Gospodine Martinoviću, nije mi teško da ponovim. Ja sam rekao – poznavajući njegovo poreklo, njegove korene, nismo sigurni da će popustiti. Samo sam to rekao.

Inače, za ovo što ste vi rekli za Aleksandra Vučića, evo, ja ću uzeti na sebe da vas preporučim. To je dobro, to je pohvalno da kažete za svog lidera da je heroj, da je hrabar, da je odvažan, to je dobro. To nije loše za lidera reći.

Mi se nadamo da će to biti jedna konstanta, da neće biti varijabila. Ali, gledajte, kako vi postupate, ne vi lično, nego saradnici i članovi Vlade, velike su šanse da i Vučiću pukne, što bi se reklo, film i da se vrati izvornoj politici SRS. Nije daleko od toga. Koliko ga ovi brukaju i sramote i uvlače u afere, što oni, što njihovi očevi, bogami, nije daleko trenutak da se vrati izvornoj politici.

Mi se nadamo, ali nada i realnost je i te kako značajno distancirana. Tako da, mi se nadamo da će bar ta distanca biti smanjena između nade i onog što treba da uradi.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Mala napomena.

Drago mi je što je gospodin Mirčić duhovit. Ja ne znam, gospodine Mirčiću, neću se više javljati za reč, za šta biste vi mene trebali da preporučujete kod Aleksandra Vučića. Ja sam već malo čovek i u godinama. Imamo mi akademiju mladih lidera, koju trenutno pohađa više od 200 polaznika, mladih ljudi. Oni treba da se oprobaju u politici, u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti. Ja sam već čovek koji je pomalo seda glava. Nemam ja više nekih preteranih političkih ambicija.

Ali, ono što je mnogo bitnije od moje i od vaše političke sudbine, to je da se složimo, ovo sad kažem potpuno ozbiljno, oko nacionalnih tema koje su važne i za vašu stranku i za stranku kojoj ja pripadam.

Danas je ministar Vulin rekao jednu veliku istinu – kada ste čuli od nekog albanskog političara da je rekao bilo šta što je suprotno albanskim nacionalnim interesima? Kada ste čuli od nekog hrvatskog političara da je rekao nešto što je suprotno hrvatskim nacionalnim interesa? A mi ovde da se dohvatimo za vratove, da se pokoljemo oko tema oko kojih se, ja mislim, suštinski slažemo, ali imamo neku našu srpsku i to je naša srpska politička bolest, žao mi je što moram tako da se izrazim, da na tim nacionalnim temama, oko kojih se suštinski slažemo, pokušavamo veštački da stvorimo razlike da bi se u javnosti pokazalo da se razlikujemo.

Gospodine Mirčiću, emocije, kada bismo pitali naše emocije, znamo mi 99% šta bi Srbi rekli i vezano za Bosnu i Hercegovinu i za Republiku Srpsku Krajinu i za Kosovo i Metohiju i za Crnu Goru itd.

(Aleksandar Šešelj: Dubrovnik.)

I Dubrovnik itd. Oko toga se mi ne sporimo kad su u pitanju emocije, ali postoji nešto što se zove politička realnost. Ona je sad takva kakva je.

Ono što sad radi Aleksandar Vučić, ono što sad radi Vlada Srbije, to je da se politička realnost promeni ali u interesu Srbije. Mi ne možemo da je promenimo preko noći.

Vi sad kažete – zašto Aleksandar Vučić ne uradi više po pitanju SPC i njenih verskih objekata u Crnoj Gori. Kažite mi šta predlažemo da uradimo? Šta sad Srbija može da uradi? Šta sad Srbija može da uradi kad je Crna Gora proglasila nezavisnost 2006. godine? Šta sad Srbija može epohalno da uradi po pitanju Kosova i Metohije? Šta može Aleksandar Vučić kad je 1999. godine potpisan Kumanovski sporazum, 2008. godine Kosovo i Metohija proglasili nezavisnost, zapad to podržao? Srpska Vlada je tada ćutala i sad u 2019. godini očekujete da je Aleksandar Vučić neko ko u svojim rukama drži nož i pogaču i kad je u pitanju Crna Gora i kad je u pitanju Kosovo i Metohija.

(Predsedavajući: Hvala.)

Nažalost, ne držimo, ali ono što radimo to je da na mudar, racionalan, smiren način pokušavamo…

(Nemanja Šarović: Ćutanjem.)

Ne ćutimo mi, gospodine Šaroviću, radimo, samo što ne udaramo u talambase, kao što biste vi to radili, kao što smo to svi zajedno radili devedesetih godina, pa smo videli kako smo prošli, sad malo radimo drugačije. Sad radimo mirno, sad malo radimo trezveno i pokušavamo mic po mic da stvari promenimo u srpsku korist.

Kao što vam je rekao juče i ministar Vulin, do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da Srbija investira u Bosnu i Hercegovinu, da Srbija otvara fabrike u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine.

(Predsedavajući: Hvala.)

Evo završavam. Na zapadu je bilo završeno pitanje Kosova i Metohije, nema šta više da se pregovara, samo da potpišete pravno-obavezujući sporazum. Sad dolaze signali, ja ne kažem da je to promena politike, ali dolaze signali iz ozbiljnih država sa zapada da, po pitanju Kosova i Metohije, nije sve završeno i da mi Srbi na Kosovu i Metohiji ipak možemo nešto da dobijemo. Da li možemo u ovom trenutku da dobijemo sve? Teško, ali da dobijemo nešto što je važno za opštine u kojima su Srbi u većini i te kako možemo.

(Predsedavajući: Hvala.)

To nećemo moći da postignemo ako budemo tražili ono što u ovom trenutku nije realno. Mi treba da budemo nacionalisti, ali realni nacionalisti. Ako budemo emotivni nacionalisti, kao što smo bili devedesetih godina, sve ćemo da izgubimo.

Hvala dr Martinoviću.
Hoćete li repliku?
Izvolite, imate pravo.

Već kada ste pomenuli te devedesete, najracionalnije se tu ponašala Srpska radikalna stranka. Vojislav Šešelj je iz petnih žila zapinjao i upozoravao na opasnosti koje se ogledaju u otvaranju sukoba sa muslimanima u Bosni i Hercegovini. Ako hoćete devedesete komplet, ko se više zalagao za potpisivanje sporazuma sa Rusijom i Belorusijom nego Srpska radikalna stranka, upozoravajući da može da dođe trenutak kada će se izvršiti agresija na Srbiju?

Jel to racionalno politički? Jel to vizionarski? To što su drugi pod uticajem zapada pripisivali Srpskoj radikalnoj stranci i dan danas pripisuju, to nema nikakve veze sa politikom koju vodi Srpska radikalna stranka. Uostalom, i sami ste bili u redovima srpskih radikala i u programu i u ideologiji Srpske radikalne stranke nema ništa što može da se tumači kao loše za srpski narod ili za bilo koji narod koji živi na ovim prostorima. To Srpska radikalna stranka ne krije.

Ja sam vas samo upozorio, ali preko vas i sve vaše stranačke kolege. Nemojte nam podmetati tu matricu, nećemo da nasednemo na nju. Vi na Vučiću želite da napravite izborni uspeh i u ovim izborima, i to je normalno, ali nemojte stalno da tražite taj front u smislu da je on uvek ugrožen i da njega napadaju.

Mi smo uvek na strani onih koji brane Srbiju, onih koji neće da potpišu samostalnost Kosovu i Metohiji. Mi uporno insistiramo da se odreknete EU. Kad već kažete, upućujete me na gospodina Vulina, iskreno vam kažem, lično sam ga cenio kada je zbog potpisivanja Briselskog sporazuma dao ostavku. Bio je koordinator za Kosovo i Metohiju i smatrao sam da je to jedini ispravan potez. Zbog čega se predomislio, to ne znam.

(Zvonimir Đokić: Shvatio je.)

Dobro. Očigledno da ste mu rezervna pamet, pa kažete da je on shvatio. Smatram da je on zrela ličnost i da sve zna, u politici nije naivan.

Ono što je suština, suština je u sledećem, i ova Strategija bezbednosti jasno ukazuje da ni po koju cenu nećete da se odreknete ulaska u EU, pa sami kažete u ovoj strategiji, gospodine ministre, da je remetilački faktor za bezbednost Srbije Kosovo i Metohija, da ga velikim delom podržavaju, samostalnost Kosova i Metohije, vodeće zemlje EU, ali već sledeća rečenica – opredeljenje za EU je nešto od čega ne odustaje ova politika i ova politička garnitura. Zar to nije samo sebi kontradiktorno? Samo je sebi kontradiktorno.

Mi vas pozivamo da odustanete od ulaska u EU zato što tamo nema ništa dobro za Srbiju. Vi obrazlažete da su to ekonomski interesi. Ekonomski interesi su sasvim na drugoj strani. Pojedinačno sa zemljama EU ne treba raskidati odnose, ali sa EU nema ništa. Vi imate neki dug. Ne znam zbog čega želite po svaku cenu da nadoknadite taj dug. Vama su Ketrin Ešton i ostali čestitali izbornu pobedu na predsedničkim izborima tri sata pre zatvaranja biračkih mesta. Ne treba toliko godina da se bude zahvalan. Ako ništa drugo, to košta Srbiju. Možda vama to znači ili ne znači, ali košta Srbiju.

Hvala.
Pravo na repliku ima dr Martinović. Izvolite.

Ja bih sada mogao da vas podsetim na ono pismo Vojislava Šešelja iz 1991. godine kada je nudio svoje četnike Amerikancima da zajedno zalegnu u vreli irački pesak i da potamane Sadama Huseina i njegovu vojsku, ali hajde da se ne bavimo tim šaljivim temama.

Vi kažete da nikada nismo bili emotivni nacionalisti. Bili smo, gospodine Mirčiću. Kažete da sam bio član Srpske radikalne strane u to vreme. Jesam, bio sam, i sa ove tačke gledišta mogu da vam kažem da smo bili emotivni nacionalisti najmanje po dva pitanja koja su važna za srpski narod.

Sećate se koliko smo mi srpski radikali tada napadali 1995. godine Slobodana Miloševića zato što je potpisao Dejtonski mirovni sporazum. Nije bilo žešćih kritičara Dejtonskog mirovnog sporazuma od srpskih radikala. Da li je tako? Da li vi danas prihvatate realnost da se Republika Srpska zasniva na Dejtonskom mirovnom sporazumu zato što je, ako se ne varam, Aneks šest Dejtonskog mirovnog sporazuma Ustav Bosne i Hercegovine koji kaže da je Bosna i Hercegovina bez prefiksa „republika“ ili bilo kog drugog pravnog ili političkog prefiksa, naprosto, zove se Bosna i Hercegovina, država koja se sastoji iz dva entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Danas Srpska radikalna stranka prihvata da nema bez Dejtonskog mirovnog sporazuma Republike Srpske. To je jedan primer.

Drugi primer, koji želim da vam navedem, koliko smo bili emotivni i vi i ja. Ja ne bežim od toga da sam bio emotivni nacionalista, ali ja sam bio emotivni nacionalista, pa sam shvatio da je bolje da budem realni nacionalista. Bili smo emotivni nacionalisti gospodine Mirčiću, 1999. godine. Hvali smo se time kako SRS jedina u Skupštini Srbije nije podržala Sporazum Černomirdin-Ahtisari, a iz tog Sporazuma Černomirdin-Ahtisari proistekla je Rezolucija 1244.

Danas u 2019. godini mi se za tu Rezoluciju 1244 držimo čvrsto, jer je sem Ustava Srbije to jedina pravna veza između Republike Srbije i njene AP KiM.

Naveo sam vam ta dva primera. Mogao sam možda da navedem i više, na kojima želim da vam pokažem da nije uvek dobro kada u politici razmišljate srcem. Čuveni francuski filozof Blez Paskal je rekao – najbolje misli iz srca dolaze. Ali, u politici nije uvek tako. Neka treba zdravorazumski posmatrati stvari. Čisto zdravorazumski, bez uključivanja emocija.

(Predsedavajući: Hvala doktore Martinoviću.)

Oni koji su potpisali Dejtonski mirovni sporazum, zahvaljujući čijoj politici je došlo do izglasavanja Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN pokazali su kako se zdravim razumom brane srpski državni i nacionalni interesi.

Hvala doktore Martinoviću.
Milorad Mirčić ima pravo na repliku.
Izvolite.

Pa, evo da razjasnimo stvari do kraja.

Bili smo protiv Dejtonskog sporazuma, to ste u pravu, ali iz potpuno racionalnih razloga. Mi nikada nismo odustajali od toga da BiH bude podeljena na dva entiteta, da srpski narod ima svoju državnost, u punom smislu reči. To jeste entitet, ali vi znate da ima prerogative države. Ali smo bili protiv predaje teritorije koja se odnosila na grad Sarajevo. Stopedesethiljada Srba je iz urbane sredine, ono što je bilo najbolje, najkvalitetnije u BiH u srpskom narodu, bilo je smešteno najvećim delom u Sarajevu. To je obezglavljeno.

(Aleksandar Martinović: Milorade, pala bi Banja Luka.)

To što vi dobacujete, da bi pala Banja Luka. Znate, gospodine Martinoviću, vi ste to sve slušali, ja sam bio na terenu tada. Tada sam bio u toj Banja Luci. To je sve urađeno zahvaljujući tome što ni jedan jedini metak, a ne nešto drugo nije ispaljeno kada je padao Knin i tada smo rekli i sada da nije kriv Slobodan Milošević, nego su krivi oni koji su kleli, koji su se zaklinjali da će ako bude slučajno napadnut Knin oni svom silom da odgovore. Palo je Grahovo koje je u sklopu Republike Srpske. Ni jedna granata nije ispaljena. Pa ko je kriv? Krivi su oni koji su komandovali sa Vojskom Republike Srpske. Pa, oni su krivi. Njih pitajte ko je kriv.

Drugo, kada govorite o Rezoluciji 1244, jesmo bili protiv. Jasno smo predskazali šta nas očekuje ako se prihvati Rezolucija 1244, i Vojislav Šešelj je sa govornice rekao, upozorio, Rezolucija 1244 je samo maska za ono što ima nameru NATO pakt. To će biti papir koji neće vredeti u onim delovima koji nisu od interesa NATO pakta. Uzmite govor Vojislava Šešelja.

To su dokumenti koji su usvojeni. Mi se pozivamo, pogotovo u onom delu da se vrati policija i vojska da čuvaju granice, a oni koji dolaze na vlast, ne zamerimo onima koji nisu bili sa nama, ali oni koji su bili ne smeju ni da spomenu da treba da se vrati vojska i policija, nego domaćoj javnosti kažu – ne daju ovi, nije to sada na dnevnom redu i Bog te pita koliko nalaze razloga. Sada nam je da čuvamo to da vidimo da se zakačeni za Rezoluciju 1244, a bili smo i duboko smo ubeđeni da Rezolucija 1244 samo je služila NATO paktu, odnosno Amerikancima da uđu da okupiraju deo teritorije Srbije.

Hvala.
Dr Aleksandar Martinović, izvolite.