Dame i gospodo narodni poslanici, unapred treba da znamo da će posle izbora verovatno vladajuća većina biti optužena za krađu. To je omiljeni običaj u Srbiji, da oni koji izgube izbore obično kažu da su pokradeni.

Ja očekujem da Janko Veselinović bude surovo pokraden na izborima i da to, kao što je i navikao već, prikaže. Inače, Janko Veselinović je poznat i kao učesnik izbora u Hrvatskoj. To gospodin Martinović zna. Dakle, on je u vreme dok su vladali ovi žuti žohari, on je birače poreklom iz Hrvatske prevozio autobusima da učestvuju na izborima, posebno lokalnim izborima, u Hrvatskoj. I onda, gle čuda, neposredno pred biračka mesta, u autobus su ulazili njegovi prijatelji iz HDZ i obično se naređivalo Srbima da glasaju za HDZ, da glasaju sami protiv sebe.

Dakle, za očekivati je da takva jedna osoba, a ima ih tamo više, on je u odnosu na Boška Ljotića bezazlen slučaj, optuži vladajuću većinu ili onog ko pobedi na izborima. Jer, u izbore svi ulaze sa jedne crte, niko ne ulazi kao vlast. Za očekivati je da Boško Ljotić Žutić optuži one koji su pobedili na izborima da su ga surovo pokrali, te da je on na određen način pobedio na izborima.

Posebno je opasno, po meni, pravo koje smo dozvolili, da birač može da pogleda i da izvrši uvid u birački spisak, odnosno da proveri da li je on glasao na tom i tom biračkom mestu. Svako od nas može da slaže. Moguće je…

(Vojislav Šešelj: Ode ti Marko.)

Neka Marka. Možda je otišao do Sabora.

Dakle, svako od nas može da proveri, ali može i da slaže. Dakle, moguće je da određeni broj opozicionih birača ili birača koji su izgubili izbore dobiju zadatak od nosioca izbornih lista i od svojih izbornih štabova da dođu na biračka mesta, pogledaju, izađu napolje i kažu - oni nisu glasali, ali se neko umesto njih potpisao u birački spisak.

To će biti jedna velika opasnost i moja je obaveza da na to upozorim, obzirom da na poslednjim dogovorima u okviru Narodne skupštine, da smo mi skrenuli pažnju na ovu mogućnost i ajde da se nadamo da se neće desiti, ali poznajući ove koji imaju veoma nizak rejting u narodu, nije za ne očekivati da se ne posluže i takvom vrstom dezinformacija, odnosno takvom vrstom laži.

Mediji su dobri kada lepo pišu o meni. Onda su nezavisni, dobri, pošteni, objektivni. Ako pišu lepo o meni i o mojoj partiji. Ukoliko mediji štampani i elektronski ne pišu i ne izveštavaju lepo o meni, onda su to profašistički kontrolisani, vladini, ne znam čiji mediji, to zavisi iz ugla koji se posmatra.

Ako mislim da nije lepo ono što su napisali o meni, onda to nisu nikakvi mediji, onda su to mediji Vučićevi, ne znam čiji, ali ako pišu lepo kao „Danas“, onda su to mediji koji su nezavisni, slobodni i objektivni, iako to nisu.

Dakle, „NIN“, za koji smo se već uverili na kojim način je na svojim naslovnim stranicama predstavljao mnoge političare, a posebno predsednika Republike, za njih je objektivan, itd.

Mi građane ne možemo naterati da čitaju „Danas“. Nadam se da to Nadzorni odbor neće ni činiti. Ne možemo ih nikako naterati, pušku da upremo u većinu građana, oni će odbiti da čitaju „Danas“, odbiće da čitaju „Vreme“, odbiće da čitaju „Nedeljnik“, mnogi od njih će odbiti da čitaju „Blic“, mnogi od njih će odbiti da čitaju „ NIN“. Dakle, neće ni pod kojim razlogom građani želeti to da čitaju.

Opozicija očekuje, odnosno onaj jedan deo opozicije koji bojkotuje Narodnu skupštinu, a ne bojkotuje platu, oni na određeni način očekuju da mi narod prisilimo da to čita, oni očekuju da prisilimo narod da gledaju „N1“ televiziju, „Nova S“ televiziju, ali pošto to narod ne gleda, pošto to narod ne čita, onda su to objektivni mediji, a oni mediji koji se najviše gledaju, po njima, nisu dovoljno objektivni.

Verujem da oni misle da mi treba, na kraju i sam narod, da nateramo da glasa za Boška ljotića žutića, za ekipu okupljenu oko njega, ja to zovem za ekipu okupljenu, za koaliciju okupljenu oko velikog Janka Veselinovića, međutim, to nije moguće.

Dakle, sve što smo radili u prethodnom periodu će biti uzaludan posao zato što oni koji uopšte nisu razgovarali ni dogovarali kažu da ti dogovori nisu valjano ispoštovani, iako oni u tim dogovorima sami učestvovali nisu.

Mi smo bili protiv toga da strani mediji učestvuju u izbornoj kampanji. Vi svakako znate da je moćna Amerika, SAD, koje da Kolumbo nije otkrio, svet bi bio bogatiji za jedan kontinent manje, ta Amerika se na određen način žalila da su Rusi preko interneta i ne znam kako već, uticali na izbornu kampanju SAD.

Mi imamo ovde dve strane televizije koje nisu registrovane u Srbiji. Radi se o medijima koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu, koji 24 sata emituju program protiv stranaka koje su patriotski raspoložene, da ne kažem protiv vladajućih stranaka, već protiv stranka koje su na određen način patriotski orjentisane prema državi Srbiji. Dvadeset i četiri sata se emituje program protiv tih stranaka i protiv političara koji te stranke vode.

Po meni nije dozvoljeno, i ne bi trebali da dozvolimo, da strane televizije učestvuju u izbornoj kampanji, što propagandnim porukama, što emisijama. Na takav način strane države, a recimo „N1“ se hvali da je vezana sa „Si-En-Enom“, dakle, sa američkim medijem, registrovana u Luksemburgu, navodno program emituje iz Slovenije.

Dakle, nije dozvoljeno, niti bi bilo koja država dozvolila da im se neke strane države putem elektronskih medija koji su, gle čuda, poređani na kablovici na program jedan i dva, na takav grub način mešaju u izbornu kampanju i time utiču na izbornu volju birača koji treba da učestvuju na izborima i odluče ko će biti vlast.

One koji bojkotuju izbore da upozorim – vlast ne bira samo onaj ko glasa, vlast na određen način bira i onaj ko ne glasa. Dakle, onaj ko ne iskoristi svoje biračko pravo, na nagovor ili samostalno, on je na određeni način učestvovao na raspored političkih stranaka, uticao je na cenzus, uticao je i na raspored unutar političkih snaga izbornih lista koje su prešle taj cenzus i zato je moja preporuka građanima da ipak iskoriste svoje pravo, bez obzira na nagovor ovih stranaka.

Nije normalno, to stranke onog dela opozicije treba da znaju, da pustimo strani faktor da se preko televizija registrovanih u inostranstvu, na tako grub način mešaju u naše izbore. Međutim, ima crnogorska izreka – sve što guzici godi, obrazu ne smeta.

(Vojislav Šešelj: Kako kažu?)

Sve što stražnjici godi, obrazu ne smeta.

Deo opozicionih stranaka se upravo tako ponaša.

Dakle, ukoliko im odgovara da se slikaju 24 sata na te dve televizije, onda nema nikakvih problema, onda su to objektivne, nezavisne, ne znam kakve televizije, na koje treba da se sve druge televizije ugledaju zato što 24 sata imate Bakića, Teodorovića, Georgijeva, CINS, KRIK, više ne znam kako se sve zovu, navodne agencije za obaveštavanje i informacije, bolje reći za dezinformacije.

Dakle, radi se o medijima koji imaju na određen način, ja bih se usudio reći, antidržavnu politiku, koje svoje informacije kreiraju kroz razne portale, kroz nevladine organizacije, posebno tipa udruženja. Ja to često zovem antivladine organizacije, od kojih su neke poput CRTE pokušale da kreiraju izborna pravila, odnosno pred ovu izbornu kampanju.

Kako CRTA može da bude objektivna kad je njen predstavnik, glavni čovek jurišao na zgradu Predsedništva zajedno sa Đilasom i Jeremićem i ostalim opozicionim prvacima? Dakle, ne radi se o objektivnim nevladinim organizacijama i njihovim predstavnicima, radi se, pre svega, o drugopozicima, dakle, radi se o rezervnom sastavu biračkog tela DS i njihovih satelita.

Mislim da, takođe, treba povesti računa, što smo mi tražili, da je zabranjeno kupovati dugove stranke. Naši mediji naravno neće o tome obaveštavati, posebno ovi koji su naklonjeni opoziciji. Krađa glasova je moguća i posle izbora. Dakle, uglavnom se priča o krađi glasova koja će se možda desiti za glas, dva na nekom biračkom mestu, u nekim izborima koji će se desiti ili koji su se ranije dešavali. Niko ne govori o krađama koje se dešavaju posle izbora.

Ja vas pitam, koliko puta je glasove pokrala Marinika Tepić? Koliko puta je ta čestita Marinika pokrala glasove? Ukoliko je neko glasao za izbornu listu Čanak, Čeda, Boris Tadić, taj je glasao da ta izborna lista ima odgovarajući broj mandata. Onda neko sa te liste uzme 15 hiljada glasova i pređe kod Jankovića, od Jankovića pređe kod Živkovića, od Živkovića pređe kod Đilasa i počne da šeta 15 hiljada birača koji nikada nisu glasali za stranku koja nije bila ni registrovana pred izbore 2016. godine, to je stranka Dragana Đilasa. Ta gospođa na određen način ukrala, ne samo ona, već poslanici te poslaničke grupe iz njegove stranke, svako od njih je ukrao 15 hiljada glasova posle izbora. Lepo spakovao 15 hiljada glasova, pa ih prošetao od Čanka, Čede i Borisa do Jankovića, od Jankovića do Živkovića, od Živkovića prema Draganu Đilasu.

Mi smo predložili da svako ko želi da promeni stranku posle izbora, da mora da overi kod notara 15 hiljada potpisa birača, koji bi navodno glasali za takvu vrstu prelaska i na takav način legitimišu da i dalje imaju, kod te druge stranke, da imaju 15 hiljada glasova. Ta izborna krađa je veoma ozbiljna, s obzirom da ljudi koji imaju novac mogu da kupe na takav način celu Skupštinu. Dakle, neko dođe u nekom odnosu, recimo, 140 prema 110 narodnih poslanika, neko dođe kupi na takav način 20 Marinika, ili ne znam kako se ti poslanici Đilasove, izgleda da ih je sramota da dođu ovde, ne znam ni kako se svi zovu, uzmu glasove lepo posle izbora, ponesu sa sobom, pređu u drugu stranku i promeni se izborna volja birača. Kažu – mi smo lepo upakovali 300 hiljada glasova, to što ste vi glasali, nebitno je, bitno je da su izbori održani, ali ko je pobedio odlučiće novac, mi ćemo da kupimo 20 narodnih poslanika, formiramo Vladu i na takav način prevarimo sve one koji su na izborima glasali.

Dakle, tražili smo i da se ne mogu kupovati dugovi stranke. Već imamo u praksi da su Đilas i ekipa na određeni način kupili DS, jer su kupili dugove stranke. Kupovinom dugova stranke oni postaju nedozvoljeni donatori.

Dakle, kada imate predizbore, donacije za izbornu kampanju, te donacije su pod kontrolom Agencije za borbu protiv korupcije i ne mogu preći određenu visinu, ali ukoliko vi potrošite više novca namerno i kupite dugove kao pravno ili fizičko lice posle izbora, vi na određeni način postajete nedozvoljeni donator, a pri tome kupujete politički uticaj na tu stranku, kamaćujete, perete pare i sve ono što se dešava za Dragana Đilasa.

Mislim da to treba sprečiti, jel to nanosi štetu ne samo izbornoj volji birača već nanosi štetu političkim procesima u zemlji, jer se uvek mogu naći ljudi koji su bogati, koji mogu finansirati kampanju nedozvoljeno i posle izbora kupiti dugove te stranke i pri tome legalizovati tu svoju donaciju na nedozvoljen način.

To je sve ono, otprilike, naravno, i stranke nacionalnih manjina. Vi ćete na narednim izborima imati nekoliko desetina izbornih lista, lažnih nacionalnih manjina poput Đorđeta Vukadinovića, Đorđeta Vlaha, gde će ljudi krasti nacionalni identitet nacionalnih manjina ne bi li se prošvercovali kroz izborni prag. To je veoma opasno zato što se na takav način krađom nacionalnog identiteta nacionalnih manjina sprečavaju nacionalne manjine na određen način da realizuju svoj interes na izborima, da budu predstavljeno. Posebno je to opasno kod malobrojnih nacionalnih manjina, gde oni jedva mogu da osvoje mandat ili dva i te malobrojne nacionalne manjine su najčešće registrovane u registru poput, recimo, vlaške nacionalne manjine. Ona ima, čini mi se, naspram broja stanovnika odnosno pripadnika, ima najveći broj političkih stranaka. Imate, ne znam koliko, ruskih stranaka. Dakle, to je veoma opasno i za nacionalnu manjinu koju oni pokušavaju da predstave na lažan način, jer se obično radi o pripadnicima većine, odnosno o pripadnicima srpskog naroda koji na takav način kao Đorđe Vukadinović krađom nacionalnog identiteta pokušavaju da se domognu Skupštine, što je loše za njih a i za nacionalnu manjinu koju lažno predstavljaju.

Bilo kako bilo, mi nismo niti delili nacionalne frekvencije, nismo delili nacionalne frekvencije, nismo mi u RTS-u postavljali urednike i direktore, dakle celo upravljačko rukovodstvo u RTS-u, iz vremena žutih, ovi koji bojkotuju pa im blokiraju RTS. Dakle, to je njihovo rukovodstvo sa kojima je Đilas sklapao poslove. Nismo upadali sa dugim cevima u BK. Nismo zabranjivali ni jedne novine. Nismo mi pritvarali Raju Rodića, vlasnika „Kurira“ i „Glasa javnosti“. Dakle, sve su to radili oni koji se danas žale na medijsku sliku i nemojte biti sigurni posle izbora, bez obzira kakvi su uslovi, da neće govoriti kako izbori nisu bili legalni i legitimni.

Ja verujem da svi mi koji smo ovde ćemo izaći pod njihovim uslovima na izbore po ko zna koji put. Oni po svojim uslovima neće izaći bez obzira koliko im mi popuštali i popravljali te njihove uslove. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, još samo šest dana deli nas od punih 19 godina kako je poslednji put formiran Nadzorni odbor i poslednji put se, otprilike, za jedno šest dana pre 19 godina oglasilo članstvo tog Nadzornog odbora.

Formiranje Nadzornog odbora deo je dogovora koji je postignut tokom međustranačkog dijaloga, ne samo sa evroparlamentarcima već i na početku tog samog procesa kada se razgovaralo na Fakultetu političkih nauka.

Naime, to je jedna od prvih preporuka koju je ova parlamentarna većina usvojila, a koju je dao civilni sektor. Bez obzira na to što je Nadzorni odbor savetodavnog karaktera, važno je da objasnimo građanima da znaju šta mogu da očekuju od tog tela. Dakle, Nadzorni odbor je savetodavnog karaktera, ali je njegovo uspostavljanje važno upravo zbog onoga što su naglasili i prethodni govornici da bi adekvatno pratili predizborne aktivnosti i nepravilnosti, kontrolisali medije i način na koji informišu građane o izbornoj kampanji. Kontrolišu, dakle, ravnopravne uslove za predstavljanje kandidata i nosilaca lista, štite moralni integritet kandidata i upozoravaju na postupke kojima se ugrožava izborna kampanja.

Nadležni odbor nema ovlašćenje da kažnjava i sankcioniše one koji ne poštuju izborna pravila kada su mediji u pitanju, ali zato može da podnese inicijativu za pokretanje postupaka pred državnim organima za učesnike koji pozivaju na nasilje i šire nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu vrstu diskriminacije.

Dakle, kao što rekoh, formiranje Nadzornog odbora, deo je dogovora i jedna od preporuka civilnog sektora koju je parlamentarna većina usvojila još na početku međustranačkih razgovora, zato što smatramo da je važno da se uradi monitoring medija i da se i na taj način utvrdi da li je ravnopravnost učesnika u izbornom procesu bila poštovana.

Dozvolite mi sada da, više zbog građana, jer znam da se kolege u parlamentu sećaj tog perioda od pre 19 godina, tačnije tog perioda u kom nismo formirali nadzorni odbor.

Treba reći, istini za volju, da je i pre tri godine formiranje Nadzornog odbora tražilo Regulatorno telo za elektronske medije, međutim zainteresovanost da se to telo formira nisu pokazale stranke u parlamentu, naročito stranke opozicije koje su i tada tražile obezbeđivanje fer izbornih uslova, osim jedne, dakle, nije bilo zainteresovanih stranaka da se to telo zaista i formira.

Mnogo godina pre toga bilo je zahteva da se Nadzorni odbor formira, ali kao ni pre tri godine nije bilo čak ni trunke spremnosti da se to uradi iako je to obaveza koja proističe iz Zakona o izboru narodnih poslanika. Gospodin Šešelj je to lepo rekao, u članu 100. jasno su predviđene i nadležnosti i svi poslovi kojima se Nadzorni odbor bavi.

Samo ću podsetiti da je na primer 2008. godine RIK tražila od Vlade i Skupštine da se formira nadzorni odbor, ali to, kao što svi dobro znamo, nije tada učinjeno. Zahtev je tada zakasnio jer je parlament već bio raspušten. Dve godine pre toga RIK takođe je uoči parlamentarnih izbora novembra 2006. godine i januarskih 2007. godine tražilo od Vlade da preduzme hitne mere na formiranju Nadzornog odbora. Vlada je najavila da će uraditi svoj deo posla, međutim, od toga posla ništa nije bilo.

U to vreme je i Transparentnost Srbija tražilo od Skupštine Srbije da se formira Nadzorni odbor. Transparentnost Srbija je jedana od organizacija civilnog društva koja je aktivno učestvovala u međustranačkom dijalogu i na FPN i uz posredovanje evroparlamentaraca. Dakle, u vreme kada je Transparentnost Srbija tražila od Skupštine Srbije da se formira Nadzorni odbor odgovoreno im je tada od tadašnje vladajuće većine da je doneto mnogo propisa i da imamo i Agenciju za borbu protiv korupcije i da imamo RRA, to je nekada bio naziv za REM, sa nadležnostima koje se već bave pitanjima kojima bi se bavio i Nadzorni odbor, pa tako on nije bio ni formiran.

Bilo je raznih drugih još kreativnijih objašnjenja zašto nam nije potreban Nadzorni odbor, ali jedno od suvislih, moram priznati, bilo je objašnjenje da Nadzorni odbor ne može da izriče sankcije i da je njegova uloga savetodavna. To sam već maločas objasnila, ali bez obzira na to, formiranje Nadzornog odbora je zakonska kategorija. Dakle, u skladu sa zakonom da se pred svake izbore formira Nadzorni odbor.

I, evo, svidelo se to nekome ili ne, posle 19 godina, ova parlamentarna većina formira Nadzorni odbor baš kao što je ova parlamentarna većina 2014. godine usvojila set medijskih zakona, prvi set medijskih zakona od 2000. godine do danas koji je u potpunosti usklađen sa evropskim standardima.

Sećamo se da je i 2007. godine misija OEBS-a, još samo jedno malo podsećanje pošto mi imamo često kratko pamćenje, pa nije loše da se prisetimo koliko nismo vodili računa o poštovanju zakona koje smo sami donosili, dakle, misija OEBS-a je 2007. godine, misija koja se bavila posmatranjem izbora zamerila 2007. godine Republičkoj izbornoj komisiji što nije formiran Nadzorni odbor tokom izbora, naravno čiji je zadatak bio i tada, kao što će biti i sutra da prati predizborne aktivnosti stranaka i medija.

U prigovoru koji je tada RIK razmotrio navedeno je bilo da su izbori tada u Srbiji uspešno sprovedeni, ali je jedna od ozbiljnih zamerki OEBS-a bila to što te 2007. godine nije formiran Nadzorni odbor.

Prethodni govornici su navodili procentualno zastupljenost političkih stranaka i učesnika u izbornom procesu u pojedinim medijima. Mislim da neću oduzimati dragoceno vreme, ako bude bilo potrebe o tome ću govoriti nešto više u daljem toku rasprave, da vidimo na koji način su mediji, odnosno učesnici u izbornom procesu bili zastupljeni na pojedinim televizijskim stanicama te 2006, 2007, 2008. pa i 2012. godine.

To bi trebalo da bude samo jedan mali podsetnik na to koliko će biti važno da Nadzorni odbor i nakon narednih izbora napravi jedan takav monitoring.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno podržaće formiranje Nadzornog odbora kao i sve druge aktivnosti koje su rezultat dogovora tokom međustranačkog dijaloga sa evroparlamentarcima, a koje za cilj imaju unapređenje izbornog procesa.

Za Socijaldemokratsku partiju Srbije ovo je tek početak tog dugotrajnog procesa koji se neće završiti izborima 2020. godine, već ćemo i dalje raditi na tome da građani Srbije imaju najbolje i najnaprednije izborne uslove, kakvi važe u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, danas kada privodimo današnju raspravu kraju, odlučujemo o nekim personalnim rešenjima, o kadrovskim rešenjima koja se konkretno vezuju za Nadzorni odbor koji ima funkciju da vrši nadzor nad radom političkih stranaka, medijskih aktivnosti tokom izborne kampanje. To je u suštini jedna vrsta polako ili postepenog zaokruživanja unapređenja izbornog procesa kroz normativni deo.

Ovde imamo jedan apsurd. Apsurd da baš upravo kroz to normiranje mi radimo nešto što su trebali drugi da urade značajno ranije, ali kako to nisu uradili ili su jako loše uradili to čini ova skupštinska većina, odnosno opozicija i skupštinska većina u ovom sazivu.

Mi smo danas čuli od dela opozicije određene kritike, ne sve, ali određene kritike koje se poistovećuju sa kritikama koje nam šalju predstavnici Evropske unije i jednog dela opozicije, i to opozicije sa ulice. Ali, ovaj deo opozicije koji se nalazi ovde zajedno sa nama ima pravo da kritikuje, jer učestvuje u raspravama i dijalogu ovde sa nama gde je i mesto za dijalog, za razliku od onog drugog dela opozicije koji poruke šalje sa ulica ili ulice i ne želi da učestvuje u dijalogu o nečemu za šta je najviše odgovoran.

Zašto je odgovoran? Odgovoran je zbog toga što su upravo oni, ti kritizeri doneli zakone koje mi danas moramo da ispravljamo, koje mi moramo danas da poboljšavamo po kvalitetu i koje mi moramo danas da unapređujemo kako bi izborni proces u Srbiji bio što kvalitetniji.

Za razliku od ostalih, bez obzira sa koje se strane kritike upućuju, SPS smatra da je najbolji mehanizam zaštite od manipulacija u izbornom procesu jedan iskren i jasan odnos prema građanima Republike Srbije i borba za zaštitu njihovih interesa. To je sigurno najbolji mehanizam zaštite od svega onoga što smo čuli kao mogućnost da dođe do zloupotreba u izbornom procesu.

Šta to znači? To znači da se program stranaka pred građanima mora predstaviti potpuno jasno i transparentno, da se u tom programu prepoznaje sve ono što podrazumeva interes građana, prevashodno, interes za bolji život, za ono što se smatra elementarnom pristojnošću kada je u pitanju ne samo egzistencija već sve potrebe koje se moraju servisirati prema građanima od strane vlasti.

Na taj način će građani imati puno pravo da izvrše izbor između destrukcije i nasilja koji mogu i da vide i prepoznaju na ulicama, u medijskim kućama, ispred Narodne skupštine Republike Srbije, na raznim mestima gde se izvode radovi u korist građana i radi boljeg života građana, a sa druge strane imaju izbor u pravcu nečega što podrazumeva rezultate rada, i ne samo rezultate rada, već nastojanje da se ti rezultati rada još više afirmišu, odnosno poboljšaju i da građani u tim rezultatima rada prepoznaju svoju korist i zadovoljenje svojih potreba.

Dakle, građanima Republike Srbije je savršeno jasno da u optiranju između ove dve opcije mogu da se opredele šta je za njih bolje, šta je za njih korisnije i na osnovu čega će moći kada izvrše taj izbor bolje da žive.

Mi u Socijalističkoj partiji Srbije smo apsolutno sigurni da će taj izbor biti pravi i Socijalistička partija Srbije se uvek borila za to da taj program koji, prevashodno, neguje borbu za socijalnu pravdu, za socijalnu jednakost pred građanima Republike Srbije, za mogućnost da građani Republike Srbije, ne samo danas već i ubuduće svakim danom, sve bolje i bolje žive i da kroz sve ono što ih očekuje u budućnosti mogu da steknu one uslove koji se inače već odavno afirmišu i koji postoje u razvijenim zemljama EU.

Zbog toga i jeste naše opredeljenje da se put ka EU nastavi, odnosno da Srbija nastavi taj put i da taj put u budućem vremenu bude što kraći, odnosno da ga što pre prođemo kako bi postali stalna članica zemalja EU i zajedno delili sve pozitivne vrednosti EU.

Na samom kraju želim da istaknem jednu činjenicu koja je po stanovištu nas u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije nesporna, a to je da danas kada govorimo o rešenjima koja se vezuju za izbor članova Nadzornog odbora, mi smo sigurni da su to dobra rešenja, da se radi o kandidatima koji imaju i lični i stručni i svaki drugi integritet, naravno i autoritet, da će upravo zbog toga što raspolažu sa takvim kapacitetom moći da iznesu teret odgovornosti, za ono što ih očekuje, a to je zadatak nadzornog odbora koji je propisan odlukom o kojoj, takođe, danas raspravljamo

S druge strane, ti isti kandidati, koje ćemo podržati, nesumnjivo imaju i obavezu da opravdaju poverenje koje im se ukazuje na taj način što ćemo, siguran sam, kompletna većina u koalicionom kapacitetu vlasti podržati ove kandidate i ukazati im poverenje da posao koji im predstoji mogu što uspešnije da izvrše.

Mi ćemo podržati ovaj predlog i poslanička grupa SPS će glasati za sve kandidate koji su predloženi za Nadzorni odbor. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, bukvalno onog dana kada je bivši režim krenuo sa besmislenim optužbama na račun sopstvene države da nema demokratskih uslova, da nema fer uslova zadržavanje izbora po najvišim standardima, bukvalnog onog dana kada su počeli sa sipanjem besomučnih laži kako već godinama, zamislite, ovde tih uslova nema, navodno, njima je rečeno - lažete samo sami sebe. Dakle, vi nesposobnjakovići, vi štetočine, samo sebe lažete i sebi dajete opravdanje unapred zašto na izbore nećete izaći, jer ste svesni da nikakve podrške nemate.

Da tu nikakve suštine nema bilo je potpuno jasno iz našeg odgovora koji je pored iznetih napomena glasio – nema tih izbornih uslova po kojima vi možete da pobedite listu koju predvodi Aleksandar Vučić. To je svima jasno, vama samima najjasnije i zbog toga nema tih izbornih uslova koje mi ne možemo da unapredimo i na sve smo zaista spremni, jer nemamo od čega da strahujemo. Jasno nam je da vas čeka samo težak poraz. To je bila prva razmena reči i mišljenja na ovu temu i pogledajte šta se dešavalo od tada do danas, dame i gospodo narodni poslanici.

Slušali smo sve i svašta, i o tome kakvi su uslovi vezano za funkcionersku kampanju i za navodne zloupotrebe javnih resursa i za navodno nepostupanje Agencije za borbu protiv korupcije, Saveta regulatornog tela za elektronske medije. O svemu i svačemu smo slušali, pa između ostalog i ovom Nadzornom odboru za koji smo mi rekli nikakav problem nije. Biće uspostavljen, evo, prvi put u poslednjih 20 godina, da vidite da nemamo od čega da strahujemo, da nemamo od čega da se ustručavamo, zbog čega da se snebivamo ni brinemo. Mi ćemo da uradimo to što vi nikada niste hteli, što nikada na pamet padalo nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, čulo se danas nekoliko puta, ali da ponovim, Nadzorni odbor o kom su pričali pripadnici bivšeg režima, sve pričajući najnotornije moguće gluposti, budalaštine o izbornim uslovima, nikada im na pamet palo nije da formiraju sami.

Imali su koliko prilika? Pa, sigurno nekoliko izbornih ciklusa i sve vreme imali su zakon, taj Nadzorni odbor, ali svaki put trudili su se da smisle odgovarajuće opravdanje zašto neće time da se bave, zašto neće da ga formiraju. Neko bi rekao i možda bi bio u pravu da taj Nadzorni odbor možda nije imao prevelike moći i da je bio formiran svaki put, ne bi mogao da kažnjava, pa je pitanje koliko bi mogao da reguliše odnose tokom izborne kampanje, ali ne može niko da kaže da nisu najbedniji mogući licemeri oni koji ga nijednom nisu formirali, a onda su se našli pametni da nekoliko godina unazad počnu na sva usta da viču - ne može da se održi nijedan izborni ciklus bez Nadzornog odbora, a da bude demokratski. Neće da priznaju, kažu, rezultate tih izbora ako budu održani bez Nadzornog odbora, jer to nije u duhu sa odgovarajućim evropskim standardima.

Nijedan jedini put, još jednom, taj odbor formirali nisu. Kako su se odnosili prema tom pitanju, dobro je što smo se podsetili danas. Govorile su o tome neke kolege.

Između ostalog, nekoliko godina unazad, bilo je to, čini mi se, 2007. godine, na direktan poziv čuvenog sektora nevladinih organizacija, u vreme kada je DS sa svojim kooperantima, sa svojim zavisnim preduzećima činila većinu, nevladine organizacije obrate se njima sa apelom da se formira Nadzorni odbor i ovi im najzvaničnije moguće kažu - nema nikakve potrebe za tim, jer mi sada imamo Agenciju za borbu protiv korupcije, mi sada imamo RRA i oni se vode najvišim mogućim standardima i oni regulišu ta pitanja, taj Nadzorni odbor je potpuno prevaziđena stvar. To bude, kad beše, gospođo Vacić, 2007. ili 2008. godine. Ne prođe mnogo godina od tada i isti ti počnu da se naveliko okupljaju i kažu… Pročitaću vam šta su govorili 2016. godine: „Zahteva se formiranje Nadzornog odbora, u skladu sa zakonom, jer je to garancija za obezbeđivanje uslova za poštene izbore“.

Godine 2016. uoči tadašnjih parlamentarnih izbora, a iz par razloga je važno da se na te izbore vratimo i da se podsetimo kako su stvari izgledale tada, formiraju oni nekakvu komisiju svojih stranaka, tako su to tada krstili, za obezbeđivanje uslova za poštene izbore i okupe se – Nova stranka, to je Zoran Živković, Demokratska stranka, Pokret za preokret, to vam je Janko Veselinović, gospodine Rističeviću, Zajedno za Srbiju, to je ovaj Zelenović što je opet proglašen krivim od strane suda za utaju sredstava u vrednosti od pet miliona evra, Dušana Petrović Zelenović, tako je, Demokratska Stranka Srbije, Pokret „Dosta je bilo“, Radulović, ne znam da li još uvek mrda, SDA Sandžaka, Dveri, i oni su bili tamo, Nova srpska politička misao, to je Đorđe Vukadinović. Svi su se oni lepo okupili tada zajedno i na svojim kružocima slali saopštenja poput ovoga.

Pogledajte, ovo je članak od 08. februara 2016. godine. Kaže naslov: „Opozicija za izbore traži Nadzorni odbor“. Evo, ovo sad svako može da pronađe od svoje kuće ili sa svog telefona i da vidi da su se svi ovi koje sam pročitao se okupljali tada i pričali – neophodno je da se formira Nadzorni odbor, bez njega nema demokratskih izbor i pride još dodali da pozivaju da se ne koriste državni resursi u predizborne svrhe, pride još dodali da se zalažu za izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i na sve to Đorđe Vukadinović u zaključku kaže – vlasti bi odgovaralo da izađu u susret nekom od ovih zahteva, bar nekom, jer tako bi skinula svaku senku sumnje u moguću neregularnost izbora.

E, sada, vidite, ovih dana mi ne samo da završismo posao oko nekoliko od ovih stvari. Ne neke, nego sve ove koje sam pomenuo. Usvojismo ovde izmene i dopune različitih zakona kojima su regulisani i odgovarajuće finansiranje političkih aktivnosti i pitanje korišćenja državnih resursa u predizborne svrhe, a danas se bavimo i nadzornim odborom. Pa, valjda po rečima Đorđa Vukadinovića mi smo otklonili sve sumnje u regularnost izbornog procesa.

Naravno, svi znaju u ovoj zemlji da reč tih ljudi ne vredi ništa i da ovo danas oni sami ne priznaju da se ikada desilo, da danas oni uopšte ne drže do ovih stvari koje su izgovorili, jer zašto bi držali danas, kada nisu držali do ovih reči ni mesec dna nakon što su ovo kazali?

Mesec dana nakon što su ovo kazali bio je javni poziv da se formira Nadzorni odbor. Još tada za taj izborni ciklus, i hvala onima koji su na to podsetili, predsednica Skupštine Maja Gojković kaže – nema nikakvih problema, želite taj Nadzorni odbor, evo, dajte odmah zvanično šta su vaši predlozi.

Jedan tekst koji je izašao malo nakon ovog datuma kaže – do tog datuma niko nije dao svoj predlog. Ovi što su to tražili i na sva usta najavljivali da će dostaviti svoje predloge, čak je i DS najavila da će njihov kandidat biti Vesna Pešić za člana ovog Nadzornog odbora, zapamtite ovo ime, vratićemo se i na njega uskoro, nisu predložili nikog. Kažu neki, bio je posle možda jedan odgovor ukupno, možda dva, od kojih je jedan bio gospodin Marković Palma, koji je u odgovoru, prosto, rekao da nije zainteresovan i to je sve. Ali, to je njihov odnos prema onome što su tražili sami.

Što nikada nisu našli za shodno da formiraju u svoje vreme.? Pošto tada nisu za to marili, a što bi marili par godina kasnije? Da li je zbog toga izborni ciklus bio nedemokratski? Pa, sudeći po ponašanju tih ljudi, nešto ne bih rekao. Izađoše od ovih pročitanih svi na izbore. Neki su prošli bolje, neki lošije, ali svi izađoše na izbore. Pazite, sada, niko od njih nije imao ni najmanji problem da onog momenta kada je zaključio – aha, eto mene u mandatu, da uzme lepo, prijavi se ovde za poslaničku platu, jer su se gadili izbora bez nadzornog odbora, pričali su da će osetiti tu vrstu gađenja, bogami, prema poslaničkoj plati ne osetiše nikakvo gađenje, kao ni prema mogućnosti da uzimaju novac za naplatu putnih troškova, kao ni prema mogućnosti da brže – bolje uđu u razne skupštinske delegacije, da lepo putuju, kao ni prema mogućnosti da dobiju stan koji se plaća iz budžeta Narodne skupštine, poput Boška Obradovića. Sve su to lepo uzeli i zaboravili na priču o nadzornom odboru i bilo kakvim neregularnostima.

Čak i oni koji nisu na tim izborima prošli kako su očekivali, čak i oni su se složili da je tu bilo, pa izgleda, apsolutno sve u najboljem mogućem redu.

Borko Stefanović, tada još Borisav Stefanović, toliko je želeo na izbore 2016. godine, da je čovek ime promenio, promenio lične podatke samo da bi na te izbore izašao.

(Vojislav Šešelj: I pol promenio.)

Šta je još usput promenio ne znam, ali za ovo je utvrđeno da je promenio.

Završio je sa 0,94% osvojenih glasova, bio je strašno tužan i deprimiran. Rekao je da se možda više nikad neće podići sa poda kako je težak poraz preživeo, pitanje čak i da li je preživeo, ali njegove reči nakon 2016. godine osvojenih 0,95% glasova, glase ovako – ovi rezultati, misli na rezultate izbora iz 2016. godine, su realnost Srbije. E, danas nam je taj Borko Stefanović, koji je toliko želeo da izađe na te izbore, izašao na njih, ali je toliko želeo da je čak bio spreman i ime da promeni.

Drugi čovek u stranci Dragana Đilasa, drugi među najglasnijima koji kažu – nema slobode izbora godinama unazad. Evo, sedam ili osam godina unazad već nema slobodnih izbora. Pa, izgleda da se nešto promenilo. Neko je presaldumio u glavi. On je čovek 2016. godine mislio da su ti izbori ne samo regularni potpuno, nego su i oličenje realnosti Srbije.

Danas, kaže 2016. godine ništa valjalo nije. Taj čovek naravno, kao i Dragan Đilas i ostali iz te njegove stranke, ne znam ni kako se to tačno zove, mislim da je kolega Marković to ispravno nazvao strankom „slobode i prade“. Kažu da 2016. godine izbori nisu bili slobodni. Međutim, zbog toga što oni to tako misle ne odriče se niko od ovih poslanika koje su u međuvremenu kupili, ni od plate, ni od putnih troškova, a vala ni od stana koji plaća Skupština.

Nešto nisam primetio da je Marinika Tepić iz revolta uzela i pronašla drugi izvor finansiranja. Svi oni i dalje lepo dolaze na blagajnu redovno.

(Vojislav Šešelj: Čobanov.)

Čobanov, jel tako? Znam da se predstavlja kao Tepić, ne znam kako je stvarno.

U svakom slučaju, što važi za nju isto važi i za Boška Obradovića i njegove Dveri i za ove iz DS i za ovog iz nove srpske političke misli ili ovog „preokrenutog“. Ne on u stvari više nije u ovoj Skupštini, da li je tako? Dakle, sve ove što sam pročitao da su zamerali na regularnostima unapred, a zbog nadzornog odbora za sve važi isto. Svi oni su i dalje verni blagajni, i u tom smislu nemaju ništa da kažu kao zamerku na račun regularnosti, ali eto, prosipaju pamet naknadno. I ne bi to bilo toliko tragično da to, dame i gospodo, ne rade i danas.

Dakle, danas, 2019. godina, popeše se na glavu i Bogu i narodu pričom o nekih svojih šest zahteva i 42 preporuke koje pošto-poto moraju da budu ispunjene, inače bez toga izbori ne vrede pet para.

I, kad uzmete da pogledate šta su ti njihovi zahtevi na strani 4. pod naslovom „Nadzorni odbor“ oni traže, pazite sada, oni traže formiranje Nadzornog odbora, kao van upravnog tela za nadzor i ponašanje itd, prema odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika.

Dakle, opet traže Nadzorni odbor i opet kažu - bez tog Nadzornog odbora nema demokratije i fer izbora. I šta se dešava? Evo, nas na sednici na kojoj mi odlučujemo o tome ko će biti članovi Nadzornog odbora.

Ne samo da smo bili ozbiljni kad smo rekli nikakav problem sa tim nemamo. Nemamo mi čega da se plašimo kad ste vi u pitanjum neradnici jedni. Započećemo proceduru, biće svako u prilici da da predlog, izabraće Narodna skupština te ljude na vreme. Čak smo i rekli, ako vas zanima kada, pre Nove godine, 19. decembar, gospodine Atlagiću, Gospodnje 2019. godine, opet je dan pre Nikoljdana, dakle, dovoljno pre Nove godine. I, kao što vidite sve se dešava baš kao što smo mi rekli, a oni nisu se udostojili čak ni svoj predlog da pošalju.

Dakle, ne samo da ih nema ovde, ne samo da jednu jedinu reč neće reći na temu Nadzornog odbora, a bio im je jedan od najvažnijih uslova na papiru barem, nego ni predlog čestiti poslali nisu. Zašto? Pa, to je svima više nego jasno.

Još jednom za one koji nisu razumeli, njima njihove vlastite reči ništa ne vrede, to pet para ne vredi. Ako nisu značile u momentu kad ih izgovaraju ili kada ih zapišu, a što bi im značile nešto danas?

Od svega ovoga što oni strpaše na ove papire, jedino što je zaista važno, to je on što se, dame i gospodo, nalazi među njihovim zahtevima pod rednim brojem jedan. Dakle, tu je suština stvari, a ovo sve ostalo, pusta dekoracija da bude više strana. Njihov zahtev pod rednim brojem jedan, dakle prioritetni zahtev je da se obaveže predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje izborne liste, da ne učestvuje na izborima. To je među zahtevima.

Među preporukama pod rednim brojem jedan, dakle najvažnija od svih preporuka, da vidimo šta je tu. Neverovatno, ista stvar. Predsednik Republike da ne učestvuje ni na koji način u izbornoj kampanji na strani bilo koje izborne liste. Prioritet nad svim prioritetima i među zahtevima i među preporukama i među čemu god hoćete. To je on što njih zanima, a ovo da li će biti Nadzornog odbora ili neće, to je samo jedan dodatni pokazatelj kakvi su licemeri i lažovi u pitanju.

Dosađivali nam 2016. godine, ni predlog dali nisu. Dosađuju nam danas opet, ni predlog dali nisu. Naravno da njih ništa od toga ne zanima, a lepo smo im rekli, videćete vi, napravićemo mi taj Nadzorni odbor pa ćemo da kažemo i to ćemo sa pravom da kažemo, da smo prvi koji su to uradili u 20 godina unazad, pa ćemo da vidimo kada ćete sledeći put da se nađete pametni da pričate o tom Nadzornom odboru ponovo.

Evo predloga pred narodnim poslanicima. Dostavio…

(Vojislav Šešelj: Vidi se da si nekad bio radikal kako pričaš.)

Jel se vidi? Nije to slučajno.

Dakle, dostavio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, utvrdio je predlog baš onako kako zakon predviđa. Deset članova nadzornog odbora, od čega pet predlaže Vlada, pet predlažu poslaničke grupe. Da čuju ljudi i da razumeju, od ovih pet što dolaze na predlog narodnih predstavnika u ovoj skupštini imena su redom: Svetislav Goncić, dr Nikola Žutić, Branislav Klansček, Dragan Varagić, Ivana Radovanović.

Prvo ime i peto ime dolaze na predlog poslaničkih grupa koje čine parlamentarnu većinu. Dakle, dva od pet predloga, a tri od pet dolaze na predloge različitih opozicionih stranaka. Dakle, SRS, LDP, LSV, SDA, to je drugi predlog i treći predlog je SMS. Da se zna, tri od pet predloga koje dolaze iz Narodne skupštine direktno jesu predlozi opozicionih stranaka. Tek koliko da se vidi koliko ovde ima ili nema demokratije, koliko ima ili nema uvažavanja različitih poslaničkih grupa i različitih politika, odnosno predstavnika tih politika. Koliko ovde ima ili nema za nas razloga da oko bilo čega brinemo.

Mi naravno znamo da je izborni proces u ovoj zemlji po najboljim mogućim standardima, da je sto, ako ne i 500 puta bolji nego onaj što je bio kada su ga organizovali kojekakvi Đilasi, Tadići, Jeremići i ovi njihovi prateći „boškići“, ali da možemo da ga napravimo još boljim, što znači preciznijim, konkretnijim, transparentnijim, ako treba i bolje kontrolisanim, pa da sutra možemo da kažemo – vidite, obezbedili smo izborne uslove kakve u ovoj zemlji nikada niko nije hteo da pruži, nikada niko.

Kad to budemo govorili sutra, svi znaju u ovoj zemlji, govorićemo sa punim pravom jer će to biti istina. Kako odgovaraju ovi koji su sve ovo lepo tako tražili, a u stvari samo zamajavali što narod Srbije, a pre svega sami sebe, ljuti što je to tako, ljuti što smo pokazali da ih se ne plašimo ni najmanje i da smo spremni da ih do nogu porazimo i na proleće naredne godine? Neće više da čuju ne samo za nas i ne samo za Narodnu skupštinu, sa izuzetkom skupštinske blagajne, naravno, nego neće više da čuju ni za bilo kakav dijalog, pa ni za one posrednike u tom dijalogu koji dolaze iz Evropskog parlamenta.

Vesna Pešić, nesuđeni kandidat DS za člana Nadzornog odbora danas kaže, ljuta zbog razvoja događaja: „Nećemo da nam više posreduju“, da prostite, to su njene reči, nisu moje: „govna iz EU“. Tako oni imaju visoko mišljenje.

(Vojislav Šešelj: Ko je to rekao?)

Vesna Pešić.

(Vojislav Šešelj: Odlično je rekla.)

Imaju visoko mišljenje o ljudima koji dolaze iz Evropskog parlamenta, tako imaju visoko mišljenje o dijalogu koji se vodi u Narodnoj skupštini, o ovim unapređenjima izbornih uslova ili bilo čemu što se ne tiče direktno njihovog džepa.

Dame i gospodo narodni poslanici, i vi građani Srbije koji ovo gledate, da sumiramo, Narodna skupština će se izjasniti o ovim predlozima. Narodna skupština će formirati svoj Nadzorni odbor i ispunićemo time još jedan od uslova koje smo dogovorili mi, dakle politički akteri u ovoj zemlji, u neposrednom dijalogu. Time ćemo obezbediti dodatan dobar razlog da se kaže – ovi su izbori jasniji, čistiji i transparentniji, pa ako hoćete i slobodniji nego ikada ranije.

Srpska napredna stranka, koja sprovodi politiku Aleksandra Vučića, zbog te politike, zbog njenih rezultata, zbog uspeha koji su već napravljeni, ali zbog jasnog, preciznog plana da radi dalje, da se nikada ne zadovoljava onim što je postignuto, nego da razmišlja kako da napravi još više i još bolje, nada se da će ponovo zavredeti poverenje građana ove zemlje.

A, notorni lažovi, a ogrezli u kriminal i lopovluk, poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ovih njihovih pratećih Boškića, Borkića i ostalih, oni sami najbolje znaju da jedan jedini čestiti glas na izborima dobili ne bi, kao što ga dobiti neće. Tako da je za njih izaći na izbore ili ne izaći jedno te isto. Možda za neke od njih koji će zbog toga i definitivno finansijski propasti nije, ali to su problemi sa kojima će oni morati da žive.

Oni su izabrali da im gazda bude Đilas, pa neka razmišljaju o posledicama toga. Mi smo izabrali da nam najvažnija na svetu bude Srbija i sve ono što radimo i što ćemo raditi, biće rukovođeno upravo tim, a narod to zna da ceni. Narod je mnogo pametniji nego što ovi tajkuni misle. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Još jednom pitam da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ako ne, prelazimo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, kao što su kolege već i navele, predloženi članovi Nadzornog odbora verujem da će sa punim kredibilitetom i profesionalnim iskustvom znalački obavljati povereni posao, nema sumnje da će poštovati i ona pravila koja budu sami utvrdili, a koja će se ticati njihovog neposrednog angažovanja u nadziranju političkih učesnika u izbornom procesu i medija koji izveštavaju i koji su naravno dužni da obezbede ravnopravno i ravnomerno prisustvo svih učesnika u izbornom procesu, kako bi političke stranke koje uzmu učešća u izborima mogle na adekvatan i blagovremen način da predstave svoje političke izborne programe.

Nadzorni odbor ima 10 članova, da još jednom to ponovimo, od kojih polovinu članova imenuje Narodna skupština na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa. Već smo čuli da tri od pet čine predstavnici stranaka opozicije u parlamentu, one opozicije koja aktivno učestvuje, naravno, u radu Skupštine.

Važno je da kažemo da su svi predloženi kandidati istaknuti javni radnici, da nisu članovi organa političkih stranaka i da je u tom smislu apsolutno poštovan zakon, odnosno uslovi pod kojima se biraju i predlažu kandidati za Nadzorni odbor.

Ponoviću još jednom da je formiranje Nadzornog odbora deo dogovora međustranačkog dijaloga, još na samom početku dok se razgovaralo na Fakultetu političkih nauka, da je to bila jedna od preporuka civilnog sektora, da je dobro što pred ove predstojeće izbore mi formiramo Nadzorni odbor, da naravno nije dobro što 19 godina to telo nije formirano, uprkos tome što je to zakonska obaveza. Ali ja bih još samo dodala da ohrabruje to što je formiranje Nadzornog odbora samo još jedan rezultat implementacije svega onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga, ponavljam još jednom, ne samo posredstvom i posredovanjem evroparlamentaraca, već i dogovora koji su stranke postigle tokom razgovora na FPN tokom leta.

Ostalo je još nešto da se uradi, jako malo toga, kako bi izborni proces bio unapređen u potpunosti u skladu sa svim preporukama političkih činilaca, odnosno relevantnih političkih stranaka koje su učestvovale u razgovorima, ali i onoga što su bile preporuke civilnog sektora.

Do kraja godine mi ćemo imenovati i nedostajuće članove REM-a, i to imenovanjem tri plus dva. Danas je taj rok produžen, 23. ćemo imati kompletnu dokumentaciju onih koji su do roka, odnosno do 12. decembra predali svoje kandidature. Potom, do raspisivanja izbora, REM će doneti i preporuke za javne medijske servise i pravilnik o ponašanju komercijalnih emitera.

Usvojili smo izuzetno važne antikorupcijske zakone prošle nedelje, kojima se takođe unapređuju izborni uslovi. Ostaje da se krene i u sprovođenje tih usvojenih zakona. I ovim formiranjem Nadzornog odbora, mi praktično ispunjavamo sve ono što je dogovoreno i što je ova parlamentarna većina preuzela na sebe u smislu odgovornosti, da uradi do raspisivanja izbora, a potom, naravno, i tokom trajanja izborne kampanje.

Veliko je zadovoljstvo i ohrabrenje što se pokazalo da ova parlamentarna većina ima odgovornost da se suoči sa problemima, da pruži ruku i pristupi razgovorima koji nisu bili laki i jednostavni, ali smatramo da su razgovori i dijalog jedini način da se postigne kompromis i da se nađu rešenja za sve one probleme koji tište političke partije koje žele da učestvuju u izbornom procesu.

Bez svake sumnje, nema dileme da je parlamentarna većina to tokom međustranačkog dijaloga pokazala, ali ne samo i tokom razgovora, već i odgovornim radom u parlamentu, preuzimanjem odgovornosti da se na vreme i u skladu sa dogovorom usvoje sve moguće izmene i dopune zakona, formiraju odbori, imenuju nedostajući članovi Saveta za elektronske medije itd.

Nije to mala stvar. Mislim da i građani mogu da budu zadovoljni zbog odgovornosti koju, ponavljam još jednom, neko mora da preduzme i da razgovara i razgovorom i kompromisom proba da dođe do rešenja za neke od problema.

Ostaje mi samo još jednom da ponovim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje, naravno, podržati formiranje Nadzornog odbora i sve njegove kandidate, u veri da će oni zaista profesionalno i kredibilno obavljati taj posao. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.