Zahvaljujem.
Jedno je potpuno jasno, i sa jedne i sa druge strane su dobre namere kada je u pitanju interes Srbije i srpskog naroda i građana Srbije, ali, moram da vas podsetim nešto, kolega Martinoviću. I vi ste jednim delom i svedok i učesnik tih događaja. Setite se kako su ti sa Zapada hvalili Slobodana Miloševića, govorili su za njega da je nezaobilazni faktor stabilnosti i mira na Balkanu, govorili su za njega da je vizionar. Mi, srpski radikali smo tad jasno i glasno upozoravali da nešto spremaju, ne Slobodanu Miloševiću, nego Srbiji i srpskom narodu. Kako je postupio režim na čijem čelu je bio dotični Milošević? Tako što je šikanirao srpske radikale. Nema sa čim se nisu služili samo da bi bukvalno oblatili i degradirali ono što govori SRS. Nažalost, dođe vreme kada im više nije trebao u političke njihove ciljeve, svrhe i nije bio upotrebljiv.
Videli ste kako je završio Slobodan Milošević, kao balkanski kasapin, kao ratni zločinac, nema šta mu nisu govorili. Ali, da se ne zadržavamo na ovoj jednoj tragičnoj sudbini.
Posle njega, došao je Koštunica. Dobijao je nagradu kao najveći demokrata. Sećate se te slike kad su ga odveli kao mečku Božanu na profesionalnu košarkašku utakmicu u Ameriku, prikazivali ga Vlada Divac i ovi, bukvalno kao mečka Božana je bio vođen. Pune usta Zapadu hvale prema Vojislavu Koštunici, kako je završio? Isto ili slično kao i svi koji su bili servilni prema Zapadu i koje je Zapad doveo.
Posle toga dođe lepi Boris, … i lepote, pameti nikad nije imao, ali su ga hvalili da je lep, da je ugledan, da takav lider treba na Balkanu. Uvek se to završava na isti ili sličan način, gospodine Martinoviću.
Mi samo govorimo da ne treba srljati, ne treba ići tamo gde znamo unapred šta nam spremaju. Treba veoma, veoma biti oprezan. Ima vremena. Ovo su krupne odluke. Treba sačekati. Ne treba gubiti glavu. Njih je Evropa, jednostavno, ostavila ispred vrata, kao što i nas drži pred vratima, i Severnu Makedoniju i Albaniju neće EU, ali od njih ne traži teritoriju kao uslov za ulazak u tu zajednicu evropskih zemalja, a od Srbije traži da se odrekne dela svoje teritorije, za početak, to se zove KiM, a onda AP Vojvodina, pa na kraju krajeva i Raška oblast.
Kako će sve biti, ko to zna. Treba olako, smireno, strpljivo sačekati, a ne žuriti. U redu je, bili su susreti, bili su sastanci, ali ne treba sad po svaku cenu lomiti preko kolena, pa reći – evo, mi smo neka mini Šengen zajednica. Ne. Srbija ima veliku šansu u saradnji sa Ruskom Federacijom.
Izvinjavam se, gospodine Marinkoviću, ali pretpostavljam da ste i vi shvatili da je suština u toleranciji. Hvala vam.