Hvala kolega Vukadinoviću.
Koliko svi mogu da vide vi dobijate, naravno priliku kao svi drugi. Trudim se da svi podjednako imaju priliku za replike.
Doktor Vladimir Orlić ima pravo na repliku, posle njega Veroljub Arsić, direktno pomenut. Izvolite.

Neće moći to da se relativizuje. Nema šanse. Da pomenete nekoga, bilo koga, jednog ili dvoje ljudi koje niko, gospodine Vukadinoviću, nije ubio. Ranka Panića su ubili. To nikada da se poredi ne može. Nekome se dogodilo da premine, žalimo naravno. Niko ne voli kada drugi čovek umre prirodnom smrću ili iz zdravstvenih razloga.

Kako to može da se poredi sa šutiranjem čoveka, sa gaženjem njegove kičme i lobanje od strane onih koje su poslali iz kabineta Borisa Tadića ili sa sličnog mesta, nema nikakve razlike. Država ih poslala da unište čoveka, da ga samelju, zbog toga što se drznuo da na ulici govori, da ne misli isto što i tadašnja vlast. Toga u današnjoj Srbiji nema. I to je ta ogromna razlika. Ne pokušavajte da to relativizujete da to razvodnite i da kažete danas je slično. Ne, ništa, baš ništa nije slično. Kada pričamo o ljudima ko ima koliku podršku.

Neka bude da je 50 i 100 ljudi puno. Neka ne bude da sam ja kazao da je to malo. To ne može nikada da se poredi sa onim brojem ljudi koji je bio okupljen ispred ovog doma kada su 2011. godine pozvali lideri SNS da se narod okupi. To vam je ona razlika u relevantnosti. Znate zašto je razlika toliko velika? Zato što mi nismo nikada, nikada, pozivali na to da se razbija motkama ulaz i zauzima Narodna skupština, pa da onda kao što su ovi pratili Boška Obradovića, neka ih je 20, neka ih je 50, nikakve razlike nema, vikali zapali, zapali sve, zapali Narodnu skupštinu. Nikada mi takve poruke slali nismo. E zbog toga je narod hteo politiku, poruke, poziv da se u državi nešto radi, da sledi. A, ove i ovakve Đilasa, Obradovića, pa neće da sledi niko.

Iako ćemo da pričamo o tome kako izgleda ova naša rasprava danas i kakva to argumente daje za ili protiv izbora ili demokratije u Srbiji, nemam ništa protiv. Hajde da posmatramo stvari jedne naspram drugih.

Dvostruka rasprava o budžetu u Narodnoj skupštini sa jedne strane, razbijanje zastavom Srbije koju koriste kao motku najobičniju, ulaznih vrata u Dom Narodne skupštine. Ispod 5% hitnog postupka u čini mi se prethodnih šest meseci, nek to bude okvir sa jedne strane. Uništavanje RTS, lom stakla, ulazak unutra u ubilačkom stampedu koji samo gleda koga će da pregazi prvog.

Sa jedne strane rasprava koja podrazumeva da se analiziraju i ovde raspravljaju otvoreno izveštaji svih nezavisnih institucija. Znate koliko su to tražili i sve su to dobili, sa jedne strane. Sa druge strane, vešala na Terazijama. Neka budu ovde prilike da replicirate i vi i ko god hoće u direktnom prenosu, sa jedne strane, a sa druge strane motorne testere kojima se nekome preti. Neka budu sa jedne strane RTS, RTV na kojoj mogu da gostuju i lideri i oni koji nisu lideri i koji imaju stranke i koji nemaju stranke, samo ako imaju nešto da kažu protiv Aleksandra Vučića, njegove porodice i SNS, sa jedne strane. Sa druge strane nek budu poruke poput snajper u grudi Aleksandra Vučića od jednog do drugog medija, od jednog do drugog nedeljnika ili dnevnika. Pa šta mislite, kada se pogledaju te dve strane, šta će Srbija da odabere? Razmisliste sami, Srbiji je ta razlika više nego jasna.

Hvala dr Orliću.
Pravo na repliku Veroljub Arsić.
Izvolite.

Uvaženi kolega Vukadinović je nazvao amandmane narodnih poslanika SNS fantomskim. Bili su isti onoliko fantomski kao i amandmani koje je on podnosio, kao amandmani koje je podnosila druga opozicija i kao amandmani koje su podnosili predstavnici bivšeg režima. Jel ste čuli nekog odavde da je nazvao te amandmane fantomskim?

(Milorad Mirčić: Jel su radikali podnosili?)

Niste.

Da li ste čuli da je neko odavde nazvao fantomskim predloge za dopunu dnevnog reda koje su podnosili predstavnici bivšeg režima? Nije niko, jer smatramo da imamo ista prava i ta prava nemojte da nam oduzimate.

Sada, još nešto da kažem. Da li gospodin Vukadinović misli da SNS 2011. godine, kada je ovde bilo parkirano oko 100.000 simpatizera i članova SNS nije mogla da provali u Narodnu skupštinu? Mogla je i nije bilo policijske jedinice koja to može da zaustavi. Sto hiljada ljudi bez ozbiljnog sukoba ne možete da zaustavite. Jel provaljeno? Nije.

Sada, vidite kolega Vukadinoviću razliku između nas i bivšeg režima. Mi smo na vlast došli zato što su građani procenili da smo bolji od bivšeg režima i procenili su potpuno ispravno da je bivši režim grupa lopuža. Možete da ih branite koliko god hoćete, lopuže su.

Znate šta, kada se pozivate na masovnost ovih koji hoće da provale u Skupštinu i da je zapale, postavite pitanje koga to okupljaju pripadnici bivšeg režima. Decu, od 18, 19 godina koji ne znaju kakve su lopuže bili dok su bili na vlasti i manipulišu mladim ljudima da se sukobljavaju sa policijom i nastradaju.

Takvi su vam iz bivšeg režima, takve branite i protiv takvih se bori SNS, političkim sredstvima. Nećemo više lopove na vlasti.

Hvala.
Pravo na repliku Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Dakle, gospodine Arsiću, jesmo mi ravnopravni kao narodni poslanici i treba da budemo. Amandmani nisu, ako se zloupotrebljavaju i dokazano je, verifikovano je, u izveštaju Evropske komisije je to pomenuto, istaknuto i od te prakse se odustalo, kao što znate vaša poslanička grupa to ne radi.

Pojedinci su ovde pominjani koji su to nastavili, pa sam ja to slikao, ali nisam išao u javnost, su nastavili sa tim da prepišu ceo amandman i samo dodaju jednu kvačicu, zarez ili znak navodnika i onda dobiju prostor da mogu da pričaju po amandmanu, da pljuju, da pljuju po zadatku koga treba, uglavnom nekog iz opozicije, prisutne ili neprisutne. Zato su to fantomski amandmani.

Nije fantomski amandman - briše, neka stavka u koju ne veruješ i za koju misliš da je loša. Nije fantomski amandman ako predlažeš drugačije rešenje, dobro ili loše.

Na kraju krajeva, i to što ste morali da odustanete od toga, već pokazuje, pod pritiskom Brisela, jer niko to nije od stranaca mogao da razume, od tih evropskih institucija, nigde u svetu nema da vladajuća koalicija podnosi par stotina ili par hiljada amandmana na sopstvene zakonske predloge. Oni su se čudom čudili.

Elem, lopuže su, kažete vi, gospodine Arsiću, vidite, ja pošteno prozivam, neću da se nešto skrivam, sa svakim sa kim se može iole razgovarati, ja razgovaram, bolje ili gore. Znate, i oni to kažu za vas, gospodine Arsiću. I oni to kažu za vas i dokumentuju na onaj ili ovaj način. S tim što za razliku od vas oni nisu na vlasti i kada oni optužuju vas da ste lopuže, oni mogu da kažu - mi ćemo to dokazati jednog dana, kada institucije budu radile. A vi nemate taj alibi i nemate taj izgovor koji imaju oni kada kažete da su oni lopuže a nikoga ne hapsite i ne procesuirate. To je problem sa vama, gospodine Arsiću.

Vi ste na vlasti sedam godina. Uskoro ćemo ući u osmu godinu vlasti. Tu ne pomaže ova ekvilibristika verbalna i egzibicije i dominacija medijska i u parlamentu.

I poslednje, oko masovnosti. Dakle, ja uopšte nisam porekao masovnost skupa, mislim da je bio 19. ili 20. april, vladajuće stranke. Ali, isto tako, niko ko je prošao…

(Veroljub Arsić: 2011. godine.)

Da, znam, i to takođe.

Ali, isto tako, onaj od 13. aprila, opozicioni, je bio vrlo masovan, vrlo posećen, vrlo energičan i nije bilo nikakvih incidenata, na sreću, mada mislim da je loše iskorišćena ta energija i da je loše, posle toga su protesti krenuli nizbrdicom.

Dakle, bilo je nekoliko desetina hiljada.

Problem je u tome što vi iz neke sujete, vlast ne želi da prizna da opozicija može i da je skupila ove godine nekoliko desetina hiljada, da li 20, 30 ili 40, naravno, to je spalo posle na par hiljada, nekada je bilo i nekoliko stotina, preko leta, ali, u svakom slučaju, to su protesti prilično masovni.

Taj 11-i, ja sam i na njemu bio, tom naprednjačkom protestu, bio je vrlo masovan. Nije to bilo 100 hiljada. Ako je to bilo 100 hiljada, onda je i opozicija sada imala 100 hiljada, ali nije ni važno. Nemojte potcenjivati protivnike. Pokušajte da gajite mostove sa njima i to onda kada ste najjači, jer se obično suprotna praksa obije o glavu. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić, pa onda Veroljub Arsić.

Samo me čudi kako stalno zaboravljate da to da su oni lopuže, i kad kažemo - dokazane lopuže, to podrazumeva dokaze koje su oni sami utvrdili i sami obelodanili. Dakle, zaboravili ste, pa moram da podsetim.

LJudi iz Demokratske stranke su sami formirali radnu grupu, sa ciljem da istraži šta se dešavalo u njihovoj stranci, ali i u Srbiji, dok su oni bili na vlasti. Šta su oni sami utvrdili, sami stavili u izveštaj i taj je izveštaj posle i objavljen - da su njihovi lideri od 2006. godine pa nadalje, što podrazumeva i period Dragana Đilasa i period Vuka Jeremića, znate već ko je sve bio na čelu te stranke od 2006. godine nadalje, dakle, učestvovali u onim aktivnostima kojima su sami sebi i svojoj stranci zaradili etiketu žutih lopova. To oni kažu. Oni su utvrdili, istraživali, gledali svoje stranačke finansije, gledali valjda zapisnike sa sastanaka, što javnih, što tajnih, i utvrdili. I kažu još u tom svom tekstu da su učestvovali u nameštanju tendera, da su učestvovali u nameštanju konkursa, da su učestvovali u ugradnji za procenat, da su tražili da im se procenti od poslova koje odobre daju i vraćaju, pa onda one koji plaćaju bolje forsirali i dalje, one koji plaćaju slabije menjali drugima, koji su dalje učestvovali sa njima u sve samim koruptivnim aktivnostima. To su oni utvrdili. To nije nešto što treba da ja sad utvrđujem. Oni sami obavili posao za sve, pregledali.

Šta su posle radili sa tim, da li su to terali pred sudom, to je druga stvar. Kao što su, nažalost, moram da kažem, i Tužilaštvo i sud potpuno druga tema. Jel znate koliko ljudi je došlo do toga da mora da bude predmet zvanične istrage? Mi smo čitali ovde i imena govorili. Evo vam još jednom, samo par, da se podsetite: Saša Dragin - bivši ministar, Predrag Bubalo - jel bivši ministar, Oliver Dulić - takođe, bivši ministar, Milosavljević - bivši ministar. A šta radi dalje sud, to nemojte da pitate nas kao narodne poslanike? Mi, koliko god se suzdržavali, neretko kažemo - mi ne znamo šta radi i ne možemo da razumemo šta radi.

Šta radi Tužilaštvo? Još jednom - nemojte da pitate nas. Koliko god se suzdržavali, mi ponekad opet moramo da pitamo - a što ne reaguju? Jel su podnete krivične prijave i protiv Đilasa i protiv Jeremića i protiv Bastaća i protiv Aleksića, kada još? Tu se godinama ćuti. Tu se godinama čeka. A mi pitamo. Dokumentovano, dokazi priloženi.

Šta je sve radio i koliko je vršljao Aleksić po Tresteniku sa svojim tastom i ekipom? Šta je radio i koliku je štetu napravio Jeremić na temu "Energoprojekta"? Šta je radio i kakvu je štetu napravio Đilas i tim trange-frange sekundama i svim drugim što je radio, 619 miliona evra čovek zaradio, pod znacima navoda, dok se bavio politikom, od bavljenja politikom. Šta je bilo sa Bastaćem, šta je bilo sa onom štetom koju je napravio svojoj opštini? Šta je bilo, na kraju krajeva, sa uzbunjivačima koji tvrde - davio nas kesama, uništavao nas, terao nas da uzimamo sa njim pare iz opštinskog budžeta, pa da onda vraćamo i dajemo njegovima.

Dakle, mi pitamo - šta se sa tim stvarima dešava? Nikoga od njih mi ne štitimo, naprotiv. Ali, da se razumemo, kad kažu sami za sebe - žuti lopovi, kad kažu sami za sebe - utvrdili smo da smo krali, znate šta, ja tu ne mogu da ostavim ni promil sumnje, samo mogu da kažem - u pravu ste, vi sami najbolje znate ko ste, kakvi ste i od čega ste.

Hvala doktore Orliću.
Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, kad neko bez dinara dođe na vlast i kad izgubi vlast, završi sa imovinom od 615 miliona evra, a da je pri tom njegov narod nad kojim je vršio vlast postao siromašniji, da je 200 hiljada ljudi ostalo bez posla, da je privreda potpuno uništena, dok je on vršio vlast i postajao bogat, a narod siromašan - za mene je lopuža, najobičnija lopuža.

Može on zakone da donosi da ne bude osuđen, i to su radili, menjali su zakone o deviznom poslovanju, menjali su Krivični zakon, menjali su Zakon o stečaju, menjali su Zakon o privatizaciji, sve su menjali da ne bi išli u zatvor. Ali su postajali sve bogatiji, a narod sve siromašniji. Za mene takvi ljudi imaju samo jedno ime, a to je da su lopuže. Možete da ih branite koliko god hoćete, bogatiji su mnogostruko više nego što su bili kada su došli na vlast.

Još nešto. Ja ničije zasluge ne umanjujem, ali zato i ne dam da se one zasluge koje ima SNS takođe umanjuju. Taj miting za koji ste vi rekli da je bilo mnogo, mnogo manje od 100 hiljada ljudi, zvanični podaci policije koja tada nije imala nikakav uticaj, ni u teoretskom smislu, zato što je bila opozicija, SNS je bila opozicija, procena policije je da je bilo 75 hiljada ljudi. Zvanična procena.

Kad vi kažete - 20, 30, 40 hiljada, ja moram nešto da vam kažem. Više sam mitinga ja organizovao nego što se vi videli u životu, a kamoli učestvovali. Ne možete da me ubedite da pet ili šest hiljada ljudi, koliko je bilo najviše kada se šetalo ovde po Beogradu, može da bude nekoliko desetina hiljada ljudi. Ne možete da me ubedite da 30 ili 40 hiljada ljudi mogu da stanu sa jedne strane bulevara ovde, od Takovske do ovog parkića pored Narodne skupštine, nema šanse. Pedeset hiljada je do Doma sindikata i da već bude u parku. Nisu mogli ulicu da pređu po brojnosti.

Još nešto, kolega Vukadinoviću, bili smo i mi tada u Skupštini dok je trajao taj miting, znamo u glavu koliko je bilo. Mogli smo da pratimo šta se dešava kao narodni poslanici. Nismo hteli da dozvolimo Bošku Obradoviću da provali u Narodnu Skupštinu i nismo se bojali koliko ih je bilo ispred, jer smo znali da su u suštini kukavice.