Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži reč ili obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287?
Pošto se više niko ne javlja, nastavljamo sa daljim radom.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 13. do 19. tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraća i infrastrukture, Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, LJiljana Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija i ostali saradnici.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama od 13. do 19, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačka od 13. do 19. tačke dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Izvolite, gospodine Đorđeviću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, u narednih nekoliko minuta predstaviću vam ključne izmene predloga zakona koji su na današnjem dnevnom redu.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj Republici.
Dakle, pred vama se nalazi Predlog ovog zakona koji je potpisan u Beogradu 30. maja 2019. godine. Neregulisani dug Republike Srbije prema Slovačkoj Republici koji je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje u odnosima dve zemlje potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja u prometu roba i usluga između bivše SFRJ i bivše ČSFRJ.
Usaglašavanje duga u iznosu od 85 miliona 970 hiljada 743,82 klirinških dolara u korist bivše Čehoslovačke Federativne Republike definisano je 22. oktobra 1997. godine. Nakon dugogodišnjih pregovora utvrđen je konačni iznos duga koji je sedam miliona 209 hiljada 891,49 američkih dolara koji će biti jednokratno otplaćen u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu međudržavnog Sporazuma o njegovom regulisanju bez plaćanje kamate u periodu do dana isplate duga. To praktično predstavlja umanjenje obaveze Republike Srbije za oko 70%. Finansijski gledano, postignut je optimalni dogovor.
Danas je na dnevnom redu i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD sa ciljem poboljšanja usaglašenosti i poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FATF propisa.
Osnovni razlog za potvrđivanje ovog Sporazuma predstavlja činjenica da se na taj način sprečava izbegavanje plaćanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u domaćim finansijskim institucijama.
Naime, donošenjem navedenog zakona stvara se predvidivo poslovno okruženje kroz jačanje institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne zaštite finansijske stabilnosti zemlje, ali i omogućavaju nove investicije iz SAD.
Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije. Sporazum je potpisan 19. oktobra 2019. godine u Beogradu prilikom zvanične posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva našoj zemlji, čime je Republici Srbiji odobren državni izvozni kredit u iznosu od 172,5 miliona evra za finansiranje projekata iz oblasti železničke infrastrukture.
Izvozni kredit je odobren u vrednosti od 172 miliona 500 hiljada evra, što predstavlja 75% vrednosti projekta, dok će srpska strana obezbediti pokriće troškova do iznosa od 57 miliona 500 evra, tj. 25% vrednosti projekta iz budžeta Republike Srbije naredne fiskalne godine, sukcesivno i prema dinamici utvrđenoj posebnim aneksima ugovora koji će zaključivati srpska i ruska ovlašćena organizacija.
Kamata će se obračunavati od datuma korišćenja kredita i plaćati kvartalno primenom fiksne kamatne stope od 2% godišnje, dok će zatezna kamatna stopa biti 1% iznad redovne kamatne stope, što iznosi ukupno 3% godišnje.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Banke Intesa“ a.d. Beograd i „Rajfajzen“ banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasova Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, treća faza. Reč je o magistralnom, tj. razvodnom gasovodu Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, a gasovod je visokog pritiska kojim se područje jugozapadne Srbije, koje trenutno nema pristup ovom energentu, povezuje sa ostatkom gasovodne mreže Javnog preduzeća „Srbijagas“.
Banka „Intesa“ a.d. Beograd, kredit u ukupnom iznosu od 16 miliona evra, sa kamatnom stopom koja iznosi tromesečni euribor i fiksnom maržom od 1,39%. „Rajfajzen“ banka a.d. Beograd kredit u ukupnom iznosu od četiri miliona evra, sa kamatnom stopom koja iznosi tromesečni euribor i fiksnom maržom od 1,45% godišnje.
Pred vama je danas i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog Ugovora auto-put E-80, deonica Niš-Merdare, faza 1, između Republike Srbije i Evropske investicione banke EIB. Navedeni Ugovor je potpisan 12. septembra 2019. godine u Beogradu na iznos od 100 miliona evra u skladu sa planiranim zaduženjem iz člana 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.
Sredstva zajma će se koristiti za finansiranje izgradnje oko 32 kilometra poluprofila auto-puta u velikoj meri na novoj trasi od postojeće petlje Merošina-Prokuplje na auto-putu E-75 do opštine Beloljin.
Pred vama se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost.
Osnovni ciljevi za donošenje zakona su otklanjanje prepreka u međusobnoj trgovini između Republike Severne Makedonije i Republike Srbije, jačanje i uspostavljanje bližih ekonomskih odnosa između dve zemlje, unapređenje bezbednosti u prometu roba strana potpisnica, pojednostavljivanje i ubrzavanje carinskih procedura, korišćenje olakšica u odnosu na carinske kontrole i povoljniji tretman u pogledu procene i kontrole rizika.
Takođe, pred vama se nalazi i Sporazum o izmenama i dopunama koji se odnosi o Sporazum o finansiranju, originalno potpisan 9. novembra 2016. godine između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW, Frankfurt na Majni, i posebnog Sporazuma uz Sporazum o finansiranju. Sporazum je potpisan u Beogradu 30. jula 2019. godine. Na osnovu navedenih sporazuma, sprovodiće se program jačanja socijalne infrastrukture u opštinama pogođenim migrantskom krizom.
Kada su u pitanju informacije o ovom programu, jačanje socijalne infrastrukture u opštinama pogođenim migrantskom krizom, program je u fazi restruktuiranja. Implementacija infrastrukturnih projekata još nije počela. Vrednost ukupnog programa je 20,8 miliona evra. Nemačka donacija je u ukupnom iznosu od 11.931.634,97 evra, a naše učešće je 8.870.000 evra.
Partneri u izvođenju ovog projekta su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji će vršiti koordinaciju, izveštavanje i upravljanje konsultantima, zatim Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja sprovodi infrastrukturne projekte, kao ključni partner, ASB kao konsultant za meke mere, inkluzije Roma i migranata, a takođe ASB će sprovesti poseban projekat usmeren na obučavanje nezaposlenog stanovništva, posebno Roma, u opštinama koje učestvuju u programu u cilju njihove lakše integracije na tržište rada.
Takođe, ASB će organizovati i edukativne radionice u cilju sprečavanja ranog napuštanja obrazovanja, kao i podizanje opštih znanja kao što su znanje o zdravlju, higijeni, građanskom vaspitanju itd, naročito među romskom populacijom.
AMBERO je kao konsultant za izveštavanje i vidljivost programa zadužen u ovom projektu. Projekat se sastoji od 25 infrastrukturnih projekata u opštinama pogođenim migrantskom krizom, u opštinama naseljenim pretežno Romima, povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji.
U planu je predviđena obnova 14 škola i tri predškolske ustanove, izgradnja spavaonice za učenike u Vladičinom Hanu, izgradnja dnevnog centra za decu sa potrebama za dodatnom podrškom u Leskovcu, izgradnja tri nove ambulante, zatim, obnova Centra za socijalni rad u Žabarima, izgradnja dnevnog centra za osetljive kategorije u Bačkoj Palanci, izgradnja sigurne kuće pri centru za socijalni rad Leskovac.
Trajanje programa je od trenutka kada Narodna skupština potvrdi sporazume do juna 2022. godine. Opštine koje su obuhvaćene su: Bačka Palanka, Beočin, Bosilegrad, Bujanovac, Dimitrovgrad, Leskovac, Šid, Subotica, Vladičin Han, Surdulica, Vranje i Žabari.
U danu za glasanje pozivam vas da podržite ove sporazume i mislim da će oni biti svakako nešto što će doprineti, kada je u pitanju naša zemlja i povećanje ugleda, ali i direktno kada su u pitanju investicije, povećanju broja investicija u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, koleginice Paunović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, kao što ste i sami rekli, danas na dnevnom redu imamo set finansijskih sporazuma koje Vlada Republike Srbije zaključila sa više država i finansijskih institucija, a koje Narodna skupština treba da potvrdi.

Za početak ću reći par reči o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj. Neregulisani dug naše države prema Slovačkoj je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje i potiče još iz perioda kliričkog načina plaćanja u prometu robe i usluga između bivše SFRJ i bivše Čehoslovačke Federativne Republike.

Sporazumom između SFRJ i Čehoslovačke Federativne Republike, koji je potpisan 1991. godine, ukinut je klirinški, a potom uveden konvertibilni način plaćanja. Kao što ste i sami rekli u uvodnom izlaganju, nakon raspada obe države, pitanje regulisanja ovog duga nasledila je Srbija kao država sukcesor i ovaj dug naše države prema Češkoj Republici je regulisan sporazumom.

Druga država bivše Čehoslovačke Federativne Republike, Slovačka Republika je prihvatila da po istom modelu namiri i svoj deo potraživanja. Ovaj dug je više od 25 godina opterećivao odnose između ove dve zemlje, pa samim tim, ovaj sporazum predstavlja značajan korak za unapređenje odnosa i nove pravce bilateralne saradnje u svim oblastima koje su od zajedničkog interesa.

Drugi sporazum o kome ću danas takođe govoriti je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Sklopljen je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FAFT-a propisa koji su zapravo propisi SAD o usaglašenosti propisa na inostrane račune i odnosi se na američke građane koji imaju račune kod banaka u Srbiji.

Ovim propisima predviđa se da strane finansijske institucije učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i na stranim računima.

Potpisivanje ovog sporazuma obezbediće efikasnu primenu poreskih propisa koji će biti usaglašeni sa međunarodnim, tako će Srbija zajedno sa SAD raditi na omogućavanju međunarodne usklađenosti poreskih zakona, što istovremeno dovodi do jačanja institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne finansijske stabilnosti Srbije.

Osvrnula bih se i na ne manje važan Sporazum između naše države i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita. U pitanju je razvojni kredit kojim će se unaprediti železnička infrastruktura u Srbiji, a Ruska Federacija već tradicionalno pruža značajnu finansijsku podršku našoj zemlji na realizaciji projekta iz oblasti železničke infrastrukture.

Ovoga puta reč je o sporazumu koji se odnosi na finansiranje modernizacije železničkih deonica Stara Pazova-Novi Sad i Valjevo-Vrbnica, državna granica sa Crnom Gorom, kao i na izgradnji jedinstvenog železničkog dispečerskog centra železnica u Srbiji.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji, koji je jedan od najjeftinijih načina prevoza putnika i robe, još uvek na nedovoljno razvijenom nivou jer, složićemo se da u dužem periodu nije bilo mnogo ulaganja u železnicu u unutrašnjosti Srbije.

Ovoga puta Srbija uzima petogodišnji kredit koji će se otplaćivati u 20 jednakih rata. Ovim kreditom finansiraće se 75% vrednosti ovog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga za projektovanje i izgradnju elektrotehničke infrastrukture za deonice na koje se ovaj sporazum odnosi.

Takođe, Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije zaključila je finansijski ugovor i sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se finansirati izgradnja auto-puta E80, deonica Niš-Merdare. U pitanju je faza jedan. Izgradnja ovog auto-puta je važna ne samo za razvoj privrede i povezivanje okruga na jugu Srbije sa Kosovom i Metohijom, već je značajna i zbog činjenice da se izgradnjom ove deonice Srbiji obezbeđuje i brži izlaz na more.

Dakle, ovaj auto-put je važan za povezivanje različitih tačaka našeg regiona i biće od ogromnog značaja za unapređenje transportnih veza u železničkom, drumskom i vodnom saobraćaju. Na ovaj način i ovom izgradnjom povezivaće se pola miliona građana koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i kod Niša će se povezati na Koridor 10, koji dalje infrastrukturalno i ekonomski povezuje ovaj deo Srbije sa južnijim okruzima, Jablaničkim i Pčinjskim i dalje sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Time realizacija ovog infrastrukturalnog projekta u ekonomskom, ali i političkom smislu na konkretan način treba da doprinese ukupnom privrednom i socijalnom napretku naše zemlje.

S prethodnim infrastrukturalnim projektom u vezi je na određen način i sledeći sporazum, a to je sporazum zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kojim će se stvoriti nedvosmisleno bolje poslovne mogućnosti za promet roba u obe države. Pre svega, unapređenjem bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorije država strana potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova. Takođe, sporazumom će se doprineti i otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Inače, naše dve zemlje i narode povezuje duga istorijska tradicija. Delimo i viziju o zajedničkoj budućnosti u evropskoj porodici, tako da ovaj sporazum predstavlja još jedan korak dobre saradnje dve države, što se vidi i na osnovu „malog Šengena“, kojim su se države potpisnice obavezale da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Posebnu pažnju bih skrenula na značaj potvrđivanja Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW iz Frankfurta na Majni. Znamo da je Evropa, samim tim i naša država, se već par godina, tačnije od 2014. godine, suočava sa migrantskom krizom i prilivom sve većeg broja migranata. U odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija je, iako pogođena velikim migrantskim talasima, odlično odreagovala, uspela da u kratkom roku prihvati veliki broj migranata i organizovala prihvatne centre i zdravstvenu zaštitu kako bi, pre svega, zbrinula decu i porodice.

Napominjem da su najugroženije kategorije žene i deca, a među migrantima bilo je i dece bez pratnje roditelja, koja su posebno zbrinuta. Ova veoma osetljiva grupa ljudi, koji su fizički iscrpljeni, psihološki traumatizovani ili bolesni, imali su potrebu, pre svega, za zdravstvenom negom i zaštitom. U ovom trenutku postoji 19 prihvatnih centara u našoj zemlji, od kojih je 17 aktivno.

Da podsetim da je još 2015. godine, u cilju pomoći Republici Srbiji u zbrinjavanju migranata, zaključen međunarodni protokol između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije o finansijskoj saradnji i unapređenju socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, gradovima i opštinama koji su pogođeni migrantskom krizom.

U međuvremenu je uočena potreba za izmenama Ugovora o finansiranju Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i taj ugovor se danas nalazi na dnevnom redu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o davanju državnih garancija za zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas“, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška i Novi Pazar-Tutin, u pitanju je treća faza. Treba reći da je to infrastrukturni projekat od nacionalnog značaja kao deo realizacije projekta gasifikacije Srbije Turski tok, koji, duboko verujem, svi podržavamo.

O svim projektima o kojima sam govorila, ali i o ovom, govoriće i moje kolege u nastavku sednice.

Ja ću na kraju, ceneći da su u pitanju sporazumi kojima će se finansirati važni infrastrukturalni projekti, a time i jačati razvojna i privredna pozicija Srbije u regionu, reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo, poslanička grupa Stranke moderne Srbije je, kao i uvek, pažljivo analizirala pažljivo sve zakonske predloge, odnosno zakone koji se bave potvrđivanjem međunarodnih ugovora Republike Srbije i nekima ćemo posvetiti malo više pažnje, nekima malo manje.

U suštini ovi sporazumi, koji su predmet današnje rasprave, nemaju ništa što bi se moglo nazvati rđavim. Više pitanje je da li su neke stvari morale biti regulisane na takav način, odnosno kada je reč o sporazumima koji vode tome da se određene stvari finansiraju tako što se povećava ili smanjuje dug Republike Srbije. Takođe, moglo je biti rasprave o tome da li su neke infrastrukturni projekti prioritet ili ne.

Međutim, ovde imamo gotove sporazume i cela stvar je da vidimo šta mi iz njih dobijamo, kao Republika Srbija, da li smo nešto mogli uraditi bolje i da li u stvari ono što stoji iza tih sporazuma jeste ono što je najdublji interes građana Republike Srbije nezavisno od toga da li su ti građani ljudi koji su liberali, narodnjaci ili levičari po svojoj prirodi. Kada je reč o investicionim projektima, koriste se neobično slična merila kada se meri jednim investicionim aršinom šta je dobro, a šta je loše.

Krenuo bih od onoga što jeste nešto što je bilo dugo vremena kontraverzno u delu naše javnosti, pa smo uporedo sa idejama da Srbija treba da vrati suverenitet nad svojim određenim delovima u punom kapacitetu, imali ideje da treba na istom tom mestu podići zid i da nipošto ne treba dozvoliti da ljudi sa Kosova i Metohije lagano dolaze na teritoriju Republike Srbije. Naravno, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora za autoput E80, deonica Niš – Merdare, faza 1, od strane Evropske investicione banke.

Ako smo vrlo često, kada smo pravili neke investicije u Republici Srbiji, kada smo dobijali finansiranje, mogli da govorimo da li je to moglo biti jeftinije, da li smo koristili egzotične investitore koji ne brinu mnogo o nekim stvarima o kojima brinu neki investitori koji su poznatiji, odnosno finansijeri koji su poznatiji u svetu, kao što su evropske institucije, kao što je MMF, kao što je Svetska banka, kao što je IBRD, u ovom slučaju, kada je reč o kreditu za izgradnju deonice autoputa od Niša do administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, možemo reći da smo prvi put dobili jedan solidan element poklona, a kada se posmatraju uslovi tog kredita.

To nam i govori da postoji interes relevantnog dela međunarodne zajednice da se jednostavno neke stvari, koje su bile loše u prošlosti, na neki način ispeglaju, tako što ćemo ulagati u infrastrukturu i zbližavati, kako građane Srbije sa Srbima na Kosmetu, tako i građane Srbije i Albance na Kosovu i Metohiji. Autoputevi jesu dobar način da se to uradi. Pojačana ekonomska saradnja jeste jedan od najboljih načina da se ljudi međusobno izmire ili da shvate da kroz trgovinu, da kroz investicije, da kroz slobodan protok ljudi, robe i kapitala možemo mnogo uraditi da ispeglamo neke loše stvari koje su se dešavale u prošlosti, kada je reč o odnosima Srba i Albanaca.

Godinama smo voleli da govorimo o tome kako je Srbija raskršće puteva, ali eto imali smo taj problem da nismo imali puteve. Godinama smo govorili kako treba da se integrišemo sa našim narodom ili sa nama bliskim narodima, ali ta integracija se nije dešavala kada posmatrate kako izgleda infrastruktura.

Iako govorimo da nam je Republika Srpska, kao deo Bosne i Hercegovine, najbliža od svih, mi nismo gradili puteve koji su mogli da tu blizinu učine stvarnom, niti smo se trudili da smanjimo mogućnosti da imamo barijere na graničnim prelazima i da te granice samo postoje na papiru, a da ih pošteni ljudi prelaze vrlo brzo, a pogotovo ljudi koji se bave biznisom, da robe, usluge, kapital idu najbrže moguće, bez nekih prepreka. Ako nismo u stanju da takve odnose imamo sa susedima, ne znam šta bismo uopšte tražili u EU.

Ista se stvar odnosi kada je reč o autoputu ka Kosovu i Metohiji. Jednostavno, puna su nam usta toga da imamo naš narod koji dole živi teško, a onda kada krenete do Prištine treba vam pet sati. Dakle, sada možete brže da stignete u Solun, nego da stignete u Prištinu. Putevi koji nas vode tamo nisu putevi sa kojima se možemo ponositi. Do Niša je u redu, a posle Niša taj put je loš. Da ne pričamo o onoj varijanti da idete od Kruševca, pa da se spuštate na Brus.

Dakle, ako hoćemo da povežemo i naš narod na Kosovu, ali, ponavljam, nama je bitno tržište celog Kosova, autoput može biti dragocen, autoput je i ekonomski instrument. Ono što je dobro u Srbiji, kao raskrsnici puteva, koja ima verovatno najveći broj zemalja sa kojima se graniči, odnosno jedne teritorije koja trenutno ima, koja je pod de jure našim suverenitetom, ali gde, nažalost, naš suverenitet visi na jednom koncu, nema ništa bolje… Kada gradimo puteve prema zemljama koje nas okružuju, mi u stvari gradimo puteve prema oblastima koje ga verovatno ne bi ni dobile. Da je samo u pitanju razvoj Toplice bila bi možda prevelika investicija, magistralni put sa tri trake bi bio dovoljan, a sada ćemo dobiti bolje. Isto i kada je reč o autoputu ka Bugarskoj, jer Pirot nikad ne bi dobio autoput da Srbija nije na međi i da se ne graniči sa toliko zemalja. Ista je stvar i sa Vranjem i sa mnogim delovima Republike Srbije.

Dobra je stvar da konačno krenemo i nastavimo da koristimo tu toliko puta ponavljanu priču da je Srbija u središtu puteva, da se svi interesi prelamaju, pa da vidimo da iz toga nešto izvučemo i da mudro radimo. Verovatno može i bolje od ovoga, verovatno se mogu ispeglati i bolji sporazumi. Dobar razvoj ekonomije bi samim time otklonio i mnoge skepse koje postoje oko obima saobraćaja danas za pet, za deset godina.

Dakle, kada je reč o izgradnji autoputeva, mi ne delimo autoputeve prema tome ka kojoj zemlji idu. Nemamo nikakve predrasude i mislimo da Srbija mora imati najbolje odnose sa svim susedima. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, koje nije naš sused, nego je deo Republike Srbije, mislimo da trebamo da imamo sve uslove da tamo ostvarimo našu najveću moguću mekanu moć, pošto smo tvrdu moć, nažalost, izgubili njenim lošim korišćenjem u 90-tim godinama prošlog veka. Treba da koristimo mekanu moć, koliko god možemo, i da probamo da budemo Srbija koja je privlačna, a ne Srbija koja se trudi da bude Srbija sila, jer silu, nažalost, dovoljnu nemamo, a možda i na sreću, jer novi ratovi, pod znacima navoda, će se voditi pameću i ekonomijom.

Kada je reč o ostalim međunarodnim sporazumima, ja ću odmah krenuti ka ovome što je kod nas vrlo kontraverzno, a to je tačka 19. i širenje straha oko toga da će Srbija postati bazen za migrante, da će sve migrante da stave u Srbiju i da će oni od nas i od naše zemlje da naprave nešto jako ružno.

Nama ksenofobija tog tipa nikada nije bila svojstvena, čak i u vreme Hladnog rata bili smo zemlja široko otvorena da primi izbeglice iz Mađarske, na primer, kada je bilo teško vreme i kada je Mađarska bila napadnuta i bila žrtva agresije Sovjetskog saveza. Primili smo ih kao našu braću i tako treba da se odnosimo prema svima ostalima. Takođe, naravno, sasvim je logično da su Srbi, koji su bili nevoljnici 90-ih, primljeni u Srbiju na adekvatan način.

Ne postoji ni jedan razlog da budemo neljudi prema ljudima koji beže od rata, pogotovo prema ljudima koji apsolutno nikakve želje nemaju da se zadrže u Srbiji, jer nismo je napravili dovoljno dobrom da bi bilo ko zaista želeo da se zadrži u Srbiji pored svih zemalja EU, što ne znači da ne treba da radimo na tome da ta naša zemlja bude svakim danom sve bolja, a bolja će biti ako je razvijamo u razumu, a ne u ludilu.

Takođe treba da se trudimo, ako postoji neko ko bi se uklopio svojim profilom u Republiku Srbiju, da takve osobe zadržimo, jer nisu samo bežali ljudi koji nemaju kvalifikacije, ljudi koji su siromašni, nego su i imućni ljudi prelazili preko Srbije sa odličnim znanjima koji bi, možda, ako bi im bila pružena odgovarajuća podrška, i poželeli da ostanu. Nije to ključno pitanje koje se kod nas lomi. Ključno pitanje je, kažem, što se ne osnovano seju strahovi da će u Srbiji završiti svi migranti i da nam daju novac zbog toga da bismo mi postali neki rezervoar.

To jednostavno nije tačno, a pogotovo imajući u vidu da se geostrateške, neke stvari završavaju, da je rat u Siriji priveden kraju i da teško da možemo očekivati nove talase migracija, nego možemo očekivati da se većina ljudi koji su pobegli iz Sirije polako vraćaju u svoju otadžbinu.

Sa te strane, dobro je da koristimo novac koji smo dobili upravo zbog toga što smo ljudski tretirali ljude koji su prelazili preko Srbije, što smo popisali svakoga ko je došao i prešao preko Srbije i što smo jednostavno bili dobar partner našoj budućoj evropskoj kući.

Mnoge zemlje koje su ušle u Evropsku uniju u vreme velikog optimizma pokazale su se kao partneri koji su žurili, kao partneri forme. Mi smo partneri forme u nekim drugim oblastima, ali kada je reč o saradnji u oblasti bezbednosti, kada je reč o saradnji u vezi protoka ljudi pokazali smo se kao bolji partner od mnogih drugih zemalja, a ostali smo ljudi i to je jako bitno. I to nema veze sa time ko će voditi Srbiju danas, ko je vodio juče, ko će je voditi i sutra, jer jednom kada ste neljudi to je trajan pečat, a pogotovo kada ste neljudi, a ne postoji stvarna opasnost za vašu zemlju.

Ono što je takođe bitno, što nije najuže povezano sa ovim, ostaje puno pravo da razlikujemo ekonomske migrante, od nevoljnika koji beže zbog rata i terora i na tome uvek treba da radimo i to nije sporno. Ako nam dolaze ljudi iz Sirije zbog toga što su bili žrtve progona, to ne mora da važi ako nam dolaze ljudi iz Irana ili Avganistana, ako zaista ne postoji objektivan osnov terora u tim zemljama i tada možemo razmišljati o drugačijim mehanizmima.

Međutim, kako da kažem, da se vratimo na to, mi smo odradili naš deo posla. Taj deo posla je koštao. Mi smo zemlja koja je relativno mnogo siromašnija od zemalja koje su bile cilj ljudi i koji su tranzitirali preko Srbije i sa te strane tok novca koji ćemo dobiti zbog usluga koje smo uradili i koje bi trebalo svakako da uradimo i da ne dobijemo taj novac, jer smo ljudi, koliko god da smo siromašniji i od Nemačke i od Holandije i od većine zemalja u Evropskoj uniji, u stvari od svih zemalja koje su u Evropskoj uniji, to ne znači da trebamo da budemo loši ljudi, jer vam to nije potrebno, niti naša država treba da bude takva.

Kada je reč o ovim ostalim sporazumima koji nisu toliko kontraverzni i koji nemaju kako da kažem, takav izrazit potencijal da su u javnosti pogrešno tumače i da se koriste za prizemnu političku kampanju, što je velika šteta, možemo reći da je svaki sporazum kojim se reguliše pitanjem duga, ako je sporazum dobro ispregovaran dobra stvar.

Kada je reč o Sporazumu o regulaciji duga sa Vladom Republike Slovačke, sporazum je mnogo bolje ispregovaran, recimo, nego kada se setimo nekih drugih varijanti koje su se ticale duga, kao što je bio Sporazum sa Pariskim klubom kada blage veze nismo imali kao država, šta smo ispregovarali. Dobro je da godinama napredujemo i da ne ispadamo majmuni koji ne razlikujemo dug, kamatu i ročnosti koje se pojavljuju u celim tim pregovorima i kada nemamo jasnu informacionu osnovu o čemu mi uopšte pregovaramo.

Slovački dug nije nikada, tj. dug Republike Srbije prema Slovačkoj nikada nije bio prevelik, ali suštinski dobro je da napredujemo u celoj stvari oko regulisanja naših dugova kako prema bilateralnim partnerima, tako i prema međunarodnim organizacijama, tako da sa te strane uvek je dobro kada imate čiste račune bez obzira ko je napravio i kada račun, jer država je, što mnogi vrlo često zaboravljaju u svojoj politici, nešto što traje, što je trajalo i što će trajati, što se danas usvoji biće obaveza i za 10 i za 20 godina, ako ga država potpiše bez obzira ko će voditi Srbiju, kao i ono što je uradio i Broz i Milošević i što je uradio DOS i što je uradila Vlada koju vode naprednjaci. To će biti obaveza u budućnosti.

Možda će biti i koristi, ali ima i obaveza, ali jedino što trajno to je država i to nikada ne treba da zaboravimo kada razmatramo te stvari.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD je nešto što je, kako bih rekao, jedno asimetrično pitanje i toga moramo biti svesni kada u međunarodnim odnosima zaključujemo sporazume da mi partner jednake snage i da mnoge stvari moramo prihvatiti kao date.

Najčešće kada sklapamo odgovarajuće sporazume sa SAD ponekad jednostavno neke stvari moramo prihvatiti kao takve. To vam je počevši od toga kada nas u našoj rođenoj banci trkeljišu i pitaju – imate li veze sa SAD. Eto, jednostavno tako je. NJima je jako bitno da naplate sav porez koji imaju, jako im je bitno da zaštite interese svoje nacionalne bezbednosti i očekuju od zemalja koje žele da budu njihovi dobri saveznici, partneri da neke uslove ispune.

Sa te strane sve što ne vodi tome da su naši nacionalni interesi trasirani u trouglu – vladavine prava, ljudskih prava, tržišne privrede i demokratije, ugroženi jesu stvari na koje ćemo mi pristajati u budućnosti zarad toga da bismo bili deo jednog međunarodnog velikog posla koji se bavi pitanjima kojima se definišu Fatfa propisima i sa te strane imaćemo još dosta sporazuma koji će nam stizati i upravo se odnose na bilateralne odnose SAD i takođe odnose sa međunarodnim organizacijama koje pokrivaju slična pitanja.

Sa te strane, suštinski, ovo je nešto što smo jednostavno kao Srbija trebali da uradimo i bolje je što smo uradili i nešto što prihvatamo kao dato u suštini, kao što mnogo toga u međunarodnim odnosima prihvatamo kao dato možemo to da prihvatimo, a možemo i da ne prihvatimo. Samo što je najčešće cena neprihvatanja prilično velika.

Kada je reč o sporazumu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije na Balkanu živimo, iscepanom Balkanu od kako se raspala bivša Jugoslavija sa jednim zavidnim stepenom međusobnog trkeljisanja, zavidnim stepenom odsustva želje da mala i isparcelisana i nemoćna tržišta sa stanovišta ekonomije i obima, sa stanovišta svega što nam treba da bismo bili konkurentni u 21 veku probamo da polako uklanjamo, da uklanjamo međusobne granice, a pogotovo da uklanjamo međusobno, kako da kažem, ali suštinski zezanje sa time što imamo neusaglašene propise u nekim oblastima ili time što ne želimo priznati odgovarajuća dokumenta drugih zemalja, iako ta dokumenta u svojoj sadržini imaju gotovo identično ono što imaju dokumenta Republike Srbije.

Sa te strane, to je veliki posao koji ćemo morati da radimo, ali, opet ponavljam, ako nismo u stanju da taj posao odradimo sa Makedonijom, Albanijom, nadam se u budućnosti sa BiH, sa KiM, i sa Crnom Gorom, onda je pitanje – kako ćemo to uraditi sa zemljama EU, ako nismo sposobni da uklonimo granice i sve prepreke ka stvaranju nejedinstvenog tržišta, ali ka stvaranju nečega što liči na carinsku uniju u godinama koje predstoje? To ne treba posmatrati kao zamenu za nešto što je superiorno rešenje, ali treba posmatrati kao način da se neke stvari ubrzaju i da se u praksi pokaže da smo kadri kao zemlja da radimo neke stvari.

Sve stvari, kao što su integrisani granični prelazi, priznavanje dokumentacije, slobodan tok ljudi, robe, kapitala, usluga i znanja jesu stvari koje su u najdubljem interesu Republike Srbije. To su dobre stvari iz prostog razloga što Srbija, koja za sebe može da kaže, a ne kaže danas jasno, i svojim politikama ne pokazuje jasno, Srbija koja za sebe može da kaže da je evropska Srbija i globalna Srbija i Srbija bi bila zemlja koja pokazuje samopouzdanje. To je zemlja koja misli da može da zahvati više, da može dobro da se takmiči na velikom tržištu. Na jednom velikom tržištu male zemlje mogu dobiti mnogi iako zahvate vrlo malo, a zemlje koje žele da se zatvaraju, ako su male, i koje brane svoje malo tržište u strahu da će ih veliki progutati, iako Srbija nije ni u domenu tri statističke greške za EU, pokazuju kukavičluk i u stvari šalju poruku da naši građani nisu sposobni da se takmiče, da naše firme nisu kadre da prave dobre proizvode i usluge.

Zemlja koja se zatvara ili zemlja koja neće da kaže da se zatvara, ali sve čini da ostane zatvorena je zemlja koja šalje poruku da su njeni građani u stvari suštinski nesposobni da se takmiče, a to nije tačno. Pogledajte smo sport, pogledajte oblasti kao što su informacione tehnologije i videćete da se možemo takmičiti. Negde smo prva, negde druga liga, negde treća, ali igramo se. Nekada smo bolji, nekada smo gori.

Sa te strane, sve što nas otvara, sve što trasira put evropske Srbije, a ne govorim tu samo o vrednostima koje jesu bitne, kao što su demokratija, ljudska prava i slobode, nego jednog velikog tržišta koje postaje srpsko nacionalno, sve što trasira put ka globalnoj Srbiji koja se takmiči bilo gde jesu dobre stvari, pa makar bile male stvari sa Makedonijom i da bog da bilo sreće da se u našem parlamentu svaki dan usvaja 10 takvih sporazuma i da stvaramo uslove da imamo zemlju koja zna da se takmiči, koja ima hrabrosti da se takmiči i koja se ne bavi budalastim stvarima iz davne prošlosti koje ne može ispraviti, nego želi da korača u budućnost tako što će biti hrabra, a ne zemlja koja se plaši da iskorači napred. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kao ovlašćen ispred našeg poslaničkog kluba Ujedinjena seljačka stranka, Narodna seljačka stranka, govoriću o ovim predlozima sporazuma o kojima u toku današnjeg dana govorimo i koje ćemo sutra verifikovati i dati mogućnost našoj državi da može u narednom periodu da obezbedi bolje uslove života za sve one naše građane koji žive na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ja sam uvek govorio o svim onim našim stvarima i problemima koji se tiču malih sredina, nerazvijenih opština, brdsko-planinskih područja, jugoistoka Srbije, a i ostalih delova Srbije, gde smo putem donošenja određenih sporazuma obezbedili mnogo kvalitetnije uslove, kreditne linije koje su stvarno dale rezultata i zato sada naša država Srbija, naš budžet jeste stabilan i ima mogućnosti da se radi i da se gradi. Svedoci smo radova u svakom delu naše Republike Srbije. Da li je to sever, da li je istok, da li je zapad, da li je jug, da li je centralna Srbija, svuda se gradi, svuda se radi i radi se nešto što do unazad nekoliko godina uopšte nije bilo ni u najavi. Bilo je u nekim bajkama nekih prethodnih vlasti koje su radile ne za dobrobit Srbije, nego za dobrobit samo njihovih ličnih interesa i za dobrobit svojih uskogrudih partijskih interesa.

Svedoci smo propadanja naše zemlje Srbije posle 2000. godine, kada su bila puna usta obećanja svih onih pozitivnih stvari, izgradnje puteva, ulica, poboljšanja života naših ljudi koji žive na selu, poboljšanja života za sve, ali došli smo do toga da je došlo do kataklizme i u privredi i u poljoprivredi i svuda. Zato se sada ovi sporazumima koje sada mi ovde verifikujemo, dajemo podršku ovde u Skupštini, tim sporazumima daje se mogućnost da se određene stvari koje su do sada bile započete u nekom prethodnom periodu, da se to mora malo balansirati, rešiti za dobrobit budućnosti naše dece i dece naše dece.

Vezano za ovaj sporazum sa Slovačkom, to je ta kreditna linija kojom se daje mogućnost da se povoljnije rešavaju ti problemi, da se uštedi i da se, normalno, da veća podrška našem budžetu, stabilnosti monetarnoj i svemu onome što je bitno.

Što se tiče sporazuma sa SAD, tu se neke stvari rešavaju, usaglašavaju, jer mi kao zemlja uvek smo gledali da to bude za dobrobit svih. Normalno, usaglašavanjem imaćemo mogućnost da neke stvari poboljšamo i da na neki način imamo normalan odnos sa najjačom zemljom na svetu, normalno zajedno sa Rusijom.

Još jedna od stvari koja je vezano za ove sporazume jeste i podrška našem sporazumu sa Ruskom Federacijom, gde je izgradnja železnice. Ja sam unazad i 2014, 2015. i 2016. godine govorio, a i posle toga govorio o problemima železničke pruge koja se tiče ovog dela jugoistoka Srbije, odnosno dela istoka Srbije od Niša, Svrljiga, Knjaževca, prema Prahovu, gde je bilo niz negativnih stvari i iskakanja vagona i šina, gde je bilo niz incidenata, a sve zbog toga što je ta pruga bila u katastrofalnom stanju, zato što je ta pruga građena u prošlom veku, gde je učešće u toj pruzi imao i Milutin Milanković, čovek koji je stvarno naš veliki stručnjak, čovek koji je dao veliki doprinos razvoju ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu, gde su u tom delu rađeni mostovi, to je bilo 1915. i 1916. godine, kada je ta pruga bila projektovana za 80 kilometara na sat da ti vozovi idu. Posle toga nije ništa ulagano, ništa nije rađeno i svedoci smo, došli smo do toga da je bila u katastrofalnom stanju.

E sada, gospodo draga moja i dragi moji prijatelji, ta pruga se rekonstruiše, ta pruga se stavlja u projektovano stanje, ta pruga će u narednom periodu biti nešto za primer, gde će moći da to bude u funkciji privrede, u funkciji poljoprivrede, u funkciji turizma, u funkciji prevoza putnika. Mislim da je to ono za šta se mi zalažemo, za šta se zalaže ova Vlada i za šta se zalaže naš predsednik Srbije, koji stvarno kao kapa na sve nas ovde pokušava da svakom obezbedi ono što je potrebno, a to je bolji život, sigurniji život i bezbednija budućnost za sve u našoj Srbiji.

Što se tiče ovog našeg sporazuma vezano za kreditiranje izgradnje pruge železnice, to je ono što je potrebno, da u svakom delu imamo brze pruge. Ja govorim o ovom delu koji se tiče jugoistoka Srbije, a to važi i za ostali deo Srbije, jer na svakom mestu svaki naš putnik koji želi da koristi železnicu imaće sigurno mogućnost da to bude kvalitetnim vozovima, da to bude na brži i jeftiniji način.

Ja sada pozivam kolege poslanike koji nisu bili tamo kod nas na jugoistoku Srbije skoro, ili koji su nekada davno putovali prugom, da dođu i da vide kako se radi na rekonstrukciji pruge, kako se to radi na najbolji način i gde je već jedan deo težeg tog dela pruge koji je u delu Svrljiga, to je tzv. Niševačka klisura, dotle se došlo i tu se nastavlja sa radom.

Inače, velika stvar za sve nas je ta aktivnost naše države za te naše brze pruge, za rekonstrukciju pruga, jer stvarno Srbija jeste čvorište puteva, saobraćajnica, a Niš je jedno od najbitnijih čvorišta gde prolaze sve one potrebne stvari iz železnica. Tu je sad i niški aerodrom koji je veoma frekventan, gde se u okviru tog našeg aerodroma, titular je država Srbija, stvarno radi na najbolji način, gde ima niz tih letova koji su veoma kvalitetni, niska cena, a može da se ode do skoro svakog mesta u Evropi, ali i u svetu.

Kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, više puta sam govorio o svim ovim stvarima, govorio sam o razvoju infrastrukture sa akcentom na ova područja koja su sa otežanim uslovima života, na Niš kao centar jugoistične Srbije. Svedoci smo da od Niša veliki broj puteva vodi i autoputeva sada i prema Grčkoj, prema Bugarskoj, a sada se rade i te železničke pruge, železnička infrastruktura se radi i dolazi do izmeštanja pruge, izmeštanja železničke stanice iz samog Niša, što je sve veliki podstrek za razvoj tog Nišavskog okruga, tog dela jugoistočne Srbije, te regije. Kroz Niš i pored Niša sada imamo brze saobraćajnice, kako sam rekao, ima i taj naš niški aerodrom koji je stvarno nešto najbolje što se tiče nas. Evo, sada je skoro bila jedna putnica za ovih nekoliko meseci, odnosno 400-hiljaditi putnik je bio na niškom aerodromu, što znači da taj aerodrom polako, ali sigurno daje ono za šta je pripremljen, daje veliku snagu razvoju jugoistočnog regiona Srbije, gde stvarno postoji velika šansa da dolazi veliki broj privrednika.

Unazad nekoliko dana bio sam i zvanična delegacija naše Skupštine kao predsednik Poslaničkog kluba Prijateljstva sa Slovenijom, gde sam zajedno sa kolegama iz našeg poslaničkog kluba Hadži Milorad Stošić i dr Svetlana, koja je tu, zajedno smo bili u obilazak, gde smo bili zajedno sa našim prijateljima iz Slovenije i razgovarali smo o svim ovim potrebnim stvarima koje se tiču i naše zemlje Srbije i Slovenije. Svedoci smo da je to prijateljstvo pokazalo da se dosta ulaže i da država Slovenija želi naredni period da nam pomogne vezano za ove faze vezano za ulazak u EU, ali s tim se uvek govori, i to je ono što sam hteo da kažem, da niški aerodrom i aerodrom u LJubljani imaju dobru saradnju, da veliki broj ljudi dolazi iz Slovenije prema Nišu i ostalim delovima Srbije, gde dolaze i investitori i turisti i gde kroz taj naš zajednički program Srbije i Slovenije, evo, 17. je sada i zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Slovenije u Novom Sadu, što je još jedan od znakova kako treba da se radi, kako treba da se poštuju prijatelji. Sednice vlade smo imali zajedno i sa Mađarskom, gde su njihovi predstavnici vlade bili kod nas i mi bili kod njih.

To su sve elementi kako se naša zemlja Srbija otvara, kako ovakvi sporazumi daju rezultate, kako kroz program izgradnje puteva, auto-puteva, izgradnja pruga, donošenje određenih akata i sporazuma kojima se daje mogućnost da se neke kreditne linije amortizuju na neki način, produže sa nižom kamatom.

Posledica svega jeste rezultat da narod u Srbiji ima mogućnost da živi bolje, da se obezbedi više sredstava, kako govorim uvek, za nerazvijena područja, da se više sredstava odvoji za sve naše žene na selu, za decu na selu, za bračne parove na selu, da se obezbedi veća finansijska podrška zato što na ovaj način kada usvojimo ove sporazume imaće veću frekvenciju saobraćaja, ne samo putnika, već i robe. To je velika šansa na taj način da se obezbedi bolja budućnost za svakog građanina, ma gde da živi ovde u Srbiji.

Ja uvek govorim da sam iz Svrljiga, zato što mislim, da svaki od nas koje tu ne treba da se stidi odakle dolazi, nego treba da kaže sa dikom da dolazi iz takvog mesta, ja zato uvek tako govorim. Nekada budem i smešan veliki broj ljudi na neki način to i negira, a ja ne štedim sebe i uvek želim u svakom trenutku da govorim o svom kraju, o problemima svog kraja.

Ali, kada govorim o problemima te jedne male opštine, koja je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, Srvljig, tada govorim o velikom broju takvih opština kojih ima u Srbiji, blizu 40, možda i 50, to su područja četvrte grupe nerazvijenosti, devastirana područja, gde ja svojim angažovanjem, predlozima i ovde na skupštinskim zasedanjima uvek govorim i iznosim probleme koji se tiču takvih naših opština, takvih naših ljudi, a gro takvih opština se nalazi na jugoistoku Srbije gde je Niš centar jugoistoka Srbije, i zato ja kažem, a i to svi znamo da je Niš čvorište velikih puteva, putnih pravaca, železnice i velika potreba tamo da se ulaže.

Svedoci smo da ima dosta ulaganja, konkretno kroz privredu, ulaganje u privredu, što je dobro i što je odlično, što veliki broj naših ljudi sada u Nišu se upošljava, sa tim da bi bilo dobro da u budućem periodu kada sve ovo bude rešeno na najbolji način, kako sam govorio o izgradnji ovih saobraćajnica, železnice, auto-puteva, o kojima ću kasnije govoriti, konkretno za izgradnju gasovoda, zaduživanje i ovaj sporazum. To su sve pozitivne stvari gde će biti potrebno to da bude, ne samo za Niš i okolinu, nego to će biti za celokupnu Srbiju.

Konkretno, mislim, vezano za ovaj deo oko železnice, pozivam sve ljude da vrlo brzo dođu do Niša, mogu tu da dođu do niškog aerodroma nekim letom, da dođu do Niša da vide kvalitetne puteve koji su rađeni, to su auto-putevi prema Sofiji koji je stvarno veoma lep, urađen na najbolji način. Jeste, bile su teške deonice, ali to je završeno i to je završeno za vreme naše Vlade i za vreme našeg predsednika Vučića, koji je stvarno je pokazao da svojim angažovanjem, svojom snagom, voljom i najviše svojom marljivošću dao primer, a sa druge strane, gospodin Vučić kao predsednik Srbije, on je kapa i kišobran što se kaže za sve nas ovde na neki način zato što svojim angažovanjem pokazuje kako treba svaki da radi za ono za šta je dobio podršku, dobio odgovornost od naroda.

Mi ovde, koji se nalazimo u Skupštini, kao narodni poslanici, imamo ne privilegije, nego imamo odgovornost i obavezu prema svakom onom građaninu, pa ma u kom delu Republike Srbije da se nalazi, da li je on bilo koje vere, bilo kog razmišljanja, mi imamo obavezu prema tim ljudima i na svaki način svaki od nas kad ustane ujutru, kada se pogleda u ogledalo da kaže da li smo nešto juče nekom pomogli, uradili i svrha toga, rezultat toga jeste da građani to prepoznaju, građani to vide i građani znaju na koji način moraju imati razumevanja i moraju da prihvate određene stvari zato što je to stvarno stanje.

Ja sam uvek bio za to i govorio sam u periodu i sada, i ranije, da sve ovo što sada radimo, a i infrastruktura jeste preduslov za dovođenje investitora, za razvoj svih onih oblasti i privrede i poljoprivrede. Poljoprivreda jeste ono o čemu najviše govorimo, ali stvarno situacija u poljoprivredi nije sjajna kao što neko kaže, ali sa druge strane imamo puno pozitivnih stvari o kojima moramo govoriti.

Vezano za taj deo oko poljoprivrede, uvek sam bio i govorio i kada sam bio nekada predsednik opštine u Svrljigu, uvek sam gledao da se ljudima obezbede elementarne stvari što znači, iz budžeta lokalnog šta je realno da se uradi. Sa druge strane, izrada ovakvih naših sporazuma kada odradimo, kada sve to da rezultat, znam da će biti i velikih ušteda, mogućnosti da se u takvim sredinama, kao što je moja opština, a ja dolazim iz Svrljiga i tog dela i te opštine na jugo-istoku Srbije, ali i u drugim delovima, koje su nerazvijene, imaju potrebe da se tamo mnogo više izdvaja kroz program investicionog nacionalnog plana koji će biti nešto vrlo bitno za sve nas.

Imamo problema, konkretno vezano za dešavanje vodosnabdevanja, recimo to je konkretno problem azbestnih cevi. Kroz sve ove programe, projekte koje će sada država Srbija da u narednom periodu ima, potreba naša će biti ispunjena, s tim što svi mi koji vodimo te lokalne samouprave na neki način učestvujemo u vlasti, imamo odgovornost. Mi moramo pripremiti adekvatne projekte i da na vreme sve to bude propraćeno. Prihvatanjem ovih sporazuma koji su sada na današnjem dnevnom redu, mogućnost je da se uštede sredstva, da se obezbede brzi putevi, dovodi se veći broj robe, putnika, prevoznih sredstava i na taj način ćemo sigurno imati mogućnost da se obezbede više sredstva i da se obezbedi veća mogućnost za ulaganje u tim sredinama, da rešimo te probleme sa vodosnabdevanjem, da se reše te prethodne azbestne cevi koje su, recimo, postoje u nekim gradovima, a ima ih i u velikom broju opština, a to je rađeno 80-ih, 70-ih godina prošlog veka.

Problemi su stvarno tamo dosta veliki. Tamo je velika populacija starih ljudi. Mi tim ljudima moramo da obezbedimo sigurniju budućnost, a to možemo samo da uradimo kada imamo više sredstava i da obezbedimo ta sredstva da se tamo više uloži, da se tamo obezbedi mogućnost da ima normalo u svakom trenutku, da zdravstveno budu zbrinuti ti ljudi, da ima ambulanti, da u svakom selu ima makar jedan učenik da to odeljenje i dalje postoji, da ne zatvaramo tamo odeljenja, da ne zatvaramo škole. Svaki đak u tom selu dok je tamo ima neku budućnost. Ulaganjem u svako novorođeno dete, a ja sam uvek to govorio da to bude mnogo veće ulaganje i da postoji razlika za brdsko-planinska područja, nerazvijena područja, devastirana područja, da ulaganja za te porodice budu finansijski mnogo veća, da budu direktna ulaganja. Siguran sam da će to dati rezultat.

Što se tiče privrede, kroz usvajanje ovih sporazuma, imamo mogućnost i za veći broj upošljavanja ljudi, sigurniji posao. To je recimo sporazum Srbije i Severne Makedonije gde ti privredni subjekti na neki način mogu da budu bezbedni, da to bude za dobrobit svih. Normalno ulaganje i mogućnost da se ulaže u opštine kao što su ove nerazvijene, devastirane, četvrta grupa nerazvijenosti, kroz određena direktna oslobađanja naših privrednih subjekata koji tamo žele da rade kroz program.

Jedan od predloga je bio da se, a to sam ja u Skupštini, kada je bio za poreske olakšice, dao predlog da bude do 80% o bruto iznosu da se oslobode privredni subjekti koji žele da rade u opštinama koje su devastirane, to je četvrta grupa nerazvijenosti. Da se njima ta sredstva vrate, to je obavezni doprinos na teret poslodavca, na teret zaposlenog i da taj poslodavac sutra ukoliko otvori radna mesta u tim našim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Babušnica i veliki broj takvih opština, da oni mogu tu da imaju, da se vežu, da budu najminimalnije plate od 45.000 pa na gore. S druge strane, to bi bilo dobro i za poslodavca, država Srbija bi imala mogućnost kroz program ovog poreskog oslobađanja da se tamo ljudi nastave da rade, da se dovode investitori i da to važi samo za ona područja koja su nerazvijena, četvrta grupa i devastirani.

Mislim da su to pozitivne stvari, kroz ove sporazume imamo mogućnost da to štedimo i da obezbedimo više sredstava, ali sa druge strane, konkretno, evo sad smo tu došli smo do ovog dela izgradnje prve faze auto-puta Niš – Merdare. Za mene kao čoveka koji živi u tom delu Srbije, to je velika stvar, to je odlična stvar, zato što izgradnja tog dela auto-puta, mogućnost da se što brže i stigne do destinacije, da sutra naši privrednici stignu.

Svedoci smo da veliki broj naših privrednih subjekata iz cele Srbije radi i u Albaniji i radi dole na Kosovu, gde ima ulaganja, gde ima promet robe, s tim što, ova nenormalna stvar, taksa od 100% koje su kosovske vlasti prethodno donele, to nije normalno, to mora biti sada povučeno zato što je to i obaveza njihova.

S druge strane, svedoci smo da što se tiče njih dole na Kosovu da ti ljudi koji to rade oni će proći na najgori način zato što je to negativno prvo za njih, zato što to nije dobro ni za njih, a pogotovo nije dobro za naše ljude koji žive dole na Kosovu i Metohiji.

Izgradnjom dela ovog autoputa od Niša prema Merdaru, a kasnije i dalje prema Prištini, to će biti odlična stvar zato ćemo imati mogućnost da se dođe do Niša, da se radi brži promet i saobraćaj robe, da se obezbedi više sredstava za upošljavanje ljudi i normalno za sve nas to je velika stvar i velika mogućnost da ljudi koji žive u tom delu Toplice, da ti ljudi sutra imaju mogućnost da plasiraju svoju robu, svoje poljoprivredne proizvode. Svedoci smo da tamo kvalitetna i što se tiče, stočarstva i ovčarstva i voćarstva…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Miletiću.)

Mislim da je dobro. Svi ovi sporazumi treba da se prihvate, da se usaglasimo svi zajedno, jer ovo su rešenja za bolju budućnost naših ljudi, za bolju budućnost naše dece i dece naše dece.

Još jednom, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i član poslaničkog kluba Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka, glasati za set svih ovih sporazuma, zato što su to odlični sporazumi i zato što je to potrebno da uradimo.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o predlozima zakona za koje slobodno mogu reći da su pokazatelji odgovorne politike Vlade Republike Srbije.

Kao što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, ali i od strane ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa, danas na dnevnom redu imamo pet predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, jedan Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora i jedan Predlog zakona o davanju garancije.

Od onog momenta kada je 2012. godine SNS preuzela vlast, zahvaljujući ogromnoj podršci građana Srbije, naši predstavnici u Vladi, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, bore se sa svim problemima koje su ostavile demokrate. Naravno, mislim na demokrate koje danas tuku i vređaju žene, mislim na demokrate koji prete maloletnoj deci, na demokrate koji uništavaju javna dobra.

Do 2012. godine su vladale one demokrate koje su nam u predizbornim kampanjama govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, a kad prođu izbori, u praksi su nam pokazivali kako uništiti sve regione u Srbiji.

Do 2012. godine su vladale demokrate koje su danas obojene u nekakav Savez za Srbiju, koji se bore danas navodno za slobodu medija, a u isto vreme blokiraju rad pojedinih medija koji im se ne dopadaju.

Radio-televizija Srbije, čini mi se da je bila odlična televizija kada je gospodin Dragan Đilas zgrtao milione tako što je trgovao sekundama, a sada kada taj isti RTS izveštava o posetama svih svetskih zvaničnika, kada izveštava o izgradnji autoputeva, o izgradnji kliničkih centara, o izgradnji škole itd, sad taj RTS nije dobra televizija.

Nisu Srbiju razorili ni građanski ratovi iz devedesetih godina, ni sankcije, ni hiperinflacije, koliko su Srbiju razorile demokrate do 2012. godine, koji su, ponavljam još jednom, sada obojeni u nekakav Savez za Srbiju.

Znate, zaista je teško objasniti maloletnoj deci kada prođemo pored skupa od tridesetak cirkuzanata sa transparentom „Vučić ili demokratija“, teško je objasniti šta je demokratija. Pa, čak i ta maloletna deca koja nemaju biračka prava biraju Vučića.

Zamislite prepadnute dece u tih tridesetak cirkuzanata kako bi odgovorila u školi na pitanje od strane svojih nastavnika, učitelja ili u vrtiću od strana svojih vaspitača na pitanje šta je demokratija? Možemo samo pretpostaviti. Vređanje, lopovluk, privredni rast u minusu, ogroman budžetski deficit, soličenje svih onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, koji su nam pokazali kako ne treba da se vodi na makroekonomska politika, ni spoljna politika, dok je sinonim za SNS i za današnju vlast privredni rast i razvoj.

Upravo danas na dnevnom redu imamo sporazume koji se tiču unapređenju bilateralnih odnosa sa susednim zemljama, sporazume koji podrazumevaju izgradnje i železničke i drumske infrastrukture, zatim su na dnevnom redu sporazumi koji se tiču jačanju socijalne infrastrukture, imamo čak i izgradnju gasovoda u jugozapadnom delu Srbije i tako dalje.

Pre desetak dana počeli su radovi na izgradnji brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, u dužini od 77 kilometara, u nedelju, 15. decembra krenulo se sa izgradnjom Moravskog koridora, dok će sutra biti puštena u rade deonica autoputa Miloša Velikog, i to od Surčina do Obrenovca. Čak četiri sporazuma sa današnjeg dnevnog reda tiču se izgradnje putne infrastrukture. Svi sporazumi koji su na dnevnom redu odraz su ogromnog napretka Srbije.

Mi, poslanici SNS, često govorimo da nam je država do 2012. godine bila prezadužena i da se javni dug kretao do čak 78% BDP. To ne bi bilo toliko strašno da se prethodna vlast zaduživala pod povoljnim uslovima i da je prethodna vlast uzimala kredite za realizaciju infrastrukturnih projekata. Međutim, prethodna vlast se zaduživala u inostranstvu za servisiranje dugova javnih preduzeća, za isplatu penzija i plata, čak i za krečenja fasada i to su uzimali skupe kredite po kamatnim stopama od 7% i 8%.

Sa jedne strane, nikako nisu mogli da dobiju povoljne kredite zato što je kreditni rejting Srbije bio negativan, dok sa druge strane, ulagati sredstva iz kredita u servisiranje dugova javnih preduzeća i u ostale namene koje ne donose prihode u budžet Republike Srbije je zaista suludo.

Danas, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, zahvaljujući fiskalnoj disciplini, fiskalnom suficitu od 3,2% BDP u 2017. i 2018. godini, i 1% BDP za prvih deset meseci 2019. godine, zahvaljujući neprestanom jačanju svih makroekonomskih pokazatelja od strane svih međunarodnih rejting agencija, kreditni rejting Srbije je ocenjen pozitivno, a to znači da ćemo moći u narednom periodu da podižemo povoljne kredite, sa niskim kamatnim stopama za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Dok je prethodna vlast bez prestanka zaduživala državu, ostavljajući nama i našoj deci sve te nagomilane dugove, nisu se udostojili da pokušaju da servisiraju ni svoje dugove, a kamoli dugove iz devedesetih godina, one starije i da ne pominjem.

Zato danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije I Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj.

Dakle, naša Vlada, zahvaljujući strabilnim javnim finansijama servisiraće dug prema Slovačkoj Republici koji datira još iz 1991. godine. Dug bivše SFRJ prema Čehoslovačkoj Republici u ukupnom iznosu od 85.970.743 američkih dolara, trebalo je izmiriti do 31. januara 1994. godine, ali zbog svih neprilika i ekonomskih i političkih iz devedesetih godina zbog sankcija, hiperinflacija, građanskih ratova i tako dalje, ovaj dug nije izmiren. Da ne govorim o prethodnoj vlasti. Kako njihovo crno izmirivanje dugova, oni su samo gledali šta mogu da prigrabe za sebe.

Međutim, usvajanjem Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlada Republike Srbije servisiraće ukupan dug prema Slovačkoj Republici.

Nakon raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije i primenom ključa za podelu obaveza između bivših republika, Srbija je nasledila dug od 24.726.927 američkih dolara. Nakon pregovora Republike Srbije i Slovačke Republike postignut je optimalan dogovor i dogovorena je primena modifikovanog modela Pariskog kluba koji podrazumeva jednokratni otpis ukupnog duga od čak 66%, tako da je dug Republike Srbije prema Slovačkoj Republici sveden na 7.209.891 američki dolar.

Sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Izmirenjem duga naša država unaprediće bilateralnu saradnju sa Slovačkom Republikom, intenziviraće se spoljno-trgovinska razmena i imaćemo veći priliv slovačkih investicija u našoj zemlji.

Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država sa ciljem poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou primenom FATKA propisa, reč je o unapređenju odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Nakon usvajanja i stupanja na snagu ovog sporazuma naša država pridružiće se grupi od čak 110 zemalja koje intenzivno rade zajedno sa SAD na usaglašavanju poreskog zakonodavstva na međunarodnom nivou.

Naime, SAD pokrenule su FATKA propise pre desetak godina i FATKA propisi predviđaju da strane finansijske institucije učestvuju u izveštavanju i izbegavanju plaćanja poreza od strane američkih građana i američkih kompanija koji svoja finansijska sredstva drže na računima u neameričkim finansijskim institucijama.

Srpska strana će nakon usvajanja ovog sporazuma steći prava da traži podatke od SAD o svojim poreskim obveznicima.

Nepotvrđivanje sporazuma moglo bi da ugrozi postojeće potencijalne američke investicije, što svakako nije cilj Vlade Republike Srbije.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, reč je o sporazumu koji je potpisan 19. oktobra prilikom zvanične posete premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva našoj zemlji.

Ono što je važno napomenuti jeste da je Republika Srbija izmirila sva dugovanja prema Ruskoj Federaciji i na taj način smo stekli uslove za potpisivanje upravo ovog sporazuma.

Inače, Republici Srbiji je odobren državni izvozni kredit od strane Ruske Federacije u iznosu od 172.500.000 evra i to primenom fiksne kamatne stope na godišnjem nivou od 2%. Sredstva će biti korišćena za finansiranje železničkih infrastrukturnih projekata. To je, inače, 75% od ukupne vrednosti projekta. Srpska strana se obavezala da obezbedi 57.500.000 evra, što predstavlja preostalih 25%.

Kreditna sredstva su namenjena za plaćanje isporučene robe i pružanja usluga na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na železničkim deonicama i to Stara Pazova - Novi Sad, pruga Beograd - Bar, deonica Valjevo - Vrbnica, izgradnja dispečerskog centra za upravljanje vozova u našoj zemlji.

Dakle, još jedan izuzetno povoljan kredit, još tri nova infrastrukturna projekta. Znači, dobićemo brzu saobraćajnicu, brzu prugu, skratićemo vreme putovanja, povećaćemo bezbednost u saobraćaju, a time ćemo i sniziti troškove transporta.

Na početku izlaganja govorila sam kako je izgledao ravnomerni regionalni razvoj u režimu prethodne vlasti, dok ovi sporazumi o kojima danas raspravljamo pokazuju kako izgleda regionalni razvoj u režiji SNS. Dakle, u svim regionima Srbije se podjednako ulaže.

Upravo je danas na dnevnom redu i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd i Raiffeisen Banka A. d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju ni manje ni više nego razvodnog gasovoda i to na deonici Aleksandrovac -Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar - Tutin.

Kredit iznosi 20 miliona, ali to nije bitno koliko je bitno da će ovaj deo Srbije biti povezan, odnosno priključen na gasovodnu mrežu.

Kopaonik je jedna od omiljenih turističkih destinacija za sve ljubitelje ekstremnih sportova na snegu i za sve ljubitelje planinskog turizma, a kada se uzme u obzir da je Kopaonik i nacionalni park, ovaj projekat još više dobija na značaju u pogledu zaštite životne sredine.

Po mom mišljenju, jedan od možda najvažnijih sporazuma na dnevnom redu je predlog zakona o kojem danas raspravljamo, a tiče se finansijskog ugovora za izgradnju autoputa E-80 deonica Niš-Merdare, Prva faza.

Možda nisam dovoljno objektivna kada kažem da je ovo jedna od najbitnijih tačaka dnevnog reda, s obzirom da dolazim iz Toplice, ali ono što je sigurno bitno jeste da sam živi svedok kako je prethodna vlast uništavala ovaj deo Srbije, odnosno Toplicu. Pa, demokrate su u periodu od 2003. do 2009. godine samo u Kuršumliji zatvorili tri fabrike i hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, a da ne pominjem ostale opštine Topličkog okruga, da ne pominjem Prokuplje, Žitorađu, Blace, gde su stihijski uništavali sve ono što je moglo da se uništi, gde su prezadužili javna preduzeća i lokalne samouprave. Doveli su nas u situaciju da jedno Podujevo ima više stanovnika nego čitava Toplica.

Kada u plenumu čujem od strane pojedinih kolega da izgradnja ovog autoputa nije dobra i da na taj način pomažemo Rami da pravi veliku Albaniju, zaista ostajem bez teksta. Prvo, izgradnja ove deonice autoputa od Niša do Merdara u potpunosti će promeniti ekonomsku sliku Topličkog okruga. S druge strane, ja ne znam da li kolege poslanici, koji govore da ovaj autoput ne treba graditi, znaju da se upravo u Kuršumliji nalazi prva zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, Manastir Svetog Nikole, koji je izgrađen u drugoj polovini 12. veka, a upravo će tu, pored Kuršumlije proći autoput? Zar treba onemogućiti đacima i građanima Srbije da se upoznaju sa našim kulturno-istorijskim nasleđem? Zar treba zanemariti preko sto prehrambenih proizvođača koji svoje proizvode upravo izvoze na tržištu Albanije? Pa, naravno da ne treba.

Ova deonica sada magistralnog puta Niš – Merdare je preopterećena. Izgradnjom ovog autoputa sva vozila biće preusmerena na autoput, a to znači da, s jedne strane, u budžetu će se slivati sredstva po osnovu putarine, a dok, s druge strane, imaćemo novih investitora u Toplici, koji upravo nisu hteli da ulažu u Toplici zato što su nam zamerali udaljenost autoputa od čak preko 70 kilometara.

Volela bih da svi ti što tvrde da ovaj autoput nije dobar, da dođu u Toplicu i da to kažu Topličanima. Ja zaista ne bih to preporučila zato što građanima Toplice izgradnja autoputa uliva nadu. S jedne strane, osećaju da država misli na njih, dok s druge strane upravo izgradnja ovog autoputa pomoći će svim mladim ljudima da realizuju svoje preduzetničke ideje i kada je u pitanju turizam i kada je u pitanju voćarstvo, vinogradarstvo, prerađivačka industrija itd. Da ne pominjem koliko života će biti spašeno skraćenjem vremena putovanja do najbližeg kliničkog centra, a to je KC u Nišu.

U ime svih Topličana želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću zašto su upravo se odlučili na izgradnju ovog autoputa, to jest deonice Niš - Merdare.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, cilj Sporazuma je unapređenje bezbednosti u prometu roba, jednostavnija carinska procedura, carinske olakšice, otklanjanje barijera u međusobnoj trgovini između Republike Srbije i Severne Makedonije.

Ovaj Sporazum je još jedan dokaz u nizu da Vlada Republike Srbije radi na unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susednim zemljama. On će uticati na snižavanje cena naših izvoznih proizvoda, tako da će naši proizvodi biti cenovno konkurentni, dok ćemo dobiti uvozne proizvode po nižim cenama, a to je dobro za krajnje potrošače.

Poslednja tačka današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju investicija i konsultanskih usluga u cilju unapređenja socijalne infrastrukture u jedinicama lokalnih samouprava koje su pogođene migrantskom krizom. Ukupna vrednost projekta je 20,8 miliona evra, pri čemu 11,9 miliona evra je donacija Nemačke razvojne banke, dok se Vlada Republike Srbije obavezala da će obezbediti 8,9 miliona evra. Ovim sredstvima biće finansirano 25 infrastrukturnih projekata u opštinama pogođenim migrantskom krizom i u opštinama naseljenim Romima.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, danas smo mogli da čujemo šta sve može da se izgradi za mnogo manje od 26 miliona evra, koliko je Dragan Đilas prijavio imovinu samo u nekretninama, koju je stekao kao ministar bez portfelja, zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, očigledno za sopstvene investicije, koje je Dragan Đilas stekao kao gradonačelnik Beograda, koji je zadužio grad Beograd za milijardu i 400 hiljada evra i koju je Dragan Đilas stekao kao direktor Narodne kancelarije predsednika Republike u periodu 2004-2007. godine, kada je u Srbiji otpušteno preko 400 hiljada ljudi.

Dok se Savez za Srbiju raspada, dok omladina napušta DS, naša zemlja se razvija i menja se svakoga dana i zato će poslanička grupa SNS podržati sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.