Poštovani narodni poslanici, niko ko sedi u ovim klupama i niko ko svoja mišljenja sučeljava, niko ko reprezentuje svoj program nije protivnik ni građana Srbije, ni Srbije.
Svi koji skupštinsku govornicu, skupštinske klupe koriste kao priliku da kažu šta misle, da kažu u šta veruju, samo pomažu Srbiji, samo pomažu demokratiji.
Zato su naša sučeljena mišljenja su normalna, prirodna, poželjna, zato bi Narodna skupština baš tako i trebala da izgleda. Nema ovde nervoze, nema ovde ljutnje, nema ovde teških reči, nema ovde povišenog tona, ljudi koji sede u skupštinskim klupama zastupaju ono za šta su izabrani sa svojim programima, koji mogu da vam se dopadaju, ne dopadaju, ali je najvažnije da se dopadaju vašim biračima. Kada vam oni kažu da imate pravo da uđete u Skupštinu vi imate pravo da uđete u Skupštinu.
Za razliku od onih koji ovu skupštinu koriste samo kao sredstvo da dobiju dnevnice, da dobiju neki paušal, platu i da blate svoju zemlju iz skupštinskog hola, nemaju čak ni toliko obraza da dođu u Skupštinu i to u šta veruju, ako i u šta veruju, kažu svojim kolegama, suoče se sa odgovorom tu gde su i postavili pitanje.
Zato sam ja zahvalan svima vama na svakoj reči koju ste izrekli, na uverenju i na načinu na koji ste branili svoja uverenja.
Drago mi je, ako tako može da se kaže, što smo malo razgovarali o predmetu našeg današnjeg skupa. Izgleda niko neće imati problem sa tim, da se otvori još jedan granični prelaz, da naši građani lakše putuju, da brže zadovoljavaju svoje potrebe, da im jednostavno, eto država bude pri ruci.
Drago mi je i vidim da to nikome neće biti problem, jer skoro da nisam čuo ni jednu jedinu reč o toj temi. Pričali smo o drugim temama i ja neću, naravno da bežim od njih, hoću da kažem šta je moje mišljenje, hoću da kažem i šta je stav Vlade Republike Srbije, budući da sam ovlašćen da govorim u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom visokom i poštovanom Domu.
Ovde se puno potrošilo reči i vremena na Balkansku uniju. Balkansku uniju niko nikome nije ponudio. Nema nikakvog političkog povezivanja ni sa Albanijom, ni sa Severnom Makedonijom, nema stvaranja bilo kakve veze sa bilo kojom od tih zemalja, nema Balkanske unije, nema nikakve zamene za EU, nema bilo kakvog političkog dogovora, osim potrebe da se našim privrednicima i našim građanima život olakša, a privređivanje učini profitabilnijim, bržim, boljim.
Nemojmo nikada prestati da verujemo u svoju Srbiju. Mi smo ti koji postajemo lideri na Balkanu, između ostalog i ovakvim inicijativama. Pa, koliko je vremena prošlo od kako su se drugi opredeljivali o nama? Do sada smo mi stalno morali da odgovaramo na inicijative drugih.
Sada nakon dugo, dugo vremena mi smo ti koji idemo korak ispred svih ostalih, mi smo ti koji dođemo sa inicijativom, a o njoj se opredeljuju drugi.
Dakle, nema nikakve Balkanske unije, nema nikakve Jugoslavije, uostalom srpski narod je dva puta investirao sebe, svoje žrtve, svoja uverenja u dve Jugoslavije i svaki put je on u raspadu i razbijanju tih zemalja najgore prošao.
Svi smo mi ovde, možda samo najmlađi od nas ovde nisu, uložili neki deo sebe, u tu Jugoslaviju. Verovali smo u tu zemlju, verovali smo da živimo sa narodima, koji su nam bratski po svemu, verovali smo da je Jugoslavija bila predmet oslobođenja, ne shvatajući ili su nas učili da ne shvatimo da se u Zagrebu, 1941. godine, kao oslobodioce dočekali Hitlerove Nemce, a ne Jugoslovenske Partizane 1944. godine.
Verovali smo pogrešno, ubeđeni da je Jugoslavija optimalni oblik i za naš narod i za sve ostale narode. Zato nema Jugoslavije, kako to slušam kada o inicijativi predsednika Vučića govore neki ustaški političari u Zagrebu.
Ova ideja nije nikakav ad hok, o ovoj ideji predsednik Vučić govori već godinama. Već godinama govori o potrebi širenja tržišta, smanjivanje carinskih barijera, smanjivanje saobraćajnih prepreka. Već godinama, predsednik Vučić, govori o potrebi da se na prvom mestu našoj privredi omogući da bolje živi da bolje radi, već sada, da ne čekamo druge da odluče o tome.
Znate Balkan balkanskim narodima je teza koju je zastupao Knjaz Mihailo, teza koju je zastupao Svetozar Marković, Svetozar Miletić, Kralj Petar, Kralj Aleksandar, ona je rezultirala stvaranjem Balkanskog saveza, prvog Balkanskog saveza i kada je ta ideja bila aktuelna, mi smo bili pobedonosni, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su proterale Osmansko carstvo sa Balkana, kada su uspele da se otrgnu od uticaja Austougarske i tada su … Velike Britanije, koja je uvek čuvala Otomansko carstvo, kao bolesnika sa Bosfora, ali kao neko ko blokira razvoj balkanskih naroda.
Dakle, Balkan Balkancima, jeste ideja koju velike i po pravilu Zapadne sile, jako retko, jako teško podržavaju, kada su u pitanju Balkanski narodi, jer to je ideja koja kaže - hajde da mi odlučujemo sami o sebi. Zašto bi bilo ko bio protiv toga da mi odlučujemo sami o sebi?
Nema Balkanske unije, nema Balkanske federacije. O Balkanskoj federaciji se razmišljalo nakon Drugog svetskog rata. Nema je i niko je nikome ne nudi.
Evropska unija je vrlo jasno i prilično glasno rekla da ne razmišlja o proširenju. Ono što Srbija traži kada je to u pitanju jeste da nas ni na koji način ne vezuje ni za Severnu Makedoniju ni za Albaniju, cenite Srbiju kao Srbiju.
Ono što je Srbija uradila ne možemo mi u bilo kakvim integrativnim procesima da budemo taoci rada ili nerada Severne Makedonije ili Albanije ili Crne Gore. Na nama je da vodimo svoju politiku i da vodimo svoj posao.
Znate, ovde se postavilo pitanje ekonomske opravdanosti i ove ideje. Republike Srbije u Severnu Makedoniju izvozi 557 miliona evra, uvozi samo 186 miliona. U Albaniju 119, skoro 120 miliona evra, uvozi svega 36 milina. Pa, čekajte, zar ne vidite da je tu prostor za našu privredu da više proda? Ovde smo, kada smo juče razgovarali, između ostalog i o EU, pa se govorilo - okrenimo se onima koji su i manje razvijeniji od nas, kako možemo da njima prodamo svoju robu. Pa, šta je ovo? Očigledno ima prostora za našu robu u Severnoj Makedoniji i Albaniji više nego na nekim drugim tržištima, pa kad je tako, daj da otvorimo.
Verujmo u svoju Srbiju, u našu sposobnost da mi pobedimo u tržišnoj utakmici, da mi odemo, ti putevi se otvaraju za nas na prvom mestu.
Neko od cenjenih poslanika je pitao šta mislim koliko će se Srba naseliti posle ovoga u Draču ili Valoni. Odmah da vam kažem, nijedan. Želim da to ne uradi nijedan, želim da svi ostanu ovde, a da u Draču i u Valoni nađu načina da prodaju naše proizvode, da nađu načina da investiraju svoj novac i da dobro zarade.
Otvaranje puteva prazni zemlju kada ste slabi, a puni je kada ste jaki. Pa, valjda verujemo u integrativnu sposobnost naše Srbije, valjda verujemo u sposobnost Srbije da bude jaka. Ako nismo ekonomski jači i moćniji od Severne Makedonije i Albanije, e onda smo stvarno u problemu ako njih treba da se plašimo.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, narodni poslanici, da li ste primetili da je jedini primer i put kada smo videli da su se Šiptari posvađali sa Albancima upravo oko ove ideje? Da li vidite da zvanično Kurti i čitava kosovska vrhuška napadaju Edi Ramu i napadaju Tiranu zbog toga? Da je samo to ja bih sa dve ruke glasao za ovakvu ideju. Nikad se nije desilo da se Kosovo suprotstavlja Albaniji. Hašim Tači kaže albanskom premijeru - neću da dođem, popustio si pred Vučićem, a mi napadamo Vučića zbog toga. Pa, da je samo to, ja bih to podržao. Očigledno se stvari menjaju i menjaju se u našem pravcu.
Oni govore kako pravimo veliku Srbiju. Oni se plaše toga što Srbija dolazi, što se Srbija širi, oni se plaše što je Srbija u ekonomskom, diplomatskom smislu tu, što je jača nego što je bila. Prvi put da Priština kaže ne Tirani. Da je samo to, pa to svakako treba podržati.
Pogledajte ko napada tu inicijativu i odmah ćete videti u kom pravcu treba da idete, u kom pravcu treba da radite.
Znate, ne možemo reći da je rečenica da Aleksandar Vučić ćuti na bilo koji napad na Srbe tačna. To je laž. To je apsolutna laž. Nije nikada bilo napada na Srbe, na srpske interese da Aleksandar Vučić nije govorio.
Hajde da se vratimo malo u prošlost. Aleksandar Vučić je prvi premijer od 2000. godine na ovamo koji je imao hrabrosti da stane ispred srušene zgrade Generalštaba i kaže – obeležavamo godišnjicu NATO agresije. Pre njega ni jedan političar tog formata nije smeo to da kaže. Bilo je NATO akcija, NATO operacija, NATO kampanja, ne daj Bože da neko izgovori NATO agresija.
Prvi političar tog formata koji je imao hrabrosti da kaže - Srbija neće ući u NATO pakt i nema tog načina da me slomite da to uradim. Prvi političar tog formata koji, kada mu je postavljeno direktno pitanje – hoćeš li uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, rekao je – neću i neću nipošto to da uradim. I nije dozvolio da mu bilo ko postavlja prepreke za saradnju i trgovinu sa Ruskom Federacijom.
Prvi političar tog formata koji se usudio da kaže - sa Republikom Srpskom ćemo obeležavati zajedničke datume, uspostavićemo jedinstven kulturni prostor, imaćemo zajedničke udžbenike, pomagaćemo Vladu Republike Srpske, budžet Republike Srpske, otvaraćemo fabrike gde god Srbi da žive i u Republici Srpskoj i u Federaciji.
Slušam od 2012. godine kako će Aleksandar Vučić prodati Kosovo i kako će ući u NATO pakt, pa ništa od toga se nije desilo. Koliko vekova treba da prođe pa da prestanemo da pričamo o onome što se neće desiti dok Aleksandar Vučić vodi ovu zemlju? Možemo biti mirni potpuno.
Ovde su nas podsećali kako je zapad govorio o predsedniku Miloševiću, kao faktoru mira i stabilnosti, pa o Koštunici, pa rušio jednog i drugog. Možemo biti potpuno mirni.
O Vučiću na zapadu govore sa dosta poštovanja oni koji su ga upoznali, ali i oni koji kreiraju politiku velikih sila, velikih sila koji hoće nezavisno Kosovo i slabu Srbiju, govore tako što ga napadaju iz sve snage, govore tako što daju izveštaje. Videli ste izveštaj Stejt Departmenta, koji za Aleksandra Vučića kaže da je političar koji dopušta ruski ili kineski uticaj. Videli ste koliko ga napadaju sa zapada, vidite po demonstracijama kada ih skupe, vidite po tome koji to ljudi ga napadaju, vidite koja ambasade ga napadaju, vidite sa koje strane hoće da ga ruše. A, on je opet jedini političar tog formata koji ima hrabrosti da i na istoku i na zapadu uvek govori isto, da kada razgovara i sa Rusima i sa Amerikancima uvek govori o srpskom nacionalnom interesu i nijednom drugom nacionalnom interesu, i da se bori isključivo i jedino za srpski nacionalni interes.
Nema nikakve balkanske unije, nema nikakve balkanske federacije, ali ima prilike za srpsku robu, ima prilike za srpskog poslovnog čoveka da dođe, da putuje, da zaradi, ima.
Može Kina da uloži koliko god hoće u Albaniju, Grčku, može čak i u Severnu Makedoniju, ali ako nema jaku i slobodnu Srbiju, ako nema Srbiju u kojoj Aleksandar Vučić omogućava da sama odlučuje ko su joj prijatelji, a ko neprijatelji, te investicije ne bi imale nikakvu vrednost, jer bez Srbije, ne prođe li pruga kroz Srbiju, ne budu li se luke vezale na Srbiju, te investicije ni izbliza nisu toliko unosne i toliko dobre i toliko ispravne koliko jesu sa Srbijom. A, opet Aleksandar Vučić prvi srpski državnik tog formata, tog položaja koji je rekao celom svetu, na prvom mestu zapadu – neću prestati da sarađujem sa Kinom i ne možete me naterati da prestanem da sarađujem sa Kinom, ne možete me naterati da ne prihvatim kineske investicije, ne možete me naterati da ne jačam svoju vojsku i sa istoka i sa zapada, pa možete da pretite sankcijama koliko god hoćete.
Ne možete reći da u Vladi Republike Srbije ne sede ljudi koji iskreno vole srpski narod i rade za njega.
Znate, Hrvati umeju da greše u mnogim stvarima, ali nikad nisu pogrešili kada treba da mrze Srbe koji iskreno rade za svoj narod. Oni to prepoznaju. Ne možemo da kažemo da je baš slučajno da je meni u Hrvatsku zabranjen ulaz, kao što mi je zabranjeno na prostoru Kosova i Metohije, gde god se Šiptari nešto pitaju, pa da Aleksandru Vučiću ustaše čine sve da on ne dođe u Hrvatsku. Pa, nije to baš slučajno došlo. Došlo je zbog načina na koji se borimo i zbog borbe koju vodimo.
Da nisam održao govor iznad jame Šaranove, na obeležavanju Jadovskog užasa ispred stotinak ustaša koje su došle da protestuju što se Srbi uopšte okupljaju na tom mestu, da nisam rekao ko je Alojzije Stepinac i da ne može vikar ustaške vojske da bude svetac dok je … jasenovačke dece. Jel mislite da bi Hrvati mogli da oproste to Srbinu? Da nismo to tada rekli, možda bi prećutao i Vatikan, možda bi svi ćutali, ali mi smo pokrenuli veliku i važnu raspravu koju nam nikad neće zaboraviti.
U ovoj Vladi sede ljudi koji iskreno vole Srbiju i ne prećute nikad nijednu jedinu stvar. Kad smo mi to ćutali Milu Đukanoviću? Pa, ko je počeo da budi srpski narod u Crnoj Gori? Ko je izgradio srpsku kuću u Crnoj Gori? Treba li da vas podsećam šta kaže Andrija Mandić za Aleksandra Vučića? Da niko od kralja Aleksandra nije više uradio za Srbe u Crnoj Gori. Pa, jel ja više znam o tome ili znaju Srbi u Crnoj Gori kada govore i kada tako nešto znaju?
Biće da im možemo verovati, baš kao što možemo verovati i svim Srbima koji žive van granica Srbije kada se okupe i dođu kada ih pozove predsednik Vučić na obeležavanje važnih datuma, pa i tragičnih datuma iz naše istorije. Svi do jednog dođu sa ponosom da konačno mogu u svojoj Srbiji da budu na prvom mestu, da nisu nikome opterećenje, već da su voljeni, čuvani, poštovani.
Prvi je Aleksandar Vučić rekao – neće se ponoviti nikad više ni Jasenovac, ni „Oluja“, ni Martovski pogrom. To pre njega niko nikad nije rekao, nijedan političar koji ima takvu moć, koji ima takvo pravo da odlučuje to nikad nije rekao.
Ne može se optužiti Aleksandar Vučić za manjak patriotizma i, što je najvažnije, za delovanje, za rad, za pomoć Srbima bez obzira gde oni žive. Pa, naravno, kada napravite tolike autoputeve, otvorite tolike fabrike, dovedete tolike investitore, Srbija može i mora da vam bude zahvalna.
Možete da ga ne volite, to je vaše pravo. Politika daje za pravo da posmatrate stvari iz različitih uglova i to je u redu, tako i treba da bude, ali ne možete da osporite da nikad se više nije gradilo i radilo. To jednostavno ne možete da osporite. Ne možete da osporite da je Vojska Srbija daleko moćnija nego što je bila pre sedam godina. Ne možete da osporite. Ne možete da osporite da su naše službe bezbednosti bolje i razvijenije nego što su bile pre sedam godina. Ne možete da osporite da nesumnjivo svaka od ovih službi, od Vojske do MUP, BIA, da svaka od njih ne radi, nijedna više ne radi po diktatu stranaca.
Kod nas se stranci više ništa ne pitaju. Zato predsednik Vučić može da izađe sa ovakvom inicijativom, zato može da dođe, stane i kaže – otvaramo mogućnost za našu privredu, otvaramo mogućnost za naše privrednike, dajemo im priliku da trguju, da zarađuju, da putuju, zato što smo mi lideri u regionu. Konačno to postajemo.
Zatvara se onaj ko se boji. Zatvara se onaj ko slabi. Onaj ko je jak, onaj ko može više da proizvede, ko može više da proda, taj se ne pomera. Taj može da dopusti kretanje. Svaki taj ko prođe preko teritorije naše zemlje, pa platiće putarinu, pa nasuće bar rezervoar goriva. Pa, što je to problem? Što je problem da prođe preko naše teritorije, da ostavi novac ovde? A, šta je problem da mi možemo da prođemo svuda? Šta je problem da se otvorimo dodatno? Šta je problem?
Odmah da vam kažem, Vlada Republike Srbije ima veru u Srbiju, ima veru u našu privredu, ima veru u naše ljude. Mi to možemo. Mi smo ti prema kojima se okreće Balkan, a ne mi oko Balkana. I dok je tako uspešne Srbije, biće i Balkan i uspešan i miran.
Aleksandar Vučić je poslednji slobodni lider u Evropi, poslednji koji može svakom da kaže šta god misli, poslednji koji može da kaže neću uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, neću dozvoliti da se Republika Srpska na bilo koji način umanji, poslednji slobodni lider u Evropi, poslednji koji sme da kaže da neće da uđe u NATO pakt i poslednji koji sme da kaže da će se opremati i naoružavati gde god hoće i kako god hoće. Zato mu to i ne praštaju, zato trpi tolike napade, zato će ga napadati sa mnogih strana, zato što ni Evropa ni velike sile ne vole slobodne lidere, i to je jednostavno tako.
Aleksandar Vučić je čovek koji iskreno vodi mirovnu politiku. Ja mu mnogo puta kažem i lično, kada razgovaramo sa njim, da ne verujem da svaki put sa druge strane ima iskrene sagovornike, da ne verujem da svaki put sa druge strane ima ljude koji iskreno veruju u mir, kao što veruje on. Svaki put mu kažem da razmisli i o tome kako će oni reagovati i koliko puta će pomisliti da mogu da zloupotrebe njegovu mirovnu politiku.
Ja ne mogu da zaboravim da su ga u Srebrenici, kada je došao da iskaže svoje saučešće svim žrtvama, svim mrtvima, dočekali tako što su izvršili pokušaj ubistva na njega, a do dana današnjeg ne znamo ko je pokušao da ga ubije. To se nikada nikome ne bi desilo tamo gde je srpski narod. To se nikada nikome ne bi desilo tamo gde je država Srbija. Zato ne mogu da kažem da njegova ispružena ruka uvek ima kome da se pruži.
Treba li da vas podsećam kako i koliko puta su se hrvatski državnici ovde osećali dobro i gostoprimljivog kako i dolikuje srpskom narodu koji je veliki i čestit narod, a kako se dočekuje Aleksandar Vučić u Zagrebu, obično se demonstracijama ustaša ili pretnjama da će srušiti svoju Vladu samo li ga budu videli. Primećujete li da se u Hrvatskoj svi svađaju oko svega, osim kada dođu do toga šta treba raditi Srbima i šta treba raditi sa Aleksandrom Vučićem.
Mnogo puta kada razgovaram sa njim kažem mu da ne verujem da ima sa druge strane iskrene sagovornike i da svi podjednako žele mir, kao što ga želi on. On je poslednji slobodni lider u Evropi i ima hrabrost da se bori za mir i ima hrabrost da zadrži orjentaciju i politiku Srbije, ima pravo da zadrži Srbiju na putu i mira i prosperiteta.
Neće Srbija nikad dozvoliti da je neko navede na sukobe i ratove. Dovoljno smo ratovali. Samo hoćemo da budemo spremni i sposobni da branimo svoju zemlju, da čuvamo svoj mir i da budemo preskupi za bilo koga ko misli da može da pokuša da napadne našu zemlju. Za to služimo i za to postojimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, verujem, čvrsto verujem da ćete podržati ovaj današnji predlog, da ćete pomoći građanima naše zemlje da imaju još jedan carinski prelaz, da ćete im dati mogućnost da brže završavaju svoje poslove, da ćete im dati priliku da se dobro osećaju, da ćete ima dati priliku da žive i rade tamo gde su rođeni.
Drago mi je što oko ovog predloga nismo imali suštinskih razlika. Drago mi je što smo vodili plodnu i sadržajnu raspravu, dobru, plodnu, sadržajnu diskusiju. Drago mi je što ste još jednom pokazalo da svako ko sedi u ovoj Skupštini voli svoju zemlju, neće da joj naudi i da nijedna ideja, ma kakva ona bila izgovorena u Narodnoj skupštini, izgovorena sa poštovanjem prema sagovorniku, izgovorena sa poštovanje prema Republici Srbiji, nije i ne može da naškodi našoj zemlji i našem narodu.
Našoj zemlji i našem narodu mogu da naškode samo oni koji koriste svaku priliku da pljunu svaki napor i svaki rad Republike Srbije, da nas prikažu u najgorem i najlošijem svetlu, da sve naše prijatelje uvrede, povrede i pošalju strašnu i uvredljivu poruku da nikada i nigde ne treba biti sa Srbima, jer ti na kraju uvek pljunu u ruku, jer na kraju te uvek povrede, na kraju te uvek uvrede. Ma kakva bila ta manjina, ali tu manjinu će koristiti baš za to, koristiće je uvek za tako nešto, kao što koriste ovog nesretnog špijuna Obradovića koji treba da pokaže kako je dobro i normalno podatke iz vojne fabrike iznositi i prodavati strancima. U kojoj to privatnoj firmi smete da iznesete podatke i date ih konkurenciji, a treba da bude herojski čin što iz vojne industrije, iz vojne fabrike predajete podatke strancima? U kojoj to zemlji na svetu se zove uzbunjivanje, a gde ne bi bila špijunaža?
Žao mi je što Srbija mora da raspravlja o takvim stvarima. Žao mi je što moramo da govorimo i o takvim ljudima. Žao mi je što u ovoj zemlji takvi ljudi mogu da prođu. Žao mi je što možete da ih pravite herojima. Žao mi je što ne nazovemo stvari pravim imenom. Onaj ko predaje poverljive informacije iz vojne industrije strancima je špijun i nikako drugačije.
Dame i gospodo, hvala vam na vremenu koje ste posvetili, hvala vam na upornosti, očekujem vašu podršku, a vi i ja ćemo se ponovo videti već sutra po drugoj temi, ali suštinski istoj temi. Hvala.
