Kratko da se zahvalim na tako pažljivom proučavanju, već to nije čitanje, to je proučavanje naše strategije. Hvala, od vas nam puno znači podrška, razumevanje i stručna pomoć.
Samo ću se osvrnuti na jedan segment vašeg izlaganja, a to je sajber bezbednost, to su hibridne pretnje. Niko na svetu nije sasvim siguran koliko je to široko, koliko je hibridno ratovanje opasno, koliko je opasan sukob u sajber prostoru. To najveće sile sveta mogu da kažu da znaju dosta o tome, ali svi mi mali znamo skoro manje od ničega. To je strašno opasno.
Prva i osnovna stvar je da saznate da ste uopšte napadnuti. Vi ni ne znate da ste napadnuti. Vi ni ne znate kada pogledate šta vam sve preti. Vi ne prepoznajete napad. Vi ne znate da najveći broj komentara na društvenim mrežama je generisan iz različitih obaveštajnih centara u našem okruženju. Prepoznaćete ih od gramatičkih grešaka koje malo čudno govore srpski jezik do toga da se pojave odjedanput u deliću sekunde na jednu vest i pokriju čitav spektar našeg poznatog interneta, pa do mnogo ozbiljnijih stvari kao što su upadi u naše informacione sisteme, kao što je napad na odbrambenu industriju, kao što je napad na našu državu, na naše rukovodstvo. Dakle, vi jednostavno čak ni ne znate da ste napadnuti. Trpite napad, a ne znate da ste napadnuti.
Inače, Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije je to već prepoznalo. Mi smo počeli u organizacionom smislu da se prilagođavamo toj potrebi, ali evo, i završiću sa tim, da ne detaljišem mnogo, to je posao cele države. To ne može da uradi jedno ministarstvo ili vojska. To mora da uradi cela država, da mobiliše sve svoje kapacitete, da obezbedi od hardvera, softvera do ljudi, što je najvažnije. Znate, sve zemlje ne slučajno se otimaju za informatičare i plaćaju ih mnogo, mnogo ih plaćaju. Jako ih je teško zadržati, jako teško ih je sačuvati. Dakle, to mora da bude posao cele države. Malo je Ministarstvo odbrane, malo je jedna strategija, ili će to uraditi cela država, ili ćemo biti na izvolite da može da uradi bilo ko sa nama šta god hoće. To je jednostavno tako.
Budući ratovi se neće voditi konvencionalnim sistemima, odnosno oni će se započeti sajber ratovima da bi olakšali ulaz konvencionalnoj vojsci. To je to. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima doktor Jahja Fehratović.
Izvolite, doktore Fehratoviću.

Zahvaljujem.

Evo, možda danas kao jedan od retkih pripadnika manjinskih naroda, da se osvrnem i ja na ove dokumente.

Slušajući celu ovu raspravu, pa u pojedinim trenucima i samoga ministra, stiče se dojam da su ovo strategije koje se tiču samo srpskog naroda. Međutim, ako pogledamo zaista ovaj dokument, videćemo da nije u svim segmentima tako i da ovde ima jako dobrih i kvalitetnih stvari, čak i onih koje su zaista za pohvalu, kao što je, recimo, jedan od prioriteta da se nacionalne manjine stavljaju u prioritete Republike Srbije, odnosno, kako ovde stoji, da je jedan od uslova za obrazovanje i ravnopravno učešće pripadnika nacionalne manjine u svim strukturama vlasti jeste jedna od uslova za dalje unapređenje bezbednosti u državi Srbiji. Naravno, ovo je zaista za pohvalu, ovakav odnos prema nacionalnim manjinama i statusom nacionalnih manjina i to je zapravo ono što odražava i sam naslov dokumenta, tj. da je ovo strategija Republike Srbije u kojoj žive i Srbi i drugi manjinski narodi.

Ono što možda meni, ne možda, nego sigurno, kao Bošnjaku i kao muslimanu donekle smeta, jeste da se na nekoliko mesta u ovom dokumentu govori o takozvanom islamskom radikalizmu. Ne postoji islamski radikalizam, niti džihadizam. Islam je čist od bilo kakvog ekstremizma i terorizma, kao što je i svaka druga vera čista. To su u stvari određene vrste sekti, upotrebljeni i zloupotrebljeni ljudi koji nemaju ni veru ni naciju i muslimane, one koji su dobro organizovani verujući u tradicionalne verske zajednice vređa kada se govori o tome da je to islamski radikalizam, ekstremizam ili terorizam, posebno ukoliko je to u strateškim dokumentima i kada se govori da se to izvozi na druga ratišta. Ako je tako, onda bi mogli da govorimo i o pravoslavnom ekstremizmu i terorizmu, jer iz ove države su isto tako i pripadnici pravoslavlja kao teroristi odlazili na druga ratišta. Ja mislim da to nisu verujući ljudi ni muslimani ni pravoslavci, jer su to u suštini oni koji zloupotrebljavaju veru u takve svrhe.

Naravno da je ovde takođe za nas ovo vrlo važno iz razloga što smo imali iskustvo, nažalost, da nam se te pojave instaliraju zahvaljujući bivšim režimima, zahvaljujući tome što je 2007. i 2008. godine od strane tadašnjeg Koštuničinog režima pokušana da se napravi paraverska veštačka tvorevina i da se razbije jedinstvo islamske zajednice i muslimana. Zato smo mi nekoliko puta i govorili ovde, pa i u samoj vojsci kada su u pitanju vojni imami ne odražava se prava slika tradicionalne islamske zajednice.

Takođe, još jedna vrlo važna stavka koju bih voleo da mi ministar ili neko prokomentariše. Ovde je interesantno i dobro je, tj. za pohvalu je očuvanje, postojanje i zaštita srpskog naroda gde god on živi, kao i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, uslovi opstanka Republike Srbije. E sada, ovde se govori i o dijaspori u strategiji. Da li je to možda nesretna formulacija, pa se govori samo o zaštiti interesa građana Srbije srpske nacionalnosti u dijaspori, jer se tako iz čitanja stiče dojam, ili je općenito zaštita interesa svih građana Republike Srbije u dijaspori? Jer, ako imamo skoro 25% nesrba u ovoj državi, velike su zaista dijaspore svih manjinskih naroda, onda bi dobro bilo, jer ovde nije jasno to precizirano, da se odnosi i na zaštitu interesa svih građana Republike Srbije bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, ma gde se oni nalazili u svetu. Verujem da je zamisao bila ta, ali je možda nesretna formulacija.

Takođe, još jedno pitanje koje bih voleo da postavim ministru. Na samom uvodu stoji da nacionalna bezbednost Republike Srbije jeste objektivno stanje zaštićenosti njenih nacionalnih vrednosti, interesa od svih oblika ugrožavanja, te subjektivan osećaj bezbednosti građana. Da li je ovaj subjektivni osećaj u stvari najsretnija formulacija? Kako to možemo po subjektivnom osećaju da pravimo strategije? Da li bi to trebala biti možda procena svih mogućih rizika ugroženosti itd? Mislim da ovo ovde što se tiče subjektivnog osećaja ne bi trebalo da ima svoje mesto. Hvala.

Hvala, dr Fehratoviću.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite, ministre.

Poštovani profesore, da vam se zahvalim na diskusiji i da vam odmah kažem da smo bili veoma jasni.
Dakle, očuvanje postojbine i zaštita srpskog naroda, gde god da on živi, kao i nacionalnih manjina, njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, uslovi opstanka Republike Srbije, mislim da je savršeno jasno. Ono što je važnije od toga, kako smo mi to formulisali, to je da se to dešava u Republici Srbiji, u Republici Srbiji se to radi.
Kada je u pitanju dijaspora i Srbi, kaže se jasno – očuvanje Republike Srbije, dijaspore i Srba u inostranstvu. Dakle, dijaspore, dijaspora su svi oni koji nisu u Srbiji, i Srba u inostranstvu. Izvinite, Srba je najviše, logično je da se vodi računa, ovo je država, u krajnjoj liniji, gde žive Srbi u ogromnoj većini i logično je da imaju takav sentiment i da imaju takav osećaj.
Islamski fundamentalizam ili muslimanski terorizam, kako god, ja mogu da vas razumem, ali to je odomaćen termin koji se jednostavno koristi apsolutno u svetu i to je terminološka odrednica koja je kao takva prepoznata. Ja apsolutno prihvatam i naravno da smatram, kao i vi, da ne može islam da bude teroristički, ali oni koji praktikuju islam na taj način to rade. Ne mogu da prihvatim da se govori o pravoslavnom fundamentalizmu, pravoslavnom terorizmu. Ja još nisam čuo da je neki pripadnik pravoslavne vere ušao u džamiju, digao se u vazduh i vikao – za Hrista i Sveto trojstvo. Nije. Dakle, nije se to desilo, nije to niko uradio. Ne postoji, ja neću da sporim da možda postoji bilo kakav ludak, ali nije zabeležen slučaj da postoji organizovana teroristička pravoslavna grupa koja će uraditi nešto loše.
Dakle, ne možemo da prihvatimo to izjednačavanje. Ja sam siguran da vi kao obrazovan čovek, koji voli svoju religiju, ne može da prihvati Islamsku državu, ne može da prihvati kalifat u Raki, ne može. To u stvari nije moguće. Oni koji su bili u kalifatu, koji su bili u Islamskoj državi jesu bezbednosna pretnja više za vas nego za mene, jer vi kao što znate, oni na prvom mestu se obračunavaju sa muslimanima, na prvom mestu, pa onda kada dohvate hrišćane, i to vrlo rado, ali na prvom mestu to rade muslimanima, tako da uopšte nemam dilemu.
Kontrola svih povratnika sa sirijskog ratišta je od najvećeg interesa upravo za islamsku zajednicu u našoj zemlji. Što se tiče, naravno, prava za pripadnike Vojske koji se izjašnjavaju kao muslimani, za njih su obezbeđena, kao što znate, sva prava. Imaju mogućnost da klanjaju, imaju mogućnost da u skladu sa svojim verskim zakonom se hrane, u svakoj kasarni gde ih ima odgovarajući broj imaju imama, imaju i mesto gde mogu da vrše svoje verske običaje. Na VMA, recimo, postoji poseban prostor gde upravo pacijenti islamske veroispovesti mogu da vrše svoje obrede.
Tako da tu smo veoma, veoma odgovorni, samo ne bih voleo da se ovo sada pretvori u raspravu o terorizmu ili o religijama, ne. Samo moram da kažem, užas Islamske države nije zabeležen nigde i ne može da se poredi sa bilo čim. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala, ministre.
Pravo na repliku, komentar, Jahja Fehratović.
Izvolite.

Hvala vam na ovim pojašnjenjima, uvaženi ministre, posebno na ovom prvom delu, da se ovo odnosi na celokupnu dijasporu. Kada sam govorio o onima koji su okarakterisani kao teroristi, idu na strana ratišta, mislio sam na one koji u ime pravoslavlja odlaze u Ukrajinu, to je bilo takođe u medijima, to je nešto što može da bude ekvivalent. Naravno da ono što jeste ta tvorevina koju ste vi spomenuli i što predstavlja te vrednosti, ti koji su odlazili u Siriju itd. u stvari nemaju nikakve veze sa islamom i da je u stvari to nešto što je instrumentarij onih koji su ih proizveli da bi naneli, kako vi rekoste i sasvim ste u pravu, najviše štete samim muslimanima i verujućim ljudima. To je nešto što je de fakto i to je nešto što nije postojalo na našim prostorima, što nije moglo da prođe jednostavno, sve dok, nažalost, nam nije instalirana ta veštačka podela unutar islamske zajednice.

Kada sam govorio o vojsci, mislio sam upravo na te imame koji dolaze iz tog dela koji nije tradicionalno iz islamske zajednice u Srbiji, već pripada toj tvorevini koja je registrovana 2007. godine, dok je tradicionalna islamska zajednica u Srbiji ta koja bi trebalo i koja na kraju i proporcionalno ima odgovornost za najveći deo muslimana u ovoj državi. Trebalo je imati deo svojih imama u Vojsci Republike Srbije, kao što je zaista za svaku pohvalu ovaj na VMA i na još nekim drugim mestima i to je nešto što jeste dobra tradicija srpske ili srbijanske vojske, kao što je bila uvek i postojala ta tradicija, recimo, u periodu Kraljevine Jugoslavije, kada su bili posebni kazani, kada su bili posebni verski službenici imami.

Dakle, sve ovo je neosporno i zaista je za svaku pohvalu. Mi da se ne osećamo građanima Republike Srbije ne bismo celi dan sedeli ovde i ne bismo pokušavali da damo doprinos i ovom dokumentu, ovoj strategiji, ali želimo da ukažemo na ono što prema našem viđenju, osećanju i verovanju, a i ubeđenju smatramo da bi se možda moglo poboljšati, na taj način dovesti u ravan da bude prihvatljivo i da bude prihvatljivo za sve građane Republike Srbije, jer vi nećete imati problem sa mnom, niti sa onim vrednostima i građanima koje ja predstavljam, ali verovatno ćete imati problem sa pojedinim pripadnicima drugih političkih partija koje predstavljaju možda ovde nacionalne manjine, pa i moju nacionalnu manjinu, koji će vas zloupotrebiti ili bukvalno shvatiti ovaj dokument i to iskoristiti kao instrumentarij da upravo neke delove one strategije koja je ovde napravljena primene, nažalost, na štetu najviše Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina u ovoj državi. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite, gospodine Torbica.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre Vulin sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, pred nama se danas uz ostale zakonske predloge nalaze i predlozi dva najviša strateška dokumenta kojima se štite nacionalni interesi države Srbije od najrazličitijih izazova, rizika i pretnji.

Nemoguće je govoriti o bilo čemu što je vezano za Vojsku Srbije, nacionalnu bezbednost i odbranu države, a ne osvrnuti se na golgotu koju je naša vojska preživela tokom poslednje dve decenije, ista ona vojska koja je 78 dana pružala herojski otpor NATO alijansi tokom zločinačke NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.

Nešto više od godinu dana po okončanju ratnih dejstava oni koji su naredili bombardovanje Srbije i ubijanje njenih građana, preko svojih poslušnika, na dobro oprobani način, kroz paljevinu, rušenje i prebijanje političkih neistomišljenika, uvode petooktobarsku demokratiju u Srbiju. Nakon te nasilne promene vlasti, nova marionetska vlast, dodvoravajući se stranim mentorima, počinje sa sistematskim uništavanjem, razbijanjem i ponižavanjem Vojske i njenih pripadnika.

Prvi potezi su im bili drastično smanjenje broja aktivnih pripadnika Vojske, kao i njenog operativnog sastava. Uporedo sa tim, rashodovana su, uništena i u staro gvožđe bačena značajna ispravna i upotrebljiva borbena sredstva i vojna oprema, a ratni komandanti koji su predvodili herojsku borbu protiv NATO agresora i njihovih saveznika, šiptarskih terorista, ni krivi ni dužni završavaju ili u Haškom tribunalu ili bivaju prinudno penzionisani. Tako je Vojska Srbije od strane tadašnjeg vrha vlasti opljačkana, opustošena i obezglavljena, te dovedena na ivicu propasti.

Promenom vlasti 2012. godine i dolaskom današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića na čelo Ministarstva odbrane, Vojska je počela da se oporavlja, država je ponovo počela da ulaže u vojnu tehniku, opremu i infrastrukturu, ali i da podiže životni standard pripadnika i svi mi ovde prisutni znamo da ministar Aleksandar Vulin, Ministarstvo odbrane, a naravno i sama Vojska Srbije ne bi mogla da ostvaruje ovako dobre, štaviše sjajne rezultate da iza njih u potpunosti ne stoji predsednik Republike Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić.

Kao jedan od rezultata tako kvalitetnog i temeljnog rada, pred nama se danas nalaze dva dokumenta kojim se prvi put jasno definišu nacionalni i odbrambeni interesi. Osnovna polazišta obe strategije su očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost i briga o srpskom narodu u dijaspori.

Napokon, posle više decenija imamo dovoljno opremljenu i obučenu vojsku da u potpunosti od bilo koga iz regiona možemo da zaštitimo sopstvenu državu i narod, ali i da zaštitimo sve svoje sunarodnike gde god u regionu živeli.

Posebno bih istakao i pohvalio, pre svega, činjenicu da su u okviru očuvanja suvereniteta i integriteta države Srbije naglašene naše pozicije o Kosovu i Metohiji, kao i stavovi da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije.

Naravno, pohvalio bih i to što je Strategijom odbrane prvi put jasno definisana i vojna neutralnost Srbije, što su jasno definisani ciljevi i mere za njenu primenu koji se odnose na to da se Srbija neće prikloniti nijednom vojno-političkom savezu i da ćemo odbranu koncipirati osloncem na sopstvene snage korišćenja sopstvenih kapaciteta i potencijala uz novi Strategijski koncept odbrane čiji je osnovni element totalna odbrana i koja će iskreno se nadam uskoro obuhvatiti ponovno vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Torbice.

Sada reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.