Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala, gospodine Arsiću.

Zanimljivi su predlozi. Odmah da vam kažem i unapred da javnost zna, za neke od tih ljudi bi svakako glasao, a za neke, da budem iskren, radije bih ruku odsekao nego da glasam za njih. Tako da, u zavisnosti ko bude predložen, tako ću se i izjašnjavati.

Ovde se postavlja jedno veoma važno krucijalno pitanje – koga uopšte u ovoj državi zanima REM i zašto je naša opozicija, odnosno naša konkurencija toliko potencirala na toj priči o REM koji je, iskreni da budemo, potpuno nebitan za građane? Još od onog momenta kada je formirana tzv. Republička radio-difuzna agencija, odnosno RRA čuveni, koja je trebala da bude nezavisna, mi smo imali jednu neverovatnu situaciju, a to je da tada nikome nije smetalo kako se taj RRA ponašao. Možemo svi da budemo svedoci da su tada pojedini mediji funkcionisali isključivo na način da li je Dragan Đilas bio dobre volje da preko svoje privatne firme omogući određenim medijima da prežive tako što će dobiti reklamu, koje su isključivo morale da idu preko njegove firme. Niko tada nije smeo da pisne ništa o tome.

Danas imamo jedan neverovatan zahtev, upravo od strane gospodina Đilasa, tj. njegovih najbližih saradnika, a tu smo imali gospodina Zelenovića, pre svega, koji je zatražio, verovali ili ne, ja sad citiram, da na osnovu političkog dogovora izaberemo nove članove REM-a, odnosno svih ovih devet, mimo zakona i kako god hoćete, smenimo, a da onda na osnovu političkog dogovora, iako se zna ko su ovlašćeni predlagači za REM, da na osnovu političkog dogovora izaberemo, očigledno, pojedine partijske ljude.

Tako bismo mi došli u jednu paradoksalnu situaciju, da bismo rekli Njegovoj svetosti patrijarhu Irineju ili Sinodu Srpske pravoslavne crkve - morate tog i tog vladiku da izaberete da bude član REM-a ili nikako drugačije neće moći da se REM izabere. Ili bismo, verovatno, otišli u društvo umetnika, filmskih radnika, itd, i rekli - morate vi tog, ili nikako drugačije, Zelenović ne da, on traži isključivo takve ljude.

Šta je poenta cele priče? Poenta cele priče oko zahteva za REM je bila u tome da se zapravo omogući nelegalno poslovanje pojedinih televizija, a to nelegalno poslovanje se odvija tako što mi imamo jednu televiziju koja se emituje u jednoj stranoj državi, a ovde bi trebalo da reemituje program. Međutim, ona ne emituje program u toj stranoj državi, a ovde nam prikazuje kako, navodno, taj program reemituje.

Da bi se legalizovao taj banditizam i da bi se legalizovalo to što radi ta televizija, a vlasnička struktura te televizije je vrlo diskutabilna i mnogi kažu da su baš pre svega pojedini udeli samog gospodina Đilasa u toj televiziji, iako se ja ograđujem, on je prodao svoju "Dajrekt mediju", mada ne znamo kome je prodao, pošto holandska vlada istražuje, imamo različitih osam destinacija gde je ključna vlasnička struktura te njegove firme bila, imamo udeo gospodina Šolaka i imamo situaciju da ta televizija ovde reemituje politički program, a da nije naša televizija. I, znate, ta televizija može bestidno da laže, može da izmišlja šta god hoće i da nema nikakvu sankciju. A zašto? Zato što ne podleže našim zakonima.

Vi ne možete da tužite tu televiziju. Probajte za izgovorenu laž na toj televiziji da ih tužite, oni će reći - mi ne podležemo zakonima Republike Srbije i mi jednostavno možemo da radimo šta hoćemo.

Isto je sa televizijskim prenosima pojedinih fudbalskih utakmica. Moramo građanima da kažemo - program od nacionalnog značaja, a tu govorimo o utakmicama, recimo, reprezentacije, nema pravo niko da prenosi do televizije koja ima nacionalnu frekvenciju. Nema pravo niko to da radi. A ovde se to omogućava jednoj televiziji koja nije ni registrovana ovde. Pitanje je da li se građani Luksemburga ili građani Slovenije, ili već gde se oni navodno emituju, mnogo baš interesuju za reprezentaciju Srbije. Postavlja se pitanje - kako oni to onda rade i zašto su oni sve to činili.

Zato je njima bio potreban REM. Zato što je REM sve ovo vreme žmurio na oba oka na taj kriminal koji se radi, a oni su želeli dodatno da dođu i da dohvate do kraja REM, ne bi li nastavili dalje sa tom besomučnom pljačkom i nanošenjem štete drugim ovde emiterima, jer zašto? Sve televizije ovde u ovoj zemlji plaćaju porez, plaćaju porez na reklame, plaćaju naknade za emitovanje programa, za proizvodnju programa, a ova televizija to ne radi i ona je u debeloj prednosti u odnosu na sve ostale emitere. I to je čist lopovluk. Oni su želeli, zato što je njihov kapital u toj celoj priči, da taj lopovluk legalizuju.

Da ne govorim o samoj kablovskoj mreži koja inače poseduje tu televiziju, što je dodatni skandal, i parama naših građana koji plaćaju kablovsku pretplatu zapravo finansiraju program te televizije, finansiraju, naravno, sve ono što ta televizija radi. To je svojevrsni skandal. REM je na oba oka žmurio i oni samo žele dalje da preuzmu taj REM do kraja, ne bi li možda dobili svih devet članova REM-a, kako bi nastavili dalje sa tim kriminalom. Tu direktno prozivam i gospodina Šolaka i gospodina Đilasa, koji su najdirektniji krivci za sve ovo.

Moram da napomenem da što se tiče samih medija, evo ja kao narodni poslanik vladajuće većine apelujem na sve medije u ovoj državi, posebno na medije sa nacionalnom frekvencijom, i to ću stalno ponavljati, da pozivaju opoziciju što više, da čak ograniče nama iz SNS da prisustvujemo, odnosno da budemo gosti na tim televizijama, osim ako opozicija ne traži duel, tada smo u obavezi da izađemo na duel. Znači, ja zahtevam to od naših urednika, govorim naših, odnosno urednika tih medija, naših televizija, zapravo, a to su sve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, zahtevam da tako nešto urade, zato što je to poželjno za našu zemlju. Želim da što više opozicija gostuje, jer mislim da je to nama prednost, zato što svaki put kada gospoda iz Saveza za Srbiju izađu na televiziju, nama 5% skoči rejting. Apelujem da što više oni budu prisutni u našim medijima.

Pogledajte kako oni funkcionišu. Mi smo danas imali pismo jednog lidera, ako se to tako može nazvati, Saveza za Srbiju, gde on traži da se svi vlasnici medija obavežu pismeno da će da pozivaju opoziciju. Pazite, on želi da uređuje medije. To još nikada niste mogli da čujete od nekoga iz SNS. Zašto bi neko obavezivao bilo kog vlasnika medija šta će da radi? Uređivačka politika svakog medija je nezavisna. Ali, oni nama pokazuju kako bi oni funkcionisali da su vlast. Oni bi naređivali medijima. Oni bi naređivali novinarima šta moraju da rade. I to je zaista nešto što je nečuveno. To je Boško Obradović uradio danas.

Pazite, oni su većinu tih medija nazvali da nisu mediji. Vi nazivate televiziju "Pink" da nije medij, izbacite njihove novinare sa konferencije za štampu, izbacite novinare "Alo", izbacite novinare "Republike", odnosno "Srpskog telegrafa", "Republika" je njihov portal, izbacite ih napolje i kažete - vi niste mediji, zatim dovedete vaše pristalice da prebiju novinarke televizije "Pink" ispred te televizije. Kažete novinarki "Srpskog telegrafa", ja se izvinjavam na izrazu, da je kurva, i onda očekujete da ti mediji o vama objektivno izveštavaju.

Izvinite, ja da sam vlasnik tih medija, ako bi se neko prema mojim novinarima tako ponašao ili prema mojoj kući, ja bih svaki dan vodio kampanju protiv njih. Da ih naučim pameti da to tako ne smeš da radiš, jer to nije normalno ponašanje. Znate, i nama kada dođe N 1 televizija, ćutimo, trpimo, gutamo, ali odgovaramo, nikad nismo nikoga oterali, niti želimo da se neko zlo dogodi bilo kom novinaru te televizije. A oni ovde najavljuju kako će da šišaju te novinarke, kako će da ih prebijaju. Dolaze ispred medijskih kuća, gađaju te televizije, šaraju, da ne govorim o RTS-u koji je javni servis, gde su čak i upali unutra sa testerama, i onda vam kažu - gledajte kako oni neobjektivno izveštavaju. Pa, naravno da će o vama neobjektivno da izveštavaju kada se vi tako ponašate prema njima.

Pri tom tražite, a nema vas pedeset do šezdeset na tom protestu, da svaki put se izveštava sa tog protesta. Zašto? Znate li vi koliko ima događaja dnevno koji su mnogo značajniji za ovu zemlju i mnogo bitniji za sve građane od tih pedeset, šezdeset koji se svake subote po beogradskim ulicama šetaju i koji ruže ovaj grad. Zašto bi neko, ako nemate ništa novo na tom protestu, zašto bi uopšte sa tog protesta izveštavao? To je osnovni novinarski postulata, da vam neko traži nešto novo.

Ne znam zašto je to tako bitno da sad uvek mora da se izveštava sa njihovog protesta, ali evo, molim, ako je to čak problem, molim zaista sve televizije da izveštavaju sa tog njihovog protesta svaki put kada ga imaju zato što mislim da je veoma važno da građani saznaju kakvi su to njihovi stavovi.

U svakom slučaju, ovo što gospodin Vučić radi, a nekada mu zameram, on je preterano čovek tolerantan i mogu da kažem, previše širokogrud prema opoziciji, ja ovakve stvari iskren da budem nikada ne bih dopuštao, zato što smatram da ne može jedna manjina prilično agresivna da ovde siluje i maltretira većinu i da sve nas ovde maltretira, ali zarad mira u zemlji razumem da bi trebalo da se ovde nađe neko rešenje. Svakako je dobro što će se izabrati do kraja REM. Nisam pristalica da se izaberu ovi ljudi koji su ovde naglašeni da bi možda mogli da budu izabrani. Za neke od njih svakako neću glasati, nema nikakve šanse, ali za neka imena, vidim da su to zaista dobri ljudi i čestit ljudi, neke čak i poznajem, svakako ću im dati glas.

U svakom slučaju u danu za glasanje, dobro ću razmisliti, a građanima Srbije poručujem. Ima jedna naša narodna poslovica, neću da budem vulgaran ali ću je reći, znate – od izmeta se pita ne pravi.

Tako i ovi. Mogu njima sto REM-ova neko da da, sve televizije na ovom svetu, oni takvi kakvi su ne mogu nikada nas da pobede. Zašto? Zato što u vreme mandata gospodina Vučića se zidaju fabrike, prave putevi, ljudi se zapošljavaju i ova zemlja, ipak ekonomski ide napred.

U njihovo vreme naš društveni proizvod je bio u minusu, fabrike su zatvarane, ljudi su ostajali bez posla. To je ta ključna razlika. Ne možete od izmeta pitu da napravite. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Čudan je red gospodnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nisam predložio kandidata, ja bih već napustio Narodnu skupštinu. Dakle, predlog poslaničke grupe je bio Dragiša Kovačević. Na Odboru nije prošao, verovatno je imao previše kvalifikacija. Ja da glasam za Juditu Popović, pre ću ruku da odsečem. Pre, sigurno.

Vama moram da kažem, da zapamtite jedno, može pita da se napravi, ali ja neću da je jedem. Ne jede se, sigurno.

Drugo, ne brani se tvrđava svojom vojskom, jel? Ne brani se tuđom vojskom, a svojom treba da se brani. Ako krenemo obrnuto, da se tvrđava ne brani svojom vojskom, onda nećemo daleko stići. Nema ovde jednog trojanskog konja, ovde ima više trojanskih konja u našim redovima. Ponekad sam mislio da su obični, iako su obični ipak su iz Troje.

Što se ovih drugih članova REM-a tiče, kandidata za članove REM-a, njih ne poznajem, Juditu znam. Ono što je Sergej Trifunović obećao da će raditi po našim grobovima, ona će sa zadovoljstvom uraditi daleko više, to budite sigurno. Ja da glasam za tuđu vojsku neću, nema šanse, ma koliko to koštalo.

Kaže izreka – pametniji popuštaju. Samo da vam kažem, ne možemo mi pametniji popustiti koliko će one budale zategnuti. Oni će da prave medijski pejzaž, a već ga prave, u kome oni imaju slobodne medije i nezavisne medije tipa „N1“, koja je vlasništvo „SBB-a“.

Gotovo ne mogu da verujem da smo dopustili da, što nigde, valjda, u Evropi nema, da kablovski operater ima svoje kanale koje protiv zakona ređa na jedan i dva i oni kažu da pošto su oni vlasnici, oni na to imaju pravo. Nije tačno, članom 100. Zakona o elektronskim medijima to je sasvim drugačije regulisano. Opet je REM popustio.

Vi imate generalnog sekretara REM-a, evo su ovde odgovori koje sam ja dobio na konto prekograničnih kanala koji služe, ne samo da ruše rukovodstvo Srbije, već da ruše državu Srbiju. Ti kanali ujedno se koriste za ispiranje novca od pretplate „SBB-a“. Ti kanali su registrovani u Luksemburgu, ne emituju program, a navodno ga ovde reemituju. U stvari, tamo ne plaćaju porez, jer tamo ne emituju program, ovde ne plaćaju porez, jer tvrde da su iz Luksemburga.

Evo odgovora REM-a. Tu su generalni sekretar Milan Todorović i gospođa Rajka Galin. Ja ne znam zašto nisu uhapšeni. Nikako mi nije jasno, na sve pozive, zato što zlonamerno tumače zakon i govore da je ono što je protiv zakonito zakonito. To su izvršni direktor i generalni sekretar. Nije sve u Savetu REM-a.

Ali, ja se bojim da je, ono što sam od početka govorio, sukob sa opozicijom, delom opozicije, nije bio sukob političke prirode, to je bio sukob sa Šolakovim i Đilasovim biznisom i taj sukob traje. Meni je jasno na koju će stranu stati gospođa Judita, ne samo na medijsku, već i na političku stranu. Pravi se medijski pejzaž gde će njihove televizije biti, navodno, slobodne, imati pravo slobodno da uređuju program protiv države Srbije i njenih vitalnih nacionalnih i državnih interesa. Oni će imati tu slobodu, a ujedno će uz pomoć REM-a pokušati da ospore slobodu onih koji su za državu Srbiju i za rukovodstvo države Srbije. Znači, tražiće slobodu za sebe, da u svojoj kući slobodno uređuju svoj program, ali će tražiti da oni drugi koji ne misle kao oni nemaju tu slobodu.

Ne možete svoju slobodu praviti na neslobodi drugih i tražiti da taj drugi nema pravo na slobodu. Sloboda mora da bude jednaka za sve, ali i sloboda ima granice utvrđene Ustavom i zakonima. Zakon o prekograničnim televizijama, Konvencija koja je potvrđena i Zakon o elektronskim medijima kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se negde emituje. Oni ubacuju reklame, otimaju medijsko tržište i time ugrožavaju domaće medije. Domaćim medijima ne plaćaju bele banke za emitovanje, ali zato ovima plaćaju za reemitovanje, i to po nekoliko evra po korisniku, a u Srbiji ima 900.00 korisnika. Tako pljačkaju i ugrožavaju slobodu medija. Mali mediji će nestati, jer su im oteli reklamu, reklamno tržište, itd., ne plaćaju porez. Sve to, navodno, rade iz Luksemburga.

Nema nikakvog reemitovanja i ono što žele Šolak i Đilas uz pomoć fizičke radne snage koja bojkotuje Narodnu skupštinu i, navodno, izbore je da kroz REM ovekoveče svoj biznis i naprave medijski pejzaž i upravljaju državom Srbijom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.
Izvolite.

Hvala vam puno.

Mislila sam da ćete po treći put da prozovete Miladina Ševarlića kao najvažnijeg poslanika ovde, da mu date treću šansu, valjda da diskutuje o REM-u. Neće čovek da diskutuje i idemo dalje, kao što mnogi neće.

Za mene je jedno veliko iznenađenje da mi godinama pričamo o ulozi REM-a i o važnosti REM-a, imamo primedbe na njihov rad, mnogobrojne, bez obzira da li smo poslanici većine, koliko … ili smo poslanici koji se nalaze u opoziciji. Svi mi imamo neke primedbe na medijsku sliku u Srbiji, manje više na rad REM-a. Moja primedba, kao prvog među jednakim u ime svih vas, mislim da se vrlo malo pažnje obraća u informativnim programima, malo pažnje obraća na naš suštinski rad.

Imamo direktne televizijske prenose, pa šta? Mi to plaćamo, to je dogovoreno da imamo direktne televizijske prenose i to ne znači biti informisan o radu parlamenta Republike Srbije. Za svaki sekund, potez nečeg bitnog što je urađeno za građane Srbije mora da se obara ruka sa različitim, uglavnom, televizijskim kućama, moramo da priznamo da se ljudi najviše informišu tako što kod kuće menjaju kanale i onda treba da nešto izazove njihovu pažnju.

Što se tiče parlamenta Srbije mi smo interesantni samo kada se ovde desi nekakav incident, kada nekog neko opsuje, kada se poslanici potuku, izriču opomene, a ovako suštinski da pitamo novinare šta mi, uopšte imamo na dnevnom radu, jednog zasedanja, hajde da budem blaga, 97% bi palo na ispitu, 3% bi položilo.

Njih interesuje samo šta ste tog dana uradili, nešto loše nekom svom kolegi, ili kako ste se obukli, ili šta imate na glavi, a ne u glavi, i da li ste spavali u hotelu sa tri zvezdice ili vas je neko naterao da ga menjate, takve neke budalaštine, trivijalne stvari, koje ne čine suštinu našeg rada.

Imam zamerki mnogo više nego oni koji su na ulicama i glumataju nešto kako nisu dovoljno zastupljeni.

Biće mnogo više zastupljeni samo prvo da dokažu svoju političku relevantnost. Politička relevantnost se dokazuje na izborima, onoliko koliko građani Srbije uopšte shvate šta ti politički nudiš njima na tom tržištu i to je tvoja snaga i toliko te pozivaju ili te ne pozivaju u neke emisije. To je suština komunikacije političke sa medijima.

Sad to što neko sa ulice hoće da bude interesantan, mnogo više interesantniji, atraktivniji i zastupljeniji od nas parlamentarnih stranaka, to je, mislim, njihovo diskreciono pravo, ali s druge strane, i njihov privatan problem.

Toliko se buke diže u ovoj državi zbog Đilasa, koji nije izašao na izbore, neće ni sada, i postoji jedno jedino objašnjenje zašto Dragan Đilas, koji vlada medijima, neće da izađe na izbore, pa zato što, pošto je perjanica njegove politike Marinika Tepić, može da očekuje samo da će dobiti jedan politički nokaut, ne od protivnika, nego od građana Srbije.

Šta smo mi videli od političkog programa, kako se zovu oni, Savez za Srbiju, ili promene, Savez za Srbiju, koji je svašta nešto, jer partija Dragana Đilasa se ne zove Savez za Srbiju. Kako se zove njegova partija? Ne mogu ni da ih upamtim. To je neverovatno kakvi su to politički transferi i kako je to lažna mimikrija i predstavljanje u javnosti, ne može čovek da mu upamti naziv partije, Stranka slobode i pravde. Mislila sam da je to Mursijeva stranka, a ne Đilasova, ali dobro. Sasvim je u redu i kad ukradeš naziv neke partije u svetu.

Ali, očigledno on ne može da se pronađe, ne samo politički, nego ne može da pronađe ni naziv partije, ali je pronašao fantastičnog potpredsednika Mariniku Tepić, koja očigledno radi protiv građana Srbije, ali radi i protiv Dragana Đilasa, i treba da se zabrine.

Ono što je moj apel, ja nemam takav način komunikacije kao moj uvaženi kolega Đukanović, da molim urednike, ali nekako bi bilo dobro, zbog parlamenta i zbog predstojećih izbora, da Marinika Tepić što više prostora dobije i da što više političkih izjava imamo onakve kakve smo juče imali prilike da čujemo i vidimo, nažalost, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Meni je žao. Ja poštujem sve poslanike ovde, zato što neko je glasao za njih. Ne poštujem njih imenom i prezimenom, nego građane Srbije koji stoje iza svih vas. Ali, da vam kažem, Mariniku Tepić ne poštujem. Posle onog juče što je ona izgovorila ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, neću da budem politički korektna, neću ni da lažem i da izmišljam ovde pred vama da više poštujem poslanicu Mariniku Tepić, kada je ne poštujem, jer ono juče, ne, ne, stvarno nemam trunke poštovanja i neka me razapnu ovi Đilasovi mediji, mene to baš briga, uopšte me ne dotiče. Posle 30 godina bavljenja politikom, može Đilas da radi šta god hoće u svojim medijima, i neka me prozivaju zbog ovoga, i eto, neka nekako popune večerašnji program, ako nemaju ništa pametnije.

Nekako smo prešli preko suštine, otkud mi sada menjamo tri člana REM-a, odnosno popunjavamo upražnjena mesta. Prvi zahtevi Đilasove družine, Đilas, Jeremić, Boško Obradović, Marinika Tepić i juče sam rekla - i naravno Džej, pošto ne znamo ko tu još pripada, je bio kao, da, Borko Stefanović, Novosađanin koji je odbornik u Skupštini Grada Beograda. Fascinantno je naučio verovatno naziv jedne ulice i sad zastupa interese građana Beograda, nema veze. Nije to tema. Upravo je bilo to da oni počinju da bojkotuju rad našeg parlamenta.

Sve je krenulo od toga zato što nama procedura poslovnička je ugrožena mojim načinom vođenja i odnosom poslanika većine prema njima. Sve je krenulo od toga, toliko ih je pogodilo da su napustili vojvođansku skupštinu i sve lokalne parlamente i od tog bola se još uvek se presamićuju. Još uvek im je to neverovatno teško da prebrode to, iako smo nakon izveštaja Evropske komisije zaista, nije to lako, ali samo neko ko voli ovu državu i ko ume da prizna da je pogrešio u nečemu, može da prihvati svoje greške i da pokuša da ispravi te procedure. I mi smo to znatno unapredili i uradili. Čak i SRS je to priznala, i Đorđe Vukadinović je smogao snage nekoliko puta da mi prizna, iako uvek kaže ali. Ima ono ali koje devojci sreću kvari, i onda uvek kaže ali, ali nema veze, postigli smo nešto.

Umesto da se vrate ovde u parlament i da imamo dijalog u ovom domu gde je i mesto dijalogu, oni su i dalje ostali na ulici i nastavili dalje da izmišljaju nekakve razloge zašto oni bojkotuju sistem, kako oni kažu, zašto oni neće da izađu na izbore, pa zašto neće ovo, pa zašto neće ono. I ono što zameram, zameram svima nama, mnogo im pažnje obraćamo. Stvarno, sve svoje političke kapacitete smo usmerili na jednu šačicu konglomerata poslanika i nekih poslanica koje žele da prosto budu u centru pažnje, da odrađuju nekakve zadatke koje im neko, ne znam ni ja ko zadaje, da nanesu štetu Republici Srbiji koliko god mogu, a u stvari se oni šale sa svima nama i šale se sa svim građanima Srbije koji bi eventualno glasali za njih jer nisu zadovoljni politikom SNS, nečim smo ih uvredili, misle da mi nismo u pravu, da su u pravu Marinika Tepić, Đilas, Boško Obradović. Ne znam samo kako može neko da ih spoji u jedan politički korpus i da glasaju za njih?

Oni se sa njima zafrkavaju. Oni neće da izađu na izbore, zato što je to izuzetno mali broj građana Srbije i znaju da ne bi prešli cenzus, nikako, ni u ludilu neće preći cenzus. Posle ove politike kojoj smo juče čuli finale odnosa prema Republici Srbiji, onih laži i izmišljotina da bilo ko u Srbiji nekakvim novcem kupuje odpriznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i da je u stvari Đilasu i Mariniki Tepić strašno teško što je 17 država odpriznalo tu samoproglašenu nezavisnost.

Meni je sve jasno da mi isključivo ovo radimo zbog sebe, a ne zbog njih, jer oni nisu ni imali nekakvu ozbiljnu nameru da se ikada pojave na tim izborima.

Godine 2012. pod uslovima Dragana Đilasa i te njegove ekipe oko njega, pobedio je Tomislav Nikolić, postao predsednik države. Pobedila je SNS pod istim tim uslovima.

Da vam objasnim kako je izgledala medijska scena u to vreme. Nisam bila član SNS, to otvoreno kažem. Pa, izbacili ste me iz stranke. Znači, nisam bila član nijedne partije. Ja sam to gledala kao građanin Srbije koji treba da se odluči za koga da glasa. I kupujem novine u kojima na naslovnoj stranici, u vreme Đilasa, kralja svega u državi što se tiče medijske scene Srbije, sinovi Tomislava Nikolića vuku gole neke ljude po Pančevu vezane za automobile. Ja sam bila u totalnom šoku. Prvo, znam Tomislava Nikolića, znam njegove sinove. Nikad niko to posle nije potvrdio. Tako su izgledali mediji i izborni uslovi 2012. godine.

Samo su nešto zaboravili. Ti možeš lažne vesti da svaki dan plasiraš u svim svojim medijima, a sve je bilo Đilasovo, da se ne šalimo, sve je bilo Đilasovo.

Toma ih je pobedio. Tomislav Nikolić ih je pobedio i SNS, tačka. To je tako pa je tako zato što su građani Srbije to odlučili. Oni su držali sve biračke odbore. Nisu bili transparentni nikakvi spiskovi. Mediji su bili pod njihovom kontrolom, ali narod nije bio pod njihovom kontrolom. Ti nikad ne znaš šta će i koga će narod da zaokruži tamo kad ode tajno. Tiho, mirno srušili su taj režim, srušili su tu ne politiku, oterali su Borisa Tadića čija je politika bila da spava, budi se pored Severine Vučković. Srušili su predsednika koji je sedeo pored Berluskonija i trpeo da se on zafrkava sa njim i kaže – evo sedim tu pored Ričarda Gira i da omalovažava Srbiju i njega. Svega se sećam i narod je pobedio. Sada oni tvrde da to ništa nije bilo u redu. Hvala im na tome.

Nije lako učestvovati u dijalogu sa nekim ko ne želi dijalog, ali zato što volim svoju državu hoćemo fer izbore, hoćemo da se konkurencija pojavi na tim izborima, ušli smo u dijalog ovde u parlamentu, to je velika naša pobeda, vratili smo deo opozicije u parlament i došli do ovih zaključaka da nešto treba da se menja. Promenili smo zakone, usvojili smo i konstituisali Nadzorni odbor koji nikada nije postojao u ovoj državi. Oni su doneli taj zakon. Đilas je doneo taj zakon, Boris Tadić, ta ekipa, DS i nikad ga nisu implementirali. Mi smo doneli taj Nadzorni odbor i došli smo do REM-a. Formula tri plus dva. Đorđe Vukadinović je prisustvovao razgovorima. Znači, tri upražnjena mesta i plus dva zato što nije ista procedura.

U ime vladajuće većine sam dala izjavu da ćemo izabrati do Nove godine članove REM-a. Tih pet, tri plus dva. Tri raspravljamo sada i uskoro ćemo izabrati dva. Pretpostavljam da je i evropskim parlamentarcima, evo zovu me da protestvuju, stalo do vladavine prava koliko i nama i da nas neće terati da mi sečemo glave članovima REM-a, nego da nas ostave da nađemo put kako to, u skladu sa zakonom, da se i završi, izabraćemo još dva.

Imamo tri predloga. Ne znam da li je predlagač to objasnio. Ovlašćeni predlagači su poslaničke grupe. Znači, morate da budete poslanička grupa. To isto moram da objasnim Bošku Obradoviću. Ne može on nikog da predloži, nema grupu. Đilasu moram da objasnim, nije učestvovao na izborima, znači, ne može da predlaže sa ulice da mi biramo, da mu mi koji sedimo u parlamentu izaberemo nekog izaslanika. To je mogla Marinika da mu objasni, ako zna nešto da objasni, osim da izmišlja i da blati državu u kojoj živi. Treće su nacionalne manjine, je li tako? Saveti nacionalnih manjina i, treće, Udruženje filmskih i dramskih umetnika.

Nije istina. Neko je tu rekao da smo radili nešto s brda s dola. Po kandidatima vidim da su to manje-više isti kandidati koji su bili u proceduri još dok sam bila predsednik tog odbora.

Možemo da se ljutimo, da se ne ljutimo kad nam ne prođe neki kandidat, pa ne mogu svi da prođu. Većina će odlučiti za koga će glasati. Mi smo demokratska stranka, iako to baš ne razumem, ja sam malo starog kova, šta to znači da neki poslanik iz stranke kojoj pripadam kaže – ja neću da glasam za to. To je u redu. To u Britaniji postoji, partijski bič. To baš tako ne izgleda u demokratskim državama. To ne izgleda u demokratskim državama tako, onda drugi neki iz većine kaže – nije prošao moj, ja ni lud neću sad za ovoga da glasam. Super. To je kritika nama. To nije kritika vama iz opozicije. To je kritika nama, tako se ne radi, tako se ne ponaša.

Znači, mišljenje možeš da izneseš, ali kada pobedi većina, da li u partiji ili bilo gde, ima da se poštuje ta odluka. To sam naučila kada sam se uopšte učlanila u neku stranku i ta odluka ima da se poštuje, ima da se glasa onako kako se odluči u poslaničkim klubovima. To je moj odgovor onima koji stalno imaju neko svoje mišljenje toliko daleko da neće sada da glasaju za nešto. To ne dolazi u obzir i o tome ćemo pričati na nekim drugim mestima.

Kažem, zahvaljujem strankama koje su dale svoje predloge, odlučićemo koga ćemo da podržimo. Ne može uvek da bude svako iz vladajuće većine, nije ni normalno, nismo se tako ni dogovorili, te karte će biti pomešane i REM, srećno bilo, neka radi svoje u okviru zakona, a ne u okviru onoga što Đilas očekuje od njih, da oni slušaju sada Dragana Đilasa. Ko god da bude izabran, biće pod lupom javnosti i biće pod našom lupom.

Ne znam ko je iz opozicije pričao o sadašnjem sastavu REM-a. Mi nikoga nećemo da teramo da da ostavku, radi ovo ili ono. To nije uloga poslanika SNS. Meni se, takođe, nije dopalo kada je jedna članica REM-a došla ovde na javno slušanje koje je parlament organizovao, gde smo pričali o ulozi nacionalnih emitera, programa, televizija, da kaže nama u prisustvu poslanika – ostavite nas svi zajedno na miru. To nema smisla.

Nisam imala prilike da je sretnem, da je vidim, ali ne može niko u parlamentu da kaže, ni ministar, ni neko koga smo izabrali, REM, ni bilo ko, nosilac bilo koje funkcije, ni ove razne agencije, samostalni, nezavisni, ovaj, onaj, ostavite nas na miru. Neka oni nas malo ostave na miru. To je moja poruka svima njima koji zaboravljaju ko je izabran od naroda, ko je glasao za njih i ko im je omogućio da obavljaju te funkcije. Znači, neka oni nas malo ostave na miru, neka rade svoj posao, pa bi mi imali malo manje muke da popravljamo njihov rad ili ne rad.

Pošto sam izuzetno dugo govorila, kažem, pristupićemo ovome, glasaću onako kako se odluči u poslaničkom klubu SNS. Mogu da imam mišljenje ovako ili onako, mogu da iznesem to, ali nisam ni malo veći, ni malo manji političar ako glasam onako kako odluči moj poslanički klub, i to ću poštovati, i to kažem zbog onih koji misle da su veći političari, veće demokrate ako nešto kažu ovde pred kamerama.

Kažem, dobri su to sve predlozi. Zoran Simjanović, kompozitor, kome sam se divila zbog njegove filmske umetnosti i muzike od mlađih dana. Sa obe ruke ću glasati za njega, iako uopšte ne znam kojoj političkoj opciji on pripada, niti me to interesuje, pošto sa REM-om svi zajedno imamo dodirnih tačaka u tragovima.

Kažem, Dragan Đilas neka samo piše pisma, neka pokušava da utiče na medije. Piše pisma kao Tito nekada, samo nema tu snagu, nema partiju. Ima samo nešto malo ulice. Njegova snaga, njegova slika i prilika su Boško Obradović i Marinika Tepić. Da sam ja član ili simpatizer DS, ne bih glasala za njih. Da mi ruke zavrću i da mi zabijaju eksere u nokte, ne bih glasala za Boška Obradovića koji je ušao u istoriju politike i ovog parlamenta tako što je ušao u kabinet kod predsednice parlamenta i pokušao sa svojim kolegama da me fizički ugrožava, da me gura, da me udara.

Marinika Tepić je samo jedna sitna čestica u istoriji Republike Srbije koja će uskoro biti zaboravljena, zato što joj ja želim da istraje u bojkotu izbora i da je što pre javnost Srbije zaboravi i da ne koristi više ovaj parlament kao kvazi poslanik i da drži konferencije za štampu u holu ovde Narodne skupštine Republike Srbije i u ime ne znam ni ja koga više jer je ona kralj, kraljica preletača, preletačevića planete, a ne ovog parlamenta i Srbije, i da ne govori više, neće imati priliku, svojom odlukom, jer će ona kao da bojkotuje izbore i da ne znam ni ja šta da uradi, da govori protiv Republike Srbije. To je uradila juče, a samo ona zna čije interese je ona juče zastupala kada je ovde iznela gomilu laži i kada je valjda kao predstavnik političke partije Bedžeta Pacolija iznosila ovde morbidne optužbe na račun naše države. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, eto ja i dalje neću da glasam za Juditu Popović. Ja sam glasao 2012. godine za Tomislava Nikolića, glasao i nagovarao druge da glasaju za promene. Prvi razlog, Judita Popović nije glasala za promene. Judita Popović je sprečavala promene.

Danas predlagači Judite Popović nisu došli ni da brane taj predlog. Nisu došli ni da brane taj predlog. Da li ih vidite negde na sednici Narodne skupštine? Nema poslanika LSV, nema poslanika LDP-a, nema poslanika Stranke demokratske akcije. Da li su oni stali za svog kandidata kada danas nisu došli na ovu sednicu?

Ja sam predsednik jedne male partije. Ja sam član jednog malog poslaničkog kluba. Taj mali poslanički klub je imao svoj predlog. Taj predlog je bio Dragiša Kovačević. Ne znam ko će za koga glasati zato što ima šest kandidata. Ja sam se samo izjasnio da neću glasati za Juditu Popović zato što je sprečavala promene.

Još nešto, drugi najvažniji razlog, porediti Dragišu Kovačević u medijskom smislu, pazite biramo nezavisno regulatorno telo, i Juditu Popović, poredite ta dva predloga, ja kao neko ko je predložio Dragišu Kovačević zajedno sa četiri narodna poslanika moram do kraja da budem iza svog predloga zato što i dalje smatram da je daleko mnogo kvalitetniji od predloga koji mi je poznat, dakle gospođu poznajem i zato tvrdim da je taj predlog daleko kvalitetniji i da nikako neću da glasam za one koji su sprečavali promene, a to je bila Judita Popović. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovi polifonični diskursi koji se danas čuju povodom ove rasprave zaista govore da različite vrste dijaloga mogu ići ka jednom zajedničkom cilju, to jest ka cilju da se dogodi, da se završi ono što je bio jedan od formalnih razloga onima koji su smatrali da ne trebaju izaći na izbore.

Sa druge strane, čuli ste da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati izbor članova REM-a. Međutim, imamo kao i svi ostali, i opozicija i pozicija, zamerke na dosadašnji rad REM-a, kao i zamerke na to što nije svakog puta bio profesionalan i nije do kraja vršio i radio svoj posao.

Naravno, najdrastičniji primer jeste ovaj primer RTS koji je sebe stavio iznad zakona, iznad Ustava i odlučio da suprotno zakonu i Ustavu omalovažava jedan narod, jednu nacionalnu zajednicu, njegov jezik i njegovu kulturu. To je nešto što mi kao Bošnjaci nikada nećemo dozvoliti, nikada nećemo biti deo takvog jednog koncepta jer smatramo da su Ustav i zakoni donošeni upravo da bi se štitila prava svih građana Republike Srbije i da bi se štitila prava pripadnika nacionalnih zajednica i manjina kojima se svakako svi dičimo.

Sa druge strane, REM u prethodnom periodu, a naročito u izbornim procesima nije baš reagovao onako kako bi trebao reagovati. Mnogo smo čuli o njegovim nereagovanjima kada su u pitanju nacionalni mediji. Međutim, kada su u pitanju okružni, regionalni i lokalni mediji koji su pod njegovom ingerencijom zaista smo bili u prilici da mnogo puta se obraćamo REM-u za veliki broj brutalnih kampanja medijskih koje su sprovođene na lokalnim medijima, na regionalnim medijima, na okružnim medijima protiv predstavnika političkih partija koje nisu bili deo lokalnih vlasti i da svakog puta zato što su određene političke partije imale uticaja u tom REM-u dobijemo negativan odgovor u smislu odgovornosti onih koji su zloupotrebljavali zakon, koji su ohrabreni takvim stavom REM-a ustrajavali na to da jednostavno sve one koji nisu istomišljenici njihovih političkih šefova najbrutalnije napadaju, da udaraju na čast, na porodicu, na dostojanstvo svakog političkog protivnika i da na taj način izgube minimum minimuma profesionalnosti.

Tada smo i u prethodnom periodu očekivali da će REM kao nezavisno telo reagovati, da će makar upozoravati, da će sprovoditi procese, da će sankcionisati one koji zloupotrebljavaju medijsku poziciju i medijsku profesiju. Međutim, nije nikada reagovao adekvatno i to je nešto što se nastavljalo i u kontinuitetu trajalo jako dugo vremena.

Zato se sada nadamo da će oni koji su predloženi, koji će biti izabrani biti mnogo odgovorniji u odnosu na svoje prethodnike i da će ovo telo zaista voditi računa o tome da politički diskurs kampanja ne bude sveden na taj nivo koji smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu, da osetimo na vlastitim kožama i da svedočimo mi kao i svi ostali građani Republike Srbije.

Dajemo šansu REM-u, dajemo šansu tome da se dogode promene na bolje u ovom medijskom sektoru i hoćemo da verujemo da je ovo jedan od pomaka u pogledu poštovanja onih pravila koja su zagarantovana i koja su konstruirana kako bi politike i politički programi bili u onoj meri zastupljeni u medijima u kojima to proporcionalno i zaslužuje njihova politička moć i politička snaga. Zato ćemo i u danu za glasanje podržati ove promene i podržaćemo one kandidate za koje se uverimo da imaju najviše kompetencija i kredibilnosti da iznesu ove načelne uslove koje smo postavili tj. da budu nezavisni, da budu nepristrasni i da podjednako tretiraju kako nacionalne medije, tako i one medije koji imaju lokalne, odnosno regionalne i okružne frekvencije. Hvala.