Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas sam pripremila dva pitanja upravo podstaknuta jučerašnjom sednicom Odbora za zaštitu životne sredine na kome je bio razmatran izveštaj o stanju životne sredine za 2018. godinu.
Prvo pitanje želim da postavim ministarki saobraćaja. Naime, prema tom izveštaju vidi se da je zagađenje vazduha jedan od velikih ili bolje reći ključnih problema koji utiče na zdravlje stanovništva u Srbiji, a uzročnici su oni koji su identifikovani, to je saobraćaj, stanje saobraćaja u Srbiji i energetski objekti.
Što se saobraćaja tiče, zato i želim da postavim pitanje ministarki saobraćaja, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihova tehnička ispravnost predviđa od 1. jula 2021. godine strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Naime, svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor Euro 3 i imamo sem toga vozila koja su još starija od tih koja su već registrovana i za koja će svi biti u problemu kada se pooštre kriterijumi za izduvne gasove.
Prosečna starost putničkih automobila prema nekim podacima u Srbiji je preko 18 godina, a stariji teretnjaci i autobusi takođe predstavljaju problem. Pogotovo je problem vozila u javnom prevozu, odnosno u gradskim saobraćajima. Pogledajmo samo grad Beograd, koliko ima neispravnih autobusa i drugih vozila koja zagađuju vazduh, a prosek traktora je oko 30 godina, što će posebno pogoditi siromašne poljoprivrednike koji nisu u prilici da kupe novije traktore.
Dakle, moje pitanje koje upućujem ministarki je – koliko vozila sa euro 3 motorima je uvezeno? Da li imamo takav podatak? Zatim, da li postoje kvote ili se planiraju za uvoz polovnjaka, jer preti opasnost da se pretvorimo u deponiju polovnih automobila? Samo za ovu godinu, juče smo čuli na Odboru za zaštitu životne sredine podatak, da je uvezeno blizu 150 hiljada polovnih vozila i naravno pitanje koje posebno interesuje poljoprivrednike – šta će biti sa traktorima koji su stari i preko 30 godina i kod kojih sigurno izduvni gasovi će pokazivati loše stanje? To su pitanja za ministarku saobraćaja.
Drugo pitanje želim da postavim ministru energetike, jer je u poglavlju o otpadu u ovom izveštaju rečeno da je od ukupne količine produkovanog otpada u Srbiji 80% pepeo iz termoelektrana. Sve ostalo je otpad komunalni i druge vrste otpada.
U Republici Srbiji se godišnje proizvede preko šest miliona tona pepela, veoma mala količina se iskoristi u građevinarstvu, tačnije u cementnoj industriji. Danas se u svetu pepeo koristi u proizvodnji cementa, u građevinarstvu i infrastrukturi. Upotreba pepela iz termoenergetskih objekata veoma je rasprostranjena u proizvodnji različitih vrsta cementa i to je od velikog značaja, naročito u očuvanju građevinskih objekata od erozivnog zagađenja, odnosno od kiselih kiša, jer im se produžuje rok trajanja.
Ako, je pepeo dobrog kvaliteta, koristi se u proizvodnji betona, to naročito važi i za korišćenje pepela u izgradnji puteva. Ovo je prosto informacija za one koji o ovome malo znaju. U svetu se za razliku od naše zemlje pepeo dobrog kvaliteta sa visokim sadržajem organskih materija, veoma je raširena trgovina njima, na Bliskom i Dalekom istoku postoji razvijeno tržište kome nedostaje oko 300 hiljada tona pepela mesečno i njegova prosečna cena je 20 dolara po toni.
U Srbiji se za infrastrukturne radove, tj. za izgradnju puteva, parkinga i tako dalje koristi svega 2% pepela, a na pepelištima termoelekrana EPS je trenutno nataloženo 200 miliona tona pepela, procenjene vrednosti od oko milijardu evra, a dnevna proizvodnja je 10 do 12 hiljada tona, čijom bi se upotrebom moglo izgraditi oko 2.000 kilometara puteva. Mi nažalost to ne koristimo za te namene i kao što sam već rekla, od ukupne količine otpada, 80% je pepeo.
Dakle, pitanje za ministra energetike – kada će se i da li će se početi koristiti pepeo iz elektroprivrede u građevinarstvu i izgradnji puteva, a u skladu sa normama cirkularne ekonomije, odnosno one ekonomije koja kaže da se otpad može upotrebiti kao nova sirovina za novu proizvodnju. Mi nažalost takve stvari skoro uopšte ne koristimo i upravo ne korišćenje pepela to pokazuje. Hvala.
