Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljani rad Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 65 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o 6. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE SEVERNE MAKEDONIJE O USPOSTAVLjANjU ZAJEDNIČKOG GRANIČNOG PRELAZA MIRATOVAC – LOJANE.
Molim poslaničke grupe ukoliko to nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane.
Da li predstavnik predlagača, ministar Aleksandar Vulin, želi reč?
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi i, da ne dobijem kritike od SRS, braćo i sestre, pred narodnim poslanicima danas se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije potpisan je 16. decembra 2019. godine u Skoplju. Potpisan je na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije, kojim je utvrđena osnova za zaključivanje sporazuma i usvojen je tekst sporazuma. Potvrđivanjem sporazuma omogućuje se njegovo stupanje na snagu, a kako je i predviđeno članom 19. Sporazuma.
Balkanski narodi upućeni su jedni na druge i samo zajedničkim radom naš region može postati region mira i prosperiteta. Balkan balkanskim narodima je ideja za koju su živeli, ali, nažalost, i zbog koje su umirali mnogi srpski lideri, mnoge srpske vođe. Balkan balkanskim narodima je ideja koja je retko nailazila na podršku velikih sila, koje su uvek smatrale da Balkanci ne smeju da odlučuju sami o sebi.
Hrabrost predsednika Vučića jeste u tome što je prvi balkanski političar u proteklih puno, puno vremena, možda još od kralja Aleksandra, koji je imao hrabrosti da izgovori rečenicu – Balkan balkanskim narodima. Balkan balkanskim narodima jeste ideja koju su zastupali najveći među Srbima i Balkan balkanskim narodima jeste ideja koja može da promeni Balkan od regiona ratova, sukoba u region mira i razvoja.
Kad god smo mi Balkanci odlučivali jedni o drugima mi smo živeli u miru. Kad su odlučivali o nama, ratovali smo za tuđe interese i krvarili smo zbog sukoba, ratova, svađa, nesloga velikih sila koje su ovde uvek htele da uzmu samo vodu i vazduh, samo uzmu zemlju, a šta će biti sa nama koji živimo na ovom prostoru, baš ih je bilo briga. Tako je bilo, tako je i danas.
Upravo zato je veoma važno uklanjanje prepreka slobodnom protoku roba, kapitala, usluga i ljudi u regionu, te je zbog toga ovaj prelaz veoma važan za regionalnu trgovinu.
Dogovori koje su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, premijer Republike Severne Makedonije i Republike Albanije, na inicijativu predsednika Vučića, postigli o smanjivanju carinskih postupaka će drastično uvećati privlačnost sve tri zemlje za direktne strane investicije. Ako smem da dodam, na prvom mestu, našu voljenu Srbiju.
Uspostavljanje zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane, Republika Srbija, Republika Severna Makedonija, omogućiće da se unapredi kretanje građana između dve zemlje i olakša saobraćaj preko zajedničke državne granice.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane predviđeno je da zajednički granični prelaz Miratovac – Lojane bude zajednički granični prelaz na teritoriji Republike Srbije.
U prvoj fazi, a nakon ispunjenja uslova za nesmetano funkcionisanje graničnih organa dve zemlje, zajednički granični prelaz Miratovac – Lojane funkcionisaće kao granični prelaz za pogranični saobraćaj na kome se obavljaju granične provere. Posebnim protokolom između MUP Republike Srbije i Republike Severne Makedonije utvrdiće se radno vreme zajedničkog graničnog prelaza, spisak naseljenih mesta čiji stanovnici mogu da koriste ovaj prelaz, kao i kategorija prevoznih sredstava kojim će se prelaziti državna granica.
Prelazak preko ovog zajedničkog graničnog prelaza biće omogućen na osnovu lične karte ili putne isprave. U drugoj fazi, nakon ispunjenja uslova za otvaranje zajedničkog graničnog prelaza, međunarodni drumski saobraćaj. Zajednički granični prelaz će funkcionisati kao granični prelaz za međunarodni putnički saobraćaj. Posebnim protokolom između graničnih policija, carina, organa nadležnih za upravljanje graničnim prelazima utvrdiće se kategorija prevoznih sredstava kojim će se prelaziti državna granica.
Imajući u vidu da je sa makedonskom stranom postignut dogovor da sporazum stupi na snagu do kraja 2019. godine, neophodno je da se u cilju ispunjenja međunarodne obaveze Zakon o potvrđivanju sporazuma usvoji po hitnom postupku i da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom Glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori“, što član 196. stav 4. Ustava Republike Srbije i omogućava.
Molim vas, poštovani narodni poslanici, da povedemo raspravu, da povedemo diskusiju, da razgovaramo o nečemu što može biti samo od velike koristi za građane Srbije, za državu Srbiju, što možemo da razgovaramo i treba razgovaramo o Predlogu zakona, zakona koji govori da je Srbija jača, hrabrija, otvorenija, nego što je bila. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Danijela Stojadinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, na dnevnom redu je još jedan bilateralni sporazum koji Narodna skupština treba da potvrdi. Naime, radi se o Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane.

Ovaj sporazum je potpisan pre 10 dana između vlada dveju zemalja, a radi se o otvaranju još jednog zajedničkog, odnosno integrisanog graničnog prelaza između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije.

Podsetimo da je pre nekoliko meseci, tačnije u avgustu mesecu, pušten još jedan granični prelaz između dve zemlje. To je bio granični prelaz Preševo – Tabanovce koji je na veoma prometnom međunarodnom putu, na trasi Koridora 10 i koji je u velikoj meri doprineo bržem prometu putnika i robe preko Srbije i Severne Makedonije ka Grčkoj.

Sa druge strane, integrisani prelazi, prelaz koji znači da na jednom mestu, odnosno u jednoj kancelariji rade i srpski i makedonski carinici i policija. To sve doprinosi kraćem zadržavanju putnika i teretnih vozila, a sa druge strane smanjuje troškove obe zemlje.

Novi zajednički prelaz koji će se, na osnovu sporazuma koji sada ratifikujemo, otvoriti na lokaciji Miratovac – Lojane će još više unaprediti i dosta ubrzati granične formalnosti i rasteretiti već postojeći prelaz Preševo – Tabanovci.

Takođe, novi prelaz će svakako smanjiti, odnosno sprečiti brojne ilegalne prelaske granice između dve zemlje, a to je veoma značajno zbog činjenice da se i Srbija i Severna Makedonija nalaze na najprometnijoj migrantskoj ruti i da, nažalost, dosta migranata u obe zemlje ulaze preko ilegalnih ruta, odnosno van obeleženih graničnih prelaza. Posledica toga jeste pojava grupa migranata koji zbog ilegalnih prelaska granica ostaju bez kontrole i bez mogućnosti da im se pruži organizovana zdravstvena zaštita i smeštaj.

Uspostavljanje novog graničnog prelaza sigurno će u tom smislu imati veoma veliku i značajnu ulogu. Za uspostavljanje zajedničkog graničnog prelaza Miratovac (Republika Srbija) Lojane (Republika Severna Makedonija), sredstva donira norveška vlada, kao deo svog projekta za razvoj zapadnog Balkana, a projekat će implementirati Kancelarija UN za projekte usluge ili tzv. UNOKS.

Iz Sporazuma se vidi da će ovaj prelaz najpre proraditi kao lokalni prelaz, odnosno prelaz za lokalni saobraćaj, a kada se bude infrastrukturno i organizaciono potpuno komplementirao postaće integrisani granični prelaz za međunarodni promet robe i usluge.

Iskoristila bih priliku da kažem da je i ovaj bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije plod unapređenje saradnje između predsednika Vlade naših država, koje su saglasne oko zajedničkih ciljeva i zajedničkih interesa ove dve zemlje, interesa koji se unapređuju, a samim tim unapređenje i odnosa Zapadnog Balkana, čija stabilnost, razvoj je značajan faktor stabilnosti u celom evropskom prostoru.

Slični problemi i istorijska povezanost našeg prostora treba da bude motiv više za unapređenje bilateralne saradnje u svim segmentima društva, posebno u oblasti privredne saradnje koje zbog komplementarnosti može biti obostrano podsticajni faktor za veću spoljno-trgovinsku razmenu.

U tom smislu i inicijativa predsednika Srbije, koju nazivamo „mali Šengen“, čije su učesnice Srbija, Severna Makedonija i Albanija, ima veliki značaj za razvoj ovog dela Zapadnog Balkana jer će se u mnogome olakšati prelaz granice, transport robe i usluga između naše tri države. To će se omogućiti neprekidnim radom dogovorenih graničnih prelaza između naših država, gde će građani iz jedne u drugu državu moći da pređu uz ličnu kartu.

Srbija je lider u regionu, predlagač mnogih političkih, ali i ekonomskih inicijativa za razvoj ovog dela Evrope, što takođe doprinosi učvršćivanju međunarodnog položaja Srbije i potvrđuje našu opredeljenost za razvoj dobrosusedskih odnosa i rešavanja konflikta dijalogom.

Na samom kraju, zahvaljujem se kolegama, i na samom kraju ceneći značaj otvaranja još jednog integrisanog graničnog prelaza za privrednu i političku saradnju Srbije i Severne Makedonije, poslanička grupa SPS će podržati njegovu ratifikaciju. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Pitam još jednom da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima Aleksandar Šešelj.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju odnosi između Srbije i Makedonije, mi smo čuli jednu ideju koja se pojavila bez ikakve najave u našoj javnosti, a to je ideja o tzv. „mini Šengenu“ ili Balkanskoj uniji.

Podsetiću vas da mi od 2000. godine slušamo kako je evropska integracija tj. članstvo Srbije u EU naše strateško opredeljenje, kako smo mi tome posvećeni, u okviru toga otvaranju poglavlja i dostizanje nivoa tog odnosa koji treba Srbija da ima prema Evropi ali i prema susedima. Niko naravno nikada građane Srbije nije pitao da li su oni za integraciju u EU ili nisu. Mi vidimo da postoje razlike danas i unutar vladajuće koalicije po tom pitanju, neki i nisu za EU, neki jesu, ali mi smo snosili veoma teške posledice procesa evropskih integracija.

Podsetiću vas da smo zbog procesa evropskih integracija morali da ostvarimo maksimalnu saradnju sa Haškim tribunalom, čak su i neke vlade isporučile bivšeg predsednika države tom Haškom tribunalu i to na jedan od najvećih naših praznika, na Vidovdan, hapsili su i isporučivali kao da su neko meso naše generalne i političke funkcionere, sve zbog imaginarnog puta u EU.

Mi smo zbog toga izgubili Crnu Goru tj. Crna Gora je proglasila nezavisnost. Mi smo morali sa tim da se pomirimo i to da dopustimo i Kosovo je proglasilo takođe nezavisnost 2008. godine jednostrano, a EU je to podržala. Sve glavne zapadne zemlje i najsnažnije zapadne zemlje su tu nezavisnost priznale, a EU kao organizacija je priznala tu nezavisnost, budući da EU ima studiju o izvodljivosti za tzv. republiku Kosovo.

Vi znate da studije o izvodljivosti ne postoje za pokrajine, za regione, za lokalne samouprave, za nevladine organizacije, ni za šta drugo osim za nezavisne države. To nam je jedan od pokazatelja šta je Kosovo za EU.

Evropska unija na KiM ima misiju Euleksa, čiji je cilj, i to stoji kao osnovna stavka njihovog postojanja u obrazloženju, instaliranje kosovskih institucija, dakle institucija nezavisne države Kosovo. Republika Srbija je zbog te EU prvo morala, i to u ime Srbije vlada DS da zaključi tzv. Borkove sporazume, koji idu u prilog izgradnji nezavisnog Kosova, a posle toga i Vlada SNS Briselski sporazumi i prvi i drugi, koji isto tako pomažu državnost tzv. republike Kosovo. Budući da smo se mi odrekli uticaja na severu Kosova zbog neke Zajednice srpskih opština, a videli smo da je to još jedna prevara, zato što već pet godina od toga nema ništa.

Aleksandar Vučić je najavljivao iz Brisela da će to veče potpisivanja biti formirana Zajednica srpskih opština, a onda smo videli da Ustavni sud republike Kosovo kaže da to nije po ustavu Kosova. Tu su kosovski Albanci pokazali više integriteta nego srpski vlastodršci zato što smo mi zaobišli Ustav Republike Srbije. Gospodin Nikola Selaković kao ministar pravde je zamolio Ustavni sud da se ne izjašnjava baš o svim pitanjima, budući da će, iako sad možda nije po Ustavu, nekada to biti po Ustavu što je potpisano u Briselu, pa smo čuli obrazloženje Ustavnog suda da su to politički akti, ali politički akti koji proizvode pravne posledice, koji proizvode pravne posledice u smislu ukidanja svih srpskih institucija na severu Kosova. Tamo više nije sud Republike Srbije, tamo je sad sud republike Kosovo. Više nema zastave Srbije na glasačkom listiću i grba Srbije, nego grba republike Kosovo.

Više gospođa Gojković ne raspisuje izbore za opštine na Kosovu, nego to radi republika Kosovo. To smo mi sve dobili od EU i dobili smo rampu u stavu Emanuela Makrona, predsednika Francuske, gde je on jasno stavio do znanja svim državama kandidatima da se EU više neće širiti, da EU ide putem reformi i da EU ne zna šta će da radi sa preostalim zemljama članicama kada Velika Britanija napusti EU. To treba nama da bude dovoljno.

Sada se postavlja pitanje – kako smo mi došli do ideje „malog Šengena“ i koliko je to tačno da ste se vi zalagali za to i pre nekoliko godina, kako se ta tema sad tek pojavila, kako vam nije to bila okosnica vaše kampanje pre nego što ste došli na vlasti, pre nego što ste pobedili na izborima 2016. godine?

To vama niko ne spori, tj. naprednjacima to niko ne spori, ali naprednjaci na izborima 2016. godine u kampanji nisu rekli glasajte za nas, da bi smo mi ušli u Balkansku uniju sa Makedonijom i Albanijom, nego su govorili nešto drugo. I potpuno su različite poruke koje dolaze u kampanji i onih koje dolaze posle u sprovođenju politike. To se razlikuje.

Mi sada se bavimo time u Skupštini, poslanici vladajuće većine se upiru da objasne koliko je ova ideja genijalna, istorijska, prvi put posle sto godina, balkanski narodni se ujedinjuju i ne znam šta. Koji je tu konkretan interes Republike Srbije za „mini Šengen“?

Mi već imamo mogućnost da sa ličnom kartom idemo u BiH i u Makedoniju i u Crnu Goru. Mi sada dobijamo to da možemo u Albaniju da idemo sa ličnom kartom. Koliko će to građana Srbije sada to pravo da iskoristi i gde će imati tačno taj neki pozitivan pomak, u životu građana Srbije, to što mi idemo sa ličnom kartom u Albaniju? Da li će Albanija postati poželjna turistička destinacija za građane Srbije? Neće. Da li ćemo mi imati neko tržište tu, pa ćemo imati pristup nekom tržištu, u okviru Balkanske unije? Pa, ne, zato što videli smo to iz primera kosovskih Albanaca, kada su oni bojkotovali čak i glasove iz centralne Srbije, govorili o tome da su ti glasovi kontaminirani. Zamislite šta treba Albance da natera da kupuju srpske proizvode? To je zaista naivno očekivati.

Mi ćemo dobiti to da u centralnu Srbiju sada mogu da dođu Albanci sa ličnom kartom, pošto već država Srbija faktički ne kontroliše granicu između Albanije i Srbije nego je tamo neko drugi. Mi kažemo, dobro je što će biti otvorene granice, nećemo imati granice. Samo mi objasnite, ukoliko neko dođe na granicu i tamo na granični prelaz i tamo mu više nije potreban pasoš, nego mu je potrebna lična karta, šta je on sa time dobio, da li su to otvorene granice? Pa, znate šta je „Šengen“? „Šengen“ je protok ljudi, robe i kapitala, ali ljudi bez graničnih prelaza, a mi ćemo imati i dalje granične prelaze, ali umesto pasoša, biće potrebne lične karte. Dakle, to sa „Šengenom“ negde nema veze.

Koja je naša perspektiva u svemu tome, u Balkanskoj uniji? Da li mi mislimo da smo mi toliko razvijene ekonomija, da nemamo nezaposlenih ljudi, da nam fali toliko radnika, pa ćemo sada da uvezemo radnu snagu iz Albanije? Mi, u koliko smo sami sebe ubedili ovde u Srbiji, da su nam plate nikada veće, da su nam penzije nikada veće, da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, ako to čujemo u javnosti, ne znači da je to tako u stvarnosti i to nije tako. Ne može neko da kaže da nam fali radne snage i da mi sada tražimo negde drugde radnu snagu. Pogotovo, što po toj metodologiji koju računa Vlada Republike Srbije, ko god radi jedan sat nedeljno ili jedan sat mesečno on je zaposlen. Nije to baš tako kao što može da se čuje iz poruka koje dolaze iz Vlade Srbije.

Mi vidimo ovde na jednom koloseku, da je Vlada Republike Srbije angažovana da uradi maksimalno moguće, da sačuva Kosovo unutar granica Srbije, da Kosovo ne postane član Interpola, da Kosovo ne postane član UNESK-a i ono što je najvažnije, da Kosovo ne postane član UN i na tom planu ostvaren je izuzetan uspeh, jer je 17 država članica UN povuklo priznanje nezavisnosti Kosova.

Mi sada dolazimo u opasnost, a to smo videli, šta god govorio Aleksandar Vučić ili Ana Brnabić, videli smo iz poruka i Metjua Palmera i ovog Grenela, američkih predstavnika za Balkan, da treba i Kosovo da bude član te Balkanske unije, republika Kosovo, ne autonomna pokrajina, nego republika Kosovo. Dakle, za istim stolom da sedi sa predsednikom Srbije, sa predsednikom Makedonije, sa predsednikom Albanije i predsednik nezavisne republike Kosovo.

To bi bilo faktičko priznanje republike Kosova od strane Srbije i videli smo da je to glavna intencija tog "mini Šengena" iz usta američkih predstavnika za Balkan. Kako mi hoćemo sa jedne strane da uradimo sve da delegitimizujemo Kosovo u međunarodnim odnosima, a na drugoj strani, mi otvaramo prostor za to da i Kosovo bude član "mini Šengena". A to, nije našom voljom, nego voljom SAD, to smo videli.

Kako je moguće da neko očekuje da će Balkanska unija da bude bolji način da ove tri zemlje uđu zajedno u EU? Mogućnost za to ne postoji, vidimo to da su iako su Makedonci isto tako pod pritiscima, kao što je bila Srbija pod pritiscima, morali da potpišu sa Grcima sporazum iz Prespe, kojim su promenili ime u Severnu Makedoniju, zbog otvaranja tih pregovora da je stigla rampa od Francuske i Holandije za pregovore sa Makedonijom tj. Severnom Makedonijom i Albanijom, posle svih ustupaka koje je Makedonija napravila na tom putu. Njima je jasno stavljeno do znanja da nema ništa od evropske perspektive za zapadni Balkan.

Mi smo predodređeni da budemo periferija EU, da služimo kao poligon za eksperimentisanje, da služimo kao izvor jeftine radne snage i u budućnosti, što je velika opasnost, a o tome se vrlo slabo govori, kao parking za migrante. Čuli smo najave iz Austrije pre svega i saglasnost Vlade da se neki od tih migranata kojima se računa da su prvi put ušli u Evropu, kada su ušli na Preševo, da u stvari oni mogu da se vrate ukoliko ne dobiju azil, u Srbiju.

Da li smo mi toliko ekonomski jaki, da li smo mi takva baš država da možemo sebi takve stvari da dopustimo? Nikada nećemo postati članovi EU, samo ćemo isključivo služiti za to. Služićemo da postanemo tampon zona.

Sve te države koje treba da postanu sastavni deo tog "mini Šengena" su priznale nezavisnost Kosova. Da li mislite i da li je realno, da zbog naših nacionalnih interesa, a Kosovo i Metohija u sastavu Srbije je naš nacionalni interes broj jedan, da li će onda oni zbog toga nama da izađu u susret i da gledaju Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije ili će i dalje gledati kao nezavisnu državu? Mislim da će i dalje smatrati da je to nezavisna država.

Još nešto, videli smo baš u Tirani, povodom tog "mini Šengena", Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, to možda pokazuje da negde nema osećaja i svesti za situaciju danas u Crnoj Gori. Šta radi Vlada Republike Srbije povodom pitanja srpskog položaja, položaja srpske zajednice u Crnoj Gori? Jel nam važnije da to pitanje bude prioritet u našim odnosima ili potencijalno članstvo Crne Gore u "mini Šengenu"? Naše je mišljenje da treba pre svega da se vidi šta će biti sa srpskom zajednicom u Crnoj Gori, koja je potpuno obespravljena, koja je na udaru od strane režima Mila Đukanovića. Neustaški i mafijaški režim Mila Đukanovića trenutno proganja i srpsku zajednicu na način da hoće da otme imovinu SPC.

Pričali smo juče o brizi za sve Srbe, ma gde oni živeli, šta je sa Srbima koji žive u Crnoj Gori? Ne žive oni toliko daleko. Jel važnije potencijalno članstvo Crne Gore u "mini Šengenu" ili status SPC i prava srpskih državljana u Crnoj Gori, tj. državljana Crne Gore srpske nacionalnosti? Trebalo bi da bude to drugo valjda.

Mi nemamo nikakvu perspektivu u Balkanskoj uniji. To neće biti razlog da se naša privreda razvije. Mi na jedan jedini način možemo da mislimo o nekom razvoju na dugi rok, a to je kroz evroazijske integracije, zato što su posledice dvadesetogodišnjeg pregovaranja i uticaja Evropske unije u Srbiji vidljive, vidljive su kroz proces subvencija za strane investitore kojim je država Srbija na velikom gubitku, koji diskriminiše naše privrednike u Srbiji, koji čini naše privrednike u sopstvenoj zemlji nekonkurentnim i koji od nas pravi samo isključivo jeftinu radnu snagu koja treba da služi za profit investitora koji dolazi iz inostranstva i još što se sve plaća iz budžeta Srbije.

Jedino što mi možemo da uradimo jeste da sarađujemo, da pravimo i ekonomske integracije i vojnobezbednosne integracije i integracije koje vode računa o našoj energetskoj bezbednosti samo kroz aranžman sa Ruskom Federacijom, jer mi sa njima možemo da sarađujemo bez političkog uslovljavanja. Nama neće doći ed memoar iz Rusije da nam kaže šta treba da radimo, kao što nam je došao ed memoar iz Evropske unije kada smo hteli da podignemo izvoz, da uvećamo izvoz proizvoda u Rusku Federaciju u vreme sankcija Evropske unije kada je naša poljoprivreda mogla da zameni Špansku i Poljsku u nekim segmentima kod izvoza u Rusku Federaciju. Tada su iz Evropske unije to blokirali, isto to popodne kada je ministar Ljajić to najavio.

Sa druge strane, da li mi možemo bolje da sarađujemo sa nekim ko su naši iskreni i dugogodišnji saveznici, prijatelji koji rade sve da nam pomognu u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta ili suvereniteta, ili sa onima koji su sponzori nezavisnosti Kosova i koji nas danas teraju da tu nezavisnost priznamo.

Mi smo došli u situaciju da su danas nas naterali da uđemo u „mini Šengen“, a mi se tome radujemo. I ovde ubeđujemo jedni druge kako je to genijalno. To nije genijalno, to nije razvojna šansa Srbije, to nije u skladu sa srpskim nacionalnim interesima. Mi nikoga ne mrzimo, ne mislimo ni da su Albanci, niti Makedonci manje vredni od nekih drugih, ali na dugi rok to nema tolikog efekta za našu privredu o kojem se priča, koji se najavljuje. To nije genijalna ideja i to nije razlog da mi mislimo da će u budućnosti doći do istorijskog preporoda naše privrede.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Šešelj.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, CEFTA sporazum je potpisan negde krajem 2006. godine, SSP-e je parafiran 2007. godine, a potpisan je 2008. godine. To je onaj sporazum koji je potpisao Đelić. On ima svoju manjkavost po pitanju poljoprivrede. Tu je po meni bio manjkav, jer je prerano dopuštao, a to smo nekako zatvorili, prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.

Sa druge strane, prebrzo je skidao carine i poljoprivreda je tu bila potencijalno najveća žrtva. Ali, ne možemo zbog jedne manjkavosti rušiti takve sporazume. Da bi CEFTA sporazum i SSP-e što bolje funkcionisao potrebni su nam putevi i pruge. Oni su samo to potpisali, a kojim putevima, kojim železničkim prugama je trebalo robu prevoziti to njih nije bilo briga. Kako efikasno prevesti robu iz jednog kraja Evrope u drugi, kako iz naše zemlje prevesti robu na druga tržišta, to im nije bilo bitno.

Otpustili su ljude, privreda nije postojala, pa pošto nije bilo privredne aktivnosti, ovi pre nas su mislili da nam nisu potrebni putevi, jer pobogu, ako nema radne snage da putuje na posao i sa posla, ako nema roba koju ćemo prevoziti i izvoziti, ne moramo biti ni tranzitno tržište, ne moramo uzimati tranzitne takse, prihode od putarine itd. Država je naprosto zamrla.

Ima onih koji spore. Program moje partije je bio takav da sam smatrao da Jugoslavija te 1989. i 1990. godine, daleke, kada sam stvarao stranku zajedno sa drugima, da Jugoslavija potrebna i moguća svim njenim narodima i republikama, da spoljne i unutrašnje granice treba da budu nepovredive. Postojala su dva sukoba. Jedan je hteo da se pomere unutrašnje granice, da je bilo u našu korist ja bi to podržao, a drugi koji su imali međunarodnu podršku, oni su hteli da puknu spoljne granice. Centralna država razvlašćena Tuđmanovim Ustavom i tako se raspala jedna država sa 20 miliona ljudi. Da je ušla u EU, Jugoslavija bi bila potrebna i moguća svim njenim građanima i danas bi se drugačije pesme pevale.

Jugoslavija je unutrašnjom željom nekad pobeđenih naroda Slovenaca i Hrvata, Jugoslavija je bila zajednica između pobednika i pobeđenih, gde su pobeđeni iskoristili priliku da nadigraju pobednike, a da nije bilo tih pobednika danas ne bi bilo nacionalnih država ni Hrvata, ni Slovenaca, pa ni Makedonaca. Ne bi bilo sigurno, ne bi bilo verovatno ni BiH.

Ali, pobednici su omogućili tada malim narodima da pređu na stranu pobednika, da formiraju kroz istoriju Jugoslavije, da formiraju svoje nacionalne države, a onda su se poraženi digli protiv pobednika, odmetnuli se i pod kooperativom spolja uspeli da se odvoje. Tako je bivša Jugoslavija postala niz drugorazrednih i trećerazrednih protektorata u koji su se uklopili ovi bivši koji sada bojkotuju sednice Narodne skupštine.

Jugoslovenski narodi su delu međunarodne zajednice trebali da budu podeljeni i da ih koriste jedni protiv drugih u svrhu svojih nacionalnih interesa. Primali su i primaju jedne po jedne u EU, jer im tako osvajaju tržište, jer prethodno kada izgube tržište od 20 miliona ljudi postaju lakši plen nego da imaju tržišta 20 miliona ljudi. Tako su nas podeljene iskoristili jedne protiv drugih, a Srbi su najlošije prošli, zato što su bili armatura bivše Jugoslavije. Proglašeni su krivcem upravo zato, od dela međunarodne zajednice, i onda smo od demokratije, mi koji smo oslobađali druge, mi koji smo uvek vodili računa više o drugima nego o sebi, tako smo od demokratije videli sankcije, videli bombardovanje, videli bombe, osiromašeni uranijum i povađene organe.

Nisu Srbi bili najlošiji u tom sukobu i konfliktu, ali kao armatura koja je sprečavala raspad bivše Jugoslavije, Srbi su morali biti okrivljeni za to, jer su bili najjača prepreka težnjama da se jedna država razori u niz tih malih drugorazrednih i trećerazrednih protektorata.

Sada se Srbija diže. Poraženi su mislili da su porazili pobednika, ali pobednik se diže. Pobednik je počeo da pravi puteve, počeo je da pravi pruge želeći da učestvuje u tržišnoj utakmici.

Sa mnogim delovima SSP-a ja se ne slažem, ali je trenutno trgovina sa EU 70%. Dakle, najveći suficit naša privreda ostvaruje na CEFT-a tržištu. Najveći suficit izvozni nam je na CEFT-a tržištu. Onda je neko protiv „malog Šengena“, a „mali Šengen“ samo ubrzava ono što je CEFT-a do sada ostvarila, samo ubrzava da kamioni ne čekaju, da ljudi ne čekaju, da se sve ubrza i da sve bude profitabilnije nego što je bilo do sada, da ostane višak prihoda. Zato valja podržati taj sporazum. Valja izgraditi infrastrukturu, jer ako hoćete da ubrzate robu nije samo do autoputeva, već to je kao kada izlaziš iz boce. Ako na graničnom prelazu čekaš nekoliko dana da ti roba pređe, onda sve što si zaradio na putu izgubićeš na graničnom prelazu. Zato i donosimo ove sporazume, da ono što smo ubrzali autoputevima, Koridorom 10, ono što smo ubrzali prugama, ono što ćemo ubrzati prema Crnoj Gori, ono što ćemo ubrzati prema Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, to moramo da regulišemo i graničnim prelazima. To mora i onaj most na Drini da dočeka konačno da Bosna i Hercegovina dođe do sebe da brže prelazi roba, jer je to i njihov interes.

Mi, kao neko ko želi da ima jaku privredu, trebamo da budemo svesni i da tu svest probamo da kažemo i našim susedima, da veliki misle da sa nama mogu i bez nas. Makedonija i Albanija su to sada osetile od strane EU. Šut u stražnjicu ne znači da je to ubrzanje procesa prema EU. To nije vetar u leđa. To je samo šut u stražnjicu. Ja verujem da su delimično došli do te svesti da je zajedničko tržište od više miliona ljudi šansa ne samo za nas, već i za njih, da je to šansa za investicije. Ja pitam, da li bi Rusija i Kina investirali u Srbiju, da se ne nadaju? Ja ne znam, gospodine Orliću, EU ima 500 miliona ljudi, CEFT-a tržište ima jedno 15 miliona, sada ne mogu tačno, ne znam Moldavija koliko ima, ali onaj ko investira, on gleda koliko je tržište. Onaj ko dolazi na nečiju pijacu, on gleda koliko ima kupaca, koliko robe može da proizvede i ponese.

Pitam, da li bi Kina i Rusija investirale u Srbiju, da se ne nadaju da će investicijama u Srbiji doći do evropskog i do CEFT-a tržišta, kao što dolaze? Tu se protivi EU. Oni znaju da tom količinom robe kojom mi zaspemo tržište EU da će neko unutar EU moći manje da proda. Njihov otpor prema investicijama iz Kine pre svega u Srbiji za mene nije iznenađenje, ali je iznenađenje otpor unutar Srbije, da neko još uvek ne vidi šansu. Investicije su gorivo u ekonomiji. To je novac koji se ulaže u ekonomiju. Bez investicija država je kao, već sam opisivao, kao auto bez menjača i motora. Takav automobil ne može da ide uz brdo, može da ide samo niz brdo, ne može da vuče, nema goriva, nema pogon. Investicije u jednu zemlju su investicije ne samo u radna mesta, ne samo u proizvodnju roba, već u nove tehnologije, nove savremene obuke, radnog stanovništva itd.

Da li smo mi jeftina radna snaga? Pa, upoređenju sa nekim evropskim državama možda i jesmo. Ali, ono kako se ovde može živeti sa našom prosečnom platom, ja se bojim da u nekim zapadnim državama, s obzirom na skupoću, neki njihovi stanovnici slično žive. Nezaposlenost je spala sa 25-26% na ispod 10%. Povećana uposlenost dovodi do toga da poslodavac, da bi odabrao kvalitetnu radnu snagu, mora više i da plati. Dakle, to što raste zaposlenost, to što nezaposlenost spada, to mora da rezultira povećanom cenom rada. Tako će se napraviti balans između poslodavca i radnika, između kapitala i radne snage, da će kapital morati radnu snagu da plati više, jer ne zapošljavaju kapitalisti radnike zato što ih vole, već zato što treba da im naprave profit.

Bez investicija, a one su nemoguće bez velikog tržišta, mi ne možemo doći ni do većih plata. Sve to je međusobno povezano. Zato treba podržavati sporazume, da pre svega naša roba može da ode što brže našim susedima. Ja bih voleo da to bude finalni proizvod, takođe da i roba i sirovine naših suseda što brže mogu doći do našeg tržišta jer se tako ubrzava ekonomija i tako se daje na znanje potencijalnim novim investitorima da vredi i valja investirati u to tržište, da će tu biti uvek dovoljno radne snage, da će tu biti uvek dovoljno kvalitetne radne snage, da će uvek biti dovoljno kupaca da neko dođe i ovde investira.

Kada proizvedemo novac, a ovi bivši su živeli od zaduženog a ne od zarađenog, kada proizvedemo novac, kada napravimo tu jednu veću pogaču koja se zove BDP, svima nama koji smo učestvovali u proizvodnji pšenice, mlevenju, mešanju, pečenju, svima nama kada napravimo veću pogaču koja se zove BDP, svima nama će pripasti po jedan veći komad te pogače nego ranije.

Zato meni, barem meni nisu jasni otpori malom „Šengenu“, nisu mi jasni otpori otvaranju što više graničnih prelaza, izgradnji novih saobraćajnica, nisu mi jasni otpori izgradnji autoputa za Prištinu. Zar treba opet preko Albanije da idemo peške? Valjda je bolje da idemo automobilima, to je normalno, tako je u savremenom svetu. Dakle, postoje prevozna sredstva, postoje autoputevi, tako se brže ide. Nećemo valjda opet da idemo preko gudura da se smrzavamo itd. Nećemo ni da čekamo saveznike da li će nam pomoći ili nam neće pomoći, red je da se zajedno udružimo sa onima koji još uvek jesu drugorazredni i trećerazredni protektorati.

Mnogi od naših suseda nisu suvereni na način na koji je to suverena Republika Srbija danas. Zato treba podsticati njihovu želju da budu suvereni, da sami odluče šta je dobro za njihove države, a ne da idu po svoje mišljenje koje će im biti natureno da li iz Brisela, Vašingtona itd, nebitno. Ovi koji su suverenost Srbije bacili pod noge, oni su sada protiv „Šengena“, oni su sada i protiv EU, oni su i protiv Evropskog parlamenta, oni su protiv svega. Oni su samo za Đilasa i Šolaka, odnosno oni samo rade za sebe, za svoje biznise, za Đilasove i Šolakove biznise. Oni pokušavaju da nam dokažu da je demokratija nasilni dolazak na vlast, a da je diktatura ako neko na izborima osvoji vlast.

Još nešto, moram da vas upozorim na pojavu koja se zove Demokratska stranka. Pogledajte u Americi, gde god demokrate izgube izbore, tu više nema demokratije, barem oni kažu da je to odmah diktatura, da nema demokratije, da nema slobode štampe itd. Ja mislim da se ne vredi više uzbuđivati oko njihovih akcija. Ima izreka Dostojevskog: „Ako ideš putem i zastajkuješ da svakog psa koji laje gađaš kamenjem, nikada nećeš stići na cilj“. Ja mislim da ovi koji bojkotuju parlament i bojkotuju izbore nisu vredni ni stajanja ni kamenja. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Rističeviću.
Za reč se javio ministar Aleksandar Vulin.
Ministre, izvolite.