Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljani rad Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 70 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje upućujem premijeru Ani Brnabić.

Zašto Vlada, ministri i ostali državni funkcioneri uopšte ne odgovaraju na poslanička pitanja ili to čine veoma retko i selektivno? Za ove skoro četiri godine mandata sadašnjeg skupštinskog saziva mi srpski radikali smo svakog utorka i četvrtka postavljali neko pitanje veoma ozbiljno, veoma važno, a svega tri ili četiri puta smo dobili odgovor od nadležnog ministra.

Ja sam insistirao i da mi se odgovori na pitanje - zašto premijer, Ana Brnabić, ne pristupi rekonstrukciji Vlade? Toliko se afera nagomilalo oko pojedinih ministara…

(Vladimir Orlić: Lažnih afera.)

Šta je bilo?

(Vladimir Orlić: Lažnih afera.)

Kako lažnih afera kada Nebojša Stefanović, nema završen fakultet?

(Vladimir Orlić: Ko kaže?)

Ja kažem da nema.

(Vladimir Orlić: To je drugo.)

To je drugo.

Važno je da ste mi to potvrdili, ovo drugo nisam baš sasvim kompetentan, ali fakultet nije završio, jer fakultet se ne završava u Hajd parku ili na parkingu Sava Centra. Dakle, morala bi rekonstrukcija Vlade da se vrši pre izbora.

Ja čujem, vi ste u nekom velikom poslu spremanja predizbornog programa. Jel vi mislite da ćemo mi sa vama raspravljati o vašem programu dok su još ovi ministri na funkcijama? Ne, mi ćemo samo ministre napadati zbog kriminalnih i korupcionaških afera, one za koje imamo argumente, ne sve ministre, one za koje imamo argumente uključujući i guvernera Narodne banke Srbije, Jorgovanku Tabaković, koja je takođe otkrivena kao plagijator doktorske disertacije.

(Vladimir Orlić: Jel i ona u Hajd parku?)

Šta? Ne, ona je platila izgleda nekoga da joj to napiše, a njemu dosadilo da piše jer ona nije nesposobna da napiše, nego je lenčuga i nekome je platila da joj to uradi, njemu dosadilo da piše pa onda nastavio prepisujući.

(Vladimir Orlić: Jel u parku?)

Ne, u parku je neke druge stvari radila, a to me pitajte posle sednice. Nije baš sada za sednicu, da vam o tome pričam.

Nastavite sa potpitanjem, veoma su inspirativna. Veoma su vam inspirativna.

(Aleksandar Martinović: Koliko je platila?)

Pa, nešto je platila u novcu, nešto u naturi. Hoćete da vam kažem i ime čoveka koji joj je pisao? Hoćete? Javno? Javno da vam kažem ime čoveka koji joj je pisao.

(Aleksandar Martinović: Kako? Kaži.)

Hoćete? Dobro. Uskoro.

Dalje, vi ste krenuli, ja se sada opet obraćam Ani Brnabić kao premijeru, a vi nastavite sa podpitanjima, pa će mi još nešto pametno doći na pamet, vi ste krenuli sa popuštanjem, popuštali ste i ranije, ali od IPAP sporazuma niste više popustili, nego sada kada ste prihvatila da član REM-a bude predstavnik Liberalno-demokratske partije Srbije, LSV i ove stranke Rasima Ugljanina, Sulje Ugljanina, da, a i Rasim ga podržava, jel se Judita Popović zove, Judita Popović, koja je čak potpisivala neku peticiju da je u Srebrenici bio genocid.

Inače, to su stranke izdajnici među izdajnicima, listom podržavaju sve akcije protiv srpskog naroda, a sada su sa vama u koaliciji silom prilika. Ja očekujem kako ste krenuli da popuštate, da ćete uskoro popustiti pa izbore nećemo imati ni u aprilu, nego negde u oktobru, novembru, ili decembru sledeće godine, jer to vaše popuštanje na taj način tim redosledom se nastavlja, a to nije dobro za Srbiju, jer meni je stalo da vi kao stranka što pre propadnete. Da mi je doživeti vašu propast, pa ko velim, evo i naživeo sam se.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Ali nije dobro za Srbiju, jer ako propadnete na ovaj način uskočiće strani intervecionisti i formiraće nam Vladu. To je taj problem

Zahvaljujem.
(Vojislav Šešelj: Jel sam završio? Hvala.)
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas sam pripremila dva pitanja upravo podstaknuta jučerašnjom sednicom Odbora za zaštitu životne sredine na kome je bio razmatran izveštaj o stanju životne sredine za 2018. godinu.

Prvo pitanje želim da postavim ministarki saobraćaja. Naime, prema tom izveštaju vidi se da je zagađenje vazduha jedan od velikih ili bolje reći ključnih problema koji utiče na zdravlje stanovništva u Srbiji, a uzročnici su oni koji su identifikovani, to je saobraćaj, stanje saobraćaja u Srbiji i energetski objekti.

Što se saobraćaja tiče, zato i želim da postavim pitanje ministarki saobraćaja, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihova tehnička ispravnost predviđa od 1. jula 2021. godine strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Naime, svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor Euro 3 i imamo sem toga vozila koja su još starija od tih koja su već registrovana i za koja će svi biti u problemu kada se pooštre kriterijumi za izduvne gasove.

Prosečna starost putničkih automobila prema nekim podacima u Srbiji je preko 18 godina, a stariji teretnjaci i autobusi takođe predstavljaju problem. Pogotovo je problem vozila u javnom prevozu, odnosno u gradskim saobraćajima. Pogledajmo samo grad Beograd, koliko ima neispravnih autobusa i drugih vozila koja zagađuju vazduh, a prosek traktora je oko 30 godina, što će posebno pogoditi siromašne poljoprivrednike koji nisu u prilici da kupe novije traktore.

Dakle, moje pitanje koje upućujem ministarki je – koliko vozila sa euro 3 motorima je uvezeno? Da li imamo takav podatak? Zatim, da li postoje kvote ili se planiraju za uvoz polovnjaka, jer preti opasnost da se pretvorimo u deponiju polovnih automobila? Samo za ovu godinu, juče smo čuli na Odboru za zaštitu životne sredine podatak, da je uvezeno blizu 150 hiljada polovnih vozila i naravno pitanje koje posebno interesuje poljoprivrednike – šta će biti sa traktorima koji su stari i preko 30 godina i kod kojih sigurno izduvni gasovi će pokazivati loše stanje? To su pitanja za ministarku saobraćaja.

Drugo pitanje želim da postavim ministru energetike, jer je u poglavlju o otpadu u ovom izveštaju rečeno da je od ukupne količine produkovanog otpada u Srbiji 80% pepeo iz termoelektrana. Sve ostalo je otpad komunalni i druge vrste otpada.

U Republici Srbiji se godišnje proizvede preko šest miliona tona pepela, veoma mala količina se iskoristi u građevinarstvu, tačnije u cementnoj industriji. Danas se u svetu pepeo koristi u proizvodnji cementa, u građevinarstvu i infrastrukturi. Upotreba pepela iz termoenergetskih objekata veoma je rasprostranjena u proizvodnji različitih vrsta cementa i to je od velikog značaja, naročito u očuvanju građevinskih objekata od erozivnog zagađenja, odnosno od kiselih kiša, jer im se produžuje rok trajanja.

Ako, je pepeo dobrog kvaliteta, koristi se u proizvodnji betona, to naročito važi i za korišćenje pepela u izgradnji puteva. Ovo je prosto informacija za one koji o ovome malo znaju. U svetu se za razliku od naše zemlje pepeo dobrog kvaliteta sa visokim sadržajem organskih materija, veoma je raširena trgovina njima, na Bliskom i Dalekom istoku postoji razvijeno tržište kome nedostaje oko 300 hiljada tona pepela mesečno i njegova prosečna cena je 20 dolara po toni.

U Srbiji se za infrastrukturne radove, tj. za izgradnju puteva, parkinga i tako dalje koristi svega 2% pepela, a na pepelištima termoelekrana EPS je trenutno nataloženo 200 miliona tona pepela, procenjene vrednosti od oko milijardu evra, a dnevna proizvodnja je 10 do 12 hiljada tona, čijom bi se upotrebom moglo izgraditi oko 2.000 kilometara puteva. Mi nažalost to ne koristimo za te namene i kao što sam već rekla, od ukupne količine otpada, 80% je pepeo.

Dakle, pitanje za ministra energetike – kada će se i da li će se početi koristiti pepeo iz elektroprivrede u građevinarstvu i izgradnji puteva, a u skladu sa normama cirkularne ekonomije, odnosno one ekonomije koja kaže da se otpad može upotrebiti kao nova sirovina za novu proizvodnju. Mi nažalost takve stvari skoro uopšte ne koristimo i upravo ne korišćenje pepela to pokazuje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi građani Srbije, ja sam više puta postavljao pitanja koja se tiču svih nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije i cele Srbije. sada ću postaviti jedno pitanje VSS.

Svedoci smo da unazad nekoliko dana, tačnije od 20. decembra pa do današnjeg dana se traži nestala devojčica koja je nestala 20. decembra kada je pošla u školu i od tog dana, do današnjeg dana se traži da se nađe. Vidimo po saznanju policije i svih koji rade tu istragu i utvrdilo se da je nju oteo seksualni manijak, pedofil, Ninoslav Jovanović. To je čovek koji je bolestan, koji je bio više puta u zatvoru, čovek koji kada je pušten 2018. godine, posle zatvorske kazne koju je odležao je ponovo pravio probleme. Slao je mejlove, slao je različite poruke nekoj deci. On je prepoznatljiv kao malčanski berberin. Više puta je silovao, napadao maloletnu decu.

Sada se desio nemio slučaj gde više od 300 policajaca, ljudi koji su iz okoline Niša, iz cele Srbije došli da traže nestalu devojčicu, koja je odličan učenik. Taj manijak, ludak koji je oteo tu devojčicu se kreće od sela Malče, gde je negde u okolini imao svoje skrovište, kasnije, putem pruge je išao preko Svrljiga, u Knjaževac, gde se stvarno velika panika napravila, gde veliki broj ljudi sada pokušava da nađe tog manijaka, zajedno sa našom policijom, sa našom žandarmerijom, zajedno sa ljudima koji su lovci, koji znaju svaki pedalj te teritorije.

Za mene kao čoveka, roditelja, brata, sina je vrlo bitno da takvi manijaci, takvi pedofili, ludaci budu sankcionisani na način kako zaslužuju.

Svedok sam i ovde je gospodin Rističević govorio, a i gospodin Jurić je govorio o sudiji Apelacionog suda. Sudija se zove valjda Majić, Malić. Čovek koji je oslobodio pedofila, čovek koji je u obrazloženju te presude rekao da taj i taj, te nacionalnosti, nije znao da to nije dozvoljeno.

Zbog takvih ljudi se sada puštaju pedofili koji su sutra u svakom trenutku spremni da ponovo naprave isto delo. Mislim da VSS pod hitno mora da reaguje na takve odluke suda, bez obzira što je sudija samostalan u svom radu i radi po zakonu. Mislim da moramo raditi, i sud i svi mi u interesu svih naših građana. Mora postojati pravna sigurnost i to se podrazumeva, ali ako neki silovatelj siluje decu, vraća se tom istom delu posle izdržavanja kazne i neko ga oslobađa ponovo, mislim da moramo staviti prst na čelo i da kažemo da li normalno da takvim ljudima, pedofilima dajemo oslobađajuće presude.

Zbog toga bih još jednom pozvao sve ljude koji žive na teritoriji istočne Srbije, da ukoliko imaju saznanja, pošto sada policija, vojska, žandarmerija i svi ljudi tamo, sa naporima se trude da nađu tog manijaka, da se daju informacije. I još jednom tražim od VSS da se preispita odluka, da svi ti koji vode postupke protiv takvih ljudi, moraju da rade u skladu sa zakonom, moraju ti ljudi da budu osuđeni na najstrožije kazne i da ne budu pušteni, a sutra ljudi uplašeni.

U Svrljigu se ljudi plaše što je još jedan čovek oslobođen, koji je isto imao neke slične radnje. Roditelji sada čekaju decu, plaše se za decu. Nikad nikoga ne smemo da osudimo unapred, ali ako je neko već pravio neko krivično delo, posebno obljuba nad maloletnim detetom, pokušaj ubistva itd. te ljude moramo najstrožije kazniti i tim ljudima se ne sme dozvoliti da budu slobodni ukoliko nema mogućnosti da se kontrolišu.

Zato još jednom, moje pitanje je – kada će i kako imati odgovornost svaki onaj sudija koji dozvoli da pedofil izađe na ulicu i da ga oslobode kao da ništa nije uradio, a posle toga se desi situacija da taj isti pedofil napravi još jednom isto delo i ubije svoju žrtvu.

Ovo govorim zato što se sada dešava na teritoriji gde živim, gde žive ljudi iz Knjaževca, Svrljiga, Malče, Niša. Tražim odgovornost za svakog ko stavi ruku na nedužno dete.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, poštovani građani, upravo u ovom trenutku dok mi ovde sedimo, u ovom trenutku u Podgorici, u parlamentu Crne Gore, usvaja se zakon o slobodi veroispovesti, koji se čak ironično zove, a pod kojim nazivom se zapravo krije, ne ni mnogo skrivena namera, da se upravo jednoj veroispovesti, najvećoj i tradicionalnoj srpskoj, hrišćanskoj, Srpskoj pravoslavnoj crkvi uskrate njena prava i atakuje na njene svetinje i njene objekte.

Mi smo čuli poslednjih dana, mnogo je toga bilo u vezi sa tim, reči. Moje pitanje ide na adresu predsednika Republike i predsednika Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova, u vezi sa ovim šta je preduzeto sa naše strane, strane Beograda i države Srbije po tom pitanju.

Mi smo po, bar javno što je izneseno, imali vrlo mlaku reakciju i potpuno neadekvatnu reakciju kao država na ovaj vandalski čini i vandalski zakon. Reagovala je SPC, reagovala je mitropolija, ali mislim da su državni organi, evo ja ću sada navesti par formulacija, reagovali krajnje neadekvatno. Biću još otvoreniji, reagovali su kao da je reč o nekoj krizi unutrašnjih, krizi u nekoj dalekoj afričkoj zemlji, u nekoj Zambiji, nekom Zanzibaru ili Namibiji ili Nambiji što bi rekao jedan kolega političar.

Dakle, predsednik Vučić je rekao da, doduše i gospodin Đukanović, se ne slažu i ne misle isto o Zakonu o veroispovesti, ali to se dešava u zemlju u kojoj je on predsednik i zbog čega nemam pravo da se mešam.

Predsednica Vlade, Ana Brnabić je bila još, kako bih rekao, eksplicitnija i još blaža, ako je to uopšte moguće, kaže - ova situacija je nezahvalna, moramo paziti da ne ispadne da se mešamo u unutrašnje stvari Crne Gore, i zaključuje gospođa Brnabić - moramo biti pametni i promišljeni.

Ja se slažem da treba biti pametan i promišljen, treba pokušati svim diplomatskim, odgovornim sredstvima da se spreči, trebalo bi pokušati izglasavanje ovog štetnog zakona koji atakuje, ne samo na SPC, nego naravno i na verske i druge slobode, ljudske slobode i prava Srba, znači građana srpske nacionalnosti u Crnoj Gori.

Dakle, smatram, pitam nadležne institucije, šta su preduzeli? Još važnije, šta nameravaju preduzeti ukoliko upravo u ovom trenutku ili kroz pola sata taj zakon bude izglasan u parlamentu Crne Gore? Dakle, da li ćemo i dalje pričati o tome da ne smemo da se mešamo, da moramo biti pametni i promišljeni i koji je domet, koji su efekti dosadašnje te, pod navodnicima, pametne i promišljene politike koju je srpska Vlada navodno vodila prema Podgorici povodom ovog pitanja, a rekao bih i prema drugim pitanjima kada je reč o odnosu prema režimu Mila Đukanovića?

Dakle, to nije okretanje drugog obraza. To je nešto mnogo gore od toga. To je ignorisanje, to je na neki način prepuštanje građana srpske nacionalnosti i svojih sunarodnika u Crnoj Gori njihovoj sudbini, odnosno jednom autoritarnom i rekao bih antisrpskom, sve više antisrpskom i antipravoslavnom režimu Mila Đukanovića.

U tom svetlu vidimo jedan mehanizam, jedan manir koji se često ponavlja, da najblaže primedbe i pitanja sa ove naše strane, bilo kada je reč o KiM ili o Crnoj Gori, uvek nailaze na sličan mehanizam odgovora, bilo pismenih, bilo usmenih, bilo u medijima od strane vlasti. Vi hoćete da zavađate, vi hoćete zlu krv, vi pozivate maltene na rat. Ne, nije tako. Postoji čitava lepeza mera od mazohizma i trpljenja da te neko gazi, do toga da pozivaš na rat i ne znam već na kakve neodgovorne avanture.

Naša vlast izgleda ne ume ili ne želi da vidi čitavu tu lepezu mogućnosti koje su legitimne, političke, diplomatske i da za njima posegne, a ne kao što rekoh, da reaguje na ovo kao da se radi o nekom problemu, o nekoj dalekoj azijskoj ili afričkoj zemlji. Hvala.