Hvala, gospodine Mirčiću.
Sada pravo na repliku ima Veroljub Arsić, pa dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Javljam se na repliku zato što sam svojom gestikulacijom hteo da sačuvam dostojanstvo Narodne skupštine, pa bio prozvan kao izdajnik.

Znate, jako je morbidno spominjati pokojne ljude da vrše uticaj na političke stranke i dan danas. Nije strašno ako je neko pogrešio pa pogrešno rekao ime, apsolutno nije strašno, dešava se. Žar političke borbe je takav. Ali, posle istrajavati na tome, pa i druge nazivati pokojnicima, hodajućim leševima takođe je morbidno. Mogu da kažem da je lopov, da je izdajnik, da je lopuža, da je ovo, da je ono, ali sahranjivati žive ljude i oživljavati pokojne je morbidno o tome se radi. Znači, zato je bila moja gestikulacija vezano za tu priču i spominjanje, pa ispadoh ja zbog toga izdajnik.

Dalje, nije tačna ona priča koju je kolega govorio, da su nemačke okupacione vlasti u Srbiji nudile nagrade, itd. Nije, to se dešavalo u jednoj bivšoj republici, SFRJ. Samo mogu da kažem da nije Hrvatska, bila je pod italijanskom okupacijom, italijanske vlasti su to uradile, a kada su videle koliko prijavljuju jedni druge za razne gluposti, ukinuli su tu nagradu i rekli su - nemojte više nikad da prijavljujete jedni druge.

Sad, ne znam više da li ja opet da strahujem da me neko ne prijavljuje kao izdajnika, već su me prozvali da sam izdao i Aleksandra Vučića, Srbiju i ne znam šta sve više, pa ne znam da li će još neko i da me sahrani dok sam živ. Zato sam reagovao tako kako sam reagovao.

Hvala, kolega Arsiću.
Pravno na repliku, dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Prvo, moram da kažem da niste u pravu kada kažete da je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava neka nevladina organizacija, i pominjete pokojne ljude sa tim u vezi.

Dakle, ta kancelarija je kancelarija OEBS-a, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. To što se na engleskom skraćeno kaže – ODIR, bilo bi nezgodno na srpskom da se izgovori kao skraćenica, jer bi zvučalo KDILJP, ali odnosi se na Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava.

Dakle, sa tim ljudima razgovara radna grupa Vlade kada analizira različite mere. To je, dakle, Kancelarija OEBS-a, Organizacija za evropsku bezbednosti i saradnju. To nije isto što i JUKOM, koji je bio skraćenica za valjda Komitet pravnika, je li tako, za ljudska prava, to prosto nije isto i nema veze jedno sa drugim.

Kada pričate o tome da je nešto sporno u vezi sa ovim Predlogom zakona o javnim preduzećima, znači konkretno, ceo član kako glasi taj za koji se kaže da je sporan, u članu 78. dodaje se jedna tačka, dakle, tamo gde se predviđa šta podleže sankcijama, kaže – ukoliko koristi, misli se na direktora javnog preduzeća, ili mu je bilo poznato da se koriste, a ne preduzme radnje za koje je nadležan, da spreči korišćenje resursa javnog preduzeća u političke svrhe suprotno zabrani iz člana 70. stav 1. ovog zakona. Prosto, govori jednu stvar koja je jednostavna za razumeti. Direktor ne sme da koristi javne resurse preduzeća kojim rukovodi ili da uz prećutnu saglasnost dozvoli da to čini neko drugi u političke svrhe. Za ovo će vam svako reći da je to potpuno u redu, ljudi se slažu. Javno preduzeće ne treba da troši svoje resurse na takve stvari. To nema veze sa političkim aktivnostima ni u predizborno vreme, ni pre, ni nakon kampanje. Ne treba javno preduzeće, ne služi tome. Svako će vam reći da ovde ništa sporno nema.

Zato kažem, ovo zvuči kao pokušaj da se napravi velika pompa i teška tema tamo gde je nema. Ima onih stvari koje jesu sporne i koje zaslužuju da se koriste velike reči i da se pokaže ozbiljna briga, ali to nije ovo. Te stvari koje jesu sporne i koje treba ozbiljno da zabrinu svakoga jesu pozivi da se ne primenjuje ni jedan demokratski princip, jesu pozivi da se ne glasa na izborima, jesu pozivi da se ne poštuje ni jedna institucija, nego da se ruše, uništavaju, kao što su Skupštinu probali Obradović i ovi drugi Đilasovi, da se provaljuje, kao što su već u RTS provalili, da se potom šta, pali, to su nam rekli, zapali, zapali sve, udri policiju tamo, neka gori Skupština, kao što su je uostalom već i zapalili, ima tome blizu 20 godina.

To su ozbiljne stvari, to je ono što treba da brine svakog poštenog i pristojnog građanina. Ako nešto treba da osudimo zajednički, nisu to mere koliko treba dana da se reaguje kada se nešto prijavi ili koliko hiljada dinara više ili manje treba to da košta, zajednički treba da se pokaže briga hoćemo li mir, stabilnost, pristojnu zemlju dobrih ljudi, čestitih ljudi, koja vodi računa o sebi, gradi svoju budućnost, gradi svoju ekonomiju i čini svoju perspektivu izglednijom, ili hoćemo mržnju, uništavanje i nasilje koje su jedino što nude Đilas, njegovi dveraši i ovi ostali koji su sa njima. To je jedina dilema ovde.

Hvala, dr Orliću.
Milorad Mirčić, pravo na repliku.

Po nama, srpskim radikalima, sve je to isto, da li se zovu JUKOM, da li se zovu komiteti, kancelarije, agencije, sve je to isto. Nema nikakve razlike između njih, a vi vidite kako ćete sa njima izaći na kraj. Mi vam iz dobrih namera skrećemo pažnju na ono što i vi znate.

Što se tiče vernosti, da kažem ovome kolegi, ima nas različitih. Kada je su pitanju politički principi ima onih koji su dosledni, a ima i onih koji su prepoznatljivi u narodu po doslednosti i vernosti nekoj politici ili ideji. Ali, to je sasvim razumljivo. Suština je ovde mnogo krupnije stvari kada su u pitanju izbori.

Treba prekinuti sa kupovinom glasova građana Srbije. Treba uvesti uvesti rigorozne mere i kazne za one koji se služe takvim metodama. Treba prekinuti tzv. bugarske vozove, gde se daje već zaokruženo listić, a vraća se prazan. Treba sprečiti da oni koji nisu direktni učesnici i nisu direktno vezani za izbore da bilo šta određuju ili da oni budu merodavni. Vi ste to sve prepustili i baš vas boli briga. Tako su i žuti radili.

Sećate se kako su likovali, kako su šenlučili, kako su objašnjavali da narod samo njih podržava, da nema šanse da u narednom periodu bilo ko da ih zameni. Videli ste preko noći su nestali. Nestala im je na svu sreću i partija. Nemojte na tuđoj nesreći da ne izvlačite pouke. Nije to daleko. Nemojte biti toliko nabeđeni da neće i vas ili bilo koga drugog da zatekne. Izbori moraju biti pravi odraz volje građana, a ne kupovne moći pojedinih političkih organizacija, što je prisutno od 2000. godine na ovamo. Na žalost je prisutno i nemojte misliti da će to doneti dobro Srbiji. Možda hoće pojedincima, možda hoće pojedinim partijama, ali Srbiji neće.

Hvala gospodine Mirčiću.
Pravo na repliku, gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Ja bih po spisku prijavljenih za diskusiju, ako može. Po listi govornika.

(Milorad Mirčić: Po kom osnovu, nisam ga spomenuo.)

Ima pravo da govori, kolega Mirčuću, nemojte tako. Ima pravo, na redu je. Vi ste završili krug replika.

Najviše volim kada je kolega iznenađen. To najviše volim kada prezubi. To mi nekako najmilije.

Međutim, prvo što moram da istaknem da izborni uslovi u Republici Srbiji od uvođenja višestranačkog sistema do dana današnjeg nikada nisu bili bolji nego što su danas. To odmah da raščistimo. I svi oni koji se žale na neke nedostatke izbornog sistema. O tome možemo da pričamo, ali o tome da ih neko vara na izborima danas, malo teže. Mogu da kažem da je to jedino iz razloga što ne može da prihvati činjenicu da određene političke stranke ili političke lidere građani jednostavno neće. Pa, im je kriv zakon, krivo im je zakonodavstvo, krivi su izborni uslovi. Izborni uslovi koje su oni sami propisali dok su bili na vlasti.

Jedino Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je donet 1999. godine i bio je donet konsenzusom tada svih parlamentarnih stranaka, 2000. godine, ja se izvinjavam, novembra meseca bio je rezultat konsenzusa svih političkih stranaka i sve izmene koje smo imali od 2000. godine na ovamo bile su izmene koje su bile u svrhu usaglašavanja zakona sa odlukama Ustavnog suda ili sa ustavnim odredbama samog zakona.

Mene iznenađuje da neke kolege napadaju onaj deo da javni funkcioner ne sme da vrši pritisak na svoje zaposlene, odnosno u organu u kome on vrši funkciju rukovodioca. Koliko je meni poznato i kada je bio Zakon o izboru narodnih poslanika, onaj prvi tekst, da je bilo zabranjeno u tom zakonu uticaja rukovodstva u javnim preduzećima, organima državne uprave, organima jedinica lokalne samouprave i organima autonomnih pokrajina. To je 2000. godine određeno. Ja, ne znam zašto sada nekome ta odredba smeta, a 2000. godine je glasao za odredbe tog zakona.

E, sada ono o čemu bi hteo da govorim, o setu ovih izbornih zakona, jeste i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Najveći problem kod tog zakona je što su zakon pisali oni koji nikada nisu učestvovali ni u jednoj političkoj aktivnosti. Taj zakon je donet na osnovu preporuka, ne Evropske komisije, nego na osnovu preporuka predstavnika civilnog društva koje su napisale zakon bivšem režimu i koji je u praksi, u velikom delu svojih odredbi neprimenljiv. Onda imamo problem oko jasnoće finansiranja političkih aktivnosti.

Srpskoj naprednoj stranci to nikada, znači onih odredbi koje nismo mogli da poštujemo, nismo ni hteli da ih primenjujemo, nego samo one opšte odredbe samog zakona i zato po nalazima DRI, SNS ima čiste svoje finansijske račune, finansijsko poslovanje u skladu sa zakonom.

Imali smo Agenciju za borbu protiv korupcije koja je, i koja vrši monitoring nad sprovođenjem tog zakona. Imamo jedan očigledno veliki problem koji je čini mi se bio u samoj Agenciji, a to je da je veliki broj političkih subjekata direktno plaćanjem u gotovini finansirao svoje izborne kampanje. Imali smo situaciju da Agencija na to ne reaguje, da ne piše dodatne zahteve za pružanje informacija, da ne traži ko je zakupio bilbord i stavio sliku Dragana Đilasa, da ne traži ko je platio kešom reklame na određenoj televiziji, da ne traži ko je platio u gotovini određene plakate, da ne spominjem dalje.

Setite se samo izbora kada se primenjivao važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i 2012. godine i 2014. godine, pa čak i 2016. godine kada su definitivno kada je Đilas odveo svoju političku stranku u dužničko ropstvo koje sad on iskorišćava. Setite se samo koliko je bilo propagandnih poruka, bilborda za koje nikada nije postojala nijedna jedina pisana reč ili ugovor kako su se našli, tu gde su se našli. Ali, Agencija za borbu protiv korupcije tadašnje rukovodstvo nije reagovalo.

Sad dolazimo do toga da često nije ni važno kakav je zakon, nego dolazimo do toga da je mnogo važnije ko sprovodi zakon. Postavljam jedno drugo pitanje, a odakle toliki gotov novac da se finansiraju te aktivnosti i da se taj novac ne prijavljuje Agenciji za borbu protiv korupcije. Pa, to je novac koji je na isti način Dragan Đilas prikupio kao što ga prikuplja i Bastać, reketiranjem, otimanjem.

Da li stvarno neko misli da je Marko Bastać usamljen slučaj u DS ili bivšem režimu koji je reketirao građane koji su se bavili nelegalnom gradnjom, koji im je omogućavao da se bave nelegalnom gradnjom i za to naplaćivao dosta novca? E, odatle su finansirali svoje političke aktivnosti i sve te bilborde, pa sad, valjda, kako gube vlast, sad im ne valjaju izborni uslovi, jer, bože moj, sve je manje načina da se na nedozvoljen i nezakonit način finansira politička kampanja koju bi sprovodio Dragan Đilas ili predstavnici bivšeg režima.

Valjda je njima ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti, za koji su oni glasali i koji su oni doneli, valjda zato i sa željom da bude maltene neprimenjiv, da bi oni na ovakav način novac koji su otimali od građana Srbije trošili za očuvanje svoje vlasti dok su sprovodili izbore.

Isto tako, njihova je ta, da kažem, jedina velika zamerka. Valjda su to videli dok su učestvovali na izborima, 2014, 2016, 2017, 2018. godine, izmislili su tu funkcionersku kampanju koja se sada nalazi u predlozima ovih zakona.

Ja tu postavljam jedno pitanje koje je više u domenu političke teorije - a šta je svrha bavljenja politikom? Valjda je svrha bavljenja politikom da dođete na vlast i sprovodite svoj politički program i u zavisnosti od toga kako ste sprovodili taj svoj politički program, na narednim izborima da građani odlučuju hoće li vam za sledeće četiri godine dati poverenje ili neće. Ja smatram da je to ispravno u politici. A onda dobijemo tzv. funkcionersku kampanju, gde rukovodilac koji je došao na osnovu prenetog suvereniteta građana ne može da kaže - ja sam to i to uradio dok sam bio ministar ili direktor velikog javnog preduzeća, zato što taj novac koji on koristi pripada svim građanima Srbije, ili to javno preduzeće pripada svim građanima Srbije, pa, eto, on zloupotrebljava javni resurs.

Valjda je neko zamislio u svojoj glavi da država treba da se bavi pojedinačnim slučajevima i da na to potroši svu svoju snagu i energiju, a ne treba da se bavi opštim uslovima za razvoj društva u svim oblastima, pa i u ekonomskim i u poreskim, investicionim i svim drugim oblicima. Pa, valjda, ako je bio sposoban taj rukovodilac, taj ministar, taj predsednik države, da stvori takve uslove privredi i građanima, valjda ima pravo i da kaže - da, ja sam to uradio, ja sam to pomogao, jeste sredstvima građana Republike Srbije, ali smo stvorili uslove da i oni imaju ta sredstva da uplate u budžet Republike Srbije. Ne, to je bivši režim krstio kao funkcionersku kampanju. A znate zašto? Zato što su njihovi rezultati drugačiji.

Možemo da pričamo o fabrikama koje su bukvalno razvaljene dok su oni bili na vlasti, koje su sada šupe u propadanju. Da li bi, da se pojave oni, pred njima to bila funkcionerska kampanja? Jer su njihovim zaslugama i te fabrike propadale i prodavane u bescenje i građani gubili posao. E, pa ja bih bivši režim za svaku zatvorenu fabriku obavezao da se pojavi ispred te zatvorene fabrike, dok su oni bili na vlasti, pogotovo ova preduzeća u restruktuiranju koja su zatvarali i rasprodavali, da se pojave tamo ako hoće da budu na listi. Da pokažu građanima njihove rezultate. A ne da mi Dragan Đilas pred lokalne izbore 2012. godine zabranjuje da se pusti u rad potpuno rekonstruisana Gazela, zato što je pre toga završena izgradnja Mosta na Adi. Jer, ako se pusti rekonstruisana Gazela u saobraćaj, videće se da Most na Adi nije ispunio očekivanja i obećanja koja je Dragan Đilas davao, da će on da rastereti Gazelu i olakša građanima prolazak preko Save.

Jel to funkcionerska kampanja? Pa što se tad Dragan Đilas nije bavio time? Što? Da ne vidimo kako je potrošio novca za šest mostova, napravio jedan, koji nije ispunio očekivanja, pa još usput zabranjuje i da drugi potpuno rekonstruisan bude stavljen u potpunu funkciju, da bi on imao dobar rezultat na beogradskim izborima. To je pravi primer funkcionerske kampanje. To je pravi primer zloupotrebe javnih sredstava. Jer, krijete grešku, s jedne strane, a s druge strane ne date da građani koriste ono što su svojim novcem platili, da vi ne biste slučajno izgubili političke poene. E, takav je Dragan Đilas. I on preko tog crnog, nevladinog, civilnog sektora ili kako se već zove, Crte i ostalih svih, pokušavaju da učestvuju u zakonodavnom procesu.

Postavljali su oni mnogo drugačije uslove nego što se ovde nalaze u zakonima. Bolje da vam ne pričam. Oni koji nisu učestvovali u tim pregovorima. Tražili su i formiranje prelaznih organa, prelazne vlade, da se imenuju privremeni ministri iz redova samo opozicije, da predsednici opština podnose ostavke, gradonačelnici da podnesu ostavke, da članovi opštinskih i gradskih veća podnose ostavke, sve su to tražili.

Mi smo samo jasnije definisali pojedine pojmove i to nije zasluga tog civilnog sektora za koji se napada Srpska napredna stranka, zato što ću uvek da postavim svim predstavnicima tog civilnog sektora - a gde je njihov legitimitet da učestvuju u zakonodavnom procesu? Kao što sam postavljao to isto pitanje i predstavnicima civilnog sektora koji su prisustvovali otvaranju poglavljima kada je u pitanju članstvo Srbije u EU - gde je vaš legitimitet, ako niste potpuno ispravnu zakonsku regulativu preneli EU za otvaranje poglavlja?

Neće nikada, bar ne dok je SNS na vlasti, civilni sektor učestvovati u donošenju zakona. To će da rade narodni poslanici u ime građana Republike Srbije, a ne u ime civilnog sektora. I nikakav pritisak ne može da natera SNS i poslanike SNS da naprave jedan ovakav korak kakav se očekivao.

Još nešto da raščistimo - predstavnicima bivšeg režima su ponuđeni razgovori ovde u Narodnoj skupštini. Predsednica Narodne skupštine je više puta pozvala na razgovore. Moram da vas podsetim koji je bio odgovor - nećemo da prihvatimo razgovore sa SNS osim da Maja Gojković podnese ostavku, Ana Brnabić podnese ostavku, Nebojša Stefanović podnese ostavku, a neki su tražili i Aleksandar Vučić da podnese ostavku. E, po tim uslovima, oni bi prihvatili razgovore.

Pošto im ti uslovi nisu ispunjeni, a ne ovi izborni o kojima pričaju, oni sada neće da izađu na izbore, a onaj veselko od Boška Obradovića hoće da zapali ponovo Skupštinu valjda da bi opet, kao što su i 2000. godine falsifikovali rezultate izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, falsifikovao i rezultate izbora koji treba da se održe 2020. godine.

Ove zakone ćemo podržati u danu za glasanje zato što želimo da Republika Srbija unapredi svoje izborno zakonodavstvo i da se zaista na izborima iskaže volja svakog građanina, njegova svaka želja kome bi poklonio poverenje, a i da oni koji žele da učestvuju u izbornom procesu imaju jednaka prava.

E, sada, što građani neke prepoznaju kao ljude koji su brinuli o državi i o interesima građana, to je jedna stvar, što neke prepoznaje kao lopuže koji su brinuli samo o svojim sopstvenim interesima, to je druga stvar, ali to nije problem SNS.