Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 70 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, tako da imamo prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite gospodine Šešelj.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Upućujem pitanje gospođi Ani Brnabić, gospođi Neli Kuburović, i gospođi Maji Gojković. Dakle, da li ste vi obavešteni da je SRS Skupštini Srbije predala više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja i potpuno novi Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju? To je bilo još 16. septembra. Dakle, prošlo je tri meseca, nema nikakve reakcije. Vi na taj način pokazujete da ne poštujete građane Srbije i njihovu volju jasno izraženu, nego da štitite na svaki mogući način javne izvršitelje.

Dakle, mi smo čuli u prethodnim danima kako ima glasova i u vladajućoj većini koji se ne slažu sa delovanjem javnih izvršitelja, ali kada dođe ovako jedan predlog onda su svi na to nemi.

Od 2011. godine do 2019. godine mi imamo javne izvršitelje i to je pokazalo svojevrsni poraz države Srbije. Znali smo mi da imamo neefikasno pravosuđe, ali ne sme cena efikasnosti tj. efikasnije pravosuđa da bude suspendovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, što možemo svakodnevno da vidimo u delovanju javnih izvršitelja.

Samo u 2017. godini više od 3.700 nekretnina je zaplenjeno od onih najzaduženijih i to su najviše stambene jedinice do 50 kvadrata. Mi smo čuli da su milijardu dinara na ime PDV samo za prvih šest meseci u 2019. godini uplatili javni izvršitelji u budžet, što će nam reći da je njihov obrt bio pet milijardi dinara samo za šest meseci.

Postavlja se pitanje - kada bi to sve bilo u redu, kada ne bi bilo problema u njihovom delovanju, kada oni ne bi išli na to samo da opljačkaju one koji kasne sa dve rate u banci, zašto se država Srbija odrekla tog novca u korist privatnih lica? Javni izvršitelji, njih 217 su obični privatnici koji su uzurpirali ovlašćenja suda, imaju punu podršku MUP-a i apsolutno su se pokazali u svom delovanju za ovih osam godina kao ljudi bez ikakvih moralnih skrupula, čast izuzecima.

Dakle, imali smo razne primere i naplaćivanje dugova i tarifa izvršiteljskih iz invalidskih kolica, isterivanje starih i nemoćnih invalida i samohranih roditelja iz stanova uz pratnju i prisustvo policije. To je danas jedan od velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju, a vi to ne primećujete, čak ignorišete 100 hiljada potpisa koje je SRS prikupila za manje od dva meseca.

Pitanje javnih izvršitelja pokazuje jedan jasan kontinuitet između vlasti DS i SNS, budući da je DS to uvela u Srbiju, naprednjaci su bili protiv toga kada su bili u opoziciji, a kada su došli na vlast podržali su i 2015. godine i ranije ove godine javne izvršitelje i danas im pružaju zaštitu, pa shodno tome onda treba i da se tako izjasne, da preuzmu odgovornost za sve ono što javni izvršitelji u Srbiji rade.

Umesto da smo mi reformisali naše pravosuđe tako da sudski izvršitelji mogu da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaposlimo više u sudove, da im se plata veže za učinak, pa da država Srbija bude garant da niko neće biti opljačkan, mi smo to sve dali privatnicima i sada mislimo koliko imamo manje predmeta po sudovima da je stanje automatski bolje. Nije.

Dakle, teror nad građanima Srbije se vrši u radu tih javnih izvršitelja. O tome mora da se razgovara. Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za njihovo ukidanje i reformisanje pravosuđa i pitanje izvršenja. Mi ne mislimo da treba neko da ne plaća dugove. Svako treba da plati ono što je dužan, ali niko ne sme da bude opljačkan. To država Srbija treba da garantuje.

Hvala gospodine Šešelj.
Reč ima Danica Bukvić.
Izvolite dr Bukvić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika skrenula pažnju na potrebu zajedničke i organizovane aktivnosti na sagledavanju važnog društvenog pitanja koje se zove međugeneracijska solidarnost.

Pitanje bih postavila predsednici Vlade u kontekstu obeležavanja sutrašnjeg dana, 20. decembra, kao Svetskog dana međugeneracijske solidarnosti, koji su ustanovile UN 2006. godine, prepoznajući značaj ovog pitanja za čitavo čovečanstvo.

Naime, pitanje prosperitetnog i integrisanog razvoja svakog društva nezamislivo je bez učešća svih generacija bez obzira na generacijske razlike. Svako ima svoju ulogu i mesto u društvu i svako je potreban društvu. Društvo na neki način možemo uporediti sa mašinom koja radi samo ukoliko ima sve delove.

Dakle, nije moguć razvoj, niti napredak ako se delimo po generacijama. Ako su izostavljene pojedine generacije, ako se ne afirmišu vrednosti i postignuća svake generacije, svakom društvu je neophodno iskustvo starijih generacija, ali i napredak je nemoguć bez generacije mladih.

Ovom pitanju posvećuje se sve veća pažnja i na svetskom i na nacionalnom nivou. Srbija prepoznaje značaj ovog pitanja i pored ostalog, zato što postajemo sve starije društvo sa izraženom depopulacijom. U strukturi stanovništva stari čine preko 20%, a mladi do 15 godina ispod 15% stanovništva.

Međugeneracijska solidarnost podrazumeva razumevanje, saradnju, zajednički aktivizam, pomoć mladih starijima, a posebno negovanje porodičnih vrednosti, jer jedino zdrava porodica u kojoj postoji poštovanje među članovima svih generacija jeste temelj zdravog društva.

Solidarnost sa starima danas je izazov, jer opšti trend starenja evropskih društava, pa i našeg, zahteva potpuno drugačiji pristup pitanju međugeneracijskog odnosa.

Suštinsko pitanje je da li će demografsko starenje dovesti do povećanja međugeneracijskih tenzija ili će sve manji broj radno sposobnih morati da podrži sve veći broj starih, što može produbiti međugeneracijski jaz. To bi svakako vodili ka dehumanizaciji društva i zanemarivanju uloge starih koji su u svojoj radno aktivnoj fazi punim kapacitetima doprinosili razvoju društva i brinuli o starijima. Sada je red da mi brinemo o njima.

S druge strane, mladi danas žive na drugačiji način. Tome, nažalost, doprinosi popularizacija materijalnih vrednosti i nezdravih i rizičnih stilova života, isticanje prava, ali ne i obaveza da svaki član društva ima, što u krajnjoj meri može doprineti produbljivanju međugeneracijskog jaza.

Pitanje međugeneracijskih solidarnosti je kompleksno pitanje i zahteva na nivou države multidisciplinarni pristup, odnosno zajednički pristup ekonomskih, obrazovnih, omladinskih, socijalnih i zdravstvenih politika kako bi se obezbedio humani međugeneracijski odnos koji omogućava društvu da napreduju učešćem svih generacija, da društvo za stariju populaciju obezbedi uslove humanog starenja i razvija socijalnu odgovornost.

Margaret Nid je rekla jednom prilikom – veze između generacija su neophodne za mentalno zdravlje i stabilnost nacije. O međugeneracijskoj solidarnosti u našem društvu dosta se govori. Organizovano je više skupova, istraživanja, konferencija.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju organizovala je istraživanje na ovu temu, ali bih u vezi sa ovim složenim, za dalji razvoj društva važnim pitanjem, želela da postavim pitanje predsednici Vlade – da li Vlada planira donošenje nekog strateškog dokumenta o međugeneracijskoj solidarnosti, koji bi obuhvatio sve aspekte i sve probleme i sadržao akcioni plan za dugoročno rešavanje pitanja međugeneracijskih odnosa u našem društvu? Zahvaljujem.

Hvala, dr Bukvić.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa?
Gospodin Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, ja ću kao i do sada da postavim određena pitanja koja se tiču ljudi koji žive na selu i od sela, koji žive u nerazvijenim područjima, koji žive u brdsko-planinskim područjima, u demografski ugroženim područjima i regionima.

Inače, pre nego što postavim pitanja, iskoristio bih prvo priliku da svim našim pravoslavnim vernicima, Srbima i svima ostalima koji slave Svetog Nikolu da čestitam slavu, da poželim svakom ko slavi da u zdravlju, sreći i veselju slavi i da za sve nas ova naredna godina 2020. bude rodna, blagorodna, kako u kući, tako i na njivi. Jer, Srbiji treba nataliteta, moramo poštovati našu tradiciju, našu veru i moramo poštovati sve ljude koji žive u Srbiji.

Još jednom, srećna slava srpski domaćini.

Kao prvo, ja bih se obratio Ministarstvu pravde i interesuje me, pošto veliki broj lokalnih samouprava nema osnovne sudove, koje su izgubili u nekom prethodnom periodu, nema sudske jedinice koje su izgubile u prethodnom periodu, a sve to, verovatno, zbog nedovoljnog broja predmeta ili ne znam zbog čega, u nekim tim lokalnim samoupravama postoje sudeći dani, pa me interesuje, zbog ljudi koji žive u takvim lokalnim samoupravama, koji nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, a imaju sudeće dane – da li će imati u narednom periodu, 2020. godine, da i dalje ti sudeći dani budu kod njih, da u tim njihovim opštinama, centrima dolaze predstavnici ili sudije, da naši ljudi koji žive u takvim područjima da mogu da obavljaju sebi potrebne stvari?

Jer, svedoci smo da takav broj lokalnih samouprava koje nemaju ni osnovne sudove, ni sudske jedinice, već samo sudeće dane, u tim opštinama je stvarno teška situacija. To su mahom stari ljudi koji nemaju mogućnosti da dođu čak ni do centra te opštine, a kamoli da dođu do većih centara, odnosno do osnovnih sudova koji su u njihovim centrima. Recimo, na teritoriji Timočke krajine sud je u Knjaževcu, odnosno Zaječaru. Ima nekih opština koje nemaju.

U Nišu sudovi su, opštine kao što je Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka i veći broj takvih opština, Ražanj, nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, imaju sudeće dane. Ti ljudi imaju obavezu da, ukoliko se ugase ti sudeći dani, kad dolazi sudija kod njih u Niš, ti ljudi će tada imati obavezu da idu u te centre, a verujte mi, nema mogućnosti. To su mahom stariji ljudi koji treba da dođu uz pratnju, a ukoliko ne dođu, za njih slede sankcije, jer svi znamo kako sud radi, radi u interesu da se poštuje zakon.

To što pitam, to važi isto i za poreske uprave, pošto smo svedoci da veliki broj lokalnih samouprava, imale su ekspoziture poreske uprave, dok sada, unazad nekoliko meseci te poreske uprave su sada dislocirane u centre. Nekada je Srvljig imao svoju ekspozituru, pa je centrala bila u Knjaževcu. Sada je sve to ugašeno i sve se rešava preko jednog centra, a to je Poreska uprava u Nišu.

Veliki problem jeste to što sada naši građani iz tih malih sredina nemaju mogućnosti da rešavaju svoje probleme, da na neki način završavaju one potrebne stvari koje su do sad završavali, recimo, za prenos auta, za prenos imovine i takve stvari gde se plaćaju određeni porezi, to sad sve mora da se radi u centrima, a to je veliki problem i za punjenje budžeta.

Da li u narednom periodu ima mogućnosti da se određene poreske jedinice ponovo stave u funkciju, da tamo ljudi mogu da obavljaju svoje egzistencijalne potrebe na način kako je to rađeno do ovog perioda?

Još nešto oko toga što bih hteo da kažem i bitno je, pošto svi znamo i da naš predsednik Aleksandar Vučić je već rekao i najavio da će imati potrebe i obaveza je države da se u posebnim okruzima, regionima donesu određeni leks specijalis zakoni koji će dati mogućnost da se tu više stimuliše, da se više ulaže, da se oslobađaju poslodavci i da se poveća plata na taj način zaposlenim radnicima koji žive na takvim teritorijama, interesuje me da li se to priprema, da li Vlada to priprema, nadležna ministarstva? Celokupna Vlada ima obaveze prema takvim lokalnim samoupravama, jer svedoci smo da je potrebno mnogo veće ulaganje. Još jedno bih voleo da znam – da li će to biti u narednoj 2020. godini?

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima Vladimir Đurić.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije, pridružiću se prethodnom govorniku i pravoslavnim vernicima koji danas slave Svetog Nikolu, uputiću takođe čestitku i želju da im ovaj dan protekne prijatno.

Najpre ću postaviti pitanje direktoru Agencije za privredne registre. Zašto se na sajtu Agencije za privredne registre, u delu u kom se objavljuju finansijski izveštaji registrovanih privrednih subjekata, ne nalaze finansijski izveštaji RTS-a? Pokušao sam juče da skinem te finansijske izveštaje sa sajta Agencije za privredne registre, na žalost nisam ih našao ni za 2018, ni za 2017, ni za 2016. godinu.

Nedavno smo usvojili povećanje takse za rad javnog medijskog servisa RTS. Puno je polemike u javnosti oko uređivačke politike ove medijske ustanove koja je, biću slobodan reći, najvažnija u zemlji. Bilo bi neophodno da RTS bude potpuno transparentna u svojim finansijama i da kao i svi drugi privredni subjekti u zemlji svoje finansijske izveštaje objavljuje, kao i druga javna preduzeća.

Sledeće pitanje upućujemo premijerki, postavljamo pitanje odgovornosti vršioca dužnosti direktorke JP „Pošta Srbije“ zbog nedavnog štrajka, koji je okončan svojevrsnim sporazumom radnika „Pošte“. Mi mislimo da ona ipak mora podneti odgovornost za nedavna dešavanja u JP „Pošta Srbije“, pre svega zato što je ona nezakonito vršilac dužnosti direktora godinama. Zatim, zato što smo u javnosti prisustvovali neprijatnim scenama i situacijama u kojima je menadžment pošte zastrašivao radnike u štrajku na svojevrstan način. videli smo snimke da je u objektima pošte prisustvovalo privatno obezbeđenje, informacije su u javnosti dostupne bile da su deljena rešenja o suspenzijama radnika koji su u štrajku.

Informacija je navodno da su nakon postignutog sporazuma sve te suspenzije stavljene van snage, ali bi nas isto tako zanimalo da čujemo i od Ministarstva za rad i od inspekcije rada, da li je došlo do kršenja radnih prava i prava na štrajk radnika koji su to pravo tokom štrajka koristili. Naravno, mislimo da postoji i menadžerska odgovornost, jer je nedopustivo da u javnom preduzeću koje je prošle godine po bilansu uspeha iskazalo čak 2,7 milijarde dobiti, radinici budu u takvom materijalnom položaju da pristupe korišćenju svog prava na štrajk.

Sledeće pitanje koje postavljamo, takođe se tiče vršenja dužnosti direktora u javnim preduzećima. Interesuje nas koji je status gospodina Zorana Babića u JP „Koridori Srbije“, zato što je saopšteno u javnosti da je gospodin Zoran Babić nakon saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi na auto-putu, podneo ostavku na to mesto? Ja sam, evo, pre pet minuta pogledao privredni registar na sajtu Agencije za privredne registre, gospodin Zoran Babić se i dalje vodi kao vršilac dužnosti JP „Koridori Srbije“. U javnosti je preko medija dostupna informacija da on jeste podneo ostavku, ali da Vlada tu ostavku još nije razmatrala, odbacila ili usvojila.

Ja ću vas podsetiti, 2002. godine u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, ministar Dragan Veselinov, podneo je ostavku nakon što je njegov vozač izazvao takođe saobraćajni udes sa smrtnim ishodom. Pa, molim od predsednice Vlade da dobijemo informacije o statusu ovih dvoje vršilaca dužnosti dva javna preduzeća i od Agencije za privredne registre razjašnjenje zašto nema finansijskih izveštaja RTS-a na sajtu Agencije za privredne registre? Hvala.

Hvala, kolega Đuriću.
Da li se još neko javlja za reč?
Prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću, pitanje upućujem Tužilaštvu Republike Srbije. Zašto javni tužilac Republike Srbije nije pokrenuo krivični postupak protiv Dragana Đilasa, koji je 2011. godine nezakonito prisvojio 7,7 miliona evra od „Telekoma Srbije“.

Obrazloženje, Dragan Đilas u Evropi – Dragan Đilaš, u narodnu znani kao Điki mafija je kao gradonačelnik Beograda, nezakonito otuđio „Telekom Srbija“ 7,7 miliona evra 2011. godine. Kako? Tako što je iskoristio političku poziciju gradonačelnika Beograda, te izvršio politički pritisak na tadašnjeg direktora „Telekoma Srbije“, njegovog Branka Radulika, da kupi četiri kablovska kanala Đilasove Arene sport za 7,7 miliona evra. Napominjem, „Telekom Srbija“ po zakonu tada nije mogao biti vlasnik medija.

Ovakvih nezakonitih radnji Dragana Đilasa, u narodu znanog kao Điki mafija, ima više, na temelju kojih je opljačkao građane Republike Srbije i uvećao svoje bogatstvo. U politiku Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, ušao je kao najobičniji gologuzan, a rukovodeće položaje funkcionera napustio je svojim bogatstvom od 619 miliona evra prometa. Svojim nezakonitim mahinacijama Điki mafija je ugrozio ekonomsku i bezbednosnu sigurnost naše zemlje.

Kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić konsolidovao finansije naše zemlje, namirisao je to Điki mafija i, evo ga, pokušava da se vrati na političku scenu kako bi ponovo otuđivao finansije naših firmi i države Srbije. On ne namerava da se vrati u politiku izborima, da ga biraju građani, jer on ionako ne drži do njih, nego uz asistenciju nekih inostranih centara moći, ulicom i haosom, upravo onako kako je i ušao u politiku posle 5. oktobra.

Poštovani građani Republike Srbije, Điki mafija je tokom 2018. godine posetio SAD iz njemu znanih razloga. Điki mafija je posle prve njegove posete SAD-u, u čačanskoj kafani „Moravski alasi“, dana 4. jula 2018. godine, sazvao sastanak na kojem su bili Vuk Jeremić, Boško Obradović, Dušan Petrović, gospodin Stamatović, Nebojša Zelenović, Janko Veselinović i drugi, gde su dogovorili plan kako će ulicom i haosom, a ne izborima, da ruše Aleksandra Vučića na temu Kosova.

Poštovani građani, ove ogromne moralne gromade, umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti kako da vrate Kosovo tamo odakle su ga te moralne veličine oterale. Tako su nisko pale ove moralne veličine, da nesreću vlastitog naroda i otadžbine koriste za svoje vlastite interese.

Điki mafija je tokom drugog povratka iz SAD 2. decembra 2018. godine, posle konsultacije sa inostranim centrima moći, zapretio nasiljem na ulicama, porukom, citiram – da će nezadovoljstvo u državi negde morati da eksplodira ako izbacimo dijalog iz parlamenta, to mesto gde se priča, ako to zaustavimo, ako zatvorimo sve medije, oni će eksplodirati negde. Dajte malo pameti, završava Điki mafija.

Posle toga ređali su se incidenti upadima u RTS, predsedništvo Srbije, gradsku skupštinu i druge ustanove. Điki mafija je bio akter afere „đubretarska mafija“ u kojoj je otuđeno 319 miliona evra, a Điki mafija je bio povezan sa đubretarskom mafijom i apelacionim sudom, iako su na prvostepenom sudu bili optuženi na 73 godine zatvora.

Điki mafija danima napada policiju, posebno zamenika načelnika Gorana Papića, koji je uhapsio Đilasovog šuraka Milana Babovića sa 2,4 kilograma kokaina, a Điki mafija koristi svaku priliku da ga spomene, i njega i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Điki mafija svakodnevno blati predsednika Vučića raznim izmišljotinama. Za razliku od njega, poštovani građani Republike Srbije, Aleksandar Vučić je veliki srpski neimar, veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega veliki srpski rodoljub i patriota, jednom rečju graditelj i branitelj naše otadžbine. Hvala