Hvala, gospodine Mirčiću.
Sada reč ima Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite ovaj prenos, pita se opozicija ili deo opozicije u čemu je snaga SNS?

Snaga SNS je u Srbiji, u narodu. Iza nas ne mora da stane ni Čeda, ni Čanak, ni ovaj, ni onaj, iza SNS i Aleksandra Vučića stoji ono što je najvažnije - ceo narod. Većina građana Srbije stoji iza nas, ono što neće nikada stajati iza onih koji napadaju SNS svakodnevno, koji pričaju gluposti, iznose laži, besmislice i pokušavaju na čistom populizmu i demagogiji, nacionalističkoj ili zapadnoj ili kakva god, da dobiju nekakve glasove. To je prosto nemoguće.

Prošlo je vreme 90-ih godina, prošlo je vreme 2000. godina. Narod više ne veruje ni u Deda Mraza, ni u paketiće, ni u jelku, veruje u konkretne rezultate. Ljude ne možete da obmanjujete i da im pričate priče.

Ono što je danas na dnevnom redu, govorimo o REM-u, članovima REM-a, pa upravo je snaga SNS u tome, pa smo rekli opoziciji - evo vam svi minuti u medijima, evo vam sve informativne emisije, evo vam dnevnici, evo vam sve novine, sve naslovne strane, šta god da dobijete, nećete dobiti SNS na izborima. Džabe vam sve to, jer nemate rezultate, nemate program, nemate ideju.

Ne možete sa ljudima da izađete sa naslovnim stranama protiv Aleksandra Vučića, ne možete sa ljudima da izađete na izbore tako što ćete da kažete – ua Aleksandar Vučić! Sad si veliki baja, rekao si - ua Vučić. A šta si ponudio građanima Srbije? Da li ste ljudima dali jedan put, da li ste dali kilometar puta, da li ste im dali bolnicu, dom zdravlja?

Nijedna vlast pre ove nije uradila jedan dom zdravlja u Srbiji, klinički centar nisu uradili nijedan. Sad SNS radi prve kliničke centre u Srbiji, Klinički centar Srbije, Niš, Novi Sad, Kragujevac, po celoj Srbiji, da ljudi imaju da se leče, opremamo kliničke centre, domove zdravlja. Evo, juče kamen temeljac za ljude u Borči koji čekaju dom zdravlja 50 godina. Pa, puna usta patriotizma. Znamo ko je naseljavao za vreme ratova, a ko je morao da izbegne, pa je došao u Borču da živi, na tom delu Palilule. Što niko njima nije uradio dom zdravlja? Što se niko nije setio tih ljudi? Najlakše je u Skupštini da se dođe da se digne dnevnica, da se putuje ne znam odakle, bio je onaj čuveni poslanik iz te grupe, koji je uzimao stotine hiljada za dnevnice, to je bilo najvažnije, a doma zdravlja nigde za ljude, nigde puteva.

Sad nam je žao što naš kandidat nije predložen za članstvo u REM-u. Baš mi je mnogo žao, šteta. Šteta što ne mogu svi vaši kandidati da se skupe, pa svi da budete članovi REM-a, svi da dobijete urednička mesta u medijima, svi, što više prostora u medijima da imate to bolje, jer onda podrška SNS i Vučiću ne bi bila 55%, 60%, bila bi 100%.

Za opoziciji u Srbiji najbolje je da se ne pojavljuje uopšte. To je jedina šansa da uđu ponovo u parlament, jer čim ljudi čuju šta oni nude ili ugase televizor i kažu – ma neću da izađem na izbore uopšte, ili za njih ne glasaju, glasaju za one ljudi koji nude konkretne rezultate.

Ostavite građane Srbije više na miru, neće ljudi da slušaju gluposti. Ljudi hoće da kad izađu na ulicu da vide fasade urađene, da vide okićen grad, da vide turiste, nove trgove, hoće ljudi da vide da se bolje živi. Ide nova godina, hoće da vide veće plate, veće penzije, hoće da mogu unučiće da obraduju sa poklonom za novu godinu, a ne da ih obraduju sa naslovnim stranama afera gde se snajper uperio u predsednika Republike. Pa, onda kažu – ne, nismo to hteli. Nego šta ste hteli? Pa, svi bi se obradovali iz opozicije da nema Aleksandra Vučića. Ali, malo sutra, uz Aleksandra Vučića je cela Srbija zato što čovek radi, zato što ne zamajava javnost u Srbiji sa praznim pričama nego kaže – samo vi napadajte, samo vi pljujte, pišite šta god hoćete, izmišljajte fabriku i afere svakog dana.

Jedina fabrika koju opozicija, ova leva ili desna, u Srbiji napravila, to je fabrika afera. Tu su uspešni, tu su savršeni. Najbolji u Evropi za fabrikovanje afera to je srpska opozicija. Niko tako dobro ne zna da pravi afere i da ih izmišlja kao opozicija u Srbiji, pogotovo ovaj deo što ne dolazi, koliko Markoviću, 350, 400 dana ih nema u parlamentu, ali ih ima u sali za konferencije, u velikoj sali ih ima. Tu su svaki utorak, sreda, kad već drže svoje konferencije, mašu nekim papirima, izmišljaju neke afere, pa kažu i za REM, to je bez veze, pa sva poboljšanja izbornih uslova, to je bez veze, to nam ništa ne treba. Ljudi, odlučite šta hoćete.

Kažu - nema nas u medijima. Pa, evo, budite u medijima po ceo dan. Pa, i to je bez veze. Nema nas u novinama. Pa, budite u svim novinama. Pa, to je bez veze. Onda izmisle neku novinu, koja se ne zna ni ko je vlasnik, ni ko štampa, ni gde se štampa, kao i ova televizija, što se ne zna da li je iz Luksemburga, Novog Beograd, Zemuna, iz Kine, odakle se već emituje to. Nemaju pojma.

Dođu danas na Odbor za kulturu, pre neki kad su bili, pa reče jedan od njih - vi pod pritiskom zapada donosite odluke. Ne, to je autoprojekcija. Oni donose odluke pod pritiskom Bastaća, Đilasa, Obradovića i ostalog ološa.

Poboljšanje izbornih uslova nazivaju gašenjem demokratije u Srbiji. Super, bili su baš izborni uslovi sjajni i 2000. i 2012. godine, zabranjivani spotovi, šta sve nije zabranjivano tokom političkih kampanja.

Znate zašto neke stranke nestaju u Srbiji i zašto se gase? Postoji ono što se zove politička evolucija. Ako se ne prilagodite uslovima života i uslovima na političkoj sceni, vi ćete da nestanete.

Tako i Srbija, morala je da se prilagodi uslovima u svetu, uslovima današnjeg života, da vidi šta je realnost danas u Evropi, u svetu i da vodi takvu politiku gde će Srbija da opstane, a ne da nestane.

Najlakše je da sedite u Skupštini i da se smejete po ceo dan, da vam bude mnogo zabavno. Nekad narod za to kaže dvorske lude. Kad ne znaju šta drugo, oni se smeju ljudi.

Kaže jedan od govornika - pametan čovek bi se zabrinuo. Pa, evo, ja nisam pametan, ne znam da se brinem za te ljude, ali pametan čovek bi se zabrinuo da je u koaliciji sa Bastaćem. Zaista to je zabrinjavajuće, za čoveka koji svoje prijatelje, svoje kumove kesama prevaspitava, koji se tako strašno naljuti kad mu 6000 evra ne donesete, tuđih, nezarađenih, to je samo jedan koverta bila 6000. Zafalilo mu tog dana da ode do neke daleke zemlje, pa da se vrati, pa se naljutio strašno, pa, prvo što je dohvatio je kesa, i dobio taj nadimak čovek na kraju.

Evo, on je najtužniji čovek na opštini Stari grad, jer od 1. januara je zabrana upotreba plastičnih kesa, i sad se Bastać i Đilas dvoume, razmišljaju ljudi, debatuju po ceo dan, šta da smisle, koje će novo sredstvo da koriste u borbi protiv svoji kumova, prijatelja, protiv svoji koalicionih partnera. Zabrinite se.

Verujem da biste vi možda izašli iz te koalicije, nego je strah od kese velika. Ali, nemojte da se plašite, nema kesa od nove godine. Možete, ako ste čestiti, verujem da jeste, da izađete iz te koalicije, neće biti kese. Srbija ima svoje institucije, ima policiju, zaštitiće vas, zaštitiće vas nadležni organi od pokušaja Marka Bastaća da nešto uradi sa tim kesama ili s čime već.

Dakle, u Srbiji kažu da se za vlast glasalo van Srbije odlučivalo koja vlast u Briselu, u Londonu, u Berlinu, ne znam ni ja, u Vašingtonu, Pekingu, Moskvi, gde već. O srpskoj vlasti, ako niste upućeni, evo, da vas uputim, nije strašno da se ne zna, možda ste pobrkali, hoće to vremenom, u Srbiji se vlast bira na izborima u Srbiji. Srbija ima svoje gradove, svoje opštine. Tu ljudi izađu da glasaju nedeljom, imaju priliku da izaberu vlast demokratski, poboljšali smo izborne uslove, a to kako se možda nekada glasalo ili kakva je vaša projekcija, šta biste voleli, ko da vas dovede na vlast, u Srbiji stranci o srpskoj vlasti neće odlučivati.

U Srbiji će ko će da bude predsednik Republike da odlučuju građani Srbije. U Srbiji će o sastavu vlade da odlučuju građani. Tako će isto građani da odlučuju i o sastavu parlamenta Republike Srbije, a onda vas kao takvih u tom istom parlamentu neće biti. Hvala.

Hvala, kolega Filipoviću.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić.

Što se tiče uopšteno evolucije, kolega, da je to tako kako vi tvrdite, mnogi nikad ne bi postali žaba, ostali bi na nivou punoglavca, i to ste u pravu.

Što se tiče devedesetih godina, vi ste pridošlica u punom smislu reči. Morate to predsedniku stranke da spočitavate kako je bilo devedesetih, jer je bio zajedno s nama srpskim radikalima devedesetih u istoj partiji, istu politiku i sve je zagovarao to što vi spočitavate devedesete, pa njemu to objasnite.

Pošto imate te manire vi koji ste pridošlice da uvek spočitavate devedesete, pa morate jednom da se odlučite da li vam je Aleksandar Vučić predsednik ili nije. Ako nije, dalje nastavite to tralala devedesete.

Sve što smo radili i devedesetih i 2000. godine i sad što radimo, ne stidimo se.

Ali, ono što je fascinantno, što ste potpuno u pravu, kada pročitamo biografiju vašeg kandidata, stvarno vidimo da smo pogrešili što smo ovakvog kandidata mi predložili.

Evo, da javnost čuje kakav je kandidat ovaj koga ste vi predložili, odnosno u ime Čanka i Čede podržaćete. To je Judita Popović. Kaže – radila je u sudu kao sudija 10 godina, u advokaturi 25 godina, bila je narodni poslanik u dva mandata kod Čede Jovanovića, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ukupno pet godina, a obavljala funkciju potpredsednika Narodne skupštine. Nema ništa više. Ovo je blistava jedna biografija. I stvarno, s punim pravom možete stati iza ovakvog kandidata.

U stvari, šta se mi ubeđujemo, pa vi ste kontinuitet. Ona je samo jedan od niza dokaza da ste vi nastavak onoga što su započeli Čeda, Čanak, demokrate i G17 i zato vas Evropa toliko ceni. Zato ti parlamentarci kad dođu odaju vam sva priznanja.

Sad je nama jasno, a i Srbiji je sve jasnije.

Pravo na repliku ima Srbislav Filipović.

Ja nisam devedesetih ni mogao da se bavim politikom, nego je neko, nažalost, nastavio da živi u devedesetim godinama, nije se maknuo odatle. Nije čuo da je Tito umro, da je danas 2019. godina, da se mnogo toga u Srbiji promenilo i da je u Srbiji mnogo toga danas drugačije.

Kada govorimo o kandidatima, opet sam rekao, snaga SNS je u tome da ne mora da predloži svog kandidata, ne mora poslanička grupa da ima poimence potpisano, da je potpiše naš kandidat SNS je taj i taj, da bismo mi za njega glasali. Mi smo rekli – daćemo, evo, opozicija hoće da ima kandidata. Izabraćemo od tih opozicionih kandidata, glasaćemo, izvolite, evo da imate članove REM-a, budite svi u tom REM-u, transparentno, neće niko iz SNS da učestvuje u tim telima, izvolite.

Sad vam se ni to ne sviđa. E, pa to mi je stvarno žao što vam se to ne sviđa. Možete zajedno sa njima da bojkotujete izbore. To je vaša stvar.

Kada govorite o kontinuitetu i diskontinuitetu, SNS je diskontinuitet sa politikom korupcije, kriminala, lopovluka, banditizma, pljačke Srbije, otimačine i svega onog najgoreg što ste u Srbiji vi personalizovali i svega onog što se vezuje za DS, za Dragana Đilasa, za Bastaća i za ostale. Oni su pravi primer svega najgoreg, najgoreg ološa koji u Srbiji postoji trenutno na političkoj sceni.

Meni je žao što moram taj izraz da koristim u parlamentu Republike Srbije u direktnom prenosu. I možete vi da spočitavate meni članstvo nekadašnje u DS od 2004. godine. Mene nije sramota, jer u životu nisam nikom ništa ukrao, nikom ništa ne dugujem. Nisam ni sa kim stavljao kese nikome na glavu. Ja sam u stanju svakog da pogledam u oči i da kažem da je lopina, zato što jeste, Marku Bastaću da kažem da je hohštapler, zato što jeste, zato što ne zna da objasni odakle mu posle nekoliko godina mandata u opštini stan od 115 kvadrata na Starom gradu.

Izvinite, ja ga nisam kupio ni od 115, ni moje kolege, živimo uglavnom u roditeljskim stanovima, jer smo imali sreću da su u neko srećnije vreme, kada je bilo drugačije, naši roditelji mogli i imali priliku lakše da kupe stan. Mi se danas borimo da naša deca mogu da ne žive u našim stanovima, nego da mogu da steknu svoj stan, da mogu mladi bračni partneri da žive u svojim stanovima, da imaju od čega da žive, da ne moraju naša deca sa nama da žive pod istim krovom sa taštom, tastom i ne znam kim, da ih ko izdržava, nego da imaju svoju fabriku, da imaju svoje radno mesto, da im radno mesto ne bude da nose kesu Marku Bastaću i kovertu njemu, da im radna mesta budu fabrike, pogoni, da imaju njive gde mogu da rade, ko hoće poljoprivredom da se bavi, da imaju škole, da imaju institucije u koje mogu da veruju, a oni koji napadaju u SNS, koji nemaju rezultate iza sebe, neka se pokriju ušima bolje, na izborima će možda dobiti jedan ili dva posto. Hvala vam.

Hvala.
Prvo na repliku ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Prvo, nesebična zahvalnost što ste aktuelni u informacijama i saopštili pažljivo da je Tito umro. Stvarno vidi se da ste aktuelni u politici i političkom životu, a drugo kome da verujemo ako nećemo vama lično. Vi ste, kada vam je pao sneg na vaš automobil sa krova, obavestili javnost da vam je neko demolirao vaš automobil. Policija izvrši uviđaj i uspostavi se da nije niko, nego sneg pao sa krova, a bili ste na naslovnim stranama. Kako ne verovati takvom čoveku?

Drugo, da potpuno bezrezervno verujemo takvim ljudima, govori i ovo što iznosite za svoje bivše stranačke kolege. Govorite da su lopovi, kriminalci a bili ste iz tog tanjira, što bi narod rekao, jeli zajedno sa njima.

Što se nas tiče, mi vas dalje ne razlikujemo, svi ste vi nama isti. Jednom žuti uvek žuti. To što ste vi privremeno našli utočište, to hajde pustimo vremenu, pa da vidimo da li smo mi srpski radikali ponekad u pravu, da li smo mi srpski radikali nešto uradili?

Više puta smo do sada izlazili na izbore. Građani su različito odlučivali. Jedno vreme nismo ni bili parlamentarna stranka i nije to tragedija i nije to kraj. Nastavili smo i dalje da se bavimo politikom, i to jeste suština, jer imamo svoju ideologiju, imamo svoj program. Samo onaj ko ima ideologiju i ko ima program taj može da ostane na političkoj sceni. Uostalom to istorija govori. Ukazuje jasno. Onaj ko nema ideologiju, onaj ko nema jasan svoj program, onaj ko preuzima od nekog i ko misli da će kontinuitetom gajeći iluzije da će ući u EU i da mu je to program, da mu je to krajnji cilj, taj nema velike šanse u Srbiji. Nemojte to da zaboravljate.

Još jednom da vam se iskreno zahvalim za ovu najnoviju informaciju da je Tito umro.

Hvala.
Pravo na repliku ima Srbislav Filipović. Izvolite.

Šta da radim, pokušajte preko „Vajbera“ Jovanki da pošaljete telegram. Ne znam da li će da primi.

Što se tiče mog automobila, tj. automobila moje supruge, koji je krajem januara prošle godine razlupan, prvi bih ja trebao da imam uvid u rezultate te istrage. Nažalost, ta istraga se verovatno neće skoro završiti, s obzirom da se taj automobil nalazi u ulici u kojoj nema kamera i u kojoj je tehnički nemoguće utvrditi počinioca. Mogu da sumnjam da oni, koji govore da se to nije desilo, možda baš takvi stoje iza toga i da se takvi tome raduju. To govori o karakteru i razlici između nas. Ja bih uvek osudio da se desi nešto imovini ili lično nekom od mojih kolega narodnih poslanika, bez obzira kojoj političkoj opciji da pripada, ja bih to osudio, pa makar pripadali onima preko puta koji ne dolaze u Skupštinu, a platu primaju. Ja bih to osudio, ali nažalost to je stvar kulture i domaćeg vaspitanja, onoga što se nosi iz kuće i to ja ne mogu kod mojih kolega da ispravi. To se nosi od malena i to je ogromna razlika između nas, nepremostiva razlika. To je ono što nikada neće moći da pomiri vas i nas.

Kada govorite o poštenju i ko je čiji hleb jeo, pa ja sa tim Bastaćem hleb nisam hteo da jedem i zato sam i otišao odatle, zato sam mu i rekao u lice više puta da je hohštapler i da njega čeka dugogodišnja robija, ukoliko tužilaštvo počne u ovoj zemlji da radi posao koji treba. Zato svakog dana postavljamo pitanje Zagorki Dolovac. Šta još treba da se desi u Srbiji, čije glave treba da padaju, koji automobili da budu razlupani, kome da se preti, koliko treba još naslovnih strana protiv predsednika Republike, pa tužilac Zagorka Dolovac da počne da radi? Koliko još treba da radi? Koliko kamate još duguje Đilasu da mu vrati za izbor na to mesto, pa da počne da radi svoj posao? Nažalost, verovatno ona nikada neće početi da radi.

Kada se govori o ideologiji i da se političke stranke dele na to koja ima ideologiju, koja nema ideologiju, završavam, tačno je da one koje imaju ideologiju, koje imaju program opstaju i imaju preko 50% podrške, kao i Aleksandar Vučić. Oni koji nemaju politički program, ni ideologiju, oni danas ne sede u Skupštini, dižu platu sa bankomata redovno, oni kojima je hladno, pa neće da izađu sa njim na ulicu, sede tu i imaju 2% podrške. Hvala vam.