Zahvaljujem.
Mislim da je, možda, ne znam, da li je iz dosadašnjih izlaganja jasno da je ovde reč o jednom ipak vanrednom postupku, o jednom presedanu svojevrsnom, kojim se pokušava nadoknaditi nešto što do sada nije učinjeno, a što je bilo obaveza i ove Skupštine i ovih institucija, da se popuni članstvo REM-a.
Mislim da je jasno, čak i onom ko je površno pratio debate poslednjih dana, ne samo u Skupštini, ne mislim samo u plenumu, nego i oko Skupštine, da je ovo sada, ova ubrzana, neki bi rekli zbrzana, procedura u velikoj meri, ako ne i glavnim delom, posledica političkog dogovora i rezultat toga razgovora vlasti i opozicije u skupštini, a pod pokroviteljstvom ili uz posredovanje poslanika ili delegacije Evropskog parlamenta.
Dakle, mi smo, posle tri godine, činimo ili ćemo sada, ovih dana, po isteku ili pred sam istek ove kalendarske godine i ovog zasedanja, izvršiti nešto što je bila obaveza da se učini još tamo negde maja 2017. godine. Za tri člana Saveta REM-a koje ćemo sada birati mandat je istekao 5. maja 2017. godine.
Procedura za njihov reizbor, odnosno ne reizbor, nego izbor njihovih naslednika, je trebala da bude pokrenuta i sprovedena pre toka. Mi praktično pune tri godine kasnimo sa nečim, a tu nam nije bio problem niti, ne znam, pare, niti pritisak sa zapada, istoka ili slično, nego jedna, rekao bih, delom inercija, a delom pogrešna računica ili kalkulacija, pre svega vladajuće većine, jer ona o tome odlučuje.
Ne mogu da poreknem činjenicu da su ovi kandidati, barem većina njih, koji su se sada pojavili, ljudi koji ispunjavaju, ili većinom ispunjavaju uslove, iz njihovih biografija, uz jedan izuzetak, uzgred, budi rečeno, se vidi da su ljudi koji se bave medijima, koji imaju ugled u svojoj struci i težinu i imaju veze, kažem, sa medijima, što je dosta važno kada birate nekog u Savet REM-a. Tako da, da je procedura normalna i uobičajena, ne bi bio problem da se u skladu sa nekim afinitetima, političkim i personalnim, mi opredelimo za nekoga ko nam je bliži, za koga mislimo da će bolje vršiti tu funkciju.
Jer, nemojmo zaboraviti, REM je jedna od velikih institucija oko kojih postoji konsenzus, i vlast i opozicija nemaju mnogo toga ovde, da loše radi svoj posao i oni o kojima REM odlučuje ili na koje treba da ima uticaj. Oni koje REM treba da reguliše, pre svega, a to su elektronski mediji, a pre svega nacionalni, odnosno Javni servis, državna televizija, da loše radi svoj posao Javnog servisa.
Oko stepena te kritičnosti i nezadovoljstva se možemo ne složiti, posebno se ne slažemo oko toga šta je loše u radu, recimo, javnog servisa koji, ponavlja za one koji ne znaju reguliše REM ili čijim radom reguliše i koordinira REM. Ne slažemo se oko toga, ali se slažemo da nismo zadovoljni.
Sa stanovišta opozicije, javni servis godinama ignoriše opoziciju i favorizuje vladajuću stranku. Sa stanovišta nekih kolega iz vlasti i članova Odbora za kulturu sa kojima smo imali prilike da razgovaramo, oni su više puta izražavali svoje nezadovoljstvo jer su smatrali da državna televizija, odnosno javni servis, zapravo favorizuje opoziciju, mada ne znam kako su došli do tog zaključka, i nedovoljno promoviše aktivnosti vlasti. To su, kako bih rekao, ne može i jedno i drugo biti tačno.
Mislim da je tačno ono što je govorila opozicija, ali šta god da je, svi smo se slagali da loše radi taj Javni servis i da onaj ko treba da ga reguliše, odnosno ne samo njega nego rad elektronskih medija, regulator, ne radi svoj posao i pri tome radi na samoj granici punovažnog odlučivanja jer se tri godine popunjava broj članova REM. To ne mojom ili ne znam nekom odlukom i voljom nekoga sa ove strane, već procenom ili kažem inertnošću ili propustom vladajuće većine, to nije popunjeno.
Sada odjednom, kao rezultat tog političkog dogovora, kao rezultat posredovanja i da kažem, intervencije Evropskog parlamenta, međunarodnih posrednika, se sva procedura sprovodi neverovatnom brzinom, neverovatnim tempom. Prekjuče smo imali sednicu Odbora za kulturu, juče su se sreli ovi ovlašćeni predlagači da razmotre i utvrde listu, danas je već Odbor za kulturu utvrdio to i danas je to sada, posle sat vremena sednice Odbora, je to već na dnevnom redu.
Dakle, govori o jednoj ubrzanosti, koja je očigledno rezultat nekog dogovora, prisustvovao sam jednim delom, naravno, tom dogovoru i obećanja, mislio sam ishitrenog, mislio sam nerealnost, ali, evo sad se ispostavilo da nije i da će se uspeti stati u te rokove, obećanja koje je predsednik, odnosno predsednica Skupštine dala tom prilikom u razgovoru sa opozicijom, uz posredovanjem dela opozicije koji je bio prisutan, a zapravo obećanje koje je dato predstavnicima Evropskog parlamenta.
Smatrao sam da nije ni smak sveta i da se uđe u januar i da se to ipak nekako malo, rekao bih, koliko toliko realnijim i normalnijim rokovima, ta stvar završi.
Ovde ima elemenata ovako obećane brzine koja će formalno biti ispunjena, odnosno taj rok koji je dat do Nove godine će biti izabrana ta tri nedostajuća člana REM-a.
Nisam siguran da će taj izbor popuniti ono kvalitativno ili, bar u neophodnoj meri popuniti legitimacionu rupu, ili rupu poverenja, ili ponor poverenja koji postoji u javnosti prema radu ove institucije.
U stvari, tu ne govorim o opoziciji ili delu opozicije koji ih kritikuje i koji je nezadovoljan i koji čak nije ni učestvovao, bar ne direktno, ali jeste indirektno u ovim razgovorima sa međunarodnim, odnosno evropskim posrednicima. Ne, mislim da postoji temeljno nezadovoljstvo stanjem u našim medijima i za one koji znaju ko je za to glavni i odgovorni, bar formalno, to jeste ovo regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.
Na ovakav način ispunjenje obaveze da se taj rok popuni posle, ponavljam, naglašavam tri godine kada to nije učinjeno, baca sumnju da je ovde opet politička volja bila presudna i odlučujuća, makar u ovom roku, makar da se ovaj rok ispuni, a možda i prilikom izbora kandidata.
Ovi kandidati, uz izuzetak jednog, dakle, kažem formalno, ispunjavaju uslove, formalno ispunjavaju svi, ali i sadržinski da mogu da obavljaju taj posao, ali mislim da atmosfera u kojoj se ta popuna i kažem brzina, sa kojom se ta popuna dešava, ostavlja prostor za sumnju ili dilemu da će zapravo, samo u punijem sastavu REM nastaviti po starom.
Nisam siguran da će ljudi koji su na ovakav način izabrani imati snage, političke volje i kapaciteta da zaustave ovaj trend i ovu inerciju i ovu pasivnost, u najboljem slučaju pasivnost, koju je do sada REM, odnosno ovaj regulator pokazivao i omogućavao da stanje u medijima bude tako kavo jeste, pri čemu, ponavljam, to i ne treba smetnuti s uma, to nije REM, nije to telo koje je zaduženo za javni servis, mada naravno, ima najviše ovlašćenja prema javnom servisu, prema državnoj televiziji, nego je to telo koje treba da reguliše rad elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom, i ne samo njih, nego svih koji koriste resurs javno dobro, zvano frekvencija.
To do sada nije bio slučaj. Stanje u medijima je ste katastrofalno, i mislim da, bez obzira što na promene koje sam ja konstatovao, pa su me onda neke kolege kritikovale iz opozicije da ima promena u radu, pre svega državne televizije, odnosno javnog servisa, da ima izvesnog otvaranja poslednjih godinu dana, da ima nešto više opozicije, zaista na programima javnog servisa, pa su onda rekli da to nije tačno. To jeste tačno, ali rekao bih, da je to premalo i prekasno, to otvaranje, i da je to medijsko otvaranje, nažalost rezultat, to medijsko otvaranje, bar delimično, rezultat, pre svega, dva faktora. Onih protesta koji već godinu dana traju u Srbiji i koji su prošle zime, pa i proleća delovali vrlo ozbiljno i bili vrlo masovni, a onda i ove intervencije, ili pre svega, ove intervencije i pritiska međunarodne zajednice, odnosno Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
Dakle, ne zato što je javni servis bilo regulator REM rešio i video da stvari ne stoje dobro, pa onda promenio svoju praksu i svoju politiku, nego tako što je pritisak, delom ovaj ulični, a delom ovaj institucionalni, međunarodni, rezultirao tim promenama.
Zbog toga ja, i to sam rekao na sednici Odbora za kulturu, neću niti opstruirati niti sprečavati izbor, ali neću ni aktivno učestvovati u ovom popunjavanju članova REM-a.
To jeste posao koji treba da bude obavljen, jeste nešto što je, u slučaju većine kandidata, korak u ispravnom pravcu, ali je i hitrina i očito jedna posledica političkog dogovora i pritiska, pre svega kažem, ovoga iz Evrope dovela do tih promena, do tog ispunjavanja uslova i popunjavanja ove praznine u sastavu REM-a, kao što je taj pritisak doveo do toga da se i javni servis, medijski ipak, odnosno državna televizija malo više otvori za opoziciju.
Da li je to dovoljno? To će građani suditi. Da li je to dovoljno za izlazak na izbore to će suditi oni koji treba da izlaze na te izbore, ali meni ostaje opor ukus u ustima da je taj pozitivan pomak i promena posledica spoljnjeg pritiska, pre svega spoljnog pritiska, kao da bez toga nismo mogli da se sami dogovorimo, pogledamo u oči i kažemo, čak i ako se ne slažemo do kraja i u potpunosti, da vidimo da nije normalno da funkcioniše tako važna institucija tri godine, dakle praktično koliko traje mandat ove Skupštine, ovog saveza da funkcioniše na ivici legitimiteta, i istovremeno da se toliko aktivno ne meša u svoj posao. Pri tome, to je reč o instituciji čiji su članovi Saveta, ne samo članovi Saveta, nego i zaposleni u toj instituciji spadaju među ubedljivo najplaćenije službenike, odnosno ljude čiji prihodi, čije plate premašuju višestruko plate, ja mislim, i ministara i poslanika i mnogih drugih najodgovornijih funkcionera u državi Srbiji.
Ali, nezavisno od toga, dakle, morali smo pokazati više senzitivnosti i više dobre volje da ne dođemo u ovaj tesnac, u ovaj škripac, realno vremenski, i da onda da bismo ispunili to obećanje, kažem dato ovim predstavnicima Evropskog parlamenta, da onda ovako sada, na današnji dan, i ove dane pred sam kraj godine, popunjavamo ta mesta koja nedostaju.
Na kraju, moram prosto samo da kažem, da u slučaju jednog kandidata od ovih predloženih šest, ne mislim na druge da su idealni, ali zadovoljavaju, u slučaju jednog kandidata imamo biografiju koja ima bukvalno jednu rečenicu, ali doslovno jednu rečenicu, koja kaže da je radila u sudu, gospođa Popović. O njoj je bilo reči, čini mi se u jednoj od prethodnih diskusija. Radila je u sudu 10 godina, u kulturi 25 godina, bila je narodni poslanik u dva mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije ukupno pet godina, i obavljala funkciju potpredsednika Narodne skupštine. To je, ja ne znam konkretno gospođu Popović, verujem da ona dobro obavlja svoje poslove koje je obavljala, ali iz ove biografije, da ne kažem iz ove prosto proširene rečenice, se zaista ne vidi šta nju preporučuje za mesto tako važno, odgovorno i teško kako je mesto člana Saveta REM-a.
Ostali kandidati, kažem, nekom se može dopasti više neko, nekom neko drugi, ispunjavaju te uslove, kao što ispunjavaju i neki od onih koji nisu stigli, tj. koji nisu prošli to rešeto na Odboru za kulturu. Tako se može postaviti pitanje opet po kom kriterijumu je uopšte došlo do utvrđivanja ove liste kandidata, između koji će se Skupština odlučivati, danas, sutra, ili prekosutra. Sa velikim šansama i velikom verovatnoćom da upravo taj kandidat koji jedni zapravo, čini se, ne ispunjava skupštinski, ne formalno, uslove, bude upravo i bude izabran. To bi opet bio nastavak one loše prakse, one zbog koje je i REM došao na ove niske grane i poverenje u tu instituciju toliko opalo. Hvala.