Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč?
Da li se neko od ovlašćenih javlja?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Mislim da je, možda, ne znam, da li je iz dosadašnjih izlaganja jasno da je ovde reč o jednom ipak vanrednom postupku, o jednom presedanu svojevrsnom, kojim se pokušava nadoknaditi nešto što do sada nije učinjeno, a što je bilo obaveza i ove Skupštine i ovih institucija, da se popuni članstvo REM-a.

Mislim da je jasno, čak i onom ko je površno pratio debate poslednjih dana, ne samo u Skupštini, ne mislim samo u plenumu, nego i oko Skupštine, da je ovo sada, ova ubrzana, neki bi rekli zbrzana, procedura u velikoj meri, ako ne i glavnim delom, posledica političkog dogovora i rezultat toga razgovora vlasti i opozicije u skupštini, a pod pokroviteljstvom ili uz posredovanje poslanika ili delegacije Evropskog parlamenta.

Dakle, mi smo, posle tri godine, činimo ili ćemo sada, ovih dana, po isteku ili pred sam istek ove kalendarske godine i ovog zasedanja, izvršiti nešto što je bila obaveza da se učini još tamo negde maja 2017. godine. Za tri člana Saveta REM-a koje ćemo sada birati mandat je istekao 5. maja 2017. godine.

Procedura za njihov reizbor, odnosno ne reizbor, nego izbor njihovih naslednika, je trebala da bude pokrenuta i sprovedena pre toka. Mi praktično pune tri godine kasnimo sa nečim, a tu nam nije bio problem niti, ne znam, pare, niti pritisak sa zapada, istoka ili slično, nego jedna, rekao bih, delom inercija, a delom pogrešna računica ili kalkulacija, pre svega vladajuće većine, jer ona o tome odlučuje.

Ne mogu da poreknem činjenicu da su ovi kandidati, barem većina njih, koji su se sada pojavili, ljudi koji ispunjavaju, ili većinom ispunjavaju uslove, iz njihovih biografija, uz jedan izuzetak, uzgred, budi rečeno, se vidi da su ljudi koji se bave medijima, koji imaju ugled u svojoj struci i težinu i imaju veze, kažem, sa medijima, što je dosta važno kada birate nekog u Savet REM-a. Tako da, da je procedura normalna i uobičajena, ne bi bio problem da se u skladu sa nekim afinitetima, političkim i personalnim, mi opredelimo za nekoga ko nam je bliži, za koga mislimo da će bolje vršiti tu funkciju.

Jer, nemojmo zaboraviti, REM je jedna od velikih institucija oko kojih postoji konsenzus, i vlast i opozicija nemaju mnogo toga ovde, da loše radi svoj posao i oni o kojima REM odlučuje ili na koje treba da ima uticaj. Oni koje REM treba da reguliše, pre svega, a to su elektronski mediji, a pre svega nacionalni, odnosno Javni servis, državna televizija, da loše radi svoj posao Javnog servisa.

Oko stepena te kritičnosti i nezadovoljstva se možemo ne složiti, posebno se ne slažemo oko toga šta je loše u radu, recimo, javnog servisa koji, ponavlja za one koji ne znaju reguliše REM ili čijim radom reguliše i koordinira REM. Ne slažemo se oko toga, ali se slažemo da nismo zadovoljni.

Sa stanovišta opozicije, javni servis godinama ignoriše opoziciju i favorizuje vladajuću stranku. Sa stanovišta nekih kolega iz vlasti i članova Odbora za kulturu sa kojima smo imali prilike da razgovaramo, oni su više puta izražavali svoje nezadovoljstvo jer su smatrali da državna televizija, odnosno javni servis, zapravo favorizuje opoziciju, mada ne znam kako su došli do tog zaključka, i nedovoljno promoviše aktivnosti vlasti. To su, kako bih rekao, ne može i jedno i drugo biti tačno.

Mislim da je tačno ono što je govorila opozicija, ali šta god da je, svi smo se slagali da loše radi taj Javni servis i da onaj ko treba da ga reguliše, odnosno ne samo njega nego rad elektronskih medija, regulator, ne radi svoj posao i pri tome radi na samoj granici punovažnog odlučivanja jer se tri godine popunjava broj članova REM. To ne mojom ili ne znam nekom odlukom i voljom nekoga sa ove strane, već procenom ili kažem inertnošću ili propustom vladajuće većine, to nije popunjeno.

Sada odjednom, kao rezultat tog političkog dogovora, kao rezultat posredovanja i da kažem, intervencije Evropskog parlamenta, međunarodnih posrednika, se sva procedura sprovodi neverovatnom brzinom, neverovatnim tempom. Prekjuče smo imali sednicu Odbora za kulturu, juče su se sreli ovi ovlašćeni predlagači da razmotre i utvrde listu, danas je već Odbor za kulturu utvrdio to i danas je to sada, posle sat vremena sednice Odbora, je to već na dnevnom redu.

Dakle, govori o jednoj ubrzanosti, koja je očigledno rezultat nekog dogovora, prisustvovao sam jednim delom, naravno, tom dogovoru i obećanja, mislio sam ishitrenog, mislio sam nerealnost, ali, evo sad se ispostavilo da nije i da će se uspeti stati u te rokove, obećanja koje je predsednik, odnosno predsednica Skupštine dala tom prilikom u razgovoru sa opozicijom, uz posredovanjem dela opozicije koji je bio prisutan, a zapravo obećanje koje je dato predstavnicima Evropskog parlamenta.

Smatrao sam da nije ni smak sveta i da se uđe u januar i da se to ipak nekako malo, rekao bih, koliko toliko realnijim i normalnijim rokovima, ta stvar završi.

Ovde ima elemenata ovako obećane brzine koja će formalno biti ispunjena, odnosno taj rok koji je dat do Nove godine će biti izabrana ta tri nedostajuća člana REM-a.

Nisam siguran da će taj izbor popuniti ono kvalitativno ili, bar u neophodnoj meri popuniti legitimacionu rupu, ili rupu poverenja, ili ponor poverenja koji postoji u javnosti prema radu ove institucije.

U stvari, tu ne govorim o opoziciji ili delu opozicije koji ih kritikuje i koji je nezadovoljan i koji čak nije ni učestvovao, bar ne direktno, ali jeste indirektno u ovim razgovorima sa međunarodnim, odnosno evropskim posrednicima. Ne, mislim da postoji temeljno nezadovoljstvo stanjem u našim medijima i za one koji znaju ko je za to glavni i odgovorni, bar formalno, to jeste ovo regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Na ovakav način ispunjenje obaveze da se taj rok popuni posle, ponavljam, naglašavam tri godine kada to nije učinjeno, baca sumnju da je ovde opet politička volja bila presudna i odlučujuća, makar u ovom roku, makar da se ovaj rok ispuni, a možda i prilikom izbora kandidata.

Ovi kandidati, uz izuzetak jednog, dakle, kažem formalno, ispunjavaju uslove, formalno ispunjavaju svi, ali i sadržinski da mogu da obavljaju taj posao, ali mislim da atmosfera u kojoj se ta popuna i kažem brzina, sa kojom se ta popuna dešava, ostavlja prostor za sumnju ili dilemu da će zapravo, samo u punijem sastavu REM nastaviti po starom.

Nisam siguran da će ljudi koji su na ovakav način izabrani imati snage, političke volje i kapaciteta da zaustave ovaj trend i ovu inerciju i ovu pasivnost, u najboljem slučaju pasivnost, koju je do sada REM, odnosno ovaj regulator pokazivao i omogućavao da stanje u medijima bude tako kavo jeste, pri čemu, ponavljam, to i ne treba smetnuti s uma, to nije REM, nije to telo koje je zaduženo za javni servis, mada naravno, ima najviše ovlašćenja prema javnom servisu, prema državnoj televiziji, nego je to telo koje treba da reguliše rad elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom, i ne samo njih, nego svih koji koriste resurs javno dobro, zvano frekvencija.

To do sada nije bio slučaj. Stanje u medijima je ste katastrofalno, i mislim da, bez obzira što na promene koje sam ja konstatovao, pa su me onda neke kolege kritikovale iz opozicije da ima promena u radu, pre svega državne televizije, odnosno javnog servisa, da ima izvesnog otvaranja poslednjih godinu dana, da ima nešto više opozicije, zaista na programima javnog servisa, pa su onda rekli da to nije tačno. To jeste tačno, ali rekao bih, da je to premalo i prekasno, to otvaranje, i da je to medijsko otvaranje, nažalost rezultat, to medijsko otvaranje, bar delimično, rezultat, pre svega, dva faktora. Onih protesta koji već godinu dana traju u Srbiji i koji su prošle zime, pa i proleća delovali vrlo ozbiljno i bili vrlo masovni, a onda i ove intervencije, ili pre svega, ove intervencije i pritiska međunarodne zajednice, odnosno Evropskog parlamenta i Evropske komisije.

Dakle, ne zato što je javni servis bilo regulator REM rešio i video da stvari ne stoje dobro, pa onda promenio svoju praksu i svoju politiku, nego tako što je pritisak, delom ovaj ulični, a delom ovaj institucionalni, međunarodni, rezultirao tim promenama.

Zbog toga ja, i to sam rekao na sednici Odbora za kulturu, neću niti opstruirati niti sprečavati izbor, ali neću ni aktivno učestvovati u ovom popunjavanju članova REM-a.

To jeste posao koji treba da bude obavljen, jeste nešto što je, u slučaju većine kandidata, korak u ispravnom pravcu, ali je i hitrina i očito jedna posledica političkog dogovora i pritiska, pre svega kažem, ovoga iz Evrope dovela do tih promena, do tog ispunjavanja uslova i popunjavanja ove praznine u sastavu REM-a, kao što je taj pritisak doveo do toga da se i javni servis, medijski ipak, odnosno državna televizija malo više otvori za opoziciju.

Da li je to dovoljno? To će građani suditi. Da li je to dovoljno za izlazak na izbore to će suditi oni koji treba da izlaze na te izbore, ali meni ostaje opor ukus u ustima da je taj pozitivan pomak i promena posledica spoljnjeg pritiska, pre svega spoljnog pritiska, kao da bez toga nismo mogli da se sami dogovorimo, pogledamo u oči i kažemo, čak i ako se ne slažemo do kraja i u potpunosti, da vidimo da nije normalno da funkcioniše tako važna institucija tri godine, dakle praktično koliko traje mandat ove Skupštine, ovog saveza da funkcioniše na ivici legitimiteta, i istovremeno da se toliko aktivno ne meša u svoj posao. Pri tome, to je reč o instituciji čiji su članovi Saveta, ne samo članovi Saveta, nego i zaposleni u toj instituciji spadaju među ubedljivo najplaćenije službenike, odnosno ljude čiji prihodi, čije plate premašuju višestruko plate, ja mislim, i ministara i poslanika i mnogih drugih najodgovornijih funkcionera u državi Srbiji.

Ali, nezavisno od toga, dakle, morali smo pokazati više senzitivnosti i više dobre volje da ne dođemo u ovaj tesnac, u ovaj škripac, realno vremenski, i da onda da bismo ispunili to obećanje, kažem dato ovim predstavnicima Evropskog parlamenta, da onda ovako sada, na današnji dan, i ove dane pred sam kraj godine, popunjavamo ta mesta koja nedostaju.

Na kraju, moram prosto samo da kažem, da u slučaju jednog kandidata od ovih predloženih šest, ne mislim na druge da su idealni, ali zadovoljavaju, u slučaju jednog kandidata imamo biografiju koja ima bukvalno jednu rečenicu, ali doslovno jednu rečenicu, koja kaže da je radila u sudu, gospođa Popović. O njoj je bilo reči, čini mi se u jednoj od prethodnih diskusija. Radila je u sudu 10 godina, u kulturi 25 godina, bila je narodni poslanik u dva mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije ukupno pet godina, i obavljala funkciju potpredsednika Narodne skupštine. To je, ja ne znam konkretno gospođu Popović, verujem da ona dobro obavlja svoje poslove koje je obavljala, ali iz ove biografije, da ne kažem iz ove prosto proširene rečenice, se zaista ne vidi šta nju preporučuje za mesto tako važno, odgovorno i teško kako je mesto člana Saveta REM-a.

Ostali kandidati, kažem, nekom se može dopasti više neko, nekom neko drugi, ispunjavaju te uslove, kao što ispunjavaju i neki od onih koji nisu stigli, tj. koji nisu prošli to rešeto na Odboru za kulturu. Tako se može postaviti pitanje opet po kom kriterijumu je uopšte došlo do utvrđivanja ove liste kandidata, između koji će se Skupština odlučivati, danas, sutra, ili prekosutra. Sa velikim šansama i velikom verovatnoćom da upravo taj kandidat koji jedni zapravo, čini se, ne ispunjava skupštinski, ne formalno, uslove, bude upravo i bude izabran. To bi opet bio nastavak one loše prakse, one zbog koje je i REM došao na ove niske grane i poverenje u tu instituciju toliko opalo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, jednu stvar treba da znamo, i ako je to nešto što moj uvaženi kolega koji je govorio pre mene nikako ne može da preboli, time što je poslanik ni u kom slučaju nije mogao biti, čak ni kandidat za člana REM-a, očigledno da ga primanja članova REM-a ozbiljno zanimaju, ali ja verujem da je čak i ova biografija Judite Popović koja zaista ima jednu prosto proširenu rečenicu koja je čak i kraća od izjave o prihvatanju kandidature kvalitativno sadržajnija nego što bi bila njegova biografija i preporuka, čak i da nije poslanik.

Ovo kažem iz jednog prostog razloga, jer ja stvarno više granicu cinizma i licemerja nisam u stanju da trpim, podnosim, da ćutim, iako sam danas rešio da po ovoj tački dnevnog reda ne govorim. Ovo jednostavno ne može da se pusti tek tako.

Pokret socijalista i ja smo lično već duži vremenski period i naša poslanička grupa jasno stavili do znanja da nismo zadovoljni radom REM-a, da ne upotrebljavam neke ozbiljnije reči ovog trenutka.

O odnosu prema Javnom servisu smo pokazali time što smo glasali protiv povećanja takse i naknade za rad RTS koju građani plaćaju, ne zbog ljudi koji rade u RTS-u, nego zbog menadžmenta RTS. Na tome nama se neke stvari ne mogu spočitavati.

Pritisak sa strane, kako se to želi reči, ili pritisak sa ulice, što se nas tiče, apsolutno nikakvog uticaja nema, a to mogu da potvrdim i za svoje kolege iz SNS, obzirom da smo zajednički učestvovali na svim ovim razgovorima od letos pa do pre neki dan u Skupštini Republike Srbije. Nepristojno je, najblaže rečeno, pokušavati da ovu fazu u koju smo došli predstavimo da je došla po bilo čijem diktatu. Niti SNS, niti nama neko nešto može da izdiktira šta će da bude, najmanje EU, a još manje ulica i to da smo načisto jednom za svagda i o tome stvarno više ne želim da čujem ni jednu jedinu reč, pogotovo ne od onih koji danas u Skupštini pričaju jedno, a na razgovorima tamo, kad smo bili, pričaju nešto sasvim drugo.

Naš stav po pitanju REM-a je bio da je maksimum onoga što zakon i dozvoljava i omogućava jeste da se on dopuni. Kako se počelo sa pričom o popunjavanju nedostajućeg broja članova REM-a, tako je letos krenula haranga protiv REM-a, traženje kompletne ostavke REM-a, krici sa ulice, koji su trebali ne znam šta da proizvedu, a u stvari jesu bili vapaji Đilasa i Šolaka da se REM ne dira.

Možda ovo izgleda malo čudno, ali ovakav REM sa šest članova, koji nije obavljao svoj posao kad su u pitanju prekogranične televizije, koji nije obavljao posao kad su u pitanju SBB i drugi kablovski distributeri, onako kako treba, je odgovarao samo Đilasu i Šolaku i nikom drugom.

Prema tome, nemojte da se pravimo mnogo naivni u ovoj priči sad, te prebrzo se desilo. O ovome se razgovara više od godinu i nešto dana da se popuni sastav REM-a do punog saziva. U krajnjem slučaju, procedura koja je trajala, trajala je 15 dana, pa je čak Odbor za kulturu produžio za određeni vremenski period, što je vrlo tolerantno i verovatno biste vi to nazvali demokratskim, jel, da se dopune kandidature. Mi se nismo bunili kao poslanička grupa protiv toga, iako smo za to imali ozbiljan razlog.

Jedini kandidat, ako se ne varam, koji je predao svu dokumentaciju na vreme i čija je dokumentacija popunjena, je gospodin Dragiša Kovačević, koji je bio predlog poslaničkog kluba PS-NSS-USS. Onda verovatno na Odboru za kulturu ne bismo došli su situaciju da Odbor za kulturu predloži neka druga dva kandidata.

Ja moram da kažem bez ikakve zadrške i rezerve, ali naravno, to se dešava u životu, to što si najbolji i iznad svih i najkvalitetniji ne znači uvek da ćeš biti i izabran, da ćeš biti u situaciji da o tebi glasaju, odlučuju, i Odbor za kulturu je predložio ovo što je predložio.

Mi smo čak razmišljali da li ćemo uopšte glasati za bilo koga od ova dva kandidata. Ali, jednu stvar u parlamentarnom životu moramo da poštujemo, a to je činjenica da su predlagači jednog od ova dva kandidata bili danas u Skupštini i aktivno učestvovali u donošenju odluke o proširenju dnevnog reda i uvršćivanju na dnevni red sednice ove tačke.

Ne znam šta je ovde ishitreno, ne znam šta je ovde sporo? Možemo da budemo nezadovoljni. Ali, svaki poslanički klub je imao više nego dovoljno vremena da predloži kandidata za kojeg smatra da ispunjava uslove.

Da li je neko smatrao da je ova jedna prosto proširena rečenica dovoljno da nas ubedi sutra da mi ozbiljno razmišljamo o tom kandidatu? Možda i jeste. Svako ima pristup nekoj stvari i to je njegovo lično pravo.

Svi kandidati koji se ovde nalaze kao mogući, formalno-pravno ispunjavaju uslove i mi tu ne možemo da stavimo ni jednu primedbu. Naše subjektivno mišljenje o kvalitetu čoveka kojeg smo mi predložili je takvo kakvo jeste, mi ga nećemo promeniti i smatramo da je on čovek koji je apsolutno bio više nego kvalifikovan da se nađe u REM-u.

Da li bi to bilo dobro za njega, e to već nisam siguran, ali naravno da je on kao bivši sportista prihvatio da uđe u ovu utakmicu i Bože moj, ne pobeđuju uvek najbolji. U politici postoje i druge stvari koje ponekad odlučuju i danas smo ovde gde jesmo.

Još jednom želim da kažem, insistiraćemo mi iz Pokreta socijalista da se sa menadžmentom RTS-a raščisti već jednom. Mi smo apsolutno nezadovoljni njihovim radom, ali ne zato što nas nema u medijima. Slušam ove silne neke koji nisu ni u parlamentu, nemaju čak ni odbornike, nema ih u medijima, nema ih na Javnom servisu, nema ih nigde. Pa slovom i brojem Pokret socijalista je za prethodnih sedam godina imao priliku da učestvuje samo u jednoj emisiji političke prirode, a od 2012. godine smo u parlamentu Republike Srbije. Pa, šta? To je uređivačka politika RTS.

Mi RTS-u zameramo neke druge stvari, odnosno menadžmentu RTS-a. Smatramo da nema dovoljno kulture, da nema dovoljno obrazovanja. Zameramo im što smo morali da plaćamo, oni koji su pristali da plate, ja nisam, da gledaju utakmice reprezentacije, da gledaju utakmice Zvezde ili Partizana nekim tzv. prekograničnim televizijama i kanalima, to im zameramo. Zameramo im što su sredstva građana trošili da se investira u podizanje izuzetnog kvaliteta i zainteresovanosti publike u Srbiji za neke serije, a onda su odjedanput oni kao kuća i ustanova bili nezainteresovani da učestvuju u drugom serijalu, verovatno će biti nezainteresovani i za treći serijal.

Nemojte da nas prave budalama. To što menadžment RTS-a radi je zaista zrelo za jedno temeljno ispitivanje od Tužilaštva za organizovani kriminal.

Prema tome, nemojte da mi pričate priču o tome da nema na RTS-u ovog, nema na RTS-u onog. Svakog dana u parlamentu gospoda koja sa ulice upadaju u RTS i traže dva minuta u dnevniku su imali mogućnost da u direktnom nesmetanom prenosu ovde u Skupštini iznose svoje političke stavove.

Šta je problem? Pa, ne može njima da pomogne ni za ove, ni za neke naredne izbore, ni da su samo oni 24 sata na Javnom servisu. Oni nemaju program, nemaju rezultate. Hipoteke koje vuku za sobom, pa upravo u interesu vladajuće garniture, ako tako mogu da kažem, ili vladajuće koalicije, da njih što više bude u medijima.

Da se građani sete kako je riđobradi gusar radio kada je bio gradonačelnik Beograda, kako je iz pocepanih farmerki i patika postao jedan od najbogatijih građana Republike Srbije.

Da se ne šalimo, taj isti Đilas, pa ćutao je, bilo ga je briga baš za politiku, sve do onog trenutka dok nije uspeo da kupi PKB za sitne pare. Tu se žestoko naljutio. Nije uspeo PKB da otme kada je bio gradonačelnik, a sada nije uspeo da ga otme za neke sitne novce i sada mu je ceo svet kriv. Ne može. Dosta je bilo otimačine, dosta je bilo otimačine preko sekundi, minuta, nebrojenih reklama. Dosta smo gledali kako tuče penzionere u Ralji zato što ga pitaju kada će dobiti vodu ili će se desiti nešto korisno tamo.

Iskreno rečeno, nisam verovao da će meni biti žao da se ova rent a kar agencija DS, raspadne u paramparčad. Stvarno nisam mogao da verujem da ću ja to da doživim.

Đilas je pokazao da on ima jednu jako dobru žicu. On je shvatio da DS ne treba kupiti, on ih je rentirao. Voza, brate, okolo koga stigne, kako stigne za sitne pare. Sada je ovog prinudnog, stečajnog, likvidacionog upravnika DS, kojeg je kupio za platu od, mislim, rekoše mi 85, 90 hiljada dinara mesečno, osim ako se nije osevapio malo na ovom pranju para preko Fonda „Ljuba Davidović“, naterao da rashoduje 70 automobila, jer za njega više nisu u voznom stanju. Čovek izgleda ima neku dobru žicu, da proceni šta treba kupiti, a koga treba potkupiti, a koga možeš za male pare kupiti. Uspeo je za jako male pare, za fiktivne dugove, za izmišljene kamate da kupi ovu rent a kar agenciju, da kupi ćutanje njihovih poslanika, da kupi odbornike, da ih polako onako rasparčava, preprodaje, radi sa njima šta god hoće i ja mu na tome skidam kapu. Ume čovek. Ume toliko dobro da je čak meni počelo da biva žao DS. Prosto neverovatno, sam sebi ne verujem šta govorim i šta osećam.

Nije ni to džabe. Dragan Đilas je uplatio 260 hiljada evra u Fond „Ljuba Davidović“. Od toga su morali da operu 195 hiljada evra i da mu vrate. Šezdeset hiljada evara su plaćeni oni činovnici koji opslužuju rad DS, unazad plate, troškovi, porezi i doprinosi, i postavlja se sada pitanje – gde se tu ovaj njihov stečajni, likvidacioni upravnik „zalutovac“ našao? Da li je to sada to još neki dodatni razlog da bespogovorno sluša Đilasa ili postoje još neke stvari sa kojima ga ovaj drži u šaci?

Biće to zanimljivo u nekom budućem periodu, a ja stvarno mislim da je ovo zanimljivo i za neke druge organe, a ne samo za raspravu u Skupštini ili komentare. Znate, ako je širenje demokratije uplatiti 700, 800, 900 hiljada dinara za jednu tezgu na pijaci, vlasniku te tezge i uplaćivati nečemu što nikakve veze nema sa bilo čime, a nije zanimljivo poreskim organima, onda počinjem da se brinem malo i za naše poreske organe, pa, evo, da im pomognemo.

Uskoro ću podneti, čim završimo ova redovna zasedanja i dođem do malo vremena, krivične prijave i tražiti da se njihov rad, onako temeljno ispita do kraja, kao što razgovaramo i o REM-u otvoreno, kao što smo razgovarali sa evropskim parlamentarcima otvoreno, rekli im da je krajnje nekorektno to što su oni narušili princip razgovora koji smo ugovorili, a to je da su oni vodili pregovore i sa ovima koji sa ulice nisu hteli da sednu za isti sto da se razgovara, ali ja sam rekao da meni nije smetnja da oni zastupaju njihove interese, ali neka kažu pošteno da su rešili da zastupaju ono što traže Đilas i ovaj savez za, kako beše, ima neka kraća verzija, nisam je dobro zapamtio, setiću se kasnije verovatno.

Prema tome, nisu bili pošteni ni toliko, ali na kraju razgovora, a i time da zaključim ovu priču, ovi razgovori sa gospodom iz EU bili su jako korisni, što šta se dalo naučiti, a moram priznati da sam i ja bio slobodan da im ponudim dobre usluge, pošto su oni nama ponudili svoje dobre usluge, da im ponudim dobre usluge srpskih parlamentaraca, da im Bregzit što bezbolnije i lakše prođe. Prijatno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Na samom početku svog izlaganja bih još jednom zamolila uvažene kolege da budemo ozbiljni i odgovorni i precizni kada govorimo i o REM-u i o medijima i o svemu onome što je naš posao u tom celom poslu i u toj celoj proceduri. Bilo bi dobro i odgovorno, pre svega, da imamo i iste standarde i iste aršine prema tom pitanju, bez obzira na to sa koje strane sedimo u ovoj sali i bez obzira na to da li smo vlast ili smo opozicija.

Važno je da građani znaju, budući da se u javnosti pojavljuje toliko polemika i zbunjujućih, često vrlo netačnih informacija o REM-u i o onome što je posao u vezi sa izborom članova tog nezavisnog tela. Samo mi dozvolite da objasnimo građanima da znaju i da im bude što jasnije.

Godine 2017. na sednici Odbora za kulturu i informisanje, koja je održana 10. januara, konstatovano je da članovima Regulatornog saveta za elektronske medije ističe mandat 5. maja. Saglasno članu 10. Zakona o elektronskim medijima. pokrenuta je procedura za izbor novih članova tog regulatornog tela. Dakle, predlagači su bili Udruženje filmskih scenskih i dramskih umetnika i Udruženje kompozitora, nadležni odbor Narodne skupštine i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Ta procedura je pokrenuta, kolega Vukadinoviću, 2017. godine. Mi smo čak došli i do toga da smo u više navrata zakazivali razgovore sa kandidatima za članstvo u tom telu iz raznih razloga. Neki su toliko banalni da je možda glupo da ih sada ovde pominjemo, a od toga da kandidati nisu mogli da usaglase svoje termine, pa da se pojave pred članovima Odbora za kulturu i informisanje itd. Dakle, precizna formulacija, tačno je da mi biramo članove REM-a, tačno je da je to bio naš posao, kao što je tačno da je procedura pokrenuta u skladu sa zakonom i na vreme. Tačno je i to da smo ovu proceduru za izbor nedostajućih članova pokrenuli na vreme i u skladu sa zakonom i da su ti zakonski rokovi ispoštovani u potpunosti. Ovog puta smo čak produžili rok za dostavljanje kompletne dokumentacije svim onim kandidatima koji to nisu učinili prvobitno.

Kao što rekoh, javnost je često zbunjena netačnim informacijama i u našem Odboru za kulturu i informisanje, čiji sam član, ali i ovde ima kolega koji, ne samo da ne poznaju zakon i procedure, nego unose jednu ozbiljnu konfuziju u javnosti o tome na koji način su se određeni kandidati uopšte prijavili u trku za članstvo u REM-u.

Tako smo čuli da jedan od kandidata, o kome danas razgovaramo, čak i ne zna da je predložen za kandidata, što je apsolutno netačno, ako se zna da kandidati moraju svojeručnim potpisom da prihvate kandidaturu za članstvo u tom telu.

Dakle, ovo je bilo jako važno da razjasnimo da bi građani znali. Dakle, svi kandidati su morali da prihvate kandidaturu pre nego što su …

(Narodni poslanik dobacuje.)

Zoran Simjanović jedan od kandidata je morao da svojeručnim potpisom potvrdi da prihvata kandidaturu. U javnosti se polemisalo o tome kako on čovek i ne zna da je predložen za kandidata, što je notorna neistina i vrlo neozbiljno i neodgovorno ponašanje kolega koji su na taj način o tome govorili i nadam se da se u vezi sa tim slažemo.

Još jedna vrlo važna stvar. Slažem se to je bio naš posao, da izaberemo nedostajuće članove REM-a. To ne znači da to telo nije bilo u mogućnosti da radi. Dakle, sa šest članova od devet, REM je mogao da donosi i one odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina i to je pošteno reći. To ne znači da mi ne treba da ih izaberemo. Naravno da ne. Ali, treba biti precizan i reći potpunu istinu onako kako je to i zakonom vrlo jasno objašnjeno. Ali je na nama ta odgovornost da stalno ukazujemo građanima na to. U vezi sa tim je možda moja lična, najveća zamerka radu REM-a. Smatram da su morali mnogo više da komuniciraju sa građanima i da objašnjavaju šta je ono što je njihova nadležnost, šta jeste, a šta nije. Onda bi mnoge stvari bile jasnije kao na prvom mestu to da REM nema mogućnost da izriče sankcije. Eto ideje da možda u nekim sledećim izmenama seta medijskih zakona, pošto nas čeka i usvajanje nove medijske strategije, a samim time ćemo morati da pristupimo i promeni medijskih zakona, pa eto ideje da možda razmislimo i proširimo ovlašćenja REM-u, pa kada budu imali mogućnost da kažnjavaju prekršioce zakona možda će onda i na drugi način biti doživljena i percipirana njihova uloga i ono što rade i u javnosti.

Kao što sam već više puta govorila ne samo u plenumu, nego i na sednicama Odbora, ponoviću to još sad, važno je da se setimo zbog onih istih aršina što pomenuh na samom početku, dakle, važno je da se setimo toga kako je tekla reforma medijske scene i sfere od 2000. godine, naročito kada govorimo o REM-u.

Dakle, ta reforma je bila izuzetno spora uz niz problema koji su pratili i izradu zakona, ali i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima i to je istina na koju moramo vrlo odgovorno da ukažemo, bez obzira na kojoj smo strani u tom trenutku bili.

Na delu je bila nespremnost da se ta medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a u potpuno interesu javnosti. Zakonodavne i izvršne vlasti takođe su bile vrlo neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radiodifuzije i telekomunikacije bio je pored ostalog i odraz nedostataka političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi i verujem i hvala što odobravate kolega da ćemo se i oko toga vrlo lako složiti ukoliko, naravno želimo da posao koji su nam poverili građani Srbije danas obavljamo odgovorno i ozbiljno.

Dakle, Zakon o radiodifuziji kojim je uvedeno nezavisno regulatorno telo usvojen je još 2002. godine, do 2009. godine menjan je četiri puta. Formalno i praktično je počeo sa radom tek 2005. godine nakon dve izmene, pa smo nakon toga imali još dve. Ukupno četiri.

Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru tadašnjeg REM-a, odnosno Radiodifuznoj agenciji, kako se tada zvala. Mnogo smo kasnili u tom procesu, a danas kada o tome govorimo neko ko ne poznaje tu celu situaciju rekao bi da mi taj problem ne možemo da rešimo već pet decenija unazad. Nije tačno. Popravljeni su zakoni. Data su veća i šira ovlašćenja REM-u. Tu smo svi zajedno da ih odgovorno i ozbiljno instruišemo, kontrolišemo njihov rad, što mi takođe nismo radili u dovoljnoj meri.

Vi kažete, kolega, da nećete danas aktivno da učestvujete. Učestvujete aktivno i to je dobro, kao što je dobro da o ovome razgovaramo i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje na koje u poslednje vreme su prisutni uglavnom članovi iz onih političkih partija koje čine parlamentarnu većinu.

To nije dobro. U redu je ukoliko neko neće da učestvuje, ali onda se tako i legitimiše i kaže – ja neću da učestvujem u radu, ali onda nema, kako da vam kažem, neodgovorno je onda pričati o tome šta jeste urađeno, a šta nije zato što i vi znate koliko smo razgovarali o svim ovim temama na sednicama Odbora za kulturu i informisanje i postigli saglasnost da REM mora da radi bolje, da je morao drugačije da se postavi u određenim situacijama i da je naša uloga, pored ostalog, i to da pomognemo tamo gde za to ima prostora, bilo izmenama i dopunama zakona, bilo davanjem tih širih ovlašćenja. Tako da treba biti ozbiljan kada se govori o tome jer to su danas one teme koje u javnosti stvaraju izuzetno veliku i nepotrebnu konfuziju.

Dakle, kao što rekoh rad na toj novoj zakonskom regulativi u prethodne dve decenije, deceniju i po naročito, bio je netransparentan i kontroverzan u najmanju ruku, kao uostalom i rad Regulatora za elektronske medije. Kasnilo se u svim tim mogućim procesima. Mi smo 2014. godine, kada smo doneli set tih medijskih zakona koji su po prvi put bili usklađeni u potpunosti sa regulativom zemalja EU i svih onih razvijenih demokratija kojima i mi težimo, imamo danas listu od šest kandidata, šest imena. To su dobri kandidati, ljudi od karijere, ljudi koji su vrlo priznati, uvaženi i poznati u svojim profesijama.

Treba reći to da koga god da izaberemo, mislim da ovog puta zaista nećemo pogrešiti i Nenad Zorić, Judita Popović, o Zoran Simjanoviću, Božidaru Zečeviću, Dragomiru Zupancu da ne govorim, ostale kandidate slabije poznajem, neke od njih vrlo, čak i lično jer smo radili zajedno i potičemo iz istih primarnih profesija. Tako da neću čitati, niti obrazlagati biografije kandidata. Vrlo je jasno da je reč o izuzetnim medijskim stručnjacima i ljudima od integriteta koji će zaista istinski, verujem, unaprediti rad Regulatornog tela za elektronske medije.

Podsetila bih samo još jednom, više zbog javnosti, mi bi to svakako morali da znamo, da su članovi Saveta Regulatora elektronskih medija samostalni i nezavisni u svom radu, da REM sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti.

U svom radu, REM ne zastupa stavove ili interese organa, odnosno organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, a u skladu sa zakonom i ovlašćenjima i podrazumeva se da ne smeju individualno da zastupaju političke, niti bilo kakve partikularne interese.

Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti, ljudska prava, a naročito da se stara o tome da se ne prikazuju, ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja u medijima.

Ovo su, drage kolege, samo neka od ovlašćenja Saveta REM-a koja proističu iz Zakona o elektronskim medijima. Oni za svoj rad, naravno, odgovaraju nama, tj. Narodnoj skupštini, i ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju, jeste potreba da se mi kao narodni poslanici i u narednom periodu mnogo više angažujemo na tome da ozbiljnije i kvalitetnije analiziramo i kontrolišemo rad REM-a, što nam je uostalom i uloga i po zakonu, ali i prema onome za šta su nam građani dali mandat.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ponovo razgovaramo na temu izbornih uslova u širem kontekstu i ponovo podsećam, da onog momenta, ali bukvalno istog dana kada su počeli pripadnici bivšeg režima sa svojom besomučnom kampanjom u smeru nepostojanja, navodno odgovarajućih izbornih uslova, ne postojanja navodno odgovarajućih demokratskih standarda, ne postojanja navodno odgovarajućih sloboda da se ljudi izjašnjavaju u ovoj zemlji kako žele, još tada smo im rekli - uplićete se u sopstvene laži, na kraju ćete morati sve te svoje laži sami da pojedete, sami sebe u tim lažima da hvatate, ispravljate i na kraju ćete morati da živite sa tim da vam se ljudi smeju.

I, kao što smo rekli tada i pokazali na bukvalno svakom, ali bukvalno svakom aspektu izbornog procesa, nemamo nikakav problem sa tim da kao polaznu tačku, ali samo polaznu, pre nekolik godina uzmemo te zakone, koje ste vi lažovi, prevaranti iz bivšeg režima usvojili i doneli, da pod tim vašim uslovima, da ne samo organizujemo izbore, nego da svaki od njih još dodatno unapredimo, i nikakav problem sa tim nemamo, jer naravno da ćemo uvek pobeđivati zato što postoji nešto što za to kako će ljudi glasati određuje, a to nije pitanje da li će da bude po vašem članu, paragrafu ili po nečemu što ste u međuvremenu smislili da može malo da se popravi i dotera, nego imamo malo više veze sa tim kako se u Srbiji radi, kakvi se rezultati ostvaruju za državu i za narod i kakva se budućnost za ovu zemlju izgrađuje. Nisu hteli da slušaju i to se pokazalo bukvalno, kao što rekoh na svakom od segmenata izbornog procesa, svaki od njih u međuvremenu je unapređen.

Da se vratimo, na negde sredinu ovog meseca i poslednji susret, dijalog koji se odvijao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, reč je o međupartijskom dijalogu, a na temu upravo izbornih uslova u prisustvu i uz medijaciju članova Evropskog parlamenta.

Kada se završio taj sastanak, sigurno se toga naš narod dobro seća, čuli su se i odgovarajući zaključci. Šta se postiglo, dokle smo stigli i šta se očekuje za naredni period?

I, da podsetim, tog dana, ali bukvalno tog dana, Narodna skupština je već bila usvojila kompletan set zakona koje su sve redom tražili pripadnici bivšeg režima, svi oni koji su danas okupljeni oko Đilasa, Šolaka, Miškovića, njihovih Dveri, njihovih ostatka DS itd.

Kompletan set zakona o kojima trube mesecima, kažu više od godinu dana, pa da im verujemo, zbog kojeg su se popeli na glavu i Bogu i narodu da mora da se promeni nešto vezano za finansiranje političkih aktivnosti, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad Agencije za borbu protiv korupcije, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad javnih preduzeća, da se uvedu drastičnije kazne, da se uvedu strožiji rokovi, sve to mi usvojili, još tada i tog dana, a sa tog sastanka još izađe zaključak sledeći – da se očekuje formiranje nadzornog odbora, da se očekuje definisanje datuma izbora od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, i naravno u potpunosti u skladu sa njegovim ustavnim ovlašćenjima, da se očekuje izbor nedostajućih članova REM-a, Saveta REM-a do kraja ove godine.

I, pogledajte sada od jednog do drugog, od ovih pobrojanih tri ili četiri principa, koji su tada potvrđeni, mi imamo samo nove dodatne ubedljive dokaze da su lagali sve vreme i Đilas i Šolak i Mišković i ovi njihovi, da su to neki, navodno kao problemi i navodno kao sporne stvari vezano za izborni proces.

Da smo svo vreme govorili istinu, mi koji smo tvrdili ništa od toga njih suštinski ne zanima, oni samo pokušavaju izgovor za sebe da smisle zašto neće ići na izbore, a znamo neće ići na izbore, jer su svesni da podršku nikakvu nemaju.

Nadzorni odbor, pre samo nekoliko dana ova Narodna skupština izglasala. Taj odbor je formiran i formiran je nakon 20 godina. Dakle, od 2000. godine po prvi put i ovi koji su lagali da je za njih nešto kao strašno važno nisu se ni jednom udostojili da taj nadzorni odbor formiraju, a evo mi jesmo.

I ne samo to, da podsetim, od pet članova, koliko predlaže Narodna skupština za taj nadzorni odbor, tri člana, dakle, većinu od tih pet, predložile su poslaničke grupe koje pripadaju parlamentarnoj opoziciji. Toliko na temu da li se mi od nečega plašimo, da li mi od nečega strahujemo, imamo li šta da krijemo i znate već sve te gluposti koje su oni izgovarali.

U međuvremenu, potvrdio je i predsednik Republike, Aleksandar Vučić u poslednjim terminima kako to Ustav i zakon nalažu, on će obelodaniti kada se održavaju izbori 2020. godine. Dakle, biće bukvalno onoliko prostora koliko to Ustav dozvoljava maksimalno i to su tražili i kao što ste videli, nikakav problem ni sa tim nemamo, i to su dobili.

Naravno, sada im to ništa ne valja i sada im je to sve malo. Tražili su da se popuni sastav Saveta REM, nedostajućim članovima. Mi rekli – biće pre nove godine i evo pogledajte koji je datum današnji. Mi o ovome raspravljamo danas i mi ćemo na ovoj sednici, koja je u toku, o tome i da se izjasnimo. Glasaćemo.

Uzgred, budi rečeno, tražili su i da se usvoji pravilnik, da se usvoji određeno uputstvo za postupanje medija od strane REM i sve se to u međuvremenu dogodilo. Eno su javne rasprave trenutno u toku, ali kada pričamo o ovom predlogu za nedostajuće članove Saveta REM, svaki narodni poslanik ima pred sobom predlog, po dva imena od strane svakog od po zakonu ovlašćenih predlagača.

Ono što je interesantno da čuju građani Srbije, u onom delu koji predlaže nadležni odbor Narodne skupštine, dakle, to je obrazložio ovde predsednik odbora, gospodin Krlić, pre nekih sat vremena. U tom delu, nalazi se pred ovim plenumom predlog sa dva imena. Jedno od ta dva imena Narodna skupština će izabrati u danu za glasanje. Da čuju građani Srbije, predloženi su Nenad Zorić i Judita Popović. I jedan i drugi predlog dolaze od strane poslaničkih grupa parlamentarne opozicije. Za koga god da glasaju narodni poslanici će u danu za glasanje od ovo dvoje, glasati za nekih od predloga parlamentarne opozicije. Eto, ako treba još neki dokaz da ne da nemamo od čega da se plašimo, ne da nemamo za šta da brinemo i od čega da strahujemo, nego smo apsolutno sigurni da to ne može da utiče na činjenicu da je ovo demokratska zemlja, da ovde može slobodno da se glasa i da će u skladu sa nespornom voljom naroda i rezultat izborni da bude prikazan, kao što sve to znači, kao što sve to uz to posledično ide.

Dakle, nikakav problem nemamo da stavimo predlog 100% definisan od strane onoga što su imali da kažu, predlože, komentarišu, šta god hoćete, predstavnici parlamentarne opozicije.

Spojite to sa informacijom da je nadzorni odbor u većini, dakle, u tri od pet članova na isti način predložen i izglasan i biće vam potpuno jasno ko od čega ima ovde da beži ili strahuje, odnosno nema.

Što se tiče ovih ljudi, dakle, ovih Đilasovih, kojih eto, videli ste i sami imaju što šta da prigovore, ali kada dođe do konkretnih rešenja i rezultata, onda im ništa ne valja. Bilo je više nego zanimljivo pročitati njihov odgovor i njihov komentar na sve ovo što se dogodilo u Srbiji u međuvremenu, na sve ovo što će se dogoditi i na ovoj sednici.

Njihov odgovor upućen predstavnicima Evropskog parlamenta u kom, pod jedan, kukaju, plaču doslovce, zašto se uopšte čula ocena da je postignut veliki napredak. Zašto svi mi koji smo učestvovali u tom međupartijskom dijalogu izađemo sa stavom – da, dogovoreno je dosta toga, neki će reći značajno puno, neki će reći ne toliko značajno, ali svi će reći – da, progres postoji, da doveli smo do toga da imamo nekoliko stvari, važnih stvari, koje nismo imali ranije, koje nismo imali nikada, uključujući i taj nadzorni odbor i sve ovo o čemu pričamo. Ali, strašno boli ove koji su pokazali da im je jedini odnos prema bilo kakvom dijalogu u ovoj zemlji da razbijaju ulaz u Narodnu skupštinu uz povike - zapali je i zapali sve.

Zašto smo uopšte mi zaključili da je progres napravljen? Pa su brže bolje pisali Evropskom parlamentu i kažu – nije tačno, dakle, lažete vi iz Evropskog parlamenta da je napravljen bilo kakav napredak. Kažu – situacija je drastično gora u međuvremenu. Evo, kaže, na primer u medijima, verovatno misle na to da su u međuvremenu odbili tri ili četiri ili pet, bogzna više koliko, različitih udarnih termina na nacionalnim servisima za gostovanje koji su im bili ponuđeni, otvoreno odbili i rekli – ne, mi nećemo da dođemo tamo, mi nećemo u te emisije. E, toliko je strašno pogoršano stanje u medijima, što su oni počeli otvoreno da pokazuju da ih ništa od toga zapravo ne zanima, da smo pričaju u prazno.

Kažu – drastično je veći pritisak na birače. Verovatno time što mi usvojismo da su veće kazne ako se bilo ko usudi na tako nešto time što smo definisali šta je sve po zakonu neprihvatljivo sa aspekta tzv. funkcionerske kampanje, šta su resursi koji ne smeju da se zloupotrebe, sve je to sada znači mnogo veći pritisak, nego u njihovo vreme, sećate se svi kako dobro i kako lepo. Onda idu redom stavku po stavku, pa poručuju Evropskom parlamentu – Srbiji nije potrebna obuka službenika za ažuriranje biračkih spiskova itd. Šta možete nego da se od srca nasmejete na sve to? Jer, kažu oni, za njih je Sveto pismo njihovih 42 plus šest zahteva i preporuka, znate već kako to glasi. Onda vi to otvorite, i pošto oni već sad kažu Evropskom parlamentu, dakle uče ih tamo pameti – ne trebaju nama nikakve obuke za službenike, a vi otvorite tih njihovih 42 plus, bogzna koliko, pa okrenete na stranu na kojoj piše – birački spisak, u tom poglavlju pod tačkom šest šta oni zahtevaju, šta oni traže – organizovanje stalnih obuka za zaposlene u opštinskim gradskim upravama koje ažuriraju birački spisak. Dakle, oni to traže, a Evropskom parlamentu kažu – to je glupost, to nikoga ne zanima. Samo da vidite o kom je tu nivou intelektualnog rada reč.

Onda kažu Evropskom parlamentu – ne obezbeđuju se fer izbori organizacijom javnog slušanja o tome kako REM funkcioniše. Znači, šta će nama da se mi uopšte bavimo organizacijom javnog slušanja na temu kako REM funkcioniše, a onda uzmete ovo njihovo u šta se kunu, ovaj njihov 42 plus, bogzna koliko, glava REM tačka osam - u periodu do izbora Narodna skupština da organizuje javne rasprave, odnosno javna slušanja o radu REM. Znači, oni to traže, bez toga, kažu, nema slobodnih izbora, nećemo na izbore, a Evropskom parlamentu pišu – to su gluposti, ne obezbeđuju se tako fer izbori. Šta možete nego da se smejete?

Pazite sad dalje, kaže – izbor novih članova i to po proceduri kako su birani dosadašnji članovi u Savet REM ne znači ama baš ništa. Dakle, njih ne zanima ovaj posao kojim se mi bavimo danas, izbor novih članova, a ponajmanje po ovoj postojećoj proceduri. To je katastrofa i to ne znači ništa. Pa opet uzmete ovih njihovih 42 plus, koliko već hoćete, pa pod tačkom dva u istom poglavlju vidite šta oni traže, šta oni ultimativno zahtevaju – pokretanje efikasnog postupka za izbor novih članova Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure. Šta možete nego da se smejete? Hoće nove članove Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure, a ovamo Evropskom parlamentu pišu – izbor, i to po proceduri koja do sada bila primenjivana, to ne znači ama baš ništa.

Jel mislite da je kraj? Nije. Uvek ima još. Kažu – ne vide nikakvu svrhu razgovori o pojašnjavanju pravila političkog oglašavanja u izbornoj kampanji. I onda uzmete i vidite da tamo negde pod njihovom tačkom šest traže da se donese novi pravilnik, da se ograniči funkcionerska kampanja i ograniči vreme za plaćeno političko oglašavanje. Traže da se definiše i ograniči političko oglašavanje, pišu Evropskom parlamentu – kakva bre pravila političkog oglašavanja, to su sve gluposti.

Kada pogledate ove stvar, a šta možete nego da zaključite da ti ljudi sve vreme samo gluposti pričaju, samo laži tovare, samo fingiraju da njih nešto ovde zanima. Jedno traže, pa onda to isto kažu – to je glupost. Drugo traže, pa za isto to kažu Evropskom parlamentu – to nikoga ne zanima, to ničemu ne doprinosi.

Šta da kažete nego, ljudi, ako ovo nije ponašanje na nivou nezrele dece, pa nije ništa bolje od toga.

Suština njihovih zahteva verovatno se ogleda u samom zaključku tog njihovog velikog pisma. Oni traže da postanu članovi nekakve prelazne administracije. Dakle, da bi ljudi razumeli šta to znači, oni hoće da bez izbora, bez jednog jedinog glasa postanu članovi Vlade. Oni traže da postanu kao ministri. Oni traže da postanu kao direktori preduzeća, šta god to bilo i kao upravljači u lokalnim samoupravama. Dakle, da im se vlast neka da i da im to traje kako oni ovde lepo pišu najmanje devet meseci. Toliko im treba da bi postigli neku životnu sreću i onda sve može, onda je sve u redu.

Što se tiče ovoga ostalog, to može da se baci i mačku o reč okači. To su njihove želje. Njihovi ciljevi i namere, nalaze se pod rednim brojem jedan u ovim njihovim zahtevima, dakle ovo njihovo 42 plus šest, što ni oni sami ne znaju šta je i kao što vidite ništa im ne znači, pod rednim brojem jedan ima da se obaveže predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje liste, to je pod jedan među zahtevima. Među preporukama, pod rednim brojem jedan, prvo i najvažnije, isto to, Aleksandru Vučiću da se zabrani da učestvuje u izbornoj kampanji na bilo koji način. E, tako onda možda i ima neke šanse za njih, jer oni da pobede Aleksandra Vučića na izborima, nije uopšte pitanje pod ovim ili onim uslovima, na izborima demokratskim ne mogu nikada. Uostalom, oni to i sami kažu.

Sećate se sigurno onog Jeremićevog funkcionera Gajića, on je to čovek otvoreno rekao, na sred političke tribine sniman kamerama sa pet strana, izgovorio doslovce reči – mi da pobedimo Aleksandra Vučića na izborima, ne možemo zato što u ovoj zemlji, tu je onda krenu da vređa narod, živi 60% funkcionalno nepismenih ljudi i oni su njegovi vernici i oni će za njega da glasaju.

Dakle, priznaju da ne mogu da pobede Vučića. Priznaju da će sigurno 60% ljudi da glasa u ovoj zemlji, a pride još onako dodaju, uzgred budi rečeno, da su to neki ljudi manje vredni, nepismeni, krezubi, sendvičari i zanate već šta sve, pa je to razlog zašto ne biraju njih tako lepe i pametne.

Nema to nikakve veze naravno sa bilo kakvim koalicijama. Koga god mi da izaberemo ovde, to će samo biti pokazatelj naše dobre volje, ali i potpune sigurnosti da je ovo što radimo maksimalno dobro, da je ono što smo od rezultata napravili toliko ubedljivo da će sigurno narod tome moći samo da kaže jedno značajno i ubedljivo da. Svi koji su danas raspravljali na temu – da li je neko nas na ovo naterao, da li je ovo zavera svetske vlade, iluminata ili marsovaca, samim tim što su učestvovali u ovoj proceduri, što su dali svoje predloge, oni su praktično i dali legitimitet svemu ovome i tu nema ništa loše i ništa sporno. Pohvalno je što je tako, a šta će ko ovde da kaže i kako da oceni, to je njegovo pravo i ja u to neću da se mešam dalje.

Ovi Đilasovi će da nastave da kukaju na sva usta, sve je ovo bezveze, niko od ovih kandidata im ne valja, to su sve Vučićevi poslušnici, čak i kada su sto posto članovi, odnosno predstavnici i predlozi koji dolaze od strane opozicije, ali da znaju građani Srbije, ti Đilasovi koji će da vam sole pamet ponovo, treba da se smeni sav REM, treba svi ljudi iz REM-a da budu neki novi, neki njihovi. Te lenčuge se nisu udostojile da ovoj Skupštini makar jedan čestit papir dostave sa predlogom, jel hoće da se smeni REM? Što nisu predložili? Što nisu jedan jedini papir poslali na tu temu? Evo, pogledajte sajt, pogledajte koja su akta predložena, ne danas, nego u prethodnih tri meseca, šest meseci, godinu dana. Njih je toliko bilo baš briga za sve, da se nisu udostojili makar potpise da skupe. Teško im je da dođu u ovu salu, teško im je da učestvuju u raspravi, teško im je da ovo što su sami tražili objasne narodu, teško im je da predlog jedan daju. Što nisu bar dostavili formalno na pisarnicu da traže da se smeni to što traže da se smeni?

Rekli su i predstavnici nevladinih organizacija još pre tri meseca – dobro, a što niste dali predlog nego samo pričate o tome? Mislite da se nešto promenilo u ova tri meseca? Nije ništa. Mogu da dođu ovde na blagajnu, mogu da dođu da se upišu za putne troškove, mogu da dođu da drže konferenciju za medije, pa da na najbezočniji, najbrutalniji način vređaju svoju državu, da vređaju svoj narod pričama nekim izmišljenim kako, zamislite sada, Srbija kupuje prijateljstvo drugih država, kupuje povlačenje priznanja tzv. Kosova. To im nije teško da urade, to mogu, a da dostave na pisarnicu zahtev za sve ono što pričaju po svojim medijima dan i noć, e to ne mogu, jer oni očigledno svoju platu ovde ne primaju zato da bi tako nešto uradili, nego na jednoj strani samo pričaju, na drugoj strani samo iz blagajne uzimaju.

Oni očigledno ne dobijaju stanove po Dedinju od narodnih para kao Boško Obradović, da bi to nekim konkretnim potezom zaslužili, odradili. Ne, sa jedne strane samo pričaju i vrata na Skupštini razbijaju, a sa druge strane samo uzimaju stanove na Dedinju. Oni i te putne troškove koje fingiraju uzimaju samo zato što im se tako hoće, ne mogu ni da dođu do pisarnice da daju predlogu, mogu samo da se prošetaju, upišu se da su bili, a nisu bili, i opet pare u džep stave.

Pouka za njih – REM u kompletnom sastavu nakon ove sednice, ili u bilo kakvom drugom, ne može da im pomogne oko nekoliko stvari.

Pod jedan, ne može da ubedi narod REM da su lopovi i secikese odjednom postali neki ljudi koji su se juče pojavili, koji nikakvu istoriju u ovoj zemlji nemaju, koji nisu opljačkali po 619 miliona evra kao što je bio slučaj Dragana Đilasa. To REM ne može da im uradi.

Drugo, REM ne može da učini da koliko god oni bili na televizijama, a bili su sinoć neki, od Sergeja Trifunovića, čujem biće večeras i Vuk Jeremić, sve na javnom servisu, ne može da učini da oni zvuče uverljivo.

Treće, REM ne može da učini da oni kada se nađu u duel emisija sa predstavnicima SNS iz tih duela izađu kao pobednici. Tu REM da pomogne ne može. Tu pomoći nema.

Četvrto, neka bude pretposlednje za kraj, REM ne diktira rezultate izbora, REM ne odlučuje kako će narod da glasa, nego narod glasa onako kako narod hoće, na osnovu toga što svojim očima vidi. Pa, kada vidi da su povećane plate i da su ozbiljni naši planovi da ih povećamo dalje, pa kada vidi da su povećane penzije i da su ozbiljni naši planovi da ih povećavamo dalje, pa kada vidi da ima auto-put tamo gde ga nikada nije bilo, pa kada vidi da ima fabriku u onom mestu koje je pre Aleksandra Vučića i bog zaboravio, pa kada vidi da se država razvija u svakom segmentu, na osnovu toga narod glasa, a ne na osnovu onoga što kaže ili ne kaže REM, ili ako hoćete bilo koji treći sveti Petar.

Poslednje, nema načina, i oko toga REM ne može da im pomogne, da neko narod na silu ubedi da su Đilas, Šolak i Mišković dobri i pošteni ljudi koji žele bilo šta dobro bilo kome drugom u ovoj zemlji, ili ako hoćete na ovoj planeti, sem samima sebi. Njih da izjednače sa Aleksandrom Vučićem u bilo čemu dobrom nikada neće moći niko i zbog toga REM ovde neće biti od pomoći onima koji su duboko svesni kako stvari stoje, šta god pričali, pa zbog toga na izbore neće smeti ni da izađu.

Mi ćemo, kada se i o ovome izjasnimo, imati samo još jedan dobar razlog više da kažemo - sve smo ispunili što smo rekli, a vi lažovi, nemoćni i štetočine, vi nastavite da se gušite u sopstvenim lažima, za bolje nikada bili niste. Aleksandra Vučića nikada pobedili niste, niti ćete.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, prelazimo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, dobro je što smo dobili jedan od rezultata razgovora koji su vođeni pod pokroviteljstvom Saveta Evropskog parlamenta u vezi sa uslovima izbora i imamo upravo tako efikasnu i brzu reakciju promene nekoliko članova REM-a. Iako ja ne očekujem tu ništa spektakularno u pogledu nekakvih suštinskih efekata, ali jako je važno što smo imali pojavu razumevanja od strane vladajuće većine tokom tih razgovora, gde se zapravo pokazala spremnost da se prave ustupci i tamo gde postoje stvarni argumenti da se izborni uslovi poprave, ali isto tako i tamo gde ne postoje ubedljivi argumenti, ali prosto je važno popustiti i dokazati da svi zahtevi koji su se ticali predizbornih, odnosno izbornih uslova zapravo nisu uvek bili osnovani, već imaju drugačiju pozadinu, ali svakako je popustljivost u tom smislu jako dobra.

Ovo ni malo ne umanjuje značaj REM-a. Važno je da imamo što kvalitetnije ljude i verujem da će i izbor predloženih članova za dopunu REM-a sigurno donekle unaprediti ovaj kvalitet, jer promena je uvek korisna, ona uvek osveži, da određene mogućnosti da se obrati pažnja na eventualne nedostatke, ono kao kada redovno krečite kuću, onda ako ništa barem ćete pomeriti nameštaj i ispod nameštaja počistiti prašinu. Tako da, u tom pogledu mi ćemo dati podršku izboru novih članova REM-a.

Istina, postoje stvari u medijskom prostoru koje treba popravljati. Tu je pre svega javni servis nešto čemu se treba do kraja ozbiljno pristupiti, iako ne mogu da se pridružim onoj vrsti primedbi koje se čuju od strane opozicije, već primedbe koje postoje su objektivne iz ugla nacionalnih zajednica ili nacionalnih manjina, posebno sa strane naš Bošnjaka.

Ono što se desilo pre nekoliko meseci, da je Savet RTS odbio zahtev da se u program RTS uvrste emisije na bosanskom jeziku, pogotovo obrazloženje koje smo tada dobili je nešto što je katastrofalno i za mene bilo nepojmljivo da se može desiti u jednoj savremenoj državi u 21. veku ovde u Srbiji, pogotovo što imamo ustavna načela i zakonske norme koje uprkos određenim nedostacima ona osnovna prava garantuju. Ono što bi bio minimum obaveze odgovornih u RTS, kao i u svim drugim javnim ustanovama i organima, jeste da poštuju zakonske, odnosno ustavne odredbe, a da oni slušaju neke preporuke nezvaničnih tela određenih intelektualnih grupacija koje sebi daju za pravo da budu iznad državnih organa, iznad Ustava, iznad zakona, to je nešto što ne možemo da prihvatimo, niti možemo da se s time pomirimo.

Možda je REM jedno od tela koje će moći na to uticati, ali država mora imati i druge zakonske, sudske, pravosudne mehanizme da ne dopusti takvu vrstu diskriminacije, odnosno segregacije, gde će se na takav način i sa takvim obrazloženjem kazati da, eto, vi niste to zato što tamo neka grupa intelektualaca smatra tako.

S druge strane, jedan od problema RTS-a jeste što prosto na toj televiziji se odgovorni ponašaju onako kako sami hoće. Pitanje učešća političara i drugih javnih ličnosti na ovoj televiziji nije vezano previše za politike koliko za lične ukuse i naklonost urednika i voditelja određenim ljudima i animozitete prema nekim drugim.

Tako da, svakako će REM imati posla i u ovoj obnovljenoj verziji. Nadam se da će ispuniti svoje predviđene zadatke. Hvala.