Red je da ga, naravno, pitam i da ga ponudim da govori. Hvala.
(Veroljub Arsić: Sledeći govornik. Znaš ti dobro.)

Sledeći. Izvinjavam se.

Kolega Orliću, ne trebate objašnjavati i naglašavati da će na čelu vaše liste, a ne vas biti ime Aleksandra Vučića. Samo vas podsećam da su ovo parlamentarni izbori, izbori lokalnog karaktera i pokrajinskog. Neće Aleksandar Vučić voditi opštine, nego neko ko je sposoban za taj posao. Neće Aleksandar Vučić biti na čelu pokrajinske administracije. On je predsednik države. Neće Aleksandar Vučić biti predsednik Vlade Srbije. To se sad sve u ovom izbornom procesu bira.

Vi ćete upotrebiti njegovo ime i njegov rejting kako bi na lokalnom nivou instalisali nešto što je u većini opština bilo opšte poznato, a to je da su polako počeli da se lično bogate. Vi ćete njegovo ime upotrebiti da na pokrajinskom nivou ponovo dovedete nekog ko će dizati sebi za života spomenike, kao što je Radio televizija vojvodine, kao što su mnoge promašene investicije.

Što se tiče ovoga konkretnog pitanja oko vođenja pregovora, gospodine Orliću, zajedno jedno vreme sa vama i sa mnogim vašim kolegama, mi srpski radikali iz petnih žila smo se borili za ostvarenje jedne najuzvišenije ideje, ideje da se jedan narod ujedini, da ima jedan parlament i jednu Vladu i jednog predsednika. Da li ćemo uspeti u tome? Nikad se ne zna. Kada će? I to se ne zna. Mi se nadamo da ćemo doživeti to.

Isto tako, iz petnih žila smo protiv da u ovoj Srbiji bilo kakvu ulogu, a pogotovu značajnu ulogu imaju agenture stranih obaveštajnih službi, kao što su komisije na čijem čelu je bila ona Vučo Kovačević.

Vi sada pregovarate sa njenim sledbenicima, to ne može niže da se padne. Vi razgovarate u posredstvo CESID-a na svim zvaničnim listama CESID je zajedno sa otporom i te kako obeležen zvanično označen, kao agentura Američke obaveštajne službe. Vi razgovarate sa „Crtom“, koja nije ništa drugo nego isto kao i ovo dvoje prethodno. Mi smo zato da se vodi razgovor, da se vodi rasprava, ali u parlamentu, a ne na Fakultetu političkih nauka, a ne po nekim hotelima i po holovima tih hotela. Uvek smo za otvoren razgovor i ako bude loše rešenje, doneli smo ga mi koje je narod izabrao, a ne uz prisustvo i sugestije onih koji nikad nisu bili na izborima i onih koji nikad nisu dobro mislili Srbiji. Hvala vam.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Pravo na repliku, doktor Vladimir Orlić.
Molim samo da se držimo vremena do dva minuta.

Dobro, držaćemo se.

Dakle, Narodna skupština i evo mi i niko sem nas, i ko se pita. To vam je odgovor na sva pitanja, a o čemu se pita, nema ništa ni štetno ni ponižavajuće.

Kada se kaže – resursi su, pa se onda taksativno lepo, precizno navede šta. Kada se kaže – sme da se koristi to i to, ne sme da se koristi to i to za potrebe predizborne kampanje. Kada se kaže – rok za reakciju na zahtev Agencije toliko i toliko dana, odnosno rok u kom mora da postupi sama Agencija je toliko i toliko vremenski. Nema ništa ponižavajuće kada se kaže kazne za onog ko to ne poštuje su tolike i tolike i neki će reći, pa većinu tih stvari smo imali već ranije. Nismo imali precizno definisane na taj način i nismo imali sve, ali kada ih pogledate nema tu ničega što će prosto zdravo razumski bilo koji građanin Srbije reći da je loše ili sporno.

Dakle, to su sve načini da se u potpunosti otkloni bilo kakva, pa i teorijska sumnja da neko može da vrši pritisak kada je reč o izbornoj podršci. Dakle, mi sve vreme pričamo, naš interes je da niko sutra nema ni jedan jedini adut, ni najmanje da kaže, e neko je negde bio pritiskan, ucenjen, ma ne svako treba u ovoj zemlji i mi na to sve vreme pozivamo, da bude potpuno slobodan, da izađe na izbore, da se tamo izjasni i mi smo uvereni, u tim uslovima mi pobeđujemo.

Pobeđivali smo sve ove godine, pobedićemo i sada, nemam uopšte dileme na tu temu. Znate ko ima? Pa, oni koji su protiv toga da se izbori održe po bilo kakvim uslovima, oni koji hoće vlast na ulici, oni koji otvoreno kažu, a ovi Đilasovi, Aleksići, Obradovići itd, oni otvoreno kažu – hoćemo fizički da sprečimo izborni postupak. Ne da sami neće da izađu da glasaju, ne da će svoje poznanike i simpatizere da pozovu da ne glasaju, hoće svakog čoveka, običnog građanina koji želi na izbore da izađe u tome fizički da spreče. E, to je velika razlika. Dok mi kažemo – hoćemo uslove koji su svakom čoveku nesporni i jasni i na osnovu kojih će svako moći da bude maksimalno slobodan, komforan, opušten, kako god želite, da iskoristi svoje pravo, oni govore sve suprotno.

Dakle, nije to nešto što treba da ide nama na teret pre svega ubeđeni principijelno da je to jedino što je ispravno i dobro za Srbiju, pa ko god da pobedi. Dodatno, mi smo uvereni, takve argumente imamo da tu naprosto konkurenciju od strane ovih koji hoće vlast bez izbora, nema. Treća stvar, oni su sami duboko svesni da je to tako i imaju pravo da ostanu kod kuće koliko god žele.

Ono što mi sve vreme ponavljamo je nemojte da ugrožavate druge ljude, ni nas koji hoćemo da se ovim poslom bavimo ozbiljno, ni vas koji hoćete da učestvujete zato što poštujete državu i njene institucije, niti bilo koga trećeg. Ne postoji ničiji dinar, evro ili dolar, ni Đilasov, ni Jeremićev, ni Obradovićev, koji je vredan jedne razbijene srpske glave, jednog uništenog stakla na institucijama ili suze bilo čijeg deteta.

Pravo na repliku, Milorad Mirčić.
Izvolite.

Smatram da moram biti iskreni prema građanima, moramo govoriti ono što je prethodilo ovom predlogu. Onog trenutka kada je vanparlamentarna opozicija očigledno uz logistiku sa zapada navila da će bojkotovati izbore, tog trenutka je predsednik parlamenta ih pozvao na razgovore gde su oni bili izričiti da ne prihvataju nikakve razgovore, oni nemaju o čemu da razgovaraju. Onda su malo popustili pa su oni izdiktirali svoje uslove.

Prosto je bilo za neverovatni. Govorim vam šta je utisak većine ljudi u Srbiji, da neko ko je rekao – taman vas se pet miliona okupilo na ulici, ja neću da popustim, neću da pređem preko demokratskih principa, neću da gazim zakone ove države da pred jednom grupicom koja inače, ponovo da kažem, ima logistiku na zapadu, se tako ponaša, snisishodljivo da im moli da dođu na razgovore.

Onda, gledajte čuda, pored toliko upornosti pojavljuje se neko ko je nevladina organizacija, neko ko je za unapređenje demokratije, zamislite kakva je to groteska kada Olja, ili kako se zove Biljana Vučo Kovačević, kada Sonja Liht, Sonja Biserko, kada čitava ta galerija likova potvrđenih antisrba se pojavi i izvrši pritisak da mora doći do razgovora. Šta se drugo nameće u narodu nego da jednostavno popustili ste. Popustili ste i to na najgori mogući način.

Niste prihvatili ono što smo mi srpski radikali predlagali. Da ste prihvatili, razgovor bi se vodio između parlamentarnih stranaka. Nije problem i predstavnici drugih stranaka koje nisu u parlamentu, ali nevladine organizacije su samo produžena ruka njihovih nalogodavaca i to vi dobro znate. Uostalom, predsednik vaše stranke se zajedno sa nama borio iskreno protiv uticaja takvih organizacija, jer smo znali da su na listama i Rusije i drugih zemalja kao američke obaveštajne službe.

Hvala gospodine Mirčiću.
Pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Dobro sada već klizi ozbiljno u neozbiljnost, da se tvrdi da je neka pokojna žena nas pritisla da mi nešto radimo ovog meseca. Nemojte molim da pričamo na tom nivou na ovu temu.

Što se tiče onoga ko je šta tražio, pa mi kako je rečeno, popustili. Da vam kažem, zahtev svih zahteva bivšeg režima tog koji hoće vlast bez izbora bio je da nestane Aleksandar Vučić sa političke scene, čak i sa planete fizički, vidite šta poručuju sa svojih naslovnih strana.

I sada, neko da kaže da smo mi na takve stvari pristali, pa nismo nikada, niti ćemo ikada. Dakle, ono svoju nemoć će morati da zaleče na neki način. Ili će se politikom baviti kako dolikuje ili neće nikako, ali da nas dovedu u situaciju da se mi odreknemo svog lidera, predsednika republike, da to on uradi da bi njima učinio da oni budu još bogatiji, da se još iživljavaju da još dodatno zemlju upropaste, kao malo je bilo šta su uradili. To se ne dešava, nije se dogodilo, neće se dogoditi.

Kao što se vidi, njih apsolutno ništa u vezi sa izbornim procesom ne zanima, te ljude. Mi razgovaramo sa onima koje zanima, sa parlamentarnom opozicijom, vanparlamentarnom opozicijom, nekim ljudima koji se, kažu, time bave stručno. Nema veze, razgovaramo. Sa ovima nemamo šta da razgovaramo iz prostog razloga što njih tu ništa ne zanima.

Šta njih zanima? To je da budu vlast, da se na izborima ne pojave uopšte. Da li se dogodilo da smo na to pristali? Nije. Nije se dogodilo i neće se dogoditi. To je sav odgovor na sve priče da li smo mi pod njihovim pritiscima ili ne znam čijim popustili. Što se nas tiče, može u skladu sa zakonom. Što se nas tiče, može u skladu sa onim što ima smisla, nekog elementarnog, logičkog smisla i zato kažem, nema u ovim predlozima ništa loše i ponižavajuće.

Piše lepo – mora da se reaguje u roku tri dana, na poziv ili Agencija mora da preduzme postupak u roku od 24 časa, šta je tu strašno. To su sve normalne stvari koje prosto možda nisu bile precizirane, pa je bilo pitanje da li će ovaj da tumači da ima dan više ili dan manje, a ovaj drugi koji je podneo neku primedbu, da se ljuti, ali to je sve. Kada pričamo o visini kazni, da li je 50.000 dinara veća, šta je tu ponižavajuće i strašno? To su sve normalne stvari i stvari koje nikome u Srbiji ne smetaju.

Ono što mnogima u Srbiji smeta to su nečije ideje i to ću da ponovim koliko god puta da je potrebno. Da on zaslužuje da je bogom dan, da drugima vlada, bez da ima čiju podršku, da on poput Boška Obradovića i ovih njegovih čuvenih teorija o staležima treba da se postavi za sve i sja u zemlji, a ostali da mu budu podanici, da služe njega i Đilasa, a oni da uživaju i da se dodatno bogate. Malo im je bilo onoliko koliko već jesu. To ljudima smeta, to je narodu neprihvatljivo. Dok se narod pita to tako moći neće, a dok se mi pitamo kako ćemo, uvek će odgovor biti – narod se pita.

Hvala, dr Orliću.
Milorad Mirčić ima pravo na repliku.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Kancelarija za demokratiju i ljudska prava je nešto što je pseudonim za Biljanu Vučo Kovačević. Ona je fizički mrtva. Fizički je mrtva, ali fizički se ne razlikuje ni Sonja Liht, ni Sonja Biserko, ni Nataša Kandić od nje. To su leševi koji hodaju.

Drugo, vi imate, je li Arsiću, ti se buniš za Natašu Kandić što je spakovala mnoge Srbe u Hag i lažne svedoke obezbeđivala. Ti se sad Arsiću buniš. Jel tako? E, to su vaši principi. E, tako vi postupate. Kada vas pohvale ovi sa zapada vi odmah iza Arsića koji je bio nacionalista, radikal, prelazite u evropejce. E, to je vaš moto.

Drugo, vi gospodo imate uvek prisutne nevladine organizacije. Nevladine organizacije vas dovode pred svršen čin. One vam napišu predloge. Vi to odmah odbijate. Vi nas podsećate na rane 90-e kada je Slobodan Milošević odmah u startu odbijao bilo kakve razgovore i pregovore, a onda kako je odmicalo vreme i faze pregovora on je sve više i više popuštao. Bojimo se.

Drugo, nemojte da pričate, da tumačite ono što ne stoji u materijalu. Vi ovde, naveo sam primer, u javnim preduzećima, dovoljno je da neko prijavi direktora da ga je lobirao, pritiskao da glasa za njegovu političku opciju, dovoljno da bude izložen proverama, da bude izložen maltene javnom maltretiranju.

Drugo, kako možete gospodo da dozvolite da ljudi koji su članovi Vlade, pa to su političke ličnosti iz vaše političke opcije, iz drugih vaših koalicionih partnera, da im neko uskrati da učestvuje u izborima onako kako se to podrazumeva. Pa, ima pravo, politička ličnost. Šta, cinkarenje, da kaže – eno, video sam ga u službenom automobilu, bio je u tom i tom mestu. Pa, on mora za tri dana da podnese izveštaj. Prosto zaprepašćuje, iznenađuje nas srpske radikale kako prihvatate ove predloge, pod znacima navoda, nevladine organizacije. To je početak kraja, dobro nas slušajte.