Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Tako to bude kada se neko informiše, da li od Ćulibrka, da li od Brkića, pa onda zažali što je nešto rekao.

Ja ću sad da pročitam uslov: "Poslovni kriterijumi predviđaju, između ostalog, izjavu poslodavca o broju izgrađenih kilometara auto-puteva u jugoistočnoj Evropi u poslednjih 15 godina. U slučaju da je podnosilac prijave konzorcijum, iskustvo konzorcijuma će se računati zbirno. Podnosilac prijave sa najvišom vrednosti, izgrađenih kilometara, biće ocenjen sa 15 poena, ostali će biti ocenjeni proporcionalno u odnosu na najvišu podnetu vrednost". Gde je tu eliminacioni uslov od 800 kilometara? Sad se gledamo u oči. Gde je taj uslov koji ste malo čas rekli?

Da čitam dalje: "Izbor strateškog partnera sprovodi radna grupa Vlade javnim prikupljanjem ponuda za izbor strateškog partnera". Radna grupa Vlade. Postavio sam pitanje - da li neko misli da je gospodin Đorđević lopov? Ili predsednik Vlade, Ana Brnabić? Ili ostali ministri?

Ovo je zaista bilo u oglasu. To što se drugi nisu javili je stvar njihove poslovne politike i njihovog poslovnog interesa. Nije naša. Znači, data je ponuda. Svi su mogli da učestvuju. I te kompanije za koje pričate da su bile znatno jeftinije, mogle su, takođe. Zašto nisu, to je njihov problem. Nećemo da se bavimo tim i da čekamo da li će oni da donesu odluku. Da li su dobili neki drugi posao pa im nije u interesu da sada učestvuju na javnim radovima u Srbiji, to je njihova stvar i njihova poslovna politika. Ali, nemojte više da iznosite neistine.

Eliminacionog uslova nije bilo. Da je bio eliminacioni uslov, već bi Komisija za zaštitu prava u postupku javne nabavke oglasila uredbu da je nezakonita i obustavila postupak. Znači, u svakom trenutku danas, od objavljivanja oglasa do izricanja prvostepene odluke komisije, možete da izjavite žalbu Komisiji za zaštitu prava u postupku javnih nabavki.

Zašto izmišljate više? Nađite mi tih 800 kilometara, osim ako nisu kod Ćulibrka ili kod Brkića.

Zahvaljuje, kolega Arsiću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Pa, gospodine Arsiću, to je stajalo u „Politici“ a, koliko ja znam, „Politika“ je i dalje pod kontrolom režima. Dakle, to je jedan od režimskih listova, ali je to zaista ozbiljan list. Tu nema ni Brkića, ni Ćulibrka, ni ovog, ni onog, ali to je u javnom pozivu koji je objavila „Politika“.

Naravno, ja nemam novine od pre dva meseca sa sobom, a vi imate neke poruke i ko zna šta ste vi sada to pročitali, ali suština je da je „Behtel“ ovde bio prisutan i pre dve godine, kada je bio Kajal Skot u Vladi Republike Srbije, kada je potpisivan Protokol o saradnji. Zašto baš „Behtel“? Zašto ne neko drugi?

Da li smo mi bili nezadovoljni angažovanjem kineskih kompanija koje su gradile „Miloš Veliki“, uzimanjem srpskih podizvođača? Zašto? Da li smo mi bili sa tim nezadovoljni? Nismo. Da li je to bio ponos zapadne Srbije, kao što je Vučić rekao, a uzimali srpske podizvođače? Ovde je „Behtel“ i turski podizvođači, a cena duplo veća.

Vi kada kažete zbog ovoga što mi sada iznosimo da smo mi protiv autoputa, to je isto tako još jedna laž. Mi nismo protiv autoputa, mi smo protiv kriminala. Mi smo protiv korupcije i mi smo protiv uticaja američke ambasade koja ostvaruje kroz Ministarstvo građevine i infrastrukture. Dakle, to smo videli. To smo videli i još na sve to nas je uvredio ambasador SAD, zajedno sa Zoranom Mihajlović. U sred Vlade Srbije kaže kako je Kosovo za njih nezavisna država i da Srbija sa tim što pre treba da se pomiri, a Zorana Mihajlović je samo tu stajala i nije reagovala uopšte na tu izjavu.

To je to, to je uticaj Američke ambasade. Nemojte da budemo naivni, nemojte da pričamo o uređenju korita reka, itd. Ne radi to samo „Behtel“ i kako tako baš da bude duplo? Kako uvek svaki posao koji je „Behtel“ radio umešan u nekakvu aferu i u neku korupciju i da je ministar u Hrvatskoj morao da podnese ostavku zbog toga, zbog pritiska javnosti? Jer su, isto tako, krali pare, kao i u Albaniji, sad je došao red na Srbiju.

Nije to prvi put. Dakle, to nam pokazuje, sve kompanije i koje posluju ovde, dakle, usmerene su na to da uzimaju novac, koje su pod pokroviteljstvom CIA. Videli smo Vesli Klar, Medlin Olbrajt i Dejvid Petreus šta su sve kupili u ovom našem regionu.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

Evo, ja pozivam kolegu da pronađe u uredbi Vlade Republike Srbije tih 800 kilometara. Evo, pozivam kolegu da pronađe.

Zašto sam tako siguran? Pročitaću još jednom – poslovni kriterijumi predviđaju, između ostalog, izjavu poslodavca o broju izgrađenih kilometara autoputeva u jugoistočnoj Evropi u poslednjih 15 godina. U slučaju da je podnosilac prijave konzorcijum, iskustvo konzorcijuma će se računati zbirno. Podnosilac prijave sa najvišom vrednosti, znači, napravljenih kilometara, biće ocenjen sa 15 poena, ostali će biti ocenjeni proporcijalno u odnosu na najvišu podnetu vrednost.

Aman, to znači da nije eliminacija 800 kilometara.

(Aleksandar Martinović: To su Kinezi izgradili, Azerbejdžanci.)

Da nacrtam. Toliko su i Kinezi i Azerbejdžanci pravili u jugoistočnoj Evropi.

Šta mene briga za Hrvatsku? Ona neka vodi računa o sebi, Albanija neka vodi računa o sebi, mi ćemo da vodimo računa o sebi.

Znači, tih 800 kilometara postoji u nečijoj mašti. Meni je zaista žao ako vas je neko u svoje snove ubedio. Zaista mi je žao, ali nemojte, znači, da iznosite neistine. Eliminacija od 800 kilometara u javnoj ponudi ne postoji. Ko bude izgradio najviše kilometara dobiće 15 poena, ostali srazmerno broju izgrađenih kilometara autoputeva na teritoriji zemalja jugoistočne Evrope.

Znači, postoje drugi uslovi da neko dobije, ne mora da bude samo broj napravljenih kilometara. Postoje i cena i rokovi, evo, sada da ne ulazim u to, postupak javne nabavke je prilično složen i komplikovan, ali ne možete po sadašnjem zakonu da napravite diskriminatorsku ponudu koja nije predviđena zakonom. Ovako nešto nije predviđeno zakonom.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega Šešelj.

Zamislite, gospodine Arsiću, koliko ste vi kontradiktorni.

Dakle, vi ste pročitali sada uslov koji nije uopšte morao da bude potreban da bi se neko tu prijavljivao. Koja je tu sad potreba bila da je neko sad trebalo da bude ocenjen toliko i toliko i da se favorizuje automatski onaj ko je izgradio više kilometara?

Čak i da ovo nije tačno za 800 kilometara, koja je bila potreba da se gleda ko je više izgradio, ako već znamo da je „Behtel“ ovde izgradio, u regionu, dakle, u Albaniji i u Hrvatskoj i da su to kroz korupcionaške afere bili dati poslovi i da su te vlade bile u skandalima? Ministar jedan je podneo ostavku u Hrvatskoj. Jel to sad nije tačno?

Jel „Behtel“ posluje direktnim pogodbama? Da. Dakle, prvo se dogovori, pa se onda u saradnji sa njima, kao što je „Behtel“ došao ovde dve godine ranije, raspiše javni poziv na koji samo može „Behtel“ da prođe. Da li je bila neka druga kompanija tu koja je mogla da prođe na tom pozivu, osim „Behtela“? Nije, zato što je bio crtan prema „Behtelu“ i predstavljao je njegovu ličnu kartu.

Tako da, molim vas, mi smo o tome govorili pre nego što je to uopšte potpisano, komercijalni ugovor, nakon što je američki ambasador izdavao zadatke u Vladi Republike Srbije, pre svega Zorani Mihajlović, ali i drugima. Tad smo mi još na to upozoravali, a vi ste rekli da nemojte sad da pričamo o tome, čekajmo da vidimo ko će da dobije taj posao. Vi ste o tome pričali, da to nije istina. I onda na kraju samo se javio „Behtel“. Kako smo mi to onda znali, a vi niste? Kako je to moguće? Vi niste znali šta se sprema.

Još kaže licemerno Zorana Mihajlović na televiziji, kaže – meni je jako žao što se niko drugi nije javio. Pa, ne, možda je trebalo neko da ponudi veći reket, možda bi se javio.

To je suština i tako „Behtel“ posluje. O tome se već knjige pišu, šta rade te kompanije u kojima su glavni, na glavnim direktorskim mestima bivši pripadnici CIA. Nemojte da se pravite kao da to ne znate. Ja sam mislio da vi čitate knjige, gospodine Arsiću. I u Ukrajini i u Moldaviji i u baltičkim zemljama i u zemljama istočne Evrope, u Albaniji, u Hrvatskoj, evo sad i u Srbiji. Koja nam je garancija da opet nećemo imati direktnu pogodbu, pre svega za ovaj autoput Niš-Merdare, a onda i za ove druge puteve koji se grade po Srbiji?

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, Veroljub Arsić.

Izvolite.

Evo, ja bih voleo da mi date tu knjigu. Vrlo rado bih je pročitao. Ali, kad pitate zašto to mora da bude u oglasu? Zato što ko želi da se bavi izgradnjom autoputa, prvo mora da ima iskustvo u vezi toga, mora nešto da zna, mora da ima opremu, mehanizaciju. To se u struci zove reference. Znači, mora da ima reference.

Dešava se da kompanije koje su novoosnovane nemaju povezana lica, žele po svaku cenu da dobiju posao i daju često da se radovi rade ispod cene, da bi šta dobili? Reference. To se u Zakonu o javnim nabavkama tretira kao neuobičajeno niska ponuda. Nažalost, u ovom slučaju u Srbiji nije bilo neuobičajeno niske ponude, da je neko hteo zbog svojih referenci da se odrekne dela profita kada vrši neke radove za Republiku Srbiju.

Znači, dobio bi posao, jedva bi možda neko pokrio troškove, ali bi dobio reference da učestvuje na nekim drugim projektima gde bi kasnije ostvarivao profit. To je stvar toga ko vrši javne radove, je li to u njegovom poslovnom interesu ili nije.

Nemojte tek tako da paušalno dajete ocene. Da ste pročitali sve do kraja, videli biste da radna grupa Vlade vrši izbor najpovoljnijeg strateškog partnera za izgradnju autoputa, da o tome obaveštava Vladu Republike Srbije, sa predlogom da Vlada Republike Srbije donese konačnu odluku i ovlasti određenog ministra ili člana Vlade, potpredsednika da potpiše sporazum.

Pročitajte lepo ceo oglas. Znate šta, ne valja matematika Ćulibrku. On je pomešao. On ne zna koliko jedan hektar ima kvadratnih metara. On sve množi sa 10, pa je i ovo pomnožio sa 10. I kad pomnoži sa 10, jedan ide izvođačima radova, a devet Bastaću, Đilasu, Tadiću i kompaniji.