Ja se zahvaljujem, poslaniku Radojeviću.
Sada, prvo, ne znam gde ste našli povećavanje ovlašćenja predsednika Republike, našeg vrhovnog komandanta zato što… Ja ću dosledno citirati upravo za naše gledaoce koji ovo prate, a narodni poslanici imaju tekst.
Dakle, citira se zakon i Ustav – predsednik Republike u skladu sa Ustavom i zakonom komanduje Vojskom Srbije, usvaja doktrinu Vojske Srbije, usvaja i naređuje sprovođenje plana odbrane, daje saglasnost na nacrtu osnovnih dokumenata planiranja razvoja i donosi smernice za izgradnju operativne i funkcionalne sposobnosti Vojske Srbije, obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom i zakonom. Ovo je strategija odbrane.
Strategija - predsednik Republike izražava državno jedinstvo upravnim sistemom nacionalne bezbednosti, predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost, objedinjava i usmerava funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti i komanduje Vojskom Srbije u skladu sa Ustavom i zakonom, ukazom proglašava zakon i donosi akte iz svoje nadležnosti u oblasti bezbednosti i odbrane.
Dakle, ništa se nije promenilo. Njegova ovlašćenja su potpuno ista i data baš onako kako je predviđeno Ustavom i zakonom, ničim drugim. On radi samo ono što radi.
Ono, a delom odgovaram i na neka od vaših pitanja, što će proizaći, odnosno što može da proizađe upravo iz ovih strategijskih dokumenata, jeste rešavanje i uloge predsednika Republike i drugih činilaca sistema odbrane u ratu. Ovo je sve predviđeno za mir i ovo tako funkcioniše u miru, ali ko komanduje zemljom u ratu? Koja je uloga Generalštaba? Koja je uloga drugih činilaca odbrane? Koja je uloga predsednika Republike kao vrhovnog komandanta? To su pitanja na koja do sada nismo imali odgovor, a ja hoću da imam odgovor i kada taj odgovor dođe svi vi narodni poslanici ćete se izjasniti o odgovoru, jer to proizilazi iz ove strategije.
Strategija sama po sebi ne može da objedini sve to i ne može da vam kaže ovaj dokument, kao što nije nikada, kao što znate, i nije nigde, ali iz njega ova pitanja mogu da dobiju odgovore, jer treba da dobiju odgovore.
Vi ste s pravom rekli da smo mi poslednju strategiju doneli 2009. godine, svašta se promenilo otad, ali kao što znate ni tada 2009. godine nismo dali nikakve odgovore upravo na pitanja koja ste vi postavili. Ovo je sada način da idemo ka davanju upravo tog odgovora. Kada se kaže odbrana, ne misli se na vojsku, misli se na sve činioce odbrane, a to su i MUP, dakle, policija kao što je i bilo, tu je vojska naravno, to su jedinice civilne zaštite, to je BIA. Dakle, sve ono što se može iskoristiti u datom trenutku kao odbrana.
Koncept totalne odbrane je donet prvi put 2009. godine i tu se stalo. Nijedna reč se više nije rekla - šta će to biti, kako će to izgledati? Baš smo pričali, aktivna vojska izdrži prvi udar, a onda dođe, ko dođe? To je koncept totalne odbrane, odgovor na pitanje – ko dođe? Da bi došlo do koncepta totalne odbrane, naravno, tu se podrazumeva učešće čitave nacije, učešće civila, i to nije samo kod nas. Koncept totalne odbrane nisu izmislili Srbi ni 2009, ni 2019. godine. To je koncept mahom malih i srednjih zemalja koje nemaju sposobnost ni finansijsku, ni ljudsku da izdrže tako veliki pritisak stajaće vojske.
Za vreme NATO agresije stajaća vojska je činila oko 85.000 ljudi. Pazite, 85.000 ljudi, a bila je ista veličina zemlje. Tu smo negde, 85.000 ljudi, i na to dodajte rezervu, MUP u to vreme, dobrovoljce, šta smo već imali i to je oko 200.000 ljudi.
Da li mi sada u ovom trenutku, dame i gospodo narodni poslanici, imamo 200.000 ljudi spremnih i obučenih da ratuju? Teško. Posle svih ovih godina jako teško.
Dakle, vi u konceptu totalne odbrane morate ići ka tome da zemlju učinite dovoljno otpornom da bi izvršila prevenciju bilo kakvog napada. Koncept totalne odbrane nije agresija. Ne možete vi obučiti civila sa idejom da će on sada da pređe granicu i napadne nekoga. Vi ga obučavate da bude u svojoj zemlji, da bude u svom gradu, u svom selu i ako treba da ispunjava svoju ulogu, ukoliko dođe do agresije. To je opet preventivna funkcija.
Koncept totalne odbrane tek mora da se razradi. Postoje razni svetski primeri i mi ćemo ga razrađivati i opet će morati da se razradi pred ovom Narodnom skupštinom. Ne možemo mi to da donesemo sami od sebe i sprovodimo sami od sebe.
Sa jedne strane jeste u pravu, naravno, Vlada je ovlastila mene da obrazlažem ove zakone pred vama, ali koncept totalne odbrane zahteva, recimo, angažovanje ministra prosvete, kao što već radimo na tome, a to znači uvođenje određenih predmeta gde će deca da uče određene veštine, određena znanja koja mogu biti korisna u slučaju ratnog stanja ili rata, ali isto tako i u svakodnevnom životu, i to ne samo prosveta. Pominjemo i ekologiju. Naravno da je to potencijalno velika opasnost.
Pominjali smo ovde i sajber ratovanje. Pominjali smo sve stvari koje u ovom trenutku prepoznajemo i pokušavamo da nađemo adekvatne odgovore na njih. Nije ovo gotovo i nemate sve ovde odgovore i nećete ih ni dobiti, nego ćete i vi, kao Narodna skupština, i Vlada, i ministarstva, reći.
Ono što razlikuje možda ovu strategiju od nekih prethodnih jeste to što… Znate, istorijski narodi se razlikuju po tome što imaju konzistentnu politiku bez obzira ko vlada. Mi Srbi po prvi put definišemo nacionalni interes onako kako ga vidimo, kako ga vidi vladajuća većina ovde. To je obaveza za nas. Vi ste rekli da nismo narod kojim se vlada na osnovu dokumenata, strategija. Mi hoćemo da se vlada na osnovu dokumenata i strategije i zato smo i rekli ovo.
Nama bi, dame i gospodo, bilo lakše, govorim iz ugla političara, da ovo nismo doneli. Što bi mi sebe obavezivali pred vama i pred narodom? Ima dovoljno zakonskih osnova da vi možete da sprovodite politiku koju hoćete, imate nadležna ministarstva, imate vojsku, imate policiju i možete to sve da sprovedete, ali smatram da je jako važno, jako dobro izaći pred naciju da zna kako mi vidimo budućnost naše nacije i šta je to što smatramo izazovima i pretnjama, šta je to što nas ugrožava.
Što se tiče civilne kontrole, odmah da vam kažem da Ministarstvo odbrane izrađuje akcione planove, predlaže ih Vladi Republike Srbije, Vlada Republike Srbije ih usvaja ili ih ne usvaja. Dakle, civili u celoj strukturi i te kako odlučuju o onome što se radi i sa odbranom, sa vojskom, Ministarstvom odbrane. Tu nemojte da imate nikakvu brigu. Kao što znate, nadležni skupštinski odbori redovno dobijaju sve izveštaje, izjašnjavaju se o njima. Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem, dok su predstavnici DOS-a učestvovali u radu, i oni su glasali za odgovarajuće zaključke. Nije to bio problem. Imate i inspektora unutar Ministarstva odbrane koji se, recimo, bavi službama bezbednosti i koji nadležnom skupštinskom odboru daje svoja saznanja, vrši redovne kontrole. Civilna kontrola je tu apsolutno zastupljena i ne treba imati sumnje u to.
Koja je korist od saradnje sa ODKB-om? Vojska Srbije uči od svakoga od koga može nešto da nauči. Učiti od npr. specijalnih jedinica Ruske Federacije ili inžinjerije Narodne Republike Kine, to je ogromna korist. Za nas je to ogromna korist. Naravno, smatram da i oni treba da uče od nas, kao što i uče od nas. Imamo ozbiljna ratna iskustva, izuzetne starešine, i te kako se ima šta od nas naučiti. To za nas, kao vojsku, mnogo znači. Isto kao što radimo kroz Partnerstvo za mir, pa mi od njih učimo kako oni funkcionišu, kakve su im procedure, kako koriste odgovarajuće oružje.
Znate, za vojnika, evo, i u Narodnoj skupštini imamo vojnike, ali nema bivših vojnika, nema bivših generala posebno, najveća želja svakog vojnika je da uči na tuđe ratnom iskustvu, ne na svom, ako je moguće ikako da mi izbegnemo ratove, da to više ne ponavljamo, ali za nas je velika stvar da naučimo kako se koristio PVO u Siriji sa novim sredstvima izazova, kako se to radilo, kao što je za nas od velikog interesa da saznamo kako zapadne zemlje koristi svoje naoružanje, koja je strategija primene. Dakle, ima ogromne koristi. Mi učimo i na istoku i na zapadu.
Podsetiću vas da je najveći deo našeg naoružanja sovjetske proizvodnje ili sovjetske tradicije i onda je sasvim logično da koristite to oružje i učite kako se to koristi od onih koji su ga napravili, oni koji bez sumnje najbolje znaju da ga koriste. Mada kažem, koliko su naši ljudi bili inovativni posebno tokom NATO agresije, i oni imaju puno da uče od nas.
Dakle, učimo od svih, učimo kroz Partnerstvo za mir, i to smatramo svojim optimumom. Dakle, nije to nikakav otklon. Rečeno je kao i tada. Više učešća u Partnerstvu za mir na način kojim je i članstvo u NATO paktu, a to nećemo biti. Dok je predsednik Vučić predsednik Srbije, dok je vrhovni komandant Vojske Srbije, dok je ova vladajuća većina, mi nećemo biti u NATO paktu. To znači da je ovo najviši oblik naše saradnje, i to je optimalan oblik naše saradnje.
Sa druge strane, mi sarađujemo sa ODKB-om i treba da sarađujemo sa ODKB-om. Zašto ne bi učili na toj strani? To nisu neprijatelji. Ne traže od nas da se odreknemo bilo kog dela naše teritorije. Ne traže da promenimo politički sistem. Samo sarađujemo na vojnoj osnovi, koliko nama odgovara i kako nam odgovara.
Bolje je pitanje – kako to da ste doneli Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, a nikada niste sarađivali sa ODKB-om? Kako to sad? Kako ste vojno neutralni, a nećete da sarađujete sa jednom stranom sveta?
To je prvo pitanje. Na ovaj način mi obezbeđujemo potpuno izbalansiranu politiku. Na ovaj način mi možemo sa ponosom da kažemo – sarađujemo sa onima od kojih nam je saradnja potrebna i to radimo.
Mi ćemo, ja se nadam, već iduće godine, blizu mi je, pa možda grešim, dakle, već 2020. godine, imati recimo prvu vojnu vežbu sa Kinom. To nikada nije bilo, nikad, evo u istoriji otkako je naše drage i voljene Srbije, Narodne Republike Kine. Imaćemo vojnu vežbu. Što ne bi imali vojnu vežbu sa Kinom? Što ne bi naučili od Kineza kako upotrebljavaju svoja sredstva? Kako to rade? Zašto ne bismo uradili? To je vojna neutralnost. Kina nije član ODKB-a. Kina nije član ni jednog vojnog saveza, ali eto načina da sarađujemo sa njima.
Dakle, sarađivaćemo sa svima i pravo pitanje je bilo zašto to do sada nismo uradili. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala poštovani potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo važan zakon i predlozi Strategije odbrane, Strategije nacionalne bezbednosti i Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije predstavlja nešto što je od ključnog nacionalnog interesa Republike Srbije i drago mi je što danas na sednici parlamenta možemo da razgovaramo na jedan kvalitetan i na otvoren način, kako ste vi to, ministre, uvek radili, nekada uvek vrlo otvoreno, uvek precizno, uvek konkretno i ono što je najbitnije za nas ovde u Narodnoj skupštini, bar za nas koji predstavljamo većinu, uvek u skladu sa nacionalnim interesima Republike Srbije i sa nacionalnim interesima naših građana i pogotovo srpskog naroda.

Pripremajući se za ovu sednicu pročitao sam puno materijala, puno članaka, puno izveštaja o onome što je Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane uradilo u prethodnih nekoliko godina počevši od mandata ministra odbrane, odnosno predsednika države koji je tada bio ministar odbrane, pa danas je u vašem mandatu, kada imamo u vidu jednu činjenicu da je Srbija neutralna zemlja, ali Srbija je zemlja danas koja je pogodna za saradnju sa svim državama, i kao što ste vi malopre rekli, želimo da sarađujemo sa svima. Kako to radimo na ekonomskom planu, ekonomskom nivou, tako to radimo i na vojno i odbrambenom planu i ono što je odlično u proteklih nekoliko godina to je da želimo da naučimo, želimo da obnavljamo našu vojsku, želimo da jačamo našu vojsku i naše odbrambene snage, jer to je Condition sine qua non dalje modernizacije naše zemlje, daljeg unapređenja geopolitičke pozicije naše zemlje i od snage naše vojske, snage naših odbrambenih snaga, ali i poštovanja naše vojske od strane građana Republike Srbije, naravno tu treba da prednjačimo mi ovde u parlamentu, vi u Vladi, da povratimo taj, neću da kažem kult, ali poštovanje prema zastavi, poštovanje prema institucijama koje imaju najveće poverenje građana, od kojih zavisi budućnost naše zemlje, to je ono što u stvari jeste najveći rezultat Ministarstva odbrane i Vlade Republike Srbije, a to je da smo postigli jedan visok nivo poverenja građana Republike Srbije u našu Vojsku i u naše odbrambene snage.

Ova Strategija odbrane je jako značajna što ona jasno i precizno definiše šta će biti cilj i kakvi će biti strateški ciljevi i strateški planovi naše vojske i naših odbrambenih snaga, odnosno Ministarstva odbrane u narednom periodu.

Ja bih tu izdvojio ono što je najbitnije, a to je zaštita suverenosti, nezavisnosti teritorijalnog integriteta naše zemlje, zaštita bezbednosti Republike Srbije i naših građana, očuvanje mira i bezbednosti u regionu, unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija, vojna neutralnost i saradnja i partnerstvo sa državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti odbrane.

Gospodine ministre, ja moram da vam kažem da je učešće naših snaga u multinacionalnim operacijama nešto u šta sam lično mogao da se uverim kao član delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u kontaktima sa predstavnicima raznih država, sa najmoćnijim silama sveta. Recimo, za primer dajem SAD, nešto što je najcenjenije i što se visoko ceni u krugovima ministarstava spoljnih poslova i ministarstava odbrane, jer naši vojnici su vrlo cenjeni i taj naš iskorak i učešće u mirovnim operacijama je nešto što podiže nivo i ugled naše države na međunarodnom planu i na geopolitičkom planu i na tome vam čestitam i naravno imate, siguran sam, punu podršku većine u parlamentu da unapređujete taj sistem saradnje kako u UN, tako i sa bilateralnim, multilateralne saradnje kada su u pitanju multinacionalne operacije.

Isto tako želim da kažem da je vrlo važna saradnja koju Vojska Srbije ima i sa NATO paktom ili ODKB i sjajna je vest što će Vojska Srbije sledeće godine imati vojnu vežbu i sa odbrambenim snagama Narodne Republike Kine, pošto ako imamo situaciju da imamo šest milijardi evra investicija kineskih kompanija u Srbiji, ako učimo od njih u oblasti građevine, u oblasti izgradnje infrastrukture, izgradnji železničke infrastrukture, upravljanja fabrikama, a pokazali su, s obzirom da imaju privredni rast u proteklih 10 do 15 godina od sedam pa do 10%, da su sjajni u tome i da jako velikom brzinom napreduju u tom aspektu privrednog, ekonomskog i vojnog razvoja pokazali su da imamo šta raditi sa Kinom, usko sarađivati i naravno sve čestitke na tome što smo uspostavili tako blisku i dobru vojnu saradnju. S tim što naravno jako je važna saradnja naše Vojske i sa NATO paktom, sa Nacionalnom gardom Ohaja, pogotovo u oblasti vanrednih situacija i upravljanja krizama i rizicima u oblasti vanrednih situacija.

To samo pokazuje jednu širinu Srbije i ono što je suštinski važno da objasnimo našim građanima, a to je da se može, ako postoji mudro rukovodstvo, ako rukovodstvo na čelu države sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ima jasan plan i strategiju kuda će Srbija da ide ne naredne dve godine, tri godine, ne u narednom izbornom ciklusu. On, čovek, vodi ovu državu vizionarski, u skladu sa ciljevima koje želimo da ispunimo u narednih 30, 40, 50 godina, počevši od ispunjavanja demografskih ciljeva, kapaciteta, obnove naše države, obnove naših nacionalnih interesa, zaštite našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, ali i ispunjenja onog najbitnijeg preduslova za to, a to je ekonomski razvoj i ekonomski rast.

Moram da napomenem da ćemo mi u ovoj godini premašiti 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, da će izvoz namenske industrije premašiti sigurno negde od 800 do 900 miliona evra i to predstavlja jedan ozbiljan izvozni kapacitet naše zemlje i ta neutralnost i vođenje spoljne politike na način na koji je Vlada Republike Srbije vodi navođena onim što je do sada uradio na međunarodnom planu predsednik Aleksandar Vučić, imajući u vidu njegove odlične lične odnose i sa predsednikom Siem i sa predsednikom Vladimirom Putinom i sa potpredsednikom Pensom, sa Makronom, sa kancelarkom Angelom Merkel, govori o tome da mi možemo da nađemo modus da budemo neutralni, a da paralelno ekonomski razvijamo i vojno razvijamo našu zemlju. To je Srbija definitivno pokazala, kao što se može i što smo uradili zahvaljujući Aleksandru Vučiću da se povuče, 17 država je povuklo priznanje tzv. kosova u proteklih godinu i po dana.

Znači, upornim marljivim, posvećenim radom možemo da ubedimo sve one na ovom globalnom nivou na svetu da se Srbija pridržava međunarodnog prava, ali i da ubedimo naše partnere i naše prijatelje da isto tako poštuju međunarodno pravo i da poštuju pravo Republike Srbije da ima svoj integritet i da brani svoj suverenitet u 21 veku.

Tako da smo pokazali da patriotizam daje rezultat i da može da dođe do velikih rezultata. Posebno ću se osvrnuti na ono što ste vi apostrofirali u vašem uvodnom govoru, a to je da vodimo danas računa o interesima Srba ne samo Srbiji, nego u celom regionu i da danas nije sramota u našoj zemlji da Vlada Republike Srbije ima vrlo često zajedničke sednice Vlade sa Vladom Republike Srpske. Nije sramota da nam dođu Milan Knežević i Andreja Mandić na svako obeležavanje, na svaku proslavu ili obeležavanje nekih teških događaja iz prošlosti ili Ivan Stoilković iz Makedonije, ili naš kolega Gvozdenović iz Rumunije, da, Popović.

To govori o tome da Srbija danas ima vrlo jedan jasan strateški plan kako će se brinuti o svojim nacionalnim interesima kroz brigu o svom narodu, ne samo ovde u Republici Srbiji, nego van Srbije, kroz investicije u te delove drugih, posebno susednih zemalja gde treba sačuvati srpski narod, gde treba sačuvati njegovu supstancu, gde treba sačuvati našu veru i na taj način kroz jednu mudru politiku očuvati srpski nacionalni identitet, ojačati Srbiju, ojačati je vojno, ojačati ekonomski, kako bi ona, naravno, dalje mogla da napreduje kao jedna moderna, ekonomski i politički snažna država.

Nije slučajno što se predsednik Vučić ponekad i uzdržava vrlo često da da neku možda malo i jaču izjavu kada su u pitanju dešavanja u zemljama u regionu i upravo radi zbog toga da bi zaštitio naš narod u tim susednim državama, zbog toga što svaka ta jaka, snažna reč može da učini možda nešto da ambijent za život Srba van Republike Srbije bude negativan i da možda oni istrpe neke posledice u okviru toga.

Ono što isto tako moram da dodam je i ta činjenica da se potpuno slažem sada politički kao neko ko je političar, govorio sam o Strategiji odbrane i važnosti donošenja ove Strategije o nacionalnoj bezbednosti, učešća naših snaga u mirovnim operacijama, multinacionalnim operacijama, ali i da kažem da postoji jedan odličan članak koji je napisan, koji ste vi napisali i koji se zove: „Zašto sam za razgraničenje?“, u kojem je jasno, na jedan politički, vrlo pismen način objašnjeno zašto Srbija mora da čuva svoje nacionalne interese, ali zašto Srbija mora da bude i pragmatična, zašto Srbija mora da bude okrenuta ka budućnosti i da konačno dođe na ono mesto koje pripada i u skladu sa svojim materijalnim, ljudskim, prirodnim resursima da se ne vraćamo nikada na staro, da ne govorimo uvek o nekim stvarima koje ne možemo da ni u međunarodnoj zajednici, ni u regionu da ispunimo, ali zašto nam treba jedna jasno omeđena definisana država kako bi mogli da ispunimo sve naše strateške ciljeve i kako bi mogli da dođemo na onaj nivo koji Srbiji pripada.

Ja mislim da je rečeno sve u jednoj rečenici, završiću sa ovom temom, u kojoj se kaže: „Naša sposobnost da to prepoznamo, da prvi ponudimo rešenje i stav, što je od ključnog značaja, sada je red na Srbiju da prva nudi rešenja, ne smemo da dozvolimo više da čekamo gotova rešenja koja nam neće ići u prilog ili da nam, ne daj Bože, ponovo dođemo u situaciju da nam ruše crkve, da nam proganjaju narod, da nam hapse ljude ne samo u južnom delu Kosova i Metohije, nego i na severnom delu Kosova i Metohije, sada moramo mi da budemo proaktivni, da mi budemo prodržavni i da imamo u vidu samo jednu činjenicu – da zaštitimo srpski narod na Kosovu i Metohiji na najbolji mogući način, da zaštitimo kulturnu, istorijsku i religijsku baštinu.

I da nastavim sa ovim, znači da se nađemo na liniji razmišljanja velikih, ali da to opet ne učinimo, nemišićevo ukopavanje na Kosovu gde se pruža poslednji otpor vredan pesme i pamćenja, ali ne i pobede, već Mišićev juriš na Kajmakčalan, gde nismo oslobodili Srbiju, ali smo otpočeli da je oslobađamo, dokaz je istorijske zrelosti koja nije novootkrivena, ali je dugo nije bilo i smatram sada da mi tu zrelost imamo i da na jedan zreo način moramo da pristupimo problemima.

Jedan od ključnih uslova da dođemo i da ispunimo naše nacionalne interese jeste ispunjavanje i realizacija ove strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i brige o našim nacionalnim interesima i sada, ali i u budućnosti, ali na jedan pragmatičan način, uvažavajući činjenice i uvažavajući realnost, boreći se za svoja prava, boreći se za prava sopstvenog naroda, što i radimo svih ovih godina i pored onih koji ovde ne prisustvuju već mesecima na sednici, koji su govorili da će Vučić dati Kosovo na Vidovdan, da će dati na određen datume, praznike koji su važni za naš narod i ništa nije bilo od toga. Zašto? Zašto to rade?

Zato što to ide u prilog naravno nekim državama, zemljama i službama kojima nije u interesu da Srbija napreduje, kojima nije u interesu da se Srbija maksimalno modernizuje i da bude i ekonomski i politički lider ovog regiona. Zato što im ne odgovora jaka Srbija, zato što im odgovara da na bilo koji način dođu na vlast i da urade ono što su uradili od 2000. do 2012. godine, ostavivši 400.000 ljudi bez posla, ostavivši čitave fabrike opustošene, prodavši državu i prodavši fabrike tajkunima i spekulantima i sumnjivim biznismenima.

Ne upravlja se tako državom, niti će ovaj narod više dozvoliti da, da poverenje takvim ljudima. Takva su istraživanja javnog mnjenja trenutno, preko 55% podrške predsednik Vučić ima od građana Republike Srbije zato što želimo punu zaposlenost u ovoj zemlji, zato što smo je sa 27% smanjili na 9%, zato što imamo tri i po milijarde evra stranih, direktnih investicija, zato što smo izgradili 250 km auto-puteva, zato što izgrađujemo prugu Beograd-Budimpešta, pa sve gore do Poljske, preko Slovačke, Češke i do Poljske. Zato što želimo da se bolje ukonektujemo sa zemljama i zapadne Evrope, ali naravno i sa našim susedima. Izgradili smo i Koridor 10, izgradili smo i Miloša Velikog, izgradićemo i Moravski koridor. Puteve gradimo zajedno sa našim partnerima iz Kine, iz Azerbejdžana, iz Grčke, iz SAD. Svi su ovde dobrodošli ako žele na jednoj ravnopravnoj osnovi da sarađuju, da ulože, zašto ne, da oplode svoj novac i da im Srbija bude dobra destinacija, kako za biznis, tako i za život.

Želimo jednu modernu Srbiju, zemlju koja će biti otvorena, zemlja koja će biti bogata, u kojoj će građani na jedan častan i dostojanstven način živeti od sopstvenog rada. Srbija to može i to je Srbija koju mi promovišemo, to je Srbija koju promoviše i predsednik Vučić, koju promovišete i vi ministre, jer odbrana je pored ekonomskog razvoja, paralelno, ne mogu sada da kažem iako uvek jedan ozbiljan fokus stavljam na ekonomiju, odbrana, jačanje vojske je stub, ključ modernizacije i razvoja jedne države. Ne treba mnogo daleko da idemo da vidimo takve primere i nije neutralnost nešto što će nas odvesti u neke tamne vilajete i svi ono koji govore da mi moramo da se opredelimo nisu u pravu. Pokazali smo za ovih sedam godina da možemo da sarađujemo sa svima, da možemo da budemo, možda ne prijatelji, ali možemo da budemo partneri sa svim zemljama na ravnopravnoj osnovi. Dakle, nije uopšte sporno da možemo da vodimo ovakvu međunarodnu mudru politiku, da imamo partnere iz svih zemalja sveta koji ovde žele da ulažu.

Dakle, nije uopšte sporno da možemo da vodimo ovakvu međunarodnu mudru politiku gde imamo partnere iz svih zemalja sveta koji ovde žele da ulažu. Mi želimo i zašto ne, primer za razvoj države, odbrambenih snaga, ekonomije, može da bude Izrael, Srbija treba da bude Izrael ovog regiona, zato što je to država koja od 500.000 stanovnika 1948. godine kada je proglašena njihova nezavisnost došla do 10 miliona danas, koja ima jednu najjačih, najsnažnijih, najopremljenijih vojski na svetu, najjači, najsnažniji sektor informacionih tehnologija. Zašto? Zato što su možda prirodno bogati. Pa nisu. Nemaju oni nikakva bogatstva.

Srbija ima i prirodno bogatstvo, ima ljude, ima dobre resurse i sa ovakvom politikom, sa ovakvom jasnom strategijom razvoja ekonomije, države, odbrane, jasnom strategijom u ponašanju Srbije u međunarodnim odnosima, siguran sam da i mi u narednih nekoliko godina možemo da ostvarimo i dobar rast i da postanemo lider, ne samo regiona, nego i cele jugoistočne Evrope.

Na kraju, izvinjavam se potpredsedniče Arsiću, da pohvalim ovaj sporazum koji ćemo ratifikovati, nadam se ovde u parlamentu, sa Češkom. Uvek u svojim govorima i nastupima podstiče sve naše državne službenike i članove Vlade da imaju veću saradnju sa zemljama Višegradske grupe, sa Češkom, sa Slovačkom, sa Mađarskom, sa Poljskom, sa našim susedima Rumunijom, Bugarskom. To su zemlje sa kojima mi nemamo otvorena pitanja, a imamo jako malu ekonomsku, vojnu i bilo koju drugu saradnju.

Samo ću podsetiti moje kolege poslanike na jedan divan dan iz vremena Milana Stojadinovića dok je bio premijer. Ovde je boravila kod nas u Narodnoj skupštini jedna delegacija od 75 poslanika i Čehoslovačkog parlamenta, tada smo imali sjajne odnose. Bili smo članica Male Antante. Tada je vođena jedna takva politika u kojoj je Srbija izgrađivana kao kraljevina Jugoslavija, ekonomski snažna zemlja, ali geopolitički dobro pozicionirana. Nadam se da ćemo biti uspešniji mnogo nego što smo bili u tadašnjim vremenima i siguran sam da ćemo sve svoje kapacitete u tom domenu iskoristiti i da će naša Vojska i naše odbrambene snage imati ulogu koju zaslužuju i naravno u samoj izgradnji i modernizaciji zemlje. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin. Izvolite.

Da se zahvalim na tome što ste pažljivo pročitali sve što smo napisali i što ste uložili veliki trud da ono što je predloženo vidite, uvažite i da razumete koliko je to važno za našu zemlju i za koncept naše odbrane.
Potpuno ste u pravu, ja od 2012. godine slušam da je Kosovo prodato i da je ono sada nezavisno, sad je nezavisno, nije bilo pre, nego je sada konačno postalo nezavisno. Znate, vrlo je zanimljivo da Hašim Tači koji je, ako ništa drugo bar pokazao da šiptari nemaju reč, da nemaju besu, da im se ne može verovati, rekao ja jesam potpisao Briselski sporazum, ali neću da ga sprovodim, neću ništa da sprovedem. Pa, čekaj što ne sprovedeš to što te je dovelo do nezavisnosti. Zar nije to sporazum koji ti je dao nezavisnost? Kako sada to da nećeš više da pregovaraš sa Srbijom kada te sve to vodi ka nezavisnosti. Nije tačno. Ne vodi ih ništa ka nezavisnosti. Sve su udaljeniji od nezavisnosti. To je ogromna zasluga predsednika Vučića.
Godine 2012. nama su crtali uslove, nisu razgovarali, nego kažu – ovo su pre vas potpisali, na vama je da sprovedete. A, izborili smo se u međuvremenu za to i na prvom mestu predsednik Vučić se izborio za to da sada slušaju i pitaju koji su naši interesi, preko čega se ne može preći. Šta ne može da se pređe?
Ostao sam dužan odgovor od koga preti opasnost. Sve zemlje, pa čak i veoma velike zemlje, zemlje koje su naoružane nuklearnim oružjem imaju sličnu formulaciju, a formulacija je – agresija na našu zemlju je malo verovatno, ali se ne može isključiti. Apsolutno je tako.
Kako vi na Balkanu možete u potpunosti da isključite agresiju na vašu zemlju? Kako? Kako vi to možete da uradite? Ja nisam toliko hrabar. Ja nisam toliko hrabar da mogu da kažem da je to nemoguće, da je to nezamislivo. Nažalost 1999. godine smo videli da je vrlo zamislivo i 1998. godine smo videli da je vrlo zamislivo. Kao možete da kažete, siguran sam da to ne može da se desi. Čekajte, pa vi imate u Prištini ljude koji kažu da će zauzeti Niš. Evo slušali ste onu ludu babu Editu Tahiri, koja izađe i kaže – ako ne priznate Kosovo biće rata. Kako možete onda da isključite u potpunosti? Vidite, ako polazite od koncepta, to je nekada davno, početkom 2000. godina, imali smo koncept tada vladajućeg DOS-a koji je rekao – mi smo okruženi prijateljima, nemamo tajni prema našim prijateljima, pa su ukinuli šifrovanje u Ministarstvu spoljnih poslova, ukinuli između ostalog i spoljnu obaveštajnu službu sa obrazloženjem – pa, nemamo mi tajni. Sad nemaš tajni. Koja to zemlja na svetu nema tajni? Koja to zemlja za sebe kaže – okružen sam samo divnim prijateljima? Dobro, ko će napasti Švajcarsku? Švajcarska ima redovno služenje vojnog roka i imam rezervu o kojoj mi možemo samo da sanjamo. Kad kažem rezervu, mislim i na ljudski potencijal i na tehnički potencijal.
Znači, oni ne mogu da isključe, a mi možemo da isključimo. Ne možemo da isključimo. Na Balkanu niko nikad ne može da isključi. U ovom trenutku je malo verovatna, ne zbog drugih, već zbog nas, zato što mi jačamo, a onda će svako dva puta da razmisli da li se to isplati. Budemo li slabiji, što slabiji budemo bili, pa kada nam se desila oružana pobuna u Preševu i Bujanovcu? Kad smo bili najslabiji, kad smo bili na kolenima, kada su povlačili vojsku, kad su osetili da državno rukovodstvo ne zna šta će da radi. Samo zahvaljujući Vojsci Srbije, neki od njih su ovde, neki u Skupštini, samo zahvaljujući tvrdoglavosti Vojske Srbije taj deo nije otišao, samo zato.
Sad, kad vi imate sve to, kako onda možete sa sigurnošću da kažete – nikad to neće biti? Ako ova Skupština čvrsto veruje da je agresija na našu zemlju nemoguća, onda na sledećem budžetu treba da izglasa ukidanje rashoda za vojsku, jer je to bacanje para. Vojska služi da zaštiti zemlju. Ima ona tri misije i mirovnu misiju, ima i pomoć civilnim organima, ali vojska se ne pravi za to, vojska se pravi da zaštiti zemlju. Ako smo ubeđeni u to da je mogućnost agresije nikakva, da je nikad neće biti, ukinete vojsku, to je preko 90 milijardi dinara. Znate šta sve može da se uradi za 90 milijardi dinara? Ali, ko ima hrabrosti pred potomstvom i pred budućim generacijama da kaže tako nešto? Nemoguće. Dakle, ja jednostavno nemam i ponavljam još jednom, agresija je malo verovatna, ali se ne može isključiti i tako moramo da se ponašamo.
Pominjali ste vojnu neutralnost. Da, mi ćemo izdržati, dok je predsednik Vučić predsednik ove zemlje, mi ćemo biti vojno neutralni i nema te sile i pritiska koji će moći tu stvar da promeni.
Još hoću da dodam, da, vojna neutralnost je skupa, to je najskuplji oblik, to je jako skupo. Skupo politički, skupo ekonomski, skupo jer morate sve da imate, morate sve sami da imate. Znate, da nismo vojno neutralni, da smo deo NATO pakta, pa ne bi imali avijaciju, nema potrebe. Ako vam treba neko da obezbeđuje vaš vazdušni prostor, pa to se zamoli susedna zemlja, kao što recimo radi Severna Makedonija, kao što radi Crna Gora, kao što radi Slovenija, pa vam drugi čuvaju nebo. Jeste li vi slobodna zemlja ako vam neko drugi čuva nebo? Jeste vi slobodna zemlja ako neko drugi preuzima odgovornost na vašem prostoru? Niste, naravno da niste.
Zato, koliko košta, toliko košta i treba da košta. Ako je cena naše slobode, ako se cena naše slobode može izračunati, izmeriti novcem, onda je to najjeftinije u našoj istoriji. Mi smo nažalost cenu naše slobode uvek merili izgubljenim glavama i krvlju. Ako možemo novcem, to nikad nije bilo jeftinije i ja ću se uvek boriti da svaki dinar damo, ali da sačuvamo svoju slobodu, a da ne bude krvi i da ne bude izgubljenih glava.
Bolje je pitanje, a koliko košta blokovsko svrstavanje? Evo, da ću vam primer iz našeg neposrednog okruženja. Recimo, naši susedi Bugari sa kojima imamo dobre odnose, članica NATO pakta, kupuju za preko milijardu evra nove avione, pogodićete, Fantome, kupuju za još negde 800 miliona evra ili dolara, nemojte me držati za reč, oklopna vozila, prepoznaćete, zapadne proizvodnje, i za još oko milijardu treba da kupe dve fregate za njihovu mornaricu na Crnom Moru. Da li to njima treba ili ne treba, to je sada pitanje. Koja agresija to njima preti, od koga to sad njima može da preti agresija? Zašta se oni to spremaju? Niko ne pita. Dođeš, ćutiš, platiš. Oni čak nemaju te pare, oni su podigli kredit za ovo. Mi za svaki avion, svaki metak, mi to iz naših prihoda, koliko nađemo, kako izdržimo, koliko uštedimo toliko i kupimo, ne uzmemo kredit, ne zadužimo se. Naši susedi se zadužuju da bi kupili naoružanje.
Postavlja se pitanje - čekaj, pa vi ste u bloku, ko će vas napasti? Šta, Srbija će da napadne Bugarsku? Napašćemo Bugarsku, pa da zaratimo sa celim NATO paktom. Nemojte od nas da se sklanjate, nema potrebe da trošite novac.
Naši susedi Hrvati su, što kupili, što dobili, 400 oklopnih vozila. Sad su uzeli divizion pancer haubica, 14 helikoptera "Kajova" naoružanih Hellfire raketama, što značajno menja odnos snaga u regionu. Sada im stiže još preko 60 "Bredlija", još nekih 20-ak za rezervne delove. Znate, to su teška oklopna vozila, to se ne uzima za mirovnu misiju u Avganistanu. Time se ratuje. Time se ne ide u mirovne misije. Nešto lakša sredstva idu u mirovne misije. Oni za to koriste. Pitanje je - za šta ih koristite? I oni takođe sad treba, po njihovim planovima, nisu uspeli da kupe prošle godine, trebali su da kupe od Izraela F-16, u verziji Barak, nisu kupili. Sada, po svoj prilici, hoće da kupe nove. Znate, to će da košta, ne može ispod milijardu, milijardu i 200. Pa, čekaj, vi ste u NATO paktu, najveća sila na svetu, zar niste tu da budite sigurni, bezbedni, zašto trošite pare, na koga trošite pare?
Vidite da i blokovsko svrstavanje mnogo košta. Dođe vam predsednik SAD, kao vodeće zemlje NATO pakta i kaže - 2% BDP ima da ide u vojsku i tačka. I kao što vidite, funkcioniše to. Bogami, i velike sile pristaju da je 2%.
Mi odgovaramo samo svojim građanima. Trošimo koliko imamo. Damo koliko možemo i koliko imamo i nije nam teško da damo za vojsku, jer je svi zajedno toliko volimo i toliko poštujemo. Ali, damo koliko mi imamo.
Neutralnost je skupa, ali, bogami, blokovsko svrstavanje nije ni malo jeftinije.
Hvala vam što primećujete tu veliku novost, tu veliku promenu. Srbija koju vodi predsednik Vučić ima hrabrosti da štiti Srbe, bez obzira gde oni žive. Znate, kad kažemo - štiti, ja sam ministar odbrane pa to kad ja kažem odmah zvuči kao da će tenkovi da krenu preko Drine, Srbi preko Drine se štite na prvom mestu diplomatijom i ekonomijom. Do sad, tapšali se po ramenima, ljubili se, gde ste braćo, drago mi je što vas vidimo, a ni dinara u kasu Republike Srpske, ništa. Kad treba - nema, ko vas pita odakle vam. Ako možemo nešto da uzmemo, mi uzmemo, ali da im damo, ne damo. Ova Vlada je sada dala 37 miliona evra Vladi Republike Srpske, plus u svakoj opštini u Republici Srpskoj prosečno za milion evra nekog projekta.
Evo, uz malo sreće, i biću najsrećniji čovek na svetu ako do kraja godine samo nađemo vremena, jer smo ispunili reč predsednika Vučića, održali smo reč, u Drvaru se otvara fabrika "Jumka", 100 žena zaposleno u Drvaru, povratničko mesto, gde su Srbi apsolutno u većini. Jedva čekam da ih vidim kako tamo rade. E, to je strategija čuvanja Srba. Čuvaš ih što ih ojačaš, da ti ne odu od Drvara, da ih sačuvaš, da ih zaposliš tamo, da budu tamo, da žive, rade i da budu tamo gde žive Srbi, da se zna da je Srbija tu. To je ta strategija i to je ono što je prvo.
Prvo je ekonomija, za njom diplomatija. A naš predsednik je jasno rekao, i vrhovni komandant Vojske - Jasenovac, Oluja i martovski pogrom se nikad više neće ponoviti i to je svakom jasno. Nikada više. A to neće biti bez snažne srpske države, neće biti bez snažne vojske. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala, ja ću vrlo kratko.

Zahvaljujem se ministru na ovako iscrpnim i detaljnim odgovorima. Smatram da su ovo teme od strateškog značaja za razvoj naše države.

Ono što mogu da kažem je da mi moramo svi zajedno da radimo na tome da povećamo taj budžet, koji je za vojsku i odbranu još uvek mali. Treba da radimo na tome.

Upravo ono, ministre, što ste rekli, da ekonomski jačamo našu zemlju, kako bi imali više da odvajamo za naoružanje i za vojsku, upravo u smislu jačanja, ne samo ekonomskog, nego i jačanja naše geopolitičke pozicije. A ako ćete iskreno, što se tiče, rekli ste - skupo je, naravno, skupo je imati avione, skupo je kupovati helikoptere, skupo je kupovati novu opremu, ja bih voleo, iskreno, da mi imamo kao Izrael "Gvozdenu kupolu". To štiti izraelski narod u svakom trenutku od bilo kakvog napada, bilo kakve pretnje.

I ne možemo mi da se oslonimo na to, lepo ste vi to rekli, da će biti mir, da mi svi želimo dobro. Naravno, normalno je, to je ljudski, ali nas praksa, ali nas teren demantuje.

Vi ste jednom lepo rekli, ja sam to primetio, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Govori se stalno, pogotovo to dolazi od nekih zemalja zapadnih, o pomirenju, da treba prvo da dođe do, kako bi oni rekli, reconciliation, pa onda do nekih krajnjih rešenja. Vi nemate na Kosovu i Metohiji od 2000. godine nijednu političku partiju koja je multinacionalna. O kom mi suživotu pričamo i o kom mi pomirenju pričamo posle 20 godina?

Znači, proces je u stvari suprotan. Ekonomija, ekonomska saradnja, razvoj trgovine, slobodan protok roba, ljudi i kapitala, to je ono što Vučić radi sada i dobija podršku u celom regionu. Dakle, i sa Albanijom i sa Makedonijom, jačanje i snaženje naše ekonomije…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

… Mogućnost da više izvezemo.

Hvala, gospodine Arsiću.

Hvala još jednom na odgovorima i ovo je stvarno jedna od najznačajnijih tema za našu državu. Nadam se da ćemo sve ovo što je predloženo da implementiramo na jedan kvalitetan način i naravno da ćemo usvojiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre Vulin, danas ovde na čelu respektabilnog tima, očigledno, poštovane koleginice i kolege poslanici, ja mislim da smo mi danas na sednici na kojoj se raspravlja, ukupno uzevši, ceo dnevni red, o materiji, ako ne apsolutno najvažnijoj za državu, a ono sigurno među nekoliko oblasti po važnosti.

Ja sam to nekoliko puta na ranijim sednicama pominjao i pitao, postavljao pitanja Vladi, kada će strategija odbrane i strategija nacionalne bezbednosti doći na red, zbog toga što je to vrlo pomno, pažljivo i studiozno i razrađeno u ovim dvema studijama. Pokazalo se da su i unutrašnji faktori, posebno spoljašnji faktori, izmenili sliku ukupnog bezbednosnog stanja i situacije u zemlji i položaja zemlje u odnosu na međunarodne obaveštajne i druge subjekte.

Zato pozdravljam što se ovome konačno prišlo i hteo bih da kažem nekoliko stvari.

Da bi se raspravljalo danas o ovom materijalu, o ovim temama, mora se stvarno strogo voditi računa dokle u raspravi smemo ići i otvarati stvari, obzirom da su ovo delikatne državne stvari i kao oblasti spadaju u državne tajne. Zato i jeste sasvim snažno i veoma potrebno na početku u uvodu rečeno da su ovo javna dokumenta, što znači da je ovo oblik dokumenata s kojima se može ići u javnost, a da ne bude nikakve štete po bezbednost i druge oblasti ove zemlje. Mislim da je to dobro urađeno i da tako i treba raditi.

Ove strategije su dokumenta, i to je naglašeno, koja služe kao osnova za izradu drugih strateških dokumenata i doktrina i dokumenata javnih politika i normativno-pravnih akata, ali takođe svih u obliku javnih akata.

Zašto ovo naglašavam? Zato što mislim, možda grešim, ali želim da iznesem to, razmišljam da bismo mi kao Skupština daleko bolje, kvalitetnije, konstruktivnije raspravljali o ovim dokumentima ako bismo raspravljali u uslovima zatvorene sednice za javnost, zbog toga što bismo mogli, bez obzira što su ovo javna dokumenta, u raspravu da ulazimo nešto i preko toga i da na takav način mnogo ozbiljnije, dubioznije sagledavamo stvari koje su ušle u ova dokumenta, jer ovako inače ostaje dosta pitanja koja bi se mogla postaviti na tekst u ovim dokumentima, ali je suvišno kad ne možete dobiti odgovore koji prekoračuju ono što je javno.

Kada se govori o pretnjama bezbednosti ove zemlje, želim da na prvo mesto stavim obaveštajnu delatnost stranih subjekata prema Srbiji, odnosno obaveštajnu delatnost stranih obaveštajnih službi prema Srbiji. Mislim da ako uzmemo kao jedan element moguću bezbednosnu ugroženost ove države spolja, drugi element jeste ugroženost iznutra, odnosno unutrašnji nemiri i svi ostali oblici koji se mogu pojaviti. Ali, ja sam tvrdo ubeđen da krupne stvari i krupne opasnosti i pretnje bezbednosti u ovoj zemlji sa unutrašnjeg plana ne mogu nastati, i to sam siguran, same od sebe, bez podstrekavanja, da ne upotrebim težu reč, obaveštajnog delovanja spolja za stvaranje takvog ambijenta i takvih pojava u zemlji koje će voditi ka unutrašnjim nemirima i ostalim oblicima ugrožavanja bezbednosti. Ubeđen sam, kao što verujem da i vi jeste, da i ovo sve što se događa danas u zemlji na tom planu, što dolazi i od opozicije, da jeste ne samostalno, nego instruisano i pomagano spolja od ino faktora.

Zato mislim da je jako važno, to ću pri kraju uzeti temu da govorim, kako nam je organizovan, strukturno postavljen, vođen, kadrovan, itd. ukupan sistem nacionalne bezbednosti. Izvinite što ću možda odstupiti od nekih principa, ali ja kada kažem – kompletan sistem nacionalne bezbednosti, tu podrazumevam, naravno, i sve vojne snage. To je za mene celokupan sistem bezbednosti.

Mislim da je, pored onoga što je ovde ministar u svom uvodnom izlaganju istakao i sad je pominjano u diskusijama mojih kolega, posebno gospodina Marinkovića, dakle, briga za ceo nacionalni korpus, bio on u zemlji ili napolju, mislim da je jako važno što je u ovim dokumentima istaknuto, i to bih stavio na drugo mesto, kao borba za očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti građana.

Kad se ove teme tiče, mislim da je jako bitno kako nam je do sada radila, odnosno kako će ubuduće raditi i delovati kontraobaveštajna služba i kontraobaveštajna zaštita. To je prvi stub odbrane unutrašnje bezbednosti. Kad su u pitanju unutrašnje neprijateljske snage, ja ću slobodno reći, jer to u svakoj zemlji ima, a posebno kad je u pitanju ino faktor neprijateljski nastrojen, odnosno konkretno obaveštajne službe kojima najdirektnije i u prvom redu mora da se suprotstavlja kontraobaveštajna služba, odnosno službe naše.

Mislim da je jako važna u celom sistemu odbrane zemlje i njene bezbednosne sigurnosti, i to je dobro istaknuto u dokumentima, efikasnost državne uprave i institucija. Kod ovoga ću navesti jedan primer. Godine 2007, kada smo prvi put došli na vlast, govorim sad o koaliciji, naravno, na čelu sa SNS, jedna od osnovnih izbornih tema i opredeljenja u budućoj vladajućoj politici je predstavljena vrlo snažno – borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ja tvrdim, imam dosta godina, ali ne pamtim da je ikada do tada bila izražena veća politička volja za tu borbu.

Međutim, ne bih rekao da smo na tom planu uradili sve što je trebalo, odnosno, da nismo dovoljno uradili, da se može mnogo više, i posebno mislim da nismo dovoljno ojačali institucije ove zemlje za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. U takvoj situaciji ne možete se lečiti od korupcije i organizovanog kriminala, jer bi to značilo isto kao kad biste doveli svetski poznatog hirurga da izvrši složenu operaciju, a date mu instrumente koji nisu sterilisani. Rezultat, operacija uspela, pacijent mrtav.

Zato mislim da je trebalo još snažnije ovde naglasiti potrebu jačanja svih institucija, pa i bezbednosnih, iako se istini za volju mora naglasiti da je u nekim institucijama veliki, veliki, veliki napredak. U tom smislu ću istaći MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova je najviše napredovalo u tom planu. Mislim da je unutrašnja kontrola kao oblik čuvanja zdravog nastupa i dobrog organizovanja u MUP izuzetan primer kako to treba raditi i u svim drugim institucijama.

Hoću pri kraju da kažem nešto o sistemu o sistemu nacionalne bezbednosti koji sam pominjao, a koji se inače u Strategiji deli na upravljački i izvršni, pa bih ja više malo o ovom izvršnom sistemu nacionalne bezbednosti. Mislim da zbog svega što sam pomenuo, i što nisam stigao, jer nas vreme gazi, mislim da u ovom dokumentu nedostaje, a verovatno zbog toga što sam napred rekao, što ne možete tako nešto izlagati, jer to ostane javnosti dostupan dokument, ali da se svejedno moglo više nešto reći i o kontraobaveštajnoj delatnosti našoj budućoj, i o sistemu unutrašnje bezbednosti i o bezbednosno obaveštajnom sistemu i Birou za koordinaciju rada službi bezbednosti itd.

Hoću da kažem, neću ulaziti u primere ima ih dosta, vi ih znate, u proteklim godinama bilo je dosta drastičnih primera koji su pokazali da nam kontraobaveštajna služba nije obavljala poslove u meri koji bi zadovoljili potrebe suzbijanja opasnosti po bezbednost zemlje. Mislim da bi kontraobaveštajnu službu trebalo preispitati rad, odnosno rad kontraobaveštajne službe, posebno i svih službi kad je u pitanju njihova samostalna delatnost s jedne strane, i s druge strane kad je u pitanju koordinacija svih službi zajedno ka istom cilju ili istim ciljevima.

U tom smislu, mislim da bismo napravili pomak i da zaslužuje posebnu pažnju razmatranje daljeg mesta, uloge, organizacije, strukture, rukovođenja Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Mislim da bi ovaj sektor u sistemu nacionalne bezbednosti morao biti konkretniji u objedinjavanju rada službi i određivanju zajedničkih ciljeva svih službi, i treće, da nastoji da svaka služba u svom načinu i delokrugu delovanja postigne najbolje ciljeve kako bismo ostvarili brže i bolje zajedničke ciljeve.

Bezbednosno obaveštajni sistem po meni, i time zaključim, zaslužuje potrebu da se što pre sedne, to ne znači da je nešto sada alarmantno, da se sedne na određenom i kompetentnom nivou i da se razmotri, shodno današnjim uslovima rada, kompletna njihova organizacija svake službe, strukturiranje i zajedničko delovanje i s druge strane ovo što sam rekao, kako da ojačamo funkciju i nadležnost Biroa za koordinaciju rada službi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović.