Kratko, ali možda više da se osvrnem na ono poslednje što ste rekli, a svim poslanicima ću odgovoriti na kraju.
Vidite, u pravu ste, Dostojevski je obično u pravu u svemu što je rekao i u svemu što je pisao, ali moram da kažem da je juče država Srbija doživela strašan i podmukao udarac od predstavnika Đilasove partije zdravog razuma.
Dakle, juče je Marinika Tepić optužila srpsku državu da je kupila povlačenje priznanja lažne države Kosovo. Kao što smo rekli, dešava se ono što se u teoriji zove ping-pong, njena izjava se citira i prenosi svuda, bez toga da se ona pozvala na Bedžeta Pacolija.
Petrit Selimi, bivši funkcioner u nekoj od vlada Prištine objavljuje, kaže – ekskluzivna vest koju nam je obezbedila srpska opozicija, Vlada Republike Srbije izvozi korupciju u čitav svet. Tražimo da EU reaguje.
Dakle, ne govore da je Marinika Tepić prenela Pacolijevu izjavu, nego uzimaju nju kao izvor te izjave i kao dokaz da srpska država vrši korupciju prema drugim zemljama. Kako će se, poštovani birači koji ovo gledate, koji ćete ovo čuti, zamislite kako će se osećati zemlje koje su protiv celog sveta, protiv velikih moćnih, stale na stranu Srbije kada ovo budu čitale. Kako će se oni osećati kad ih u njihovim državama počnu optuživati da su uzeli pare od Srbije, da su prodali svoju političku odluku? Ko će posle sa nama ikada više da kaže – pa, daj da stanem na stranu međunarodnog prava. Pa, zar nije bolje da stane na stranu Šiptara tamo ga niko ne napada i kada primi pare da prizna Kosovo kao državu.
Kako sutra da ti ljudi obrazlože, kako sutra ti ljudi da brane svoje glasa kada budu glasali protiv članstva Šiptara Unesku ili Interpolu, kako kada će ih kući napadati i govoriti vi ste uzeli pare za to, vi ste korumpirani, prodali ste se Srbiji? Evo, dokaz je srpska opozicija. Dokaz su Srbi. I kako će gledati na nas kao narod kada su među nama uspeli da nađu nekoga ko je protiv toga da jedna država poštuje međunarodno pravo i uskrati priznanje lažne države Kosovo. Kako će na nas kao narod gledati? Takvog među Šiptarima da nađete ne možete. Hajde nađite i jednog Šiptara koji će da kaže – Pacoli je uzeo pare i plati je priznanje Kosova. Hajde, jednog da nađete. Hajde, nađite jednog jedinog čoveka koji će na Kosovu to reći i reći da je to izvoženje korupcije. Nećete naći ni jednog. Pa, kako među Srbima nađete uvek? Pa, kako među Srbima nađete tako nekoga?
Mi jednostavno nismo, možda nismo svesni u ovom trenutku, ali videćemo u danima koji dolaze kakav je ovo strašan udarac u politiku Vlade Republike Srbije, kakav je ovo strašan udarac u našu borbu da se lažna država Kosovo umanji, da joj se ne dozvoli da uđe u UN. Šiptari nekom da pričaju o poštenju i o tome da nemaju crne pare i da ne plaćaju koga god stignu i gde god stignu.
Mi smo sad došli da mi to moramo da objašnjavamo. Petrit Selimi, citira srpsku opoziciju i kaže ekskluzivno – tražimo reakciju EU. Nisu imali do sada ko to da im kaže, evo, našla se Marinika Tepić. Evo, našao se ko treba da udari Republiku Srbiju, da udari našu zajedničku voljenu zemlju, da je udari, da je ponizi, da je stavi na stub srama i da je optuži za sve ono što rade drugi. Samo da bi dobila verovatno neko tapšanje po ramenu ili nešto skuplje u nekoj od stranih ambasada. Ništa više. Ne može ovo da se objasni. Jel postoji i jedan čovek u ovoj Skupštini, da li postoji i jedan čovek u našoj zemlji koji voli Srbiju, koji može da kaže, da kada neka zemlja povuče priznanje da je to loše. Jedan.
Evo, uspeli su, nažalost da nađu. Ja sam do juče verovao da je to ipak nemoguće. Strašan udarac smo doživeli, doživeli smo ga kao i uvek od sebe. Najstrašniji udarci u Srbiji dolaze iz Srbije, ne spolja. Dali smo municiju i opravdanje svakom neprijatelju Srbije da o nama misli sve najgore, a svakom potencijalnom prijatelju Srbije da dva puta razmisli da li se njemu lično isplati da strane na stranu male Srbije u kojoj će se uvek naći neko ko će ga pljunuti zato što je Srbiji pomogao.
Ja se u ime građana Srbije izvinjavam svim zemljama koje su povukle priznanje. Zahvaljujem im se beskrajno što su imale hrabrost da stanu na stranu međunarodnog prava i njima i njihovim javnostima, garantujem im još jednom, nikakvog novca, nikakve korupcije. Hvala vam što ste stali na stranu međunarodnog prva i izvinite što u mom narodu postoje takvi koji toliko mrze Srbiju da su spremni da urade bilo šta da bi joj naškodili i pomogli njenim neprijateljima. Hvala.

Hvala, ministre Vulin.
Pravo na repliku ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da pojasnim.

Krajem 2007. godine, krajem 2008. godine, intenzivno u američku ambasadu su odlazili Dragan Đilas, Borko Stefanović, Vuk Jeremić. Pri tome postoje depeše Vikiliksa, su obećali Dženifer Braš da ukoliko Albanci odlože proglašenje nezavisnosti, do posle izbora Borisa Tadića za predsednika Republike Srbije, da u tom slučaju neće prelaziti američke crvene linije. Znači, obećali su saradnju.

Godine 2008, februara meseca, prvo je Boris Tadić dao zakletvu, čini mi se 14. februara, ili tako nešto, Albanci su samo par dana posle toga proglasili nezavisnost, znači Amerika je ispunila svoje deo dogovora.

Drugi deo dogovora, tadašnja vlast, Đilas, Borko Stefanović, Jeremić, koji su dali obećanje u korist Borisa Tadića, krenuli su da ispunjavaju. Tražili su mišljenje Međunarodnog suda pravde da bi učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija baš zato što su morali da se revanširaju za uslugu prilikom izbora. Posle toga su pregovore premestili iz UN u EU i stavili granične prelaze na Brnjak i Jarinje.

Dakle, kao vlast su ispunili svoj deo obaveza ali sad kao opozicija Marinika Tepić govori ono što je Dragan Đilas obećao Dženifer Braš, pri tome je iskazao neviđenu mržnju prema Ruskoj Federaciji i rekao da posebno ne može da podnese ambasadora Konuzina koji je u to vreme bio ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji.

Tako da, gospodine ministre, ovo što oni danas rade, to je obećanje koje su dali kao vlast, a sada kao opozicija pokušavaju da pomognu oni koji pokušavaju spolja da realizuju interes divlje države Kosovo i Metohija, oni pokušavaju iznutra da im pomognu jer su obećali da neće preći te američke crvene linije. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedna od nadležnosti Narodne skupštine jeste i potvrđivanje sporazuma zaključenih između Srbije i drugih zemalja. Mi danas na dnevnom redu imamo Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane koji je potpisan 16. decembra ove godine.

Zajednički granični prelaz biće izgrađen na teritoriji Srbije u opštini Preševo u naselju Miratovac, a troškove će snositi Norveška Vlada kroz podršku projekta za razvoj zapadnog Balkana u iznosu od oko dva i po miliona evra. Ratifikovanjem ovog sporazuma Srbija će ispuniti svoje međunarodne obaveze koje je preuzela i poslanička grupa SNS će u danu za glasanje dati podršku ovom predlogu.

Još jedan stvar o kojoj želim da afirmativno govorim je tzv. mali Šengen koji podrazumeva saradnju između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Radi se o inicijativi zapravo za uklanjanje barijera u slobodi protoka robe, usluga, kapitala i ljudi između ovih zemalja. Srbiji će najviše odgovarati ovakav sporazum jer imamo potencijale, moći ćemo da prodamo više robe i usluga, a i u ljudskim resursima prednjačimo u odnosu na zemlje iz regiona.

Dakle, olakšava se promet robe i usluga. Rečeno je da će biti veći broj traka na prelazima kako bi kompanije mogle lakše i brže da prelaze granice. Ideja je formiranje jedinstvenog tržišta rada, što će podrazumevati lakše kretanje i zapošljavanje ljudi i sve nas to dovodi do napretka privrede u regionu. Možemo da govorimo i o razvoju turizma i o čvršćoj saradnji jedinica za vanredne situacije. Dakle, isključivo su pozitivne stvari u pitanju. Govorimo o napredovanju i rezultatima u svim oblastima koje će biti od velikog značaja za našu zemlju.

Evropska komisija je spremna da opredeli 1.2 milijarde dinara za zemlje u regionu, za implementaciju postignutih sporazuma i ova informacija takođe ohrabruje jer to znači mogućnost za puno sprovođenje dogovora između zemalja koje su uključene u mali Šengen.

U svakom slučaju, udruživanje zemalja je samo u cilju napretka i jačanja. Dokument će imati pozitivan uticaj i na razvoj svake zemlje pojedinačno, ali i na razvoj regiona, što će svakako stvoriti bolje uslove za budućnost građana.

Postavlja se pitanje šta će u praksi značiti „mali Šengen“, odnosno primena tih sporazuma? Na primer, kada na prelazima budu uvedene naročito veterinarske i fitosanitarne inspekcije i kada se bude omogućilo brže kretanje kamiona sa robom, ušteda će biti, a time se bavila, pre svega, Svetska banka i na tim sastancima predstavnici svetske banke su rekli da samo od ove mere se očekuju uštede od čak 120 miliona evra. Naravno, Srbija će te uštede, takođe osetiti.

Dalje, predviđeno je dvadesetčetvoročasovno radno vreme za inspekcijske službe koje će biti tamo prisutne. Imamo jedinstven paket dokumentacije koja je potrebna za tranzit robe. Neće biti više potrebno mnogo papira da bi neka roba mogla da pređe granicu.

Imamo putovanja građana sve tri zemlje samo sa ličnom kartom. Tu se postavlja pitanje šta to znači za stanovnike Srbije, za građane Srbije, koliko će građana moći da iskoristi pravo da ode u Albaniju samo sa ličnom kartom? Zašto da građanima ne pružimo mogućnost da biraju i da odluče, a ako odluče da odu u Albaniju, neka to bude samo sa ličnom kartom i zašto da sprečavamo da im olakšamo da sprovedu u delu, zapravo, ono što žele.

Onda dalje imamo mogućnost za strance da ulaze u sve zemlje bez dodatnih viza, što će povećati broj turista i uticaće na planiranje zajedničkih turističkih ponuda.

Takođe, moći ćemo da govorimo o razmeni studenata, o stvaranju mogućnosti za zajedničke projekte tih zemalja, o daljem jačanju prekogranične saradnje u borbi protiv terorizma i kriminala, o definisanju zajedničkih pravila u različitim oblicima, kako bi se pospešila saradnja triju zemalja.

Još bih želela da dodam, a u vezi sa tim, značaj autoputa Niš-Merdare-Priština, koji svedoči o daljem ulaganju u infrastrukturu, ali sa druge strane svedoči o spremnosti Srbije da radi zajedno sa drugim zemljama. Osim toga što će povezivati oko pola miliona građana koji žive u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu ovaj autoput će omogućiti Srbiji izlazak na luku Drač, što će dodatno olakšati trgovinu zemalja u regionu.

Građani Srbije su na izborima koji su održani dali legitimitet i Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci da donose odluke koje su vezane za Srbiju i ovo su odluke koje su vrlo važne. Svako ima pravo na svoje mišljenje da mu se sviđa ili ne sviđa to što mi težimo ka tome da uđemo u EU, ali ne vidim zašto bi bilo šta predstavljalo problem da se uspostavi nešto što će za Srbiju biti dobro, kao što je težnja da u svemu budemo slični kao najrazvijenije zemlje Evrope i sveta.

Sve ovo o čemu govorimo danas nailazi na kritike lidera Saveza za Srbiju koji su, neki od njih su nekada bili na vlasti ali naravno da nisu stvarali uslove da Srbiji bude bolje, da se razvijaju ekonomija i privreda. Vidimo danas i Vuk Jeremić i Dragan Đilas smatraju da je bolje ulagati u poljoprivredu i banje u Topličkom okrugu, nego u autoput ili u mali Šengen.

Ne sećam se da je vlast do 2012. godine ulagala u bilo šta u tom delu Srbije, pa ni u poljoprivredu, niti u bilo koju drugu oblast. Puna su im usta bila do 2012. godine ravnomernog regionalnog razvoja. Ali, umesto realizovanih projekata mi iz tog dela Srbije nismo videli ništa. Umesto toga na jugu Srbije su prodavane fabrike u bescenje, privatizovane, gašena radna mesta, a životni standard se srozavao.

Danas na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije mi imamo mogućnost, a vidimo da se to radi da se, praktično, razvija svaki i najdalji i najmanji deo Srbije.

Danas lideri Saveza za Srbiju naravno da napadaju sve što je dobro za Srbiju. Građani vide da su oni potpuno izgubili politički kompas, da su spremni da napadnu svaku, pa i najbolju ideju i najbolji predlog samo zato što dolazi od strane Aleksandra Vučića i SNS.

Danas im svi smetaju, smetamo im i mi iz SNS, smetaju im odjednom i evropski parlamentarci i međunarodni zvaničnici i strani investitori i ne prođe praktični ni dan da oni ne napadnu nekoga ili nekim otvorenim pismom ili nekim zvaničnim saopštenjem.

Sa druge strane, mi danas imamo priliku da govorimo i o ovom Sporazumu, imamo priliku da govorimo o autoputu Niš – Merdare – Priština i, uopšte, imamo priliku da govorimo o 350 kilometara novih izgrađenih auto-puteva, imamo priliku da govorimo i o otvaranju radova na Moravskom koridoru, o čemu smo pričali prošle nedelje ili pre dve nedelje, imamo priliku da kažemo da možemo da izgradimo auto-put koji će imati 11 petlji, 23 nadvožnjaka, 78 mostova, koji će regulisati sistem odbrane od poplava, koji će pružati građanima 112 kilometara sigurnog i bezbednog putovanja. Do 2012. godine nismo imali priliku da govorimo o tim stvarima.

Takođe, ono što je najavljeno, polovinom ove godine su iznosi od 14 milijardi evra koji će biti uloženi u različite infrastrukturne projekte. Ti planovi znači će saradnju sa mnogim drugim zemljama, znači će saradnju i sa Kinom. Sa Kinom se planiraju projekti u vrednosti od pet milijardi evra. Imamo železničku prugu kroz Srbiju do Makedonije, koja će biti vredna oko 600 miliona evra. Imamo saradnju sa Rusijom. Sa Rusijom ćemo raditi na železničkom dispečerskom centru u vrednosti od 150 miliona evra i tako dalje.

Dakle, ono što smo mi pokazali kao država jeste da su mere fiskalne konsolidacije na koje je jedino bio spreman Aleksandar Vučić, iako su bile vrlo nepopularne u narodu, dakle, da su mere fiskalne konsolidacije dale rezultate i da smo uspešnim ekonomskim reformama stvorili uslove za završetak započetih i za nove infrastrukturne projekte, kao što su putevi, železnice, gasifikacija, nove fabrike, ulaganje u svaki deo Srbije.

Sada smo u periodu u kome možemo da govorimo i o otvaranju novih naučno-tehnoloških parkova širom Srbije u kojima će se zapošljavati mladi ljudi koji će sebi, ali i državi dati šansu da ostanu ovde sa svojim porodicama i sa svojim prijateljima.

Sve ovo što sam pomenula je međusobno tesno povezano, delovi Srbije se spajaju novim putevima, pravimo vezu i sa zemljama u regionu. Sarađivaćemo sa svima. Sa zemljama u regionu težićemo ka tome da budemo kao najmodernije zemlje u Evropi, ali ćemo sarađivati i sa Rusijom i sa Kinom.

Na našoj strani je sveukupni napredak koji ne ostavlja mesto nikakvoj sumnji u mogućnost da građani imaju posao, da imaju sigurnu platu, da imaju sigurnu penziju, da imaju šansu da napreduju, zajedno sa državom koja će im to i omogućiti.

Na našoj strani su rad, rezultati i bolja budućnost. A na strani Saveza za Srbiju su laži, propala politika, afere i destrukcija koja je, nažalost, usmerena i na državu. Razlika je vrlo jasno i njihova nesigurnost je očigledna.

Još jednom, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati i ovaj predlog kao vid podrške Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije za sva kvalitetna rešenja koja nude građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, prelazimo na listu, redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miretovac – Lojane.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite, doktore Zukorliću.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, ovo je jedan od mojih radosnih trenutaka u Narodnoj skupštini, gde upravo imam prilike izraziti zahvalnost Vladi Republike Srbije, koja je imala sluha za zahtev koga smo više puta isticali ovde u Narodnoj skupštini, bilo u formi diskusija, bilo u formi pitanja koja smo postavljali Vladi, a upravo se ticalo ovog graničnog prelaza između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, na području Preševa, dakle, prelaza Miratovac-Lojani.

Definitivno smo u prilici da zemlju otvorimo i na tom mestu, na toj strani i da učinimo ono što jeste uloga Vlade Republike Srbije i svih ostalih državnih organa, to jeste da građanima olakšamo njihov život, da im olakšamo komunikaciju, a pogotovo što je ova tačka bila jedna od najproblematičnijih u pogledu komunikacija, jer su građani tog prostora sa obe strane granice morali do 60 kilometara da kruže kako bi otišli kod svojih rođaka u susedno selo koje se nalazi sa druge strane granice.

Želim se takođe zahvaliti i predsedniku opštine Preševo, gospodinu Šćiprimu Arifiju, koji je sa pozicije lokalne samouprave delovao u ovom smeru i konačno građani s obe strane granice mogu biti veoma zadovoljni, a svakako, moja zahvalnost ide i organima države Severna Makedonija, koja je imala sluha.

Sve ovo zapravo jeste deo celokupnih političkih težnji ove zemlje prema daljem razvoju odnosa u regionu u pogledu otvaranja društva i države koje imaju kapaciteta da se otvaraju, one imaju imaju viziju razvoja i mogu očekivati ozbiljan razvoj. U suprotnom, svako zatvaranje vodi dekadenciji, vodi destrukciji, vodi isključenju mogućnosti međusobnog oplemenjivanja.

U tom pogledu, sve ovo što se radi sa tzv. malim ili balkanskim Šengenom, bez obzira na određene nejasnoće, predstavlja veoma značajan iskorak. I mislim da ova zemlja nema razloga, niti njeni građani, niti političari da brinu od toga, jer onaj ko ima šta ponuditi, u njegovom je interesu da se otvori prema drugima.

Tako da, evo, zapravo, ovo jeste momenat gde imamo potvrdu smisla delovanja narodnih poslanika koji zastupaju građane sa terena, koji ne zaboravljaju i one građane koji se nalaze tamo negde na periferijama zemlje i zapravo onog trenutka kada postignemo svest i delovanje u duhu te svesti, da nam jednako budu važni svi građani ove zemlje, ma kojoj naciji i veri pripadali. Ali, isto tako, ma gde se nalazili, u Beogradu ili nekom drugom većem centru, na periferiji, u Preševu ili Sandžaku, istoku ili zapadu, onda će to biti upravo ono što je potrebno ovoj zemlji i što će dovesti do atmosfere i ambijenta u kome će se svi građani osećati potpuno jednakima i u kome će svi građani ovu zemlju doživljavati kao svoju domovinu, pored toga što jeste naša, odnosno, svoja država.

Ja ću ovom prilikom podsetiti na potrebu otvaranja zemlje prema Crnoj Gori na još jednoj veoma osetljivoj tački, a to je selo Đerekare, opština Tutin, prema opštini Petnjica, sa jedne strane imamo Pešter, sa naše strane i s druge strane imamo Bihor, dakle, isto jedna tačka gde građani, da bi posetili svoje rođake i prijatelje u susednom selu, moraju se vratiti do prelaza Mehovog krša, okružiti Rožaje, Berane, pa Petnjica, pa doći do, recimo, tačke koja je svega nekoliko kilometara, zbog nedostatka graničnog prelaza.

Ali, evo, danas mi se vraća optimizam, s obzirom na ovu odluku, odnosno ovaj sporazum, koga evo danas ovde potvrđujemo i verujem da će Vlada imati kapaciteta da što pre i ovo uvrsti u važne tačke i da sa Crnom Gorom zapravo napravi i ovaj iskorak, kao i sve druge koji budu pred nama. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Zukorliću.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Nije prisutan.
Izvolite, kolega Komlenski.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovo je jedan od sporazuma koji su jako bitni, ne samo za pojedince, građane, jer će relaksirati same granične prelaze. Ovo je jako važno i zbog privrede Republike Srbije, jer će se time omogućiti daleko brži, jednostavniji i funkcionalniji saobraćaj. Samim tim, privreda Republike Srbije će biti u boljoj poziciji nego što je bila do sada.

Naravno, izgubljeno vreme na svakom graničnom prelazu je odnosilo određena sredstva, opterećivalo naše proizvode, opterećivalo transport.

Ovo je dobar potez u pravcu relaksiranja funkcionisanja samih graničnih prelaza, a ne samo naši privrednici, već i transportne firme širom Evrope ovim će dobiti dodatni stimulans da koriste rutu kroz Srbiju, koja jeste najbliža. Sada je i najbrža i najfunkcionalnija i najbezbednija, u većem obimu nego što su do sad to koristili.

Naravno da sve to utiče kroz poboljšanje pozicije privrede i ekonomije, utiče na stabilnost države, uticaće na veće prihode koje će ova država ostvarivati, uvećan budžet, a samim tim će se sredstva moći odvojiti i za one stvari za koje mi želimo da što pre dovedemo na mesto koje smo im odredili i opredelili.

Juče smo razgovarali o Strategiji nacionalne odbrane, o Strategiji nacionalne bezbednosti, o poziciji vojske. Ranije smo razgovarali o poziciji MUP, njihovoj organizaciji, njihovim potrebama. Svaka sredstva koja dođu preko ovih koja su planirana, ovo će sigurno to doprineti, naravno da je za očekivati da će biti iskorišćena upravo u pravcu poboljšanja zdravstva, školstva, materijalnog statusa pripadnika vojno-bezbednosnih snaga, podizanja sigurnosti i bezbednosti u Republici Srbiji, a ni na koji način realizacija ovih sporazuma neće ugroziti kontrolu i nadzor nad granicama kako u izlaznom smeru, tako i u ulaznom smeru ka Srbiji, jer će otvoriti prostor da se mnogo više vremena posveti nečemu, čini mi se, što je u poslednje vreme bilo jako teško na odgovarajući način i dosta brzo i adekvatno realizovati, a to su zdravstvena kontrola, fitosanitarna zaštita i sve ono što može uticati na život običnog građanina u Republici Srbiji.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa PS-NSS-USS glasaće i za ovaj zakonski projekat. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.