Hvala, gospodine Marinkoviću.
Na samom kraju, drago mi je što smo imali jednu stručnu završnicu od članice Odbora i meni samo ostaje, pored zahvalnosti, naravno, još jednom svim članovima Odbora na saradnji i na svu dinamiku i energiju koja je uneta da se konačno izabere REM, da svima nama možda postavim pitanje – od kad traje i od kad je došlo takvo interesovanje za REM koga, priznaćete, nije bilo unazad godinama, nije ga bilo od 2017. kada je prvi put raspisan konkurs?
Sve se desilo od beogradskih izbora. To je trenutak kada je gro današnje opozicije shvatio da više nema mesta u parlamentu, da nema više mesta u ovoj sali, da ih nema više na izbornim listama, da nema više nikakvog rejtinga, jer kada u Beogradu nema cenzusa, šta bi tek bilo u jednom Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Zrenjaninu, Novom Sadu. To je, naravno, bio trenutak kada je počeo da se traži izlaz, politički izlaz i opravdanje za svo to stanje. Opravdanje je nađeno u tome da je, kako sam jednom rekao, bolje praviti se mrtav nego aprila, maja ustanoviti da odavno niste živi. Politička smrt je realno za mnoge političke stranke bila unazad a neki to urade, evo, i unapred.
Reče kolega da je čekao na televiziji da konačno vidi svoje izlaganje i on a i većina, 99%, sadašnje srpske opozicije, od maja meseca, ovu salu će gledati samo preko televizije. Hvala.
