Poštovana Dubravka, kada je matura u pitanju velika, stvari idu svojim tokom i rekoh malo pre, na početku zasedanja da smo mogli čak godinu dana ranije. Ne može manje od četiri godine, mora se najaviti generaciji koja je sada u osmom razredu da će se to raditi i da u model koji oni uđu će završiti po novom modelu. Znači, to je zato razlog ne četiri godine i da se pripreme urade.
Kada smo shvatili da možemo čak i tom brzinom godinu dana ranije da uradimo, radili smo šta je pedagoški za decu. Ta generacija nije ušla u reformski plan i program i rekli smo, hajde da više puta uradimo probe upravo da bi se i nastavnici i svi druge sveli, i to je zajednički projekat srednjeg i visokog obrazovanja.
Znači, nema dileme, kada čujete neko da izjavljuje da ima samo dve godine, pa nismo mi sad počeli, znači mi to radimo tri godine unazad, koristimo sredstva IPA, imamo četiri miliona evra, znači, imamo sada sve dovoljno i to je nešto što je stvarno dobra priča ide u dobrom smeru.
Apsolutno ste u pravu da je to najveća poluga promena u srpskom obrazovanju, jer odjednom sa nekakvih licitiranih ocena koje mogu biti ovakve ili onakve, dolazite da nastavnik prognozira uspeh, a da je nezavisna ocena rezultat i njegovog rada ishod učenja i time, zaista niko više ne može da licitira uspeh ili da montira Vukove modele u višem iznosu. Znači, to je zaista jedna prekretnica prava. Nema više uzimanja novca za prijem i niz drugih negativnih stvari koje su pratila ovu pojavu.
Mala matura će pratiti veliko, ali ne u punom obimu, ona će ići po jednom drugom modelu i već će od juna će biti polu digitalna, kada kažem polu znači da će se radovi skenirati i slati u jedan centar u Beogradu i po softveru koji sa FON-om radimo našim fakultetom biti digitalno pregledana, te nema rizika ljudskog faktora da se tu nešto loše desi. Prevoz testova dogovaramo sa poštom i sa drugim državnim organima da bi bila bezbedno zaštićena i u nekim kutijama, kesama, da vam ne pričam, ali će taj model biti modifikovan.
Mi imamo na budžetu 860 miliona evra što mi što IT kancelarija zbog limita za nabavku novih računara, koji nemaju veze sa digitalnim učionicama, ide još 10.000 digitalnih učionica, te resursi mašina i alata moraju biti sada kumulativno sabirani i mi ćemo imati već dogodine blizu 50.000 ozbiljno novih računara, zanovljenih, duplih kabineta po školama, jer informatiku spuštamo od prvog do četvrtog, s tim što je u prvom i drugom razredu tač skrin model sa tabletom, a od trećeg razreda sa računarom ili laptopom, sasvim je sve jedno, tako da u tom domenu, mi ćemo 2022. godine imati više nego dovoljno računara, odnosno kolika je generacija učenika, da može i tada da se izrađuje digitalno.
Ne radi veliki broj evropskih zemalja kompletno digitalno i svima je trebalo, koliko sam ja istraživao, četiri do pet godina. Mislim da možemo za dve godine to da izvedemo i to će biti ozbiljni pomaci.
Vršnjačko nasilje je veliki problem, ne Srbije, UNESKO, u Parizu je bio problem, to je problem celog sveta. Menjaju se okolnosti, odnosi, vrednosti, jer Srbiji je to opravdanje loših događaja u seriji 90-ih godina, međutim, porodica mora da uzme svoju odgovornost.
Analizom bilo čega dolazite da je uzrok iz porodice. Među ministarski tim će uraditi svoj posao da se poveže bolje Centar za socijalni rad, policija, pravosuđe, itd.
Mi smo dali više doprinosa i na poslednjem sastanku je zaključak bio da se promeni protokol, jer sada kod nasilja se smatra da se ono vrši sada i kod zaposlenih, nad zaposlenima. Mi smo doneli u ovom istom zakonu u ZOS, koji menjamo, odlične prelazne odredbe za kazne, za roditelje koji se ne bave svojim poslom, ali i pravosuđe ih ne prepoznaje, te se teško primenjuju.
Mi smo sada dizajnirali opštinske savete roditelja, ono što stoji u zakonu, što sa lokalnom samoupravom moramo da izvedemo do kraja, jer veću vrednost, veći ugao gledanja ima takvo telo, nego unutar same škole koja može da sprečava, povezuje, dovodi u ravan nabavke, ekskurzije i niz drugih stvari, i 104. lokalne samouprave već imaju to telo, ostaje da ga, a sa UNICEF-om taj projekat radimo i sa školskim psiholozima i pedagozima, pa ujedno imamo tim koji podiže njihovu vidljivost na prevenciji, na radu, na edukaciji, na svemu tome kada je ta tema u pitanju.
Imamo još jedan resurs, a to smo napravili, znaju ljudi koji su ikada u prosveti radili, a to su timovi sekretara. Sekretar škole je pravnik, značajno lice koje treba da pokrene bilo koji postupak, kada se desi loša situacija u ustanovi, jer se obično prebacuje odgovornost, tako da će i aktivi direktora i aktivi sekretara, aktivi stručnih saradnika sa savetima roditelja činiti neko kao koordinaciono telo na nivou neke lokalne samouprave koje će sa organima lokalne samouprave ovu temu mnogo ozbiljnije razmatrati.
Šta je, pokazalo se kao jako dobro i to ćemo obavestiti javnost, a to je projekat jednosmenskog celodnevnog rada i nastave. Pokušavamo da objasnimo javnosti da u tih 300 škola koje su u pilotu u jednom semestru, nije bilo tih pojava, jer kada deci date dobre sadržaje.
Zaista, dosta toga se radi. Ja pokušavam mlađim kolegama i u tom telu da kažem da ne može brzo ništa. Ko god misli da u prosveti to može kada upali svetlo i da narediš, taj se prevario.
Znači, dugo je propadalo, ne može se nikako brzo podići, može se ubrzavati, rad je na tome intenzivan, ali su to procesi.
I, politička stabilnost je osnov bilo koje reforme obrazovanja, bilo koje pametne zemlje. U bilo kom delu razvijenog sveta, ovo nije dnevno politička tema i ovo nije pitanje jednog ministra, njegovog kabineta, jedne vlade ovo je nadpitanje, jer ovo su neki standardi vrednosti. Ako strategija prođe 100 ruku, izađete svi, ne javno slušanje, nego na parcijalno, pregledanje svakog segmenta obrazovanja i usvoji se na Vladi, u parlamentu, onda je to javno dobro, onda to treba da se čuva i da svi kažu, nema veze da li se sviđa meni Aleksandar Vučić ili ne znam ko drugi, ali ovo je dobro za moje dete.
Isto to važi, ne sviđa mi se Vučić, ali vozim se auto-putem koji je on napravio.

Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, današnji Predlog zakona o dualnom obrazovanju podrazumeva određene dopune i unapređenje njegove implementacije, sa ciljem da omogući i olakša našim mladima, a istovremeno i poslodavcima njihovo angažovanje.

Pre svega, pohvalila bih plan realizacije učenja kroz rad, koji postaje sastavni deo godišnjeg plana škole.

Poslodavac je dužan da obezbedi adekvatne mere bezbednosti zdravlja na radu u skladu sa propisima, formirana je komisija čiji su predstavnici Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Privredne komore Srbije, Kabinete predsednika Vlade RS, kao i predstavnik švajcarskog ekonomskog instituta pri federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu, koja podržava ekspertsku podršku navedenoj komisiji u oblasti dualnog obrazovanja.

Komisija je od osnivanja održala 11 sednica na kojima je diskutovano o procesu implementacije, o eventualnim rizicima i mogućnostima za njihovo prevazilaženje.

Primeri dualnog obrazovanja imamo i u razvijenim zemljama Evrope, poput Švajcarske, Nemačke, Austrije, Francuske i Mađarske.

Ono što je zajedničko svim navedenim zemljama jeste da je dualno obrazovanje visoko na listi prioriteta.

U skladu sa potrebama privrede, urađena je modernizacija traženih profila i sigurna sam da će učenici koji budu pohađali modernizovane profile, biti u mogućnosti da zarađuju veću platu od svojih vršnjaka, zato što će koristiti veštine i znanje, stečene tokom predsrednjoškolskog obrazovanja.

Smatram da se učenjem kroz rad, pozitivno utiče i na samopouzdanje mladih, gde se osećaju društveno korisnim, jer dolazi do povećanja njihove stručnosti za različite delatnosti.

Ovim modelom, naši mladi provode deo obrazovanja kod poslodavca, ali isto tako imaju mogućnost da imaju nastavu i u školama.

Uvođenjem sistema obrazovanja koji je usklađen sa tržištem rada u mlađim godinama, zapravo donosi dvostruko dobit.

Preduzeća dobijaju stručne kadrove, a mladi perspektivu za rad, takođe smatram da je dualno obrazovanje važan faktor uspeha privrede.

Ono što bih pohvalila jeste da postoji veliko interesovanje kako preduzeća, tako i škola. Takođe je važno da su uzeta u obzir mišljenja stranih stručnjaka i da se koriste iskustva zemalja koja su uspešno sprovela dualno obrazovanje.

Smatram takođe da je važno da dualno obrazovanje bude sastavni deo formalnog obrazovanja, a kada govorimo o kompanijama, oni žele obučenu radnu snagu i obrazovane ljude za različite profile i delatnosti.

Mnoge zemlje imaju problem sa nezaposlenošću mladih, zato što su im nedostajale određene veštine, tako da je postojao problem mladih koji nisu mogli da nađu posao zbog nedostatka iskustva, a sa druge strane, veliki broj kompanija koje nisu imale dovoljno obučenu radnu snagu.

Zato mi ovim zakonom uvodimo veoma jako dualno obrazovanje u koje uključujemo kompanije sa treninzima za radnu snagu radi postizanja potrebnih veština, a najvažnije je, što se primenom ovakvog modela smanjuje broj nezaposlenih.

Mi smo u obavezi da naše mlade usmeravamo, da ih podstičemo i da im omogućimo lakše zaposlenje i samim tim i ostanak u našoj Srbiji.

Zato u svakom smislu podržavam navedeni predlog zakona.

Pomenuću i da će krajem januara biti raspisan prvi konkurs za zapošljavanje prosvetnih radnika, što je moja koleginica malopre pitala.

Prednost zapošljavanja imaće prosvetni radnici koji dugo rade na određeno vreme. Naredni konkurs će biti u mesecu februaru, a zatim i u mesecu martu. To je, poštovani građani, između 18.000 i 22.000 zaposlenih ugovorom za stalno.

Zahvaljujući prošlogodišnjem suficitu u budžetu, prilivu stranih i domaćih investicija, smanjenjem stope nezaposlenosti na jednocifren broj u iznosu od 9,5% mi smo danas u mogućnosti da omogućimo stabilnu budućnost našim građanima koji će uz navedenu meru i stalni posao dovesti i do porasta nataliteta.

Skoro sam slušala izjavu gospodina Đilasa da naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić više ne zna ni šta govori, ni citiram „gde udara“. Pa, gospodine Đilas naš predsednik ne udara po džepovima građana u iznosu 618 miliona evra, već zajedničkim trudom, radom, zalaganjem i uprkos pritiscima sa svih strana mi zajedno gradimo bolju budućnost naše Srbije. Sigurna sam da vi ne biste znali gde udarate da ste radili po istom modelu poput našeg predsednika, jer se Srbija nikada brže nije razvijala.

U prethodnih 12 meseci smo sproveli najznačajnije reforme, koje su nas i dovele do toga da danas možemo da se pohvalimo kako smo najnaprednija zemlja u regionu.

Moje pitanje za vas jeste – da li ste vi nekada za vreme vašeg vladavine imali suficit u budžetu uopšte ili ste imali najveću stopu nezaposlenosti koja je iznosila 27%? Podsetiću vas ovom prilikom da je u vaše vreme Srbija bila najzaduženija i to sa najvećom kamatnom stopom. Da vas podsetim takođe i na formiranje raznih odbora, agencija za privatizaciju, SIEPA i mnogih drugih gde su vaše partijske kolege i saradnici imali plate u iznosu od 3.000 evra i više.

Dolaskom SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića uspeli smo da sve navedene agencije momentalno ugasimo. Da podsetim naše građane, takođe na gubitak u iznosu od 618 miliona evra, ponovo da podsetim naše građane i jako je važno to često pominjati, koje su otišle u džep Dragana Đilasa. Vi ste prvi uzimali od socijalno najugroženijih i od svih nas građana. U to vreme deca su delila užinu po školama, jer roditelji nisu imali da im daju novac za istu, a ne danas kako plasirate laži, kada je stopa nezaposlenosti na jednocifrenom broju.

Dakle, u svakom slučaju gospodine Đilas tada je to isto bila i vaša Srbija kada ste uzimali 618 miliona od građana Republike Srbije. Vi ste građanima Republike Srbije takođe obećali pošten rad i zalaganje za bolje sutra i za bolju budućnost nas i naše dece. U ime demokratije ste nažalost od nas samo uzimali, zapošljavali vaše kadrove, a sve zarad kupovine glasova i tako našu Srbiju doveli do bankrota, da smo bili prinuđeni da smanjimo penzije naši herojima penzionerima, koji su to stoički podneli. Zaista im se zahvaljujem zbog toga. Da smo bili prinuđeni da zabranimo bilo kakvo dalje zaposlenje. Ostavili ste našem predsedniku najteži zadatak i praznu državnu kasu.

Da li zaista mislite da narod može ponovo da veruje u vaše bolje sutra? Niti Srbija zaboravlja, niti građani zaboravljaju. Prilog tome jeste ispitivanje javnog mnjenja koje jasno govori gde se nalazi vaša politika i verovanje naroda kada je vaša stranaka u pitanju. Ljudi pamte i ne žele vašu subjektivnost, mržnju i nasilje. Vaše zlatno doba je prošlo. Imate raskol prvenstveno u vašoj stranci. Naša deca gledaju vaše nasilje. Pokušaj nasilnog upada u našu Republičku skupštinu. Slušaju različite pretnje našem predsedniku pištoljem u glavu, pretite ženama, predsednikovoj i našoj deci i svima koji misle drugačije u odnosu na vas, a vrlo dobro znamo kako su na kraju prošli vaši neistomišljenici i nažalost pokojni Ranko Panić, koji se nije slagao sa vašom politikom.

Srbija je danas jedna stabilna zemlja koja je omogućila građanima povećanje plata, povećanje penzija, izgradnju auto-puteva i to najveće u istoriji naše zemlje, priliv stranih i domaćih investicija, porast zaposlenosti, zahvaljujući stabilnoj privredi i investicijama, zemlja koja se uvek zalaže za mir i stabilnost, pre svega i zemlja koja želi i uporno radi na tome da naši građani ostanu i žive u našoj Srbiji.

Uvek možemo bolje kako bi rekao naš predsednik. I zato novi investicioni plan predviđa još veći razvitak i veća ulaganja u sve strukture i delatnosti, o čemu ću govoriti drugom prilikom, jer želim da ostavim vreme mojim dragim kolegama. Naravno uz dalje sprovođenje argumentovane politike kojom se mi isključivo služimo, uz veliki trud i zalaganje i uz adekvatne kadrove, jer SNS, našem predsedniku i svima nama jeste cilj nastavak i razvitak još bolje budućnosti naše dece, naših građana i naše Srbije. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jevtić.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je ispred nas set zakona iz oblasti obrazovanja, a ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju.

Osnovni razlog izmena i dopuna ovog zakona leži upravo u njegovom unapređenju, odnosno unapređenju saradnje između obrazovnog sistema i privrede. Obrazovna politika u Srbiji dualni sistem prepoznaje od 2013, 2014. godine. Tada je bilo svega 400 učenika u tri obrazovna profila i sarađivalo se samo sa četrdesetak kompanija.

Naravno da odgovornom politikom predsednika gospodina Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije stvorili su se uslovi da dođu investitori, da se otvore nove fabrike i da se uposli veoma veliki broj koji beleži cifru od 700.000 ljudi od 2012. godine. Upravo iz tog razloga sve je to dovelo do proširenja saradnje između obrazovnog sistema i privrede. Tako da, sada pet godina kasnije u dualnom obrazovanju u Srbiji znanje i radno iskustvo stiče oko 7.000 učenika u 104 škole na 37 dualnih profila. Do sada je 400 kompanija akreditovano ili u procesu akreditacije sa 953 licenciranih instruktora, što je, složićete se, desetostruko više u odnosu na 2013, 2014. godinu kada je započelo dualno obrazovanje.

Upravo školovanje po dualnom modelu obrazovanja uživa veoma veliku podršku i predsednika gospodina Aleksandra Vučića, koji je na konferenciji „Dualno obrazovanje – znanje za budućnost“ istakao da je to obrazovanje koje donosi ne samo siguran posao i primanja, već i odgovornost i ozbiljnost, vid školovanja u kome se stiče praktično i primenjivo znanje prema potrebama tržišta.

Iz ovoga jasno vidimo cilj, a cilj je budućnost naše dece, naravno, kvalitetno obrazovanje, koje predstavlja najstabilniji put koji vodi ka ostvarenju ciljeva celokupnog društva.

Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja što je Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji prepoznalo kao lidera, prepoznalo kao kvalitetnu školu, školu koja je postala jedna od deset resor centara za celoživotno učenje.

Škola će u narednom periodu od Vlade Republike Srbije dobiti značajna sredstva koja će pomoći za opremanje kabineta, pomoći za opremanje školskog restorana sa najsavremenijom opremom i tu će učenici Ugostiteljsko-turističke škole imati mesta za rad, za napredovanje i za ono što predstavlja resursni nacionalni centar, da se vrši dokvalifikacija i prekvalifikacija kadrova koji, naravno, prema potrebama tržišta trebaju.

Lokalno rukovodstvo u Vrnjačkoj Banji, moram da se pohvalim, je sa puno snage i puno elana učestvovalo u privlačenju investitora i otvorili su se brojni hoteli visoke kategorizacije. Upravo tu jeste jedan od materijala koji će služiti za rad tih učenika koji će se uskoro po dualnom metodu školovati u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji i koji će pomoći za zapošljavanje tih kadrova koji će se dokvalifikovati, odnosno prekvalifikovati u pomenutoj školi.

Da se vratim i na ključne izmene i dopune, koje se tiču upravo Zakona o dualnom obrazovanju.

Ključne izmene su prvenstveno u definisanju jasne razlike između praktične nastave, naravno, i profesionalne prakse, koje su definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i učenju kroz rad, koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju.

Još jedna od izmena i dopuna koje su jako bitne je potreba za uključivanjem državnih organa u dualni model, pa su ovim predlogom uključeni i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Još jedna od kvalitetnih izmena je omogućavanje učenicima kojima je trenutno onemogućeno da obavljaju rad po dualnom metodu, da mogu da završe svoje školovanje po zakonima koji važe za srednje obrazovanje i vaspitanje.

Planirana izmena koja se tiče olakšavanja postupka akreditacije kompanija i, naravno, tih licenciranja profesora odnosno tih instruktora za sam rad, izvršene su izmene vezane za bezbednost dece u samom procesu učenja kroz rad, zabrana rada, koja je jako bitna, u periodu od 22 časa do 06 časova i, naravno, određene promene koje se tiču upisa u predroku itd.

Na samom kraju svog izlaganja, želim da kažem da budućnost definitivno pripada, po meni, dualnom obrazovanju, što u srednjoj školi, tako i na visokoškolskim ustanovama, da još jednom pohvalim Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i ministra, gospodina Šarčevića, za koga volim da kažem da je najveći reformator nakon Dositeja Obradovića i da kažem da je prosto reforma, odnosno da je napravljeno kvalitetno školstvo ovom reformom i da sa sigurnošću možemo da kažemo da imamo razvijen obrazovni sistem, koji je merilo vrednosti svake uspešne države, a da, složićete se sa mnom, Srbija to danas definitivno jeste. Hvala vam.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

I bog mi je svedok, a i Arsić, kad sam se prijavio pre nego što ste me pohvalili, da sam hteo nešto drugo da vam kažem.
U petak smo doneli odluku za razvoj na visokom obrazovanju u Vrnjačkoj banji, na Fakultetu za turizam, pošto se otvara katedra za gastronomiju. To je prva dobra katedra za razvoj takvog dela turizma i ugostiteljstva i tamo smo namenili dobre pare da se srede kabineti, jer će za potrebe srednje škole Vrnjačka banja biti jedan širi centar. A onda je fakultet bitan i tu stvaramo tu jednu vertikalu, kao što radimo i u Kragujevcu i drugim gradovima. Ovo je samo postavljanje baza.
Zaista hoćemo da resurs centri budu mesta i da naši srednjoškolski centri i fakulteti zaista budu organizatori, i javni i kako god, svih modela učenja. Nama je cilj da se sve strukovne akademije, kao i visoko obrazovanje, umreži sa svojim partnerima, i na tome mnogo radimo, u inostranstvu, da bi došli u princip ne samo priznavanja diploma, birokratski, jedni drugima, i tu nije u pravu gospodin kad je pričao, nisam stigao da mu odgovorim - slični obrazovni sistemi se lako prepoznaju i priznaju. Imamo mi problem sa nekim ustanovama koje već u regionu neće da priznaju, sad su na listi. Imamo i mi crne liste, isto. Tako da je cilj da sve te crne liste nestanu i da se svi ubace u neki bolji model.
Ali, za mnoge od akademija smo obezbedili partnere. Za akademiju u Šapcu, koja ima i poljoprivredu na visoko strukovnim, partnere u Francuskoj. Imamo partnere u Nemačkoj, a vrlo brzo ćemo, negde početkom februara, akademija Veber imati sa Poslovnom akademijom 1. Znači, tako da su to ozbiljne priče i postoje grantovi koji će na visokom obrazovanju dati mogućnost da se što više ljudi obuči da predaje i izvodi nastavu i na engleskom, gde imamo već dosta programa, ali i na francuskom, zbog frankofonije, i na nemačkom i drugim jezicima, a onda ćemo imati još jedan nivo više. Ako poslodavac zna da ima 60 hiljada radnika u Srbiji, znači, ima ovde i visokostrukovnu akademiju koja radi po istom modelu i priznavanje diploma, znači, double degree, zajedno sa njihovim najpriznatijim diplomama, to je onda potpuno nešto što zadržava tog mladog čoveka ovde, a oni dobijaju kvalitetan kadar.
Naravno da su i kompetencije jezika tu bitne, ali to je model koji sada gradimo i zato kod visokog obrazovanja će u budućem periodu biti mnogo dobrih izmena.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju, ali zaista ne mogu a da se ne osvrnem na komentar, odnosno tvit Vesne Pešić, žene koja je diplomirani sociolog, moja koleginica, iako je starija od mene 20-30 godina, ne znam, koji je toliko neprimeren da to boli.

Naime, gospođa je izjavila - ma kakav bojkot, misleći na SZS, Vučiću cev u glavu. Pazite, to je skaredno. Mislila sam da je žena intelektualac, ali, pošto je obrazovanje deo kulture, a kultura je način života, mislila sam da je ta žena i kulturna. Uz svo uvažavanje nje i njene diplome i njenih silnih funkcija koje je ovde imala, ja sam zaprepašćena. Da li je moguće da jedna, pri tom žena, izrekne takvu glupost, takvu skarednost, da poziva na linč predsednika, i to predsednika Vučića, koji je ovu zemlju izveo iz dubioze, koji je doveo da Republika Srbija bude faktor stabilnosti u regionu, koji je izgradio 350 km puteva, koji gradi škole, bolnice, koji renovira šta god renovira, sve živo po Srbiji renovira, sramota.

Ja toj gospođi želim, pošto čujem da je rođendan, srećan rođendan i da dugo živi. Reč ima moć. Mi smo to što govorimo, između ostalog. Ja se stidim ove njene izjave. Ja sam sociolog. Mi ovde svašta doživljavamo jedni od drugih, borimo se, ovo je politička borba, ovo je naša arena, ali da nekom poželim smrt, pa to je skaredno.

Takođe, tvit Tatić Slavka - samo mrtvi Vučići su dobri Vučići, gospodo, da li je ovo moguće u 21. veku, da vi sem predsednika prozivate čitavu njegovu porodicu?

Ja bih zamolila pravosudne organe da se lepo pozabave malo ovim čovekom, jer, znate, u Srbiji postoje ljudi koji su normalni, ali postoje ljudi koji možda imaju neki problem psihološki. Može ovo da bude zaista poziv na linč. Da mi ovo sredimo na vreme.

Ovo je sramota. Ja molim sve poslanike, između ostalog, ova gospođa Pešić, ne bih je nazvala gospođom, ne bih zaista, jer Vesna Pešić je bila i poslanica u ovom parlamentu, a bila je i u diplomatiji. Žena je bila u Meksiku, naš predstavnik, odnosno ambasador. Zar takve ljude da šaljemo? Zar se takvim ljudima uopšte treba... Hajde, neću više da pričam o tome, sramota me je i da pričam o ovome. Neka sedne ispred ogledala pa neka vidi šta je rekla, pa ćemo videti šta će se dalje dešavati.

Što se ovog zakona tiče, naravno da je zakon dobar, ne da je dobar nego je odličan, vi odlično radite svoj posao, a neko reče malo pre od uvaženih kolega da niko nije završio ovo dualno obrazovanje. To nije tačno. Mi smo imali pilot projekat 2013-2014. godine, 400 đaka je pohađalo taj projekat, završilo je 320, koliko se ja sećam. Od tih 320, 210 se zaposlilo. Pa, bravo, tako se radi! Znači, deca su dobila posao.

A da znamo šta je dualno obrazovanje, da ljudi znaju, pa, to je učenje kroz rad i to je odlično. Ne mogu svi da budu doktori nauka, ne mogu svi da budu umetnici, pravnici, neko mora da bude dobar majstor. Ljudi, nama danas nedostaju majstori. Mi gradimo Beograd na vodi i uvozimo radnu snagu. Zašto? Pa, nismo svi iste inteligencije. Neko mora da bude tesar, neko mora da bude zavarivač, neko će biti pekar. I to je divno. Takvi ljudi otvaraju privatni biznis i takvi ljudi imaju mnogo više para nego što imaju doktori nauka, profesori i ostali. I to nikad nije bilo merilo. Merilo je rad, disciplina. Ako ste posvećeni, vi ćete imati dosta para.

Meni se ovo jako dopada. Dobro je što je Vlada napravila komisiju, da uvek ima uvid u to šta se radi. Inače, ovo je sistem interakcije. Tu su uključeni, pre svega, učenici, ali i škole, Privredna komora, kao najvažniji ste vi, ministar, odnosno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i to mora da funkcioniše non-stop pod kontrolom. Meni je drago da postoji ta kontrola i da ste svi, sve validne instance unutra i sigurna sam da će dualno obrazovanje za koju godinu doneti izvanredne rezultate.

Prvi i najvažniji razlog ogleda se u definisanju jasne razlike između praktične nastave, to moram da kažem zarad gledališta, da bi prosto ljudi znali o čemu se radi, i profesionalne prakse, što je dobro.

Drugi razlog zašto treba da usvojimo ovaj zakon je donošenje izmena i dopuna, tu je prepoznata i potreba za uključivanjem državnih organa, to sam već rekla. Bez državnih organa nema nama prosperiteta, odnosno, prosto interakcija.

Treći razlog je obezbeđivanje mogućnosti upisa učenika po dualnom modelu i u predroku, i to je dobro, jer deca mogu da se izjasne čak i u osnovnoj školi da žele da se upišu u dualno obrazovanje, odnosno da pohađaju to.

Dobro je i to što je napravljena anketa, odnosno GIZ ili međunarodna agencija Nemačke je odradila na egzemplaru od 208 učenika, anketu i deca su bila oduševljena. Kažu da su stekla samopouzdanje ovim načinom učenja.

Takođe, kažu da je mnogo bolje raditi, odnosno kraće učiti, a mnogo bolje raditi, jer na praksi pokazuju rezultate. Znači, ne postoji ono, dođeš u firmu, pa te neko tek naknadno obučava, nego čovek je u tome, krene da radi i ima odlične rezultate.

Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz septembra školske 2019/2020. godine ukupno 72 srednje stručne škole realizuju jedan ili više dualnih obrazovnih profila od ukupno 35 dualnih obrazovnih profila za ovu godinu. To je dobro. Oko 2.600 učenika upisalo je prvi razred po dualnom modelu obrazovanja, 7.000 učenika u 104 škole i 37 dualnih obrazovnih profila. Meni je ovo sasvim, ne da je dobro, nego je odlično, jer postoji hiper produkcija zanimanja.

Nažalost, tu su istoričari, sociolozi, pa čak i psiholozi, arheolozi. Kad završite fakultet vi kažete – aha, završio sam fakultet, e sad neka mi država obezbedi posao. Pa, nije baš tako. Kad upisuješ fakultet gledaj šta ćeš da upišeš, jer od nečega moraš da živiš, a ta država ti da sve da ga završiš. Sad, da li će ti obezbediti posao, zavisi od tvojih sposobnosti.

Zahvaljujem na pažnji. Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje glasati za sve ove zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević.
Izvolite.