Zahvaljujem, predsedavajući.

Na samom kraju rasprave o ovom sporazumu koji je danas pred nama, mogli smo da čujemo mnogo pozitivnih stvari za Republiku Srbiju koje će se desiti.

Iz obrazloženja ministra videli smo da će usvajanje ovog predloga biti dobro za državu i za građane. Takve predloge treba podržati zbog nas, ali i zbog budućih generacija koje će živeti u još razvijenijoj Srbiji i koje će moći da iskoriste benefite nekih odluka koje smo mi doneli.

Pričali smo danas o „malo Šengenu“, o sporazumu koji predstavlja budućnost jer nudi mogućnost ekonomskog i privrednog razvoja i velikog napretka u različitim oblastima. Čuli smo i neke zamerke i zbog građana treba da se kaže, mali Šengen ne znači faktičko priznanje Kosova, jer da je tako Aleksandar Vučić bi sigurno bio prvi čovek koji bi to saopštio građanima Srbije kao što ih je upoznao sa tim šta sve znači „mali Šengen“ i šta će sve značiti za našu državu.

Mislim da nije u redu servirati narodu nešto što ne stoji. Aleksandar Vučić je svakako čovek koji se nedvosmisleno u svakom trenutku zalagao za nacionalne interese ali isto tako on ima i veliku odgovornost i on mora da stvori ambijent u kome će se Srbija još više razvijati. Predstavljati Srbiju kao zemlju u kojoj ljudi žive u izolaciji, kao neki poligon za eksperimentisanje, jako je ružno i jednostavno nije tačno.

Jako je bitna saradnja sa drugim zemljama Balkana, jer nas povezuju potencijali koje imamo i koje možemo da usmerimo na zajedničko tržište, tako ćemo jačati svaku zemlju, ali ćemo jačati i region u celini. Protok radne snage će biti veći što će omogućiti aktuelnim investitorima da prošire poslove ali i nekim novim, budućim investitorima da počinju poslove u zemljama Balkana. To će značiti, sa jedne strane, lakše poslovanje za njih, a sa druge strane nova radna mesta za građane svih tih zemalja. Spoljno trgovinska razmena će biti veća, a Srbija će na tom tržištu biti najjača i najveća zemlja i naravno da će imati najviše koristi.

Da bismo postigli željene ekonomske rezultate u pogledu rasta i razvoja a da pri tome ne čekamo skrštenih ruku pristupanje EU, mi smo odlučni da uradimo nešto kao što je „mali Šengen“. Mi ćemo uraditi ono što je do nas. Mi možemo da se udružimo sa susedima i da zajedno radimo sa njima na ekonomskom jačanju čitavog regiona.

Nema apsolutno razloga da se ne podrži ovakav vid saradnje kada slične sporazume primenjuju i mnoge zemlje u Evropi i u svetu. Poznato je da ekonomska saradnja vezuje susede i da obezbeđuje mirne i stabilne odnose ako dugoročno posmatramo te stvari. Nama su mir i stabilnost u regionu od velike važnosti. Mi želimo i gledamo Srbiju kao simbol stabilnosti na Balkanu i zbog toga imamo jedinstvenu priliku da napravimo još jedan iskorak u pravcu učvršćivanja saradnje i u pravcu usmeravanja snaga svih država na Balkanu ka ekonomskom boljitku i boljoj budućnosti za sve građane.

Odnos vlasti i odnos SNS prema građanima je apsolutno jasan, mi se borimo za interese svih građana. Borimo se da u Srbiji stvorimo bolji život, da gradimo bolji život sa jačom privredom koja će značiti bolji životni standard za svakog pojedinca. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Sada reč ima ministar, Aleksandar Vulin. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, niko ko sedi u ovim klupama i niko ko svoja mišljenja sučeljava, niko ko reprezentuje svoj program nije protivnik ni građana Srbije, ni Srbije.
Svi koji skupštinsku govornicu, skupštinske klupe koriste kao priliku da kažu šta misle, da kažu u šta veruju, samo pomažu Srbiji, samo pomažu demokratiji.
Zato su naša sučeljena mišljenja su normalna, prirodna, poželjna, zato bi Narodna skupština baš tako i trebala da izgleda. Nema ovde nervoze, nema ovde ljutnje, nema ovde teških reči, nema ovde povišenog tona, ljudi koji sede u skupštinskim klupama zastupaju ono za šta su izabrani sa svojim programima, koji mogu da vam se dopadaju, ne dopadaju, ali je najvažnije da se dopadaju vašim biračima. Kada vam oni kažu da imate pravo da uđete u Skupštinu vi imate pravo da uđete u Skupštinu.
Za razliku od onih koji ovu skupštinu koriste samo kao sredstvo da dobiju dnevnice, da dobiju neki paušal, platu i da blate svoju zemlju iz skupštinskog hola, nemaju čak ni toliko obraza da dođu u Skupštinu i to u šta veruju, ako i u šta veruju, kažu svojim kolegama, suoče se sa odgovorom tu gde su i postavili pitanje.
Zato sam ja zahvalan svima vama na svakoj reči koju ste izrekli, na uverenju i na načinu na koji ste branili svoja uverenja.
Drago mi je, ako tako može da se kaže, što smo malo razgovarali o predmetu našeg današnjeg skupa. Izgleda niko neće imati problem sa tim, da se otvori još jedan granični prelaz, da naši građani lakše putuju, da brže zadovoljavaju svoje potrebe, da im jednostavno, eto država bude pri ruci.
Drago mi je i vidim da to nikome neće biti problem, jer skoro da nisam čuo ni jednu jedinu reč o toj temi. Pričali smo o drugim temama i ja neću, naravno da bežim od njih, hoću da kažem šta je moje mišljenje, hoću da kažem i šta je stav Vlade Republike Srbije, budući da sam ovlašćen da govorim u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom visokom i poštovanom Domu.
Ovde se puno potrošilo reči i vremena na Balkansku uniju. Balkansku uniju niko nikome nije ponudio. Nema nikakvog političkog povezivanja ni sa Albanijom, ni sa Severnom Makedonijom, nema stvaranja bilo kakve veze sa bilo kojom od tih zemalja, nema Balkanske unije, nema nikakve zamene za EU, nema bilo kakvog političkog dogovora, osim potrebe da se našim privrednicima i našim građanima život olakša, a privređivanje učini profitabilnijim, bržim, boljim.
Nemojmo nikada prestati da verujemo u svoju Srbiju. Mi smo ti koji postajemo lideri na Balkanu, između ostalog i ovakvim inicijativama. Pa, koliko je vremena prošlo od kako su se drugi opredeljivali o nama? Do sada smo mi stalno morali da odgovaramo na inicijative drugih.
Sada nakon dugo, dugo vremena mi smo ti koji idemo korak ispred svih ostalih, mi smo ti koji dođemo sa inicijativom, a o njoj se opredeljuju drugi.
Dakle, nema nikakve Balkanske unije, nema nikakve Jugoslavije, uostalom srpski narod je dva puta investirao sebe, svoje žrtve, svoja uverenja u dve Jugoslavije i svaki put je on u raspadu i razbijanju tih zemalja najgore prošao.
Svi smo mi ovde, možda samo najmlađi od nas ovde nisu, uložili neki deo sebe, u tu Jugoslaviju. Verovali smo u tu zemlju, verovali smo da živimo sa narodima, koji su nam bratski po svemu, verovali smo da je Jugoslavija bila predmet oslobođenja, ne shvatajući ili su nas učili da ne shvatimo da se u Zagrebu, 1941. godine, kao oslobodioce dočekali Hitlerove Nemce, a ne Jugoslovenske Partizane 1944. godine.
Verovali smo pogrešno, ubeđeni da je Jugoslavija optimalni oblik i za naš narod i za sve ostale narode. Zato nema Jugoslavije, kako to slušam kada o inicijativi predsednika Vučića govore neki ustaški političari u Zagrebu.
Ova ideja nije nikakav ad hok, o ovoj ideji predsednik Vučić govori već godinama. Već godinama govori o potrebi širenja tržišta, smanjivanje carinskih barijera, smanjivanje saobraćajnih prepreka. Već godinama, predsednik Vučić, govori o potrebi da se na prvom mestu našoj privredi omogući da bolje živi da bolje radi, već sada, da ne čekamo druge da odluče o tome.
Znate Balkan balkanskim narodima je teza koju je zastupao Knjaz Mihailo, teza koju je zastupao Svetozar Marković, Svetozar Miletić, Kralj Petar, Kralj Aleksandar, ona je rezultirala stvaranjem Balkanskog saveza, prvog Balkanskog saveza i kada je ta ideja bila aktuelna, mi smo bili pobedonosni, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su proterale Osmansko carstvo sa Balkana, kada su uspele da se otrgnu od uticaja Austougarske i tada su … Velike Britanije, koja je uvek čuvala Otomansko carstvo, kao bolesnika sa Bosfora, ali kao neko ko blokira razvoj balkanskih naroda.
Dakle, Balkan Balkancima, jeste ideja koju velike i po pravilu Zapadne sile, jako retko, jako teško podržavaju, kada su u pitanju Balkanski narodi, jer to je ideja koja kaže - hajde da mi odlučujemo sami o sebi. Zašto bi bilo ko bio protiv toga da mi odlučujemo sami o sebi?
Nema Balkanske unije, nema Balkanske federacije. O Balkanskoj federaciji se razmišljalo nakon Drugog svetskog rata. Nema je i niko je nikome ne nudi.
Evropska unija je vrlo jasno i prilično glasno rekla da ne razmišlja o proširenju. Ono što Srbija traži kada je to u pitanju jeste da nas ni na koji način ne vezuje ni za Severnu Makedoniju ni za Albaniju, cenite Srbiju kao Srbiju.
Ono što je Srbija uradila ne možemo mi u bilo kakvim integrativnim procesima da budemo taoci rada ili nerada Severne Makedonije ili Albanije ili Crne Gore. Na nama je da vodimo svoju politiku i da vodimo svoj posao.
Znate, ovde se postavilo pitanje ekonomske opravdanosti i ove ideje. Republike Srbije u Severnu Makedoniju izvozi 557 miliona evra, uvozi samo 186 miliona. U Albaniju 119, skoro 120 miliona evra, uvozi svega 36 milina. Pa, čekajte, zar ne vidite da je tu prostor za našu privredu da više proda? Ovde smo, kada smo juče razgovarali, između ostalog i o EU, pa se govorilo - okrenimo se onima koji su i manje razvijeniji od nas, kako možemo da njima prodamo svoju robu. Pa, šta je ovo? Očigledno ima prostora za našu robu u Severnoj Makedoniji i Albaniji više nego na nekim drugim tržištima, pa kad je tako, daj da otvorimo.
Verujmo u svoju Srbiju, u našu sposobnost da mi pobedimo u tržišnoj utakmici, da mi odemo, ti putevi se otvaraju za nas na prvom mestu.
Neko od cenjenih poslanika je pitao šta mislim koliko će se Srba naseliti posle ovoga u Draču ili Valoni. Odmah da vam kažem, nijedan. Želim da to ne uradi nijedan, želim da svi ostanu ovde, a da u Draču i u Valoni nađu načina da prodaju naše proizvode, da nađu načina da investiraju svoj novac i da dobro zarade.
Otvaranje puteva prazni zemlju kada ste slabi, a puni je kada ste jaki. Pa, valjda verujemo u integrativnu sposobnost naše Srbije, valjda verujemo u sposobnost Srbije da bude jaka. Ako nismo ekonomski jači i moćniji od Severne Makedonije i Albanije, e onda smo stvarno u problemu ako njih treba da se plašimo.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, narodni poslanici, da li ste primetili da je jedini primer i put kada smo videli da su se Šiptari posvađali sa Albancima upravo oko ove ideje? Da li vidite da zvanično Kurti i čitava kosovska vrhuška napadaju Edi Ramu i napadaju Tiranu zbog toga? Da je samo to ja bih sa dve ruke glasao za ovakvu ideju. Nikad se nije desilo da se Kosovo suprotstavlja Albaniji. Hašim Tači kaže albanskom premijeru - neću da dođem, popustio si pred Vučićem, a mi napadamo Vučića zbog toga. Pa, da je samo to, ja bih to podržao. Očigledno se stvari menjaju i menjaju se u našem pravcu.
Oni govore kako pravimo veliku Srbiju. Oni se plaše toga što Srbija dolazi, što se Srbija širi, oni se plaše što je Srbija u ekonomskom, diplomatskom smislu tu, što je jača nego što je bila. Prvi put da Priština kaže ne Tirani. Da je samo to, pa to svakako treba podržati.
Pogledajte ko napada tu inicijativu i odmah ćete videti u kom pravcu treba da idete, u kom pravcu treba da radite.
Znate, ne možemo reći da je rečenica da Aleksandar Vučić ćuti na bilo koji napad na Srbe tačna. To je laž. To je apsolutna laž. Nije nikada bilo napada na Srbe, na srpske interese da Aleksandar Vučić nije govorio.
Hajde da se vratimo malo u prošlost. Aleksandar Vučić je prvi premijer od 2000. godine na ovamo koji je imao hrabrosti da stane ispred srušene zgrade Generalštaba i kaže – obeležavamo godišnjicu NATO agresije. Pre njega ni jedan političar tog formata nije smeo to da kaže. Bilo je NATO akcija, NATO operacija, NATO kampanja, ne daj Bože da neko izgovori NATO agresija.
Prvi političar tog formata koji je imao hrabrosti da kaže - Srbija neće ući u NATO pakt i nema tog načina da me slomite da to uradim. Prvi političar tog formata koji, kada mu je postavljeno direktno pitanje – hoćeš li uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, rekao je – neću i neću nipošto to da uradim. I nije dozvolio da mu bilo ko postavlja prepreke za saradnju i trgovinu sa Ruskom Federacijom.
Prvi političar tog formata koji se usudio da kaže - sa Republikom Srpskom ćemo obeležavati zajedničke datume, uspostavićemo jedinstven kulturni prostor, imaćemo zajedničke udžbenike, pomagaćemo Vladu Republike Srpske, budžet Republike Srpske, otvaraćemo fabrike gde god Srbi da žive i u Republici Srpskoj i u Federaciji.
Slušam od 2012. godine kako će Aleksandar Vučić prodati Kosovo i kako će ući u NATO pakt, pa ništa od toga se nije desilo. Koliko vekova treba da prođe pa da prestanemo da pričamo o onome što se neće desiti dok Aleksandar Vučić vodi ovu zemlju? Možemo biti mirni potpuno.
Ovde su nas podsećali kako je zapad govorio o predsedniku Miloševiću, kao faktoru mira i stabilnosti, pa o Koštunici, pa rušio jednog i drugog. Možemo biti potpuno mirni.
O Vučiću na zapadu govore sa dosta poštovanja oni koji su ga upoznali, ali i oni koji kreiraju politiku velikih sila, velikih sila koji hoće nezavisno Kosovo i slabu Srbiju, govore tako što ga napadaju iz sve snage, govore tako što daju izveštaje. Videli ste izveštaj Stejt Departmenta, koji za Aleksandra Vučića kaže da je političar koji dopušta ruski ili kineski uticaj. Videli ste koliko ga napadaju sa zapada, vidite po demonstracijama kada ih skupe, vidite po tome koji to ljudi ga napadaju, vidite koja ambasade ga napadaju, vidite sa koje strane hoće da ga ruše. A, on je opet jedini političar tog formata koji ima hrabrosti da i na istoku i na zapadu uvek govori isto, da kada razgovara i sa Rusima i sa Amerikancima uvek govori o srpskom nacionalnom interesu i nijednom drugom nacionalnom interesu, i da se bori isključivo i jedino za srpski nacionalni interes.
Nema nikakve balkanske unije, nema nikakve balkanske federacije, ali ima prilike za srpsku robu, ima prilike za srpskog poslovnog čoveka da dođe, da putuje, da zaradi, ima.
Može Kina da uloži koliko god hoće u Albaniju, Grčku, može čak i u Severnu Makedoniju, ali ako nema jaku i slobodnu Srbiju, ako nema Srbiju u kojoj Aleksandar Vučić omogućava da sama odlučuje ko su joj prijatelji, a ko neprijatelji, te investicije ne bi imale nikakvu vrednost, jer bez Srbije, ne prođe li pruga kroz Srbiju, ne budu li se luke vezale na Srbiju, te investicije ni izbliza nisu toliko unosne i toliko dobre i toliko ispravne koliko jesu sa Srbijom. A, opet Aleksandar Vučić prvi srpski državnik tog formata, tog položaja koji je rekao celom svetu, na prvom mestu zapadu – neću prestati da sarađujem sa Kinom i ne možete me naterati da prestanem da sarađujem sa Kinom, ne možete me naterati da ne prihvatim kineske investicije, ne možete me naterati da ne jačam svoju vojsku i sa istoka i sa zapada, pa možete da pretite sankcijama koliko god hoćete.
Ne možete reći da u Vladi Republike Srbije ne sede ljudi koji iskreno vole srpski narod i rade za njega.
Znate, Hrvati umeju da greše u mnogim stvarima, ali nikad nisu pogrešili kada treba da mrze Srbe koji iskreno rade za svoj narod. Oni to prepoznaju. Ne možemo da kažemo da je baš slučajno da je meni u Hrvatsku zabranjen ulaz, kao što mi je zabranjeno na prostoru Kosova i Metohije, gde god se Šiptari nešto pitaju, pa da Aleksandru Vučiću ustaše čine sve da on ne dođe u Hrvatsku. Pa, nije to baš slučajno došlo. Došlo je zbog načina na koji se borimo i zbog borbe koju vodimo.
Da nisam održao govor iznad jame Šaranove, na obeležavanju Jadovskog užasa ispred stotinak ustaša koje su došle da protestuju što se Srbi uopšte okupljaju na tom mestu, da nisam rekao ko je Alojzije Stepinac i da ne može vikar ustaške vojske da bude svetac dok je … jasenovačke dece. Jel mislite da bi Hrvati mogli da oproste to Srbinu? Da nismo to tada rekli, možda bi prećutao i Vatikan, možda bi svi ćutali, ali mi smo pokrenuli veliku i važnu raspravu koju nam nikad neće zaboraviti.
U ovoj Vladi sede ljudi koji iskreno vole Srbiju i ne prećute nikad nijednu jedinu stvar. Kad smo mi to ćutali Milu Đukanoviću? Pa, ko je počeo da budi srpski narod u Crnoj Gori? Ko je izgradio srpsku kuću u Crnoj Gori? Treba li da vas podsećam šta kaže Andrija Mandić za Aleksandra Vučića? Da niko od kralja Aleksandra nije više uradio za Srbe u Crnoj Gori. Pa, jel ja više znam o tome ili znaju Srbi u Crnoj Gori kada govore i kada tako nešto znaju?
Biće da im možemo verovati, baš kao što možemo verovati i svim Srbima koji žive van granica Srbije kada se okupe i dođu kada ih pozove predsednik Vučić na obeležavanje važnih datuma, pa i tragičnih datuma iz naše istorije. Svi do jednog dođu sa ponosom da konačno mogu u svojoj Srbiji da budu na prvom mestu, da nisu nikome opterećenje, već da su voljeni, čuvani, poštovani.
Prvi je Aleksandar Vučić rekao – neće se ponoviti nikad više ni Jasenovac, ni „Oluja“, ni Martovski pogrom. To pre njega niko nikad nije rekao, nijedan političar koji ima takvu moć, koji ima takvo pravo da odlučuje to nikad nije rekao.
Ne može se optužiti Aleksandar Vučić za manjak patriotizma i, što je najvažnije, za delovanje, za rad, za pomoć Srbima bez obzira gde oni žive. Pa, naravno, kada napravite tolike autoputeve, otvorite tolike fabrike, dovedete tolike investitore, Srbija može i mora da vam bude zahvalna.
Možete da ga ne volite, to je vaše pravo. Politika daje za pravo da posmatrate stvari iz različitih uglova i to je u redu, tako i treba da bude, ali ne možete da osporite da nikad se više nije gradilo i radilo. To jednostavno ne možete da osporite. Ne možete da osporite da je Vojska Srbija daleko moćnija nego što je bila pre sedam godina. Ne možete da osporite. Ne možete da osporite da su naše službe bezbednosti bolje i razvijenije nego što su bile pre sedam godina. Ne možete da osporite da nesumnjivo svaka od ovih službi, od Vojske do MUP, BIA, da svaka od njih ne radi, nijedna više ne radi po diktatu stranaca.
Kod nas se stranci više ništa ne pitaju. Zato predsednik Vučić može da izađe sa ovakvom inicijativom, zato može da dođe, stane i kaže – otvaramo mogućnost za našu privredu, otvaramo mogućnost za naše privrednike, dajemo im priliku da trguju, da zarađuju, da putuju, zato što smo mi lideri u regionu. Konačno to postajemo.
Zatvara se onaj ko se boji. Zatvara se onaj ko slabi. Onaj ko je jak, onaj ko može više da proizvede, ko može više da proda, taj se ne pomera. Taj može da dopusti kretanje. Svaki taj ko prođe preko teritorije naše zemlje, pa platiće putarinu, pa nasuće bar rezervoar goriva. Pa, što je to problem? Što je problem da prođe preko naše teritorije, da ostavi novac ovde? A, šta je problem da mi možemo da prođemo svuda? Šta je problem da se otvorimo dodatno? Šta je problem?
Odmah da vam kažem, Vlada Republike Srbije ima veru u Srbiju, ima veru u našu privredu, ima veru u naše ljude. Mi to možemo. Mi smo ti prema kojima se okreće Balkan, a ne mi oko Balkana. I dok je tako uspešne Srbije, biće i Balkan i uspešan i miran.
Aleksandar Vučić je poslednji slobodni lider u Evropi, poslednji koji može svakom da kaže šta god misli, poslednji koji može da kaže neću uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, neću dozvoliti da se Republika Srpska na bilo koji način umanji, poslednji slobodni lider u Evropi, poslednji koji sme da kaže da neće da uđe u NATO pakt i poslednji koji sme da kaže da će se opremati i naoružavati gde god hoće i kako god hoće. Zato mu to i ne praštaju, zato trpi tolike napade, zato će ga napadati sa mnogih strana, zato što ni Evropa ni velike sile ne vole slobodne lidere, i to je jednostavno tako.
Aleksandar Vučić je čovek koji iskreno vodi mirovnu politiku. Ja mu mnogo puta kažem i lično, kada razgovaramo sa njim, da ne verujem da svaki put sa druge strane ima iskrene sagovornike, da ne verujem da svaki put sa druge strane ima ljude koji iskreno veruju u mir, kao što veruje on. Svaki put mu kažem da razmisli i o tome kako će oni reagovati i koliko puta će pomisliti da mogu da zloupotrebe njegovu mirovnu politiku.
Ja ne mogu da zaboravim da su ga u Srebrenici, kada je došao da iskaže svoje saučešće svim žrtvama, svim mrtvima, dočekali tako što su izvršili pokušaj ubistva na njega, a do dana današnjeg ne znamo ko je pokušao da ga ubije. To se nikada nikome ne bi desilo tamo gde je srpski narod. To se nikada nikome ne bi desilo tamo gde je država Srbija. Zato ne mogu da kažem da njegova ispružena ruka uvek ima kome da se pruži.
Treba li da vas podsećam kako i koliko puta su se hrvatski državnici ovde osećali dobro i gostoprimljivog kako i dolikuje srpskom narodu koji je veliki i čestit narod, a kako se dočekuje Aleksandar Vučić u Zagrebu, obično se demonstracijama ustaša ili pretnjama da će srušiti svoju Vladu samo li ga budu videli. Primećujete li da se u Hrvatskoj svi svađaju oko svega, osim kada dođu do toga šta treba raditi Srbima i šta treba raditi sa Aleksandrom Vučićem.
Mnogo puta kada razgovaram sa njim kažem mu da ne verujem da ima sa druge strane iskrene sagovornike i da svi podjednako žele mir, kao što ga želi on. On je poslednji slobodni lider u Evropi i ima hrabrost da se bori za mir i ima hrabrost da zadrži orjentaciju i politiku Srbije, ima pravo da zadrži Srbiju na putu i mira i prosperiteta.
Neće Srbija nikad dozvoliti da je neko navede na sukobe i ratove. Dovoljno smo ratovali. Samo hoćemo da budemo spremni i sposobni da branimo svoju zemlju, da čuvamo svoj mir i da budemo preskupi za bilo koga ko misli da može da pokuša da napadne našu zemlju. Za to služimo i za to postojimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, verujem, čvrsto verujem da ćete podržati ovaj današnji predlog, da ćete pomoći građanima naše zemlje da imaju još jedan carinski prelaz, da ćete im dati mogućnost da brže završavaju svoje poslove, da ćete im dati priliku da se dobro osećaju, da ćete ima dati priliku da žive i rade tamo gde su rođeni.
Drago mi je što oko ovog predloga nismo imali suštinskih razlika. Drago mi je što smo vodili plodnu i sadržajnu raspravu, dobru, plodnu, sadržajnu diskusiju. Drago mi je što ste još jednom pokazalo da svako ko sedi u ovoj Skupštini voli svoju zemlju, neće da joj naudi i da nijedna ideja, ma kakva ona bila izgovorena u Narodnoj skupštini, izgovorena sa poštovanjem prema sagovorniku, izgovorena sa poštovanje prema Republici Srbiji, nije i ne može da naškodi našoj zemlji i našem narodu.
Našoj zemlji i našem narodu mogu da naškode samo oni koji koriste svaku priliku da pljunu svaki napor i svaki rad Republike Srbije, da nas prikažu u najgorem i najlošijem svetlu, da sve naše prijatelje uvrede, povrede i pošalju strašnu i uvredljivu poruku da nikada i nigde ne treba biti sa Srbima, jer ti na kraju uvek pljunu u ruku, jer na kraju te uvek povrede, na kraju te uvek uvrede. Ma kakva bila ta manjina, ali tu manjinu će koristiti baš za to, koristiće je uvek za tako nešto, kao što koriste ovog nesretnog špijuna Obradovića koji treba da pokaže kako je dobro i normalno podatke iz vojne fabrike iznositi i prodavati strancima. U kojoj to privatnoj firmi smete da iznesete podatke i date ih konkurenciji, a treba da bude herojski čin što iz vojne industrije, iz vojne fabrike predajete podatke strancima? U kojoj to zemlji na svetu se zove uzbunjivanje, a gde ne bi bila špijunaža?
Žao mi je što Srbija mora da raspravlja o takvim stvarima. Žao mi je što moramo da govorimo i o takvim ljudima. Žao mi je što u ovoj zemlji takvi ljudi mogu da prođu. Žao mi je što možete da ih pravite herojima. Žao mi je što ne nazovemo stvari pravim imenom. Onaj ko predaje poverljive informacije iz vojne industrije strancima je špijun i nikako drugačije.
Dame i gospodo, hvala vam na vremenu koje ste posvetili, hvala vam na upornosti, očekujem vašu podršku, a vi i ja ćemo se ponovo videti već sutra po drugoj temi, ali suštinski istoj temi. Hvala.

Zahvaljujem ministru na njegovom izlaganju.
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Molim vas samo da utvrdimo kvorum pre nego što nastavimo sa radom.
Molim, uvažene poslanike, da se ne igraju sa karticom. Stalno neko ubacuje, izbacuje i ne mogu da očitam da li postoji kvorum za dalji rad ili ne.
Jednom kad ubacite, molim vas da više ne pomerate karticu, jer je nemoguće da utvrdim koliko ima poslanika.
Zahvaljujem.
Prisutno je 126 poslanika.
Odbor za kulturu i informisanje na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine predložio je, da se po hitnom postupku, uvrsti u dnevni red sednice tačka – Lista kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Narodnoj skupštini 25. decembra 2019. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125 poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – jedan poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog i uvrstila ovu tačku u dnevni red.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, i za to po Poslovniku moram da dam određeno vreme od 10 minuta, jer se to predaje na pisarnici.
Znači, nastavljamo sa radom po prijavi za nekih pet, šest, do 10 minuta kada završe šefovi poslaničkih grupa svoj posao. Odmah nastavljamo sa radom.
(Posle pauze.)

Poštovane Dame i gospodo, možemo da nastavimo sa radom.
Shodno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o LISTI KANDIDATA ZA ČLANA SAVETA REGULATORNOG TELA ZA ELEKTRONSKE MEDIJE
Pitam izvestioca nadležnog Odbora, narodnog poslanika dr Mirka Krlića, da li želi reč?
Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Da bismo ovaj posao priveli kraju zbog koga su četiri odbora intenzivno zasedala ovih dana, ja ću se truditi da taksativno navedem sve ono što je Odbor u stvari uradio i kako je izgledala procedura.

Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 27. novembra 2019. godine, konstatovao je da su članovima Saveta regulatora Milošu Rajkoviću, Slobodanu Veljkoviću i Božidaru Nikoliću, koji su za članove Saveta regulatora izabrani Odlukom Narodna skupštine 5. maja 2011. godine mandat istekao 5. maja 2017. godine.

Član 7. Zakona o elektronskim medijima utvrđeno je da Savet regulatora ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti regulatora i da su ovlašćeni predlagači za člana Saveta regulatora, pored ostalih, i nadležni Odbor Narodne skupštine, Udruženje filmskih, scenskih, dramskih umetnika i Udruženje kompozitora u Republici Srbiji i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Odbor je na sednici održan 27. novembra 2019. godine doneo Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta regulatora za elektronske medije.

Tekst javnog poziva za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta regulatora za elektronske medije objavljen je 27. novembra 2019. godine u „Službenom glasniku RS“, a 28. novembra 2019. godine u dnevnom listu „Politika“ i na veb sajtu Narodne skupštine, neposredno je uručen svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini istog dana.

Na osnovu člana 10. stav 2. Zakona, poslaničke grupe u Narodnoj skupštini i organizacije koje ulaze u krug organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača su dostavile svoje predloge Odboru u propisanom roku.

Uz predloge kandidata, dostavljena je sva potrebna dokumentacija propisana zakonom i javnim pozivom.

Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 23. decembra 2019. godine, utvrdio je listu kandidata za člana Saveta regulatora za elektronske medije, kao i listu organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača, a koje su predložili sledeći ovlašćeni predlagači: nadležni Odbor Narodne skupštine, Udruženje filmskih, scenskih, dramskih umetnika i Udruženje kompozitora u Republici Srbiji i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Odbor je na istoj sednici utvrdio konačan predlog dva zajednička kandidata Udruženja filmskih, scenskih, dramskih umetnika i Udruženja kompozitora u Republici Srbiji, koji su na sastanku održanom 24. decembra 2019. godine utvrdili dogovorom konačan predlog za dva kandidata za člana regulatora.

Konačno, na sednici održanoj 25. decembra 2019. godine Odbor je obavio javni razgovor sa kandidatima za člana Saveta regulatora u skladu sa članom 11. stav 8. Zakona.

Naravno, Odbor je predložio da Narodna skupština u skladu sa članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine donese odluku o izboru članova Saveta regulatora za elektronske medije po hitnom postupku, odnosno da se odluka o izboru člana Saveta regulatora uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine koja je u toku, tako da bi omogućio nesmetan rad ovom organu.

Meni samo ostaje da se svim članovima Odbora za kulturu i informisanje zahvalim na radu. Ovih dana je zaista vrlo bilo dinamično u Odboru ali, eto, uspeli smo da uz maksimalni doprinos svih članova Odbora koji su se potrudili da budu prisutni dođemo do šest kandidata i da to predložimo plenumu koji treba da odluči ko će biti članovi regulatornog tela.

Iskoristiću samo priliku pošto smo imali prilike da razgovaramo i sa predstavnicima nacionalnih manjina, oni su takođe danas bili prisutni, da njima posebno, a i naravno svim građanima, a i gledaocima naše plenarne sednice čestitam Božić, svima koji to u ovom trenutku slave, a kandidatima želim da budu izabrani ako to, naravno, plenum dozvoli i da u najboljoj volji obavljaju posao koji je pred njima.

Hvala.

Zahvaljujem.

Prvi predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Šešelj ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, trebali bi da se malo vratimo unazad da bi shvatili šta se danas ovde u ovoj sali dešava.

Mi smo ukazivali na nedemokratske procedure i rad narodne skupštine koji se sveo na jedan protočni bojler, gde nije bilo važno da li ima rasprave, ko raspravlja, o čemu se priča, da li mi imamo kada raspravljamo o budžetu 60 ili 70 tačaka dnevnog reda, važno je samo bilo da se ispuni forma i nikog nije ništa drugo zanimalo. Kao i što su bile sednice po hitnom postupku, dakle, apsolutno nije bilo ni poštovanja neke demokratičnosti, a nikog to nije ni zanimalo.

Mi smo ukazivali još od početka ovog saziva da Narodna skupština treba da donese novi Poslovnik koji treba da da veća prava opozicionim poslaničkim grupama, a ne da neko bude ograničen npr. na dva minuta, a ministri da mogu da govore neograničeno, da može neko da bude izabran na listi jedne političke stranke, a posle toga u mandat svoj miraz da u neku drugu političku stranku u koju pređe. Mi smo imali u ovom sazivu nekoliko takvih ljudi koji su čak i više od jednom promenili političku stranku i to svaki put sa sve svojim mandatom.

Vi ste naravno bili na to sve gluvi, nije vas to zanimalo, a onda se letos desilo nešto što je promenilo iz korena, iz temelja rad Narodne skupštine. Grupa nevladinih organizacija pod pokroviteljstvom Džordža Soroša je sazvala na sastanak vladajuće stranke i prozapadne opozicione stranke. U tom momentu vi ste zaboravili sve vaše razlike, šta je taj Đilas pokrao, kako je on jedan zločinac, zlikovac, šta je sve radio i oni su zaboravili šta ste sve vi radili, kakvi ste i odazvali ste se i u 24 sata on vas je sve okupio za istim stolom, sa sve naređenjima šta sve treba od sada da se radi i šta treba sve da bude izglasano u Narodnoj skupštini. Da ne govorim o tome da Nacionalni konvent za saradnju sa EU je vama važniji nego bilo koja poslanička grupa u Narodnoj skupštini, da ste samo čekali i samo vam je trebao izveštaj Evropske komisije da biste znali i primetili da ovde nešto ne valja, a do tada ste se hvalili i falili ste se kako ste tolerantni, a ukazivali ste na te anomalije, što se tiče pre svega Poslovnika, kako je to pre vas donela DS, pa evo im ga sad taj Poslovnik.

Od tog sastanka na Fakultetu političkih nauka ponašanje vladajuće stranke se promenilo. Vladajuća stranka je prema toj koaliciji nevladinih organizacija, a podsetiću vas, to su ove organizacije što mediji podržavaju Vladu Srbije, govore kako rade Vučiću o glavi, kako hoće da skinu Vučića, kako hoće da upropaste, unište Srbije i šta sve neće. To je Fond za otvoreno društvo, pod pokroviteljstvom Džordža Soroša, to je Kuća ljudskih prava, to su građanske inicijative, to je JUKOM, to je Helsinški odbor za ljudska prava, to su najpoznatiji srpski izdajnici danas u našoj zemlji, to su oni koji su ove zakone napravili i ova naređenja uputili vladajućoj većini na izvršenje.

Zato se danas menja i Savet REM-a. Zato smo pre toga imali rasprave oko zakona koji se pre svega tiču izbora izbornog procesa, ne zato što je to naša potreba, nego zato što je to bilo vaše naređenje.

Vi ste pokazali u celom tom procesu jednu servilnost, pokazali ste da ispunjavate naloge, diktate koji dolaze iz inostranstva, jer da su vas suštinske promene zanimale, vi biste slušali šta pričaju poslaničke grupe, primetili bi sami šta sve ne valja u Narodnoj skupštini i šta sve ne valja u izbornom procesu. Primetili bi da jedan predsednički kandidat ima četiri puta više vremena na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, nego svi ostali predsednički kandidati zajedno. Nije to trebao niko iz Evrope da dođe da kaže, to se valjda videlo.

Ne, nije vam to smetalo nego ste čekali da dođe diktat iz inostranstva preko nevladinih organizacija, koje ne misle Srbiji ništa dobro i onda ste počeli da idete u ispunjavanje toga. Onda se hvalite, opravdavate to i govorite kako je to u stvari dobro za Srbiju. Eto, to je slika i prilika svih ovih događaja i jedan od razloga, ali osnovni razlog zašto mi danas raspravljamo o ovome.

Ja sam bio na sednici Odbora za kulturu. Članovi Odbora za kulturu, iako je tu bilo i dopuštena je bila rasprava, bilo je vremena, ali oni su svi došli već sa nalogom, već su došli sa nečijim tuđim mišljenjem kako treba da glasaju. Najmanje je važno bilo kakve su biografije kandidata koji su predloženi. Već je bilo određeno ko će tu da prođe i to je bila puka formalnost da se taj Odbor održi.

Šta smo još imali prilike da čujemo u poslednjih godina u ovoj sali? Imali smo prilike da čujemo da ovde predstavnici vladajuće većine prebrojavaju ko je s kim u koalicijama na lokalnom nivou, ko je kakav, šta je ko radio, gde je ko šta pokrao, prevario, šta sve nismo čuli o tim koalicijama na lokalnom nivou.

Naravno vladajuća većina i SNS nikada nije gledalo to iz svoje perspektive, pa da primete da su u koaliciji sa Nenadom Čankom na nivou grada Novog Sada, dakle SNS i LSV, u beogradskoj opštini Vračar u koaliciji su SNS i Liberalno demokratska partija i to kandidat sa izborne liste DS je preleteo u naprednjački tabor član LDP i doveo naprednjake na vlast na Vračaru.

U Priboju, Prijepolju i Tutinu vladajuću većinu u tim opštinama čini koalicija SNS i Stranke demokratske akcije Sandžak. Dakle, to je onaj Sulejman Ugljanin, što mu neće nikada Vučić neće dati fotelju, samo ćemo mu dati lokalnu vlast. Ali, isti taj Sulejman Ugljanin koji govori za Srbiju da je ona fašistička država, da Srbi osim što su izvršili genocid u Srebrenici, da su ga izvršili u Sandžaku pre 1.000 godina, da je Stefan Nemanja jedan ratni zločinac, jedan otvoreni separatista koji priznaje nezavisnost Kosova, koji videli smo i šuruje sa tim kosovskim Albancima protiv kojih se mi, valjda navodno borimo. Znamo otprilike ko je taj čovek.

Možda je moglo tada da se kaže, znate lokalni odbori i lokalne vlasti nisu to republički nivo, tu se ljudi bave komunalnim temama, problemima koji mogu da se reše preko te opštine, to ne znači da je naša politika na nacionalnom nivou ista. Kada vladajuća većina u Odboru za kulturu i informisanje glasa za predlog LDP, LSV i Stranke demokratske akcije Sandžaka, tu više nema lokalnog nivoa. Tu se pokazuje otvorena ideološka bliskost između te dve stranke tj. te koalicije i te stranke sa druge strane. Nije taj kandidat za koga su naprednjaci već glasali po nalogu, najbolji, nego je taj kandidat kandidat Milana Antonijevića i Fonda za otvoreno društvo.

Dakle, ovi evropljani koji su ovde bili, poslanici evropskog parlamenta, bivši poslanici evropskog parlamenta koji su u Narodnoj skupštini proteklih meseci vodili glavnu reč, ti kandidati su njima po volji. Judita Popović je kandidat LDP, LSV i Stranke demokratske akcije Sandžak. Naprednjačka većina je glasala da taj kandidat bude izabran u Savet regulatornog tela za elektronske medije. To je već republički nivo i pokazuje vašu bliskost, vašu koaliciju koju imate sa LDP. Iz kog drugog razloga biste mogli da izaberete tu osobu kada ona apsolutno ništa drugo od referenci nema, osim što je stran stranke otvorenih srpskih izdajnika.

Liberalno demokratska partija je jedna izdajnička stranka sa antisrpskom politikom. Predsednik te stranke, Čedomir Jovanović je pre svega poznat po umešanosti u kriminal u poslednjih 20 godina. Iz pocepanih patika i četiri zuba u glavi je postao neko i nešto u Srbiji, a onda je postao jedan od najmoćnijih mafijaša i kriminalaca, evo koji traje i do 2019. godine. On tiho podržava vladajuću većinu i SNS, jer zna ukoliko ne podržava Vučića, u suprotnom će biti u zatvoru zbog svih tih mahinacija koje je radio sa tim robnim rezervama, preko te firme koju njegova porodica poseduje. To je otvoreno iz računa, nema nikakvih problema, to nije sporno. Ali, sporno je kada naprednjaci poprime njegove karakteristike i karakteristike te stranke zato što je to nešto što je najgore u Srbiji. Ta stranka poziva Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Ta stranka otvoreno govori da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici. Ta stranka opravdava zločinačko bombardovanje Srbije i otvoreno se zalaže za članstvo u NATO paktu. Ta stranka kaže za Republiku Srpsku da je to genocidna tvorevina. A, vi tu stranku na ovaj način podržavate i u Savet Regulatornog tela za elektronske medije niste postavili kandidata koji je bio predlog vaše poslaničke grupe, nego ste umesto toga podržali kandidata Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine i Stranke demokratske akcije Sandžaka.

(Aleksandar Martinović: Nismo ni imali kandidata.)

Trebali ste da ga imate, bolji bi možda bio nego član LDP-a.

Dakle, Liga socijaldemokrata Vojvodine, isto iz te poslaničke grupe kojoj pripada i LDP, koji su predložili ovog kandidata, to su vaši koalicioni partneri iz Novog Sada, na nivou grada Novog Sada ste vi sa njima u koaliciji. To je isto tako jedna izdajnička stranka, koja poziva na separatizam u Vojvodini, isto misli da republika Kosovo nezavisna država i naravno da se u Srebrenici desio genocid. Stranka demokratske akcije, već smo o tome rekli, vaši koalicioni partneri Sulejman Ugljanin iz Priboja, Tutina i Prijepolja, više puta i ministri u Vladi i Aleksandar Vučić i predstavnici vladajuće većine se izjasnili o tom čoveku kao jednom otvorenom neprijatelju Srbije i jedan od onih koji su u koaliciji ovoj tajnoj, zajedno sa DS i ne znam već sa kim, koji rade Vučiću o glavi, ispod onih omči za Vučića i tako.

Vi danas glasate za tog kandidata. Šta to govori o vama? To govori o vama da umesto da uradite sve da to mišljenje antisrpsko ne promovišete, da ono nema toliko otvoren pristup u javnosti, da ukažete ko su ti ljudi koji to govore, vi zbog diktata iz inostranstva prelazite i preko toga što je pogubno za Srbiju i pokazujete na taj način da vam je pre bilo čega, dakle pre svega ostalog, bitno šta će vama da kažu Milan Antonijević, Fond za otvoreno društvo, Evropski parlament, Žene u crnom i svi ti zbog kojih u poslednjih meseci sve ovo radite, pokazuje da najbolje reagujete na pritiske. Pokazuje da nemate svoj stav i svoju samostalnost. Važnije vam je da se oni vaši zapadni partneri, koji su učestvovali u vašem dovođenju na vlast, kada su vam i tri sata pre zatvaranja biračkih mesta čestitali, iako se još u Srbiji glasalo, najvažnije vam je da se oni protiv vas ne okrenu. Zato se na ovaj način ovako sramotite.

Druga stranka koja je predložila kandidata u Odbor za kulturu i informisanje je stranka koja je nastala od ukradenih mandata sa liste "Dosta je bilo".

Vi ste ovde govorili više puta o nekim pripadnicima prozapadnih stranaka, kako su oni preletači, kako je jedna izvesna osoba menjala stranke tri, četiri puta, kako ona radi protiv Srbije, čak je i predsednica Narodne skupštine o tome govorila, ovi socijalisti podneli Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, a dajete legitimitet određenoj grupi ljudi koja se našla u Narodnoj skupštini tako što su Saši Raduloviću poslali biografije na mejl. I sad su se oni odvojili, sa sve mandatima koje je ta lista osvojila i oni sad, po vama, imaju legitimitet da bilo šta predlažu i da učestvuju. Sad ta stranka nešto smatra, ta stranka nešto misli i jednostavno govorite da je mišljenje te stranke važno za našu javnost.

Mene još jedna stvar zanima. Socijalistička partija Srbije, vaš koalicioni partner, a i neki od vas koji ste nekad bili u SRS, kako ćete da danas, kada budete glasali, ili kad već bude glasanje za to, glasati za osobu da se izabere u ovaj savet koja je nakon što je Slobodan Milošević, bivši predsednik države, ubijen u Haškom tribunalu, slavio na Kalemegdanu puštajući balone i u nekrofilnom uzbuđenju se radovao po ulicama Beograda? Pre svega me zanima kako će to socijalisti da urade, ali zanima me i šta ćete vi da kažete povodom toga.

To su ljudi koji su po vašoj meri. To su ljudi koje vi podržavate, jer znamo da ta stranka, Liberalno-demokratska stranka, više i ne postoji. Ne bi postojala da je vi ne održavate u životu. Predsednik te stranke na izborima na svom biračkom mestu gde živi i glasa dobio je samo dva glasa. Bez vas ta stranka ne postoji, a vi je vraćate u život. Zato što je to važno za vaše partnere iz EU. I ništa drugo. Ne zbog kvaliteta REM-a, ne zbog političkog pluralizma u Srbiji, već isključivo što hoćete nekom da se dopadnete, ne smete nikog da naljutite i ne smete da pokažete kičmu.

Vi niste glasali za predlog Srpske radikalne stranke. To je bio Dragomir Antonić, koji je ubedljivo najbolji kandidat sa ove liste. To je vaše pravo, možete da glasate za koga god hoćete, ali niste glasali zato što je on loš kandidat i zato što nema iskustva i zato što je nemoralan ili bilo šta drugo, vi za njega niste glasali zato što je iz patriotskog miljea, a ne antisrpskog, zato što je nacionalan, a ne izdajnik. Jer, da je on govorio o genocidu u Srebrenici, on bi možda bio povoljan kandidat po vas, povoljan kandidat za vaše mentore i ne biste onda imali problema.

Zato danas SNS za Savet regulatornog tela za elektronske medije glasa za člana predsedništva Liberalno-demokratske partije. To je već otvoreno vaše savezništvo. Ja mislim i SRS da LDP ne misli ništa dobro Srbiji, srpskom narodu i da nema nikakvog razloga za tu vašu novu koaliciju. Mislim da ste pokazali da umesto interesa Srbije, da umesto onoga što je dobro za Srbiju, vi to zanemarujete i samo sprovodite diktat iz inostranstva.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Danas smo u poziciji da posle duže vremena biramo, odnosno raspravljamo o kandidatima za izbor na tri nepopunjena mesta u Savetu REM-a. REM je tema u političkoj javnosti Srbije u poslednje vreme. Vrlo često se iz opozicije čuju primedbe na stanje u medijima i na rad REM-a, ali je verovatno većini građana manje poznato kako to zapravo Savet REM-a i rad tog tela utiče na njihove svakodnevne živote, pa bih iskoristio ovu priliku da probam da napravim tu vezu, kako bih građanima ovu raspravu možda ipak učinio relevantnijom za njihovu svakodnevnicu.

Tržište elektronskih medija je u osnovi kao i svako tržište. Kao što zakonitost ponašanja na tržištu kapitala kontroliše Komisija za hartije od vrednosti, koja kontroliše zakonitost ponašanja učesnika, recimo, na Beogradskoj berzi, kao što zakonitost ponašanja učesnika na tržištu i način na koji oni konkurišu jedni drugima kontroliše, recimo, Komisija za zaštitu konkurencije, tako i zakonitost ponašanja pružalaca medijskih usluga treba da kontroliše REM, dakle, regulator elektronskih medija.

Kod nas u našoj praksi i u istoriji naše državnosti postoji stalna tradicija i tendencija da državna uprava kroz svoja ministarstva i druge državne organe kontroliše sva tržišta, pa tako i dalje naša nezavisna regulatorna tela nemaju tradiciju i naviku da se odupiru uticaju države i njenih funkcionera. Čak se prečesto u našoj javnosti smatra potpuno i prirodnim da se država meša u sve, pa i u kontrolu svih tržišta, previđajući tu potencijal zlonamernog uticaja političkih centara moći, koji vas uzurpacijom medija zapravo lako mogu ubediti da državna milostinja od tri ili pet hiljada dinara mogu predstavljati ono najviše što od života zapravo imate pravo da očekujete, jer je ceo svet, naročito onaj u našem okruženju, neprijateljski i na ivici rata i raspada, pa je siromaštvo u kom živite potpuno prirodna posledica svega toga i zapravo vi formirate kao građanin sliku da ni na kakva velika očekivanja vi zapravo i nemate pravo.

Zato REM i jeste važan za porodične budžete građana, jer je on od presudnog uticaja na njihovu informisanost i formiranje očekivanja građana. Svrha postojanja Regulatora elektronskih medija upravo i jeste da bude svojevrsna brana neprimerenom uticaju političkih centara moći, pre svega uticaja na uređivačku politiku medija, jer mediji, privatni ili državni, potpuno svejedno, svakako su dužni ne narušavati Ustavom zagarantovano pravo građana na istinito, celovito i pravovremeno informisanje. Zato je nezavisnost REM presudna i važna i za očuvanje ustavnog poretka i vladavine prava. Zato je važno da REM ne bude isturena ekspozitura državne uprave, jer onda neće biti nezavistan. On mora biti četvrta grana vlasti, nezavisna od sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, podložna kontroli samo sudske vlasti.

Kada je reč o načinu na koji Zakon o elektronskim medijima neguje nezavisnost REM u svom radu, tu postoji barem nekoliko pozicija koje su sporne. Jedna je odobravanje opštih akata kojima REM reguliše svoj rad, jer po zakonu statut mora da odobri Ministarstvo kulture i informisanja, finansijski plan mora da dobije saglasnost Odbora za finansije, Odbora za kulturu i informisanje, cenovnik kojim REM određuje visine naknada koje će izračunavati pružaocima medijskih usluga takođe je predmet odobravanja od strane izvršne vlasti i neko u izvršnoj vlasti vrlo lako može da kaže - ovaj finansijski plan korigujte u pogledu prihoda i vaših zarada i broja zaposlenih, kadrovske i tehničke opremljenosti na niže i da na taj način smanji i kadrovski i materijalno-tehnički i operativni i finansijski potencijal REM i stavi ga na neki način u zavistan položaj.

Naravno, ono što je u konačnosti i najproblematičnije u pogledu očuvanja nezavisnosti REM jeste zakonska metodologija izbora članova Saveta REM i činjenica da u konačnosti politički sistem daje presudan glas na sastav Saveta REM, jer ko god bili ovlašćeni predlagači koji kandiduju članove za sastav Saveta REM, kako god oni dogovorili imena i prezimena svojih kandidata, u konačnosti za člana Saveta REM ne može biti izabrano lice za čije biranje saglasnost nije dalo najmanje 126 narodnih poslanika u plenarnom zasedanju Narodne skupštine.

Dakle, tačno je, stoji primedba da će izbor nedostajuća tri člana Saveta REM-a, na neki način, biti posledica političkog dogovora, što dovodi u pitanje otklanjanje političkog uticaja na rad Saveta REM-a i, na neki način, ide u prilog argumentu da politički uticaj na rad REM-a neće biti otklonjen, nego će samo biti drugačije balansiran, ali takav je postojeći zakon. Od malo demokratije gore je samo nemanje demokratije uopšte.

Dakle, ovo može sada, izbor tri nedostajuća člana Saveta REM-a, može biti prvi korak u dobrom pravcu na putu dugom hiljadu koraka, ali put od hiljadu koraka prelazi se tako što se najpre načini prvi pomak.

Ono što je nužno, nužno je ne zaustaviti se na ovom koraku, jer, kako rekoh, ovo jeste plod nekog političkog dogovora koji je proistekao na predizbornom dijalogu vlasti i opozicije koji je uz posredničke usluge Evropskog parlamenta i delegacije EU u Srbiji sprovođen. Taj politički dogovor podrazumeva zamenu još dva postojeća člana Saveta REM-a. Hajde da pretpostavimo da će to biti upravo onaj član Saveta REM-a koji je obraćajući se narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, koji ga, inače, biraju u sastav Saveta REM-a, rekao poslanicima – ostavite nas na miru. Lično mislim da se taj član Saveta REM-a, koji je, inače, prvi kome mandat ističe, upravo takvim odnosom i vređanjem dostojanstva Narodne skupštine kandidovao da baš on bude jedan od tih dvoje koji će biti zamenjeni.

Šteta je što ovo nije rađeno mnogo, mnogo ranije, šteta je što je iskorišćen defekt u zakonu koji omogućava Narodnoj skupštini da se jednostavnim suzdržavanjem od glasanja Savet REM-a dovede u situaciju da ni jedan kandidat za člana ne bude izabran i da sastav Saveta REM-a u krnjem sastavu funkcioniše godinama, jer nema zakonske odredbe koliko dugo član Saveta REM-a može biti neizabran, odnosno koliko dugo to mesto može ostati upražnjeno.

Sve to, uz ono što sam već rekao, predstavlja defekte u našim zakonskim rešenjima i to je svakako nešto čime se Narodna skupština zarada negovanja medijskog pluralizma i slobode izražavanja mora pozabaviti i u budućnosti. Zbog toga Stranke moderne Srbije pozdravlja najavu koja je stigla i od strane evropskih predstavnika, koji su ponudili svoje posredničke usluge, i od strane vlasti koja je to prihvatila da se ovaj predizborni dijalog uz posredovanje evropskih institucija nastavi i nakon narednih izbora.

Ono što ću samo reći na kraju, ako je EU kriva što nam pomaže da unapredimo svoje nezavisne i regulatorne institucije, da ih učinimo demokratičnijim, da ih učinimo otpornijim na politički uticaj iz kojeg god centra političke moći taj uticaj dolazio, iz vlasti, iz opozicije, iz sudske vlasti, iz izvršne, nebitno. Ako je to krivica evropskih predstavnika, ja im se zahvaljujem na posredničkim uslugama i na pomoći da Srbija razvije svoje nezavisne, regulatorne i sve druge državne institucije i da unapredi svoju demokratiju, medijske slobode, slobodu izražavanja i uopšte politički pluralizam. Hvala.