Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, podsetiću vas da je Zakonom o kontroli državne pomoći koji je usvojen 10. oktobra 2019. godine u ovoj Skupštini, primena ovog zakona počinje 1. januara 2020. godine i tim zakonom je nadležnost rada ove komisije prebačena u nadležnost rada Narodne skupštine Srbije, koja je do sada bila u okviru Vlade, odnosno Ministarstva finansija.
Zahvaljujem se predsednici na razumevanju, s obzirom da je bio veliki i dug postupak izbora članova, odnosno predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći i ne izglasavanjem u datom roku praktično bi ušli u ne sprovođenje ovog zakona. Zato smo ovim zakonom sproveli kompletnu proceduru koja je u nadležnosti Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Naš zadatak je bio da raspišemo javni konkurs, koji je raspisan 23. oktobra 2019. godine, izašao u „Službenom glasniku“, u dnevnom listu „Politika“, na veb stranici Skupštine Srbije, kao i same Komisije.
Rok za dostavu podataka, odnosno dokumentacije zainteresovanih kandidata je bio 20 dana i ono što su bili uslovi, pored državljanstva Republike Srbije, svakog kandidata, znači određena stručna sprema, završen fakultet, sedmi stepen koji se odnosi uglavnom na pravnu i ekonomsku struku. Zatim, stručnost i osposobljeni kadri i dokaz o tome da minimum sedam godina ste radili ovaj posao i na kraju krajeva, da imate potvrde sve da kandidati nisu osuđivani niti da se vodi određeni sudski postupak.
Prilozi koji su uz prijave trebali da budu, dostavljeni su upravo ti dokazi, potvrde koliko je i na koji način kandidat i gde radio i gde je ostvario to svoje iskustvo. Ono što smo imali prilike da vidimo da se 17 kandidata javilo do tog roka.
Odbor je na 93. sednici 18. novembra doneo odluku da obrazuje Radnu grupu koja će pregledati detaljno tu dokumentaciju i dati svoje mišljenje, odnosno kroz izveštaj, da li su zaista poštovani svi podaci, odnosno sva dokumentacija koja je definisana konkursom.
Zatim je Radna grupa dala svoj izveštaj 20. novembra. Odluka je 27. novembra, usvojen je taj izveštaj Radne grupe, od kojih je ona ustanovila da je 15 kandidata od 17 ispunilo uslove konkursa i na kraju na 96. sednici 3. decembra imali smo obavezu prema 203. članu Poslovnika o radu Narodne skupštine, da obavimo razgovor sa svim kandidatima.
Do početka razgovora sa kandidatima, jedan kandidat je povukao svoju dokumentaciju, tako da je zadatak Odbora bio da obavimo razgovor sa 14 kandidata. Prijave kandidata sa biografijama su poslate svim poslaničkim grupama i svim članovima Odbora. Nakon obavljenih razgovora, Odbor je objasnio da u stvari prema zakonu na kojem donosimo odluku morali smo da se izjasnimo o svim kandidatima koji su konkurisali.
Tako je lista za predsednike imala šest kandidata, a lista za članove Saveta 14 kandidata. Prema zakonu biramo predsednika Saveta i četiri kandidata Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Od šest kandidata izabrali smo jednog, od 13 kandidata, s obzirom da je od ovih šest jedan izabran za predsednika, izabrano je četiri kandidata.
Kandidati koji su izabrani, a glasali su za svakog kandidata pojedinačno, za predsednika Vladimira Antonijevića, diplomiranog pravnika, koji je inače i do sada bio predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći u nadležnosti rada Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.
Zatim, četiri kandidata Saveta su gospođa Ljiljana Blagojević, diplomirani pravnik. Zatim, Marko Vidaković, diplomirani ekonomista, Dušica Đorđević, diplomirani pravnik i gospodin Dragan Đurđević, mr ekonomskih nauka.
Ja ću samo nešto reći o biografiji predsednika zato što za sve ostale biografije imate prilike da vidite čime su se sve bavili i mislim da je direktan kontakt uopšte sa državnom pomoći do sada bio, ali kako predsednik i razlog zbog čega gospodina Vladimira Antonijevića smo podržali, to je zato što je zaista u ovoj oblasti postignut veliki iskorak i smanjenje svih onih kritika koje smo dobijali, ne samo od EU, nego i svih drugih razvijenih država, kako ne stimulišemo dovoljno tržišnu ekonomiju, odnosno da uz pomoć državne pomoći mi vršimo određenu državnu kontrolu privrede i tržišta.
Gospodin Vladimir Antonijević inače u svojoj biografiji, kada pogledate, je radio na različitim projektima Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija, ali ono što je važno, učestvovao je kao predsednik pregovaračkog Poglavlja 8, koje je vrlo bitno i za ovu oblast kontrole državne pomoći i za politiku konkurencije. Ono što je za nas bilo kao jedna od velikih preporuka, to je da cela priprema za ovakvo definisanje zakona je išla uz njegovu inicijativu, što je nama svima od velikog značaja, jer se u podacima učešća državne pomoći u BDP pokazuje da se sve više smanjuje, da sada najmanja iznosi 1,9% BDP-a, što je u odnosu, recimo, samo na 10 godina pre, skoro 70% manje.
U vreme 2010. godine iznosila je 2,74% i to je ono što, u stvari, i ovim zakonom, izmeštanjem praktično nadležnosti ove Komisije i formiranjem jedne nezavisne institucije u smislu rada Vlade, a u nadležnosti Narodne skupštine Srbije, zaista pokazuje kao veliki značaj i iskorak. Mislim da ćemo zbog toga dobiti velike pohvale ne samo od Evropske komisije, nego od svih međunarodnih institucija.
S druge strane, kao predsednik, gospodin Antonijević je imao veliko iskustvo i u radu, kada govorimo o politici evropskih integracija i zakonodavstvu. Radio je u Kancelariji za evropske integracije.
Ono što je za nas jako važno, da je njegov rad prepoznat u svim tim institucijama kao neko ko zaista na određeni način pokreće velike promene kada su određene oblasti u pitanju, a u skladu sa međunarodnim standardima.
Ostali kandidati su, kao što je gospodin Dragan Đurđević, takođe iz same Komisije, magistar ekonomskih nauka, potpredsednik dosadašnje Komisije, zatim, gospođa Dušica Đorđević, diplomirani pravnik iz Komisije za zaštitu konkurencije. Inače, dosta kandidata se javilo iz ove Komisije, ali je ova gospođa aktivno učestvovala u izradi zakonskog predloga o kome smo mi imali prilike da se izjašnjavamo.
Na kraju krajeva, imamo još dva kandidata, gospođu Ljiljanu Blagojević, gradskog pravobranioca, bez koje bilo koja državna pomoć u smislu rada grada Beograda, potpisivanje ugovora i implementacija tih ugovora ne bi mogla da bude ukoliko nije prolazila i kroz ovu instituciju, kada govorimo o gradskom pravobraniocu, na čijem čelu je gospođa Ljiljana Blagojević. Zbog toga njeno iskustvo mislimo da je dragoceno u budućem radu ove Komisije, kao i gospodina Marka Vidakovića, kao diplomirani ekonomista, koji je radio na projektima UN iz ove oblasti, direktno na implementaciji, iako sada radi u banci, radi i na tim projektima koji se odnose na davanje garancija za državnu pomoć.
Mislimo da su ovi kandidati najbolji od onih koji su se javili na konkurs i zbog toga u danu za glasanje smo predložili plenumu da ova lista danas bude predmet ove tačke dnevnog reda. Hvala.
