toga se i protiv jednog i protiv drugog vode sudski postupci u Hrvatskoj.

Ne može američka kompanija da vodi više računa o interesima Hrvatske, nego predsednik Vlade i ministar u njegovoj Vladi. Isto je tako i u Srbiji. Ako "Behtel" zaradi, a Srbija bude oštećena, pa mi ćemo biti krivi, neće biti kriv "Behtel", ali nemojte da upoređujete, ja se nadam da to gospodinu Šešelju nije bila namera, da upoređujete Ivu Sanadera i Božidara Kalmetu sa Aleksandrom Vučićem.

Dakle, Aleksandar Vučić je sušta suprotnost tim ljudima. To je čovek koji je voleo, govorim o Ivi Sanaderu, voleo skupocen život, voleo skupocena odela, satove od po nekoliko desetina hiljada evra, pio vina gde je boca vina koštala po nekoliko hiljada evra, itd. Aleksandar Vučić je sušta suprotnost tome.

Prema tome, ako je „Behtel“ uspeo da prevari Hrvate, za to su krivi sami Hrvati, nije kriv „Behtel“.

Što se tiče kvaliteta izvođenja radova, „Behtel“ je jedna od najvećih svetskih kompanija u ovoj oblasti. Nisu u Hrvatskoj loši autoputevi. Putevi su dobri. Ako su preplaćeni, za to nije kriv „Behtel“, kriva je hrvatska Vlada. Ovde predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je zaista vodio računa da se plati onoliko koliko to zaista košta. Inače, da je hteo da krade, pa mogao je već da ukrade na desetine miliona evra koliko je puteva u Srbiji izgrađeno. Ali, nije ukrao.

Kao što vidite, ovi iz ovog dela opozicije koji dolaze na sednice ne optužuju Aleksandra Vučića da je bilo šta ukrao. Oni bi da puknu od muke što ne mogu da kažu da je bilo šta ukrao, a tolike puteve je izgradio, nego izmišljaju lažne afere u koje upliću njegove najbliže saradnike. Ali, za samog Aleksandra Vučića ne mogu da kažu apsolutno ništa, ni da je bilo šta ukrao, ni da je potpisao neki štetan ugovor, niti da je bilo šta uradio što je suprotno interesima građana Srbije. O tome se radi. Tako da, to poređenje Srbije sa Hrvatskom, što se tiče „Behtela“, jednostavno ne stoji.

Što se tiče ovoga što je gospodin Šešelj rekao, ja bih voleo kada bi Srbija mogla da po snazi bude ravna Americi, ali nije i šta mi sad tu da radimo? Imamo dve opcije. Imamo opciju da se tučemo sa Amerikancima, to smo probali, videli smo kako smo prošli. Imamo drugu opciju da probamo da budemo sad malo mudriji, malo pametniji, da probamo da ove srpske nacionalne interese sačuvamo koliko god se to može, a da se preterano ne zamerimo ni jednoj velikoj sili.

Nemojte imati bilo kakvih iluzija da Srbiju u svetu bilo ko nešto specijalno voli. U svetskoj politici nema ljubavi, ima interesa. Kao što Amerikanci imaju interese na ovim prostorima, tako imaju i druge velike sile.

Šta je zadatak svakog srpskog rukovodstva, i onoga koje će doći posle Aleksandra Vučića i SNS, ako bude pametno i ako bude racionalno?

Zahvaljujem.

Završavam.
Da taj srpski brodić, mali naš srpski brodić, koji ne može da se poredi ni sa američkim, ni sa ruskim ni sa kineskim velikim brodovima, da taj naš mali srpski brodić kroz ove svetske bure i oluje provuče, a da se ne razbije o stene. O tome vam govorim. Eto, to je naša politika. To je jedna racionalna i odgovorna nacionalna politika.
Da li bi neko voleo da mi budemo jači od Amerikanaca? Pa, verovatno bi, ali mi to nikada nismo bili, niti ćemo ikada biti. Kad već nismo jači od njih po oružju, po ekonomiji, po tehnologiji, hajde makar da budemo ravni sa njima po diplomatskoj pameti i po diplomatskoj umešnosti.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Koleginice Jovanović, želite li repliku na izlaganje kolege Martinovića?

Izvolite.

Nisu tako stvari jednostavne kao što želite da ih predstavite i nemojte opet, gospodine Martinoviću da prebacujete da su srpski radikali rekli kako Vučić upoređuje Srbiju sa Hrvatskom i pravi pandam onome što je radio Sanader. Stvari su mnogo ozbiljnije.

Najpre, dozvolite da kažemo da malo više znamo o poslovanju „Behtela“ nego što ste vi poslanici vladajuće stranke možda hteli ili niste, mislili ste da to nije potrebno da se zainteresujete, ali evo, možda ja sada zainteresujem kolegu Atlagića, jer on je ozbiljan čovek koji uvek želi da ima tačne činjenice, ne samo zbog ove afere u Hrvatskoj, gde je posle obelodanjivanja da je taj ugovor nepovoljan, jedan njihov ministar podneo ostavku, zaboravila sam, nebitno je njegovo ime, već da se vratimo na poslovanje „Behtela“ i pre dobijanja tog posla, pre dobijanja posla u Rumuniji, kako uopšte ta kompanija radi?

Rekli smo i više puta ponovili da ona nema, da to nije državna kompanija, već privatna i ona nema nikakav državni kapital, da građani Srbije znaju, kao što mi imamo Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i neka druga. To je jeste privatna kompanija, ali sa jasnim i direktnim vezama kod zvaničnika u američkoj administraciji.

Džordž Šuls, zatim, Vilijem Kejsi, svi zvaničnici i u najvišem vrhu CIA i američke administracije, od tog perioda 2003. godine, tačnije od kako su Amerikanci razorili Irak, ubili Sadama Huseina i napravili nezapamćeni teror nad tim narodom, oni su upravo preko tih CIA veza i uticaja u američkoj administraciji dobili posao. Zamislite, „Behtel“ obnavlja Irak, a pre toga su sve razrušili NATO zlikovačkim bombama.

Oni dobijaju poslove i u Americi ekskluzivno, zato što imaju takve veze u samom vrhu američke administracije i, pre svega, u CIA.

Kako tu da pravimo paralelu sa Srbijom? Nije Vučić agent CIA, nego Zorana Mihajlović. Ona je ta koja je imala izuzetne bliske, prijateljske, ako hoćete i porodične veze, jel joj dolazio Skot na njenu slavu, sa Kajlom Skotom, bivšim američkim ambasadorom.

Interesantno je i ne samo da su novinari u Srbiji o tome pisali, postoji čitav niz drugih studija američkih novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom, da u svakoj državi gde hoće da dobiju posao, oni to rade lobiranjem preko aktuelnog američkog ambasadora u toj zemlji. Naravno, za tu svrhu im je ovde poslužio Kajl Skot i njegove odlične veze sa Zoranom i, naravno, ništa nije za džabe.

E, sad, vi ste više puta danas ovde pitali i rekli – hajde, donesite mi šta je Narodna skupština Republike usvojila, leks specijalis. Naravno da tamo ne piše „Behtel“. Zašto ne piše?

U svakom slučaju, da je država Srbija išla drugačijim tokom, ovaj ugovor bi bio ratifikovan u Skupštini, a on neće biti, kao što neće biti ratifikovan ni u američkom Senatu. Po onoj staroj narodnoj izreci, jel tako, gospodine Atlagiću, da se Vlasi ne dosete, ako mnogi znaju, vi možete da ispričate tu priču kako je došlo do te izreke, Vlada Srbije je pre ovog memoranduma koji je Zorana potpisala sa „Behtelom“, izvinite, gospodine Milićeviću, mnogo je važno, pravim ove digresije da građani znaju, potpisala memorandum sa američkom Vladom o saradnji u oblasti infrastrukture. Upravo zbog toga pronađen je taj ključić da se ne ide na proces javnih nabavki, nego da taj memorandum bude osnova da se potpiše ugovor sa „Behtelom“, koji 300 miliona najmanje skuplje izgrađuje ovaj put o kome mi danas govorimo, a verujem da ćemo nastaviti i dalje, pošto imam još dodatna objašnjenja za kolegu Martinovića i celokupnu srpsku javnost.