Prvo, moram da kažem da niste u pravu kada kažete da je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava neka nevladina organizacija, i pominjete pokojne ljude sa tim u vezi.
Dakle, ta kancelarija je kancelarija OEBS-a, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. To što se na engleskom skraćeno kaže – ODIR, bilo bi nezgodno na srpskom da se izgovori kao skraćenica, jer bi zvučalo KDILJP, ali odnosi se na Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava.
Dakle, sa tim ljudima razgovara radna grupa Vlade kada analizira različite mere. To je, dakle, Kancelarija OEBS-a, Organizacija za evropsku bezbednosti i saradnju. To nije isto što i JUKOM, koji je bio skraćenica za valjda Komitet pravnika, je li tako, za ljudska prava, to prosto nije isto i nema veze jedno sa drugim.
Kada pričate o tome da je nešto sporno u vezi sa ovim Predlogom zakona o javnim preduzećima, znači konkretno, ceo član kako glasi taj za koji se kaže da je sporan, u članu 78. dodaje se jedna tačka, dakle, tamo gde se predviđa šta podleže sankcijama, kaže – ukoliko koristi, misli se na direktora javnog preduzeća, ili mu je bilo poznato da se koriste, a ne preduzme radnje za koje je nadležan, da spreči korišćenje resursa javnog preduzeća u političke svrhe suprotno zabrani iz člana 70. stav 1. ovog zakona. Prosto, govori jednu stvar koja je jednostavna za razumeti. Direktor ne sme da koristi javne resurse preduzeća kojim rukovodi ili da uz prećutnu saglasnost dozvoli da to čini neko drugi u političke svrhe. Za ovo će vam svako reći da je to potpuno u redu, ljudi se slažu. Javno preduzeće ne treba da troši svoje resurse na takve stvari. To nema veze sa političkim aktivnostima ni u predizborno vreme, ni pre, ni nakon kampanje. Ne treba javno preduzeće, ne služi tome. Svako će vam reći da ovde ništa sporno nema.
Zato kažem, ovo zvuči kao pokušaj da se napravi velika pompa i teška tema tamo gde je nema. Ima onih stvari koje jesu sporne i koje zaslužuju da se koriste velike reči i da se pokaže ozbiljna briga, ali to nije ovo. Te stvari koje jesu sporne i koje treba ozbiljno da zabrinu svakoga jesu pozivi da se ne primenjuje ni jedan demokratski princip, jesu pozivi da se ne glasa na izborima, jesu pozivi da se ne poštuje ni jedna institucija, nego da se ruše, uništavaju, kao što su Skupštinu probali Obradović i ovi drugi Đilasovi, da se provaljuje, kao što su već u RTS provalili, da se potom šta, pali, to su nam rekli, zapali, zapali sve, udri policiju tamo, neka gori Skupština, kao što su je uostalom već i zapalili, ima tome blizu 20 godina.
To su ozbiljne stvari, to je ono što treba da brine svakog poštenog i pristojnog građanina. Ako nešto treba da osudimo zajednički, nisu to mere koliko treba dana da se reaguje kada se nešto prijavi ili koliko hiljada dinara više ili manje treba to da košta, zajednički treba da se pokaže briga hoćemo li mir, stabilnost, pristojnu zemlju dobrih ljudi, čestitih ljudi, koja vodi računa o sebi, gradi svoju budućnost, gradi svoju ekonomiju i čini svoju perspektivu izglednijom, ili hoćemo mržnju, uništavanje i nasilje koje su jedino što nude Đilas, njegovi dveraši i ovi ostali koji su sa njima. To je jedina dilema ovde.