Zahvaljujem predsedavajući, poštovani gospodine ministre, sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na početku želim da svim vernicima srpske pravoslavne crkve, koji slave svetog Jovana Krstitelja, čestitam slavu.

Počeću jednim citatom, naše premijerke, Ane Brnabić, koja je nedavno rekla – Srbija je na mnogim poljima napravila značajni iskorak, ali je onaj u oblasti obrazovanja i reformi toliko veliki da je postala jedna od lidera u Evropi. Zahvaljujući reformi, đaci će učiti programske jezike i imaćemo generacije koje će upisivati srednje škole sa znanjem koje se nekada sticalo na fakultetima. Gospodine ministre, vaš doprinos, doprinos vašeg ministarstva je svakako veliki u ovome.

Pokušao sam da, mislim da sam uspeo da iz ovog seta zakona izvučem po crticama najbitnije stvari zbog kojih bi trebali svakako da prihvatimo ove predloge zakona. Brzo ću pokušati da to nabrojim.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije unapređuje se postupak za priznavanje stranih školskih i visokoškolskih isprava, olakšava se i ubrzava priznavanje isprava sa 500 najbolje rangiranih univerziteta, skraćuje se rok postupka sa 90 na 60 dana i postupak unutar agencije se profesionalizuje. Zatim, unapređuju se mere za osiguranje kvaliteta u sistemu kvalifikacija, uključuju se stručnjaci iz privede i drugih nadležnih institucija. Po potrebe se formiraju posebne komisije i stručni timovi. Zatim, usaglašavaju se deskriptori nivoa kvalifikacija sa evropskim. Preko formiranih srednjoškolskih resurs centara, a ima ih već deset formirano u gradovima Srbije, proizvodi će se kadrovi to jest određena vrsta radne snage koja je potrebna privredi, a o njima će se omogućiti stalno usavršavanje to jest obrazovanje za odrasle.

Što se tiče Predloga zakona o žigovima, tri su najbitnije stvari. Prvo je sticanje i zaštita žigova se usklađuje sa propisima EU, uspostavlja se efikasniji sistem zaštite u slučaju povrede žiga, i treće ukida se institut žalbe u cilju pojednostavljenja postupka.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u cilju nesmetanog nastavka uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete zakon se usklađuje sa novim Zakonom o zaštiti podataka, po pitanju vođenja registra i evidencije u obrazovanju i vaspitanju, uvođenje jedinstvenog obrazovnog broja. Svrhe obrade podataka, prijema podataka i tako dalje.

Dakle, uspostavlja se i uređuje jedinstveni informacioni sistem prosvete koji će obuhvatiti predškolsko, osnovno, srednje obrazovanje i vaspitanje, obrazovanje odraslih, ali i visoko obrazovanje kao i učenički i studentski standard. Zatim, omogućava se racionalno planiranje resursa i budućih investicija i preciziraju se neke odredbe koje su unosile, manji broj odredbi, koje su unosile nedoumice do sada.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju uglavnom se vrše tehničke stvari, zakon se usaglašava sa dva zakona, Zakonom o dualnom srednjem obrazovanju koji je već u primeni, primenjujemo ga i sa Zakonom o dualnim studijama koji još nije u primeni.

Kao peti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju. Ovde se unapređuje saradnja između obrazovnog sistema i privrede, pa samim tim i razvoj dualnog obrazovanja već od školske 2020/2021. godine. Definišu se i preciziraju razlike između praktične nastave i profesionalne prakse, sa jedne strane i učenja kroz rad, s druge strane. Praktična nastava i profesionalna praksa koji su definisani Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju ostvaruju se u školi, kod poslodavca, ili kombinovano u skladu sa planom i programom nastave i učenja i u obimu do 25%.

S druge strane, učenje kroz rad definisano je Zakonom o dualnom obrazovanju, odvija se samo kod poslodavca u obimu od 20% do 80% od fonda časova stručnih predmeta. U dualni sistem obrazovanja uključuju se i državni organi, a ovim zakonom kao poslodavci uključuje se i Ministarstvo odbrane i MUP. Zbog svega ovog navedenom pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje prihvatimo ove zakone. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milanka Vukojičić Jevtović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, pre nego što počnem da li mogu da dobijem samo koliko vremena imam.

Još tri minuta.

Naravno da će SNS podržati sve zakone koji se tiču izmena i dopuna zakona koji se tiču obrazovanja, jer SNS smatra da je obrazovanje plus znanje temelj svake uspešne države. Temelj svake uspešne države jer obrazovanje, svakako je investicija koja ima ogroman uticaj na ekonomski napredak i razvoj svake zemlje pa i na ekonomski napredak i razvoj Republike Srbije i direktno utiče na smanjenje siromaštva.

Ja bih ovom prilikom s obzirom na vreme, htela samo da pomenem konferenciju koja je 23. decembra održana ovde u Beogradu, gde je bio prisutan i predsednik Republike Aleksandar Vučić, gde ste bili prisutni i vi, gde je bilo prisutno 1.500 učesnika i gde je Aleksandar Vučić u svom obraćanju na toj konferenciji rekao – dualno obrazovanje, znanje za budućnost.

Dualno obrazovanje u čijem je fokusu zaštita najboljeg interesa učenika, odnosno mladog čoveka koji treba da stekne znanje i veštine za brzo zapošljavanje, da ne čeka na tržištu rada, već da svoje znanje i umeće odmah iskoristi u privrednim kompanijama, gde će zarađivati za svoju egzistenciju, gde će steći ozbiljnost i odgovornost, jeste nešto što je uveo kao premijer, sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Naravno, da sve pohvale za ove izmene i dopune, jer naravno da je dobro, to u stvari pokazuje da ste vi pratili implementaciju primene zakona, da su uočene određene poteškoće i da te poteškoće upravo kroz ove izmene i dopune biće ispravljene, a negde kao glavna poteškoća, to je da učenik koji završava osnovnu školu koja će biti ovim Predlogom zakona otklonjena sada će moći da pre polaganja završnog ispita izrazi svoju želju i da upravo oni učenici koji žele da upišu srednje stručno obrazovanje po dualnom modelu, tu mogućnost imaju.

Za SNS, za našeg predsednika Aleksandra Vučića, svako dete i roditelj imaju pravo da znaju na vreme i koju će školu njihovo dete da upiše i naravno koliko će za taj svoj rad biti sutra plaćen. Ono što takođe želim da iznesem i da pohvalim, a to se tiče zaštite posebno osetljivih i posebno ranjivih grupa, tu bih istakla zaštitu dece učenika osoba sa invaliditetom, gde se kroz smernice omogućava prosvetnim radnicima, dati mogućnost da uz mišljenje Interresorne komisije, pruži potpuna mogućnost za savlađivanje nastavnog gradiva ovoj deci u punom kapacitetu i punom obimu.

Takođe bih naravno pohvalila izmene koje se tiču slepih i slabovidih lica i mogućnost da oni imaju udžbenike na brajevom pismu.

Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.

Zahvaljujem.

Molim vas za još malo pažnje, jeste kasno, ali da izdržimo, brzo ću.

Pre svega bih izrazio žalost što se danas kada se raspravlja o ovim zakonima koji su u vezi sa obrazovanjem, loše govorilo o univerzitetskim profesorima koji kritikuju rad vlasti, što mislim da je loša praksa i koju bi trebalo izbegavati u budućnosti.

Što se tiče Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, to je jedna proevropska stvar, dakle sistemska, koju bi samo trebalo ubrzati i nema u njoj ništa loše.

Ono što jeste problem, to je da akademska i radna mobilnost je naša realnost danas, možda u većoj meri nego što bi to trebalo da bude. Ljudi odlaze, ne odlaze samo visokokvalifikovani, odlaze svi koji imaju priliku da pobegnu od lošeg života.

Znači, naša realnost jeste odliv mozgova i to je jedno pitanje koje će mučiti svaku narednu Vladu i mi kao neki odgovorni ljudi bi trebalo da pokušamo da iznađemo rešenja, kako bi ove procese zaustavili.

Lično verujem da ovakav negativan trend, kratkoročno ili na srednji rok, ne može da se popravi, na žalost, to je posledica nekih loših odluka koje su vodile sve Vlade i svi državnici koje smo mi imali u prethodnom periodu, da kažem, više stranačka i dosta je danas pričano o greškama bivše vlasti.

Ja na ovom mestu ponovo moram da upitam većinu, zašto, kada imate pravosuđe koje kažete da sudi ni po babu ni po stričevima i policiju koja je nikada efikasnija, a i dalje su ljudi koje optužujete za loš život, i dalje na slobodi.

Dakle, ili to što pričate nije tačno ili stanje u pravosuđu i policiji nije baš toliko idealno. Sve ovo se odslikava kada mladi ljudi biraju da li će da odu negde napolje i da tamo zasnuju svoje porodice ili će ostati ovde.

Kada ste mlad čovek koji ima priliku da se iseli iz zemlje i kada se svaki dan suočavate sa poteškoćama koje se dešavaju u Srbiji, onda je njegov izbor na kraju dana, na žalost vrlo lak.

Malo mladih ljudi u Srbiji vidi šansu za bolji život i njima se izbor svodi na to da li će ostati ovde u siromaštvu ili otići negde i pronaći bolji život. I naravno, nije samo obrazovanje to koje je problem što imamo veliki odliv mozgova iz Srbije, to je jedno kompleksno pitanje, ali se može podvesti pod to da li oni vide nadu da ostanu ovde ili ne.

Dakle, da bi zaustavili odlazak mladih, mi im pre svega moramo dati i pravnu i ekonomsku sigurnost.

Smatram da trenutno sa ovakvom ekonomskom politikom i nekim pokazateljima, sa kojima se i danas ovde mahalo, to je recimo poraz BDP-a od 4,2% u poslednjem kvartalu prošle godine, nisu dobri pokazatelji, jer da bismo popravili ekonomsku situaciju, naš BDP bi trebao da bude 9,10% na godišnjem nivou, kako bi uspeli da pratimo ili da se malo približimo razvijenim evropskim državama.

Dakle, da li to može u ovakvoj situaciji? Na žalost, ne može. Ono što radimo, jeste suprotno onome za šta se zalaže SMS, a to je rasterećenje građana na osnovu poreza. Mi sada dodatno oporezujemo IT sektor, te mlade i stručne ljude, dalje im otežavamo situaciju, umesto da im omogućimo da se ovde samo zaposle, da zaposle druge mlade ljude, a da ne odlaze u svet.

Dakle, mi se na tom polju ne takmičimo sa Nemačkom ili Amerikom, nego sa Hrvatskom, Rumunijom, Gruzijom, nekim državama koje su u sličnoj situaciji kao što smo i mi.

Dakle, što se tiče dalje nekih fingiranja činjenica, ja moram da spomenem i Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde na statističko smanjenje broja nezaposlenih utiče i taj broj ljudi koji se konstantno iseljava i to što su se u prethodnim godinama promenila metodologija, kojom se ovaj broj prati.

Dakle, prema izjavi ministarke Slavice Đukić, Srbiju je napustilo 50.000 ljudi, a kada to uporedimo sa podacima NSZ, kaže da je broj nezaposlenih 2017. godine bio 650.500, a 2018. godine 580.000.

Dakle, promenio se broj stanovnika u Srbiji u tome periodu, gde je 2017. godine u Srbiji živelo sedam miliona ljudi, a godinu dana kasnije taj broj je opao za tih 50.000.

Takođe NSZ briše iz evidencije one ljude koji se ne jave na posao koji su mu dali ili se ne jave na konsultacije koje ta služba obavlja.

Dakle, evidentno jeste došlo do promene broja nezaposlenih, ali moramo baratati sa konkretnim i pravim brojevima i činjenicama.

Ja imam jedan predlog. Dakle, ako bismo umesto izdvajanja iz budžeta za stadione ili za suludu trku u naoružanje, u koju smo ušli sa komšijama, uložili u visoko obrazovanje, dakle, da se poprave programi, da se popravi studenski život, mislim da bismo mogli da postanemo neko ko bi mogao da privuče strane studente u našu državu i za to ne bismo morali da tražimo primere mnogo daleko. Možemo da pogledamo primer Slovenije, gde, recimo, ne dolaze samo studenti iz Evrope, već i ljudi iz Amerike, odnosno studenti koji beže od visokih školarina i njihovih studenskih kredita kako bi tu studirali i tu kasnije nastavili svoj život.

Takođe, reforma univerziteta, odnosno reforma obrazovanja ne bi trebalo samo da se krene od univerziteta, već to da bude jedan proces koji prati i ostalo školovanje. Pa, evo, danas mislim da propuštamo priliku da uvedemo obavezno srednjoškolsko obrazovanje. Pa je moje pitanje za ministra - zašto se to ne radi, zašto to nije na dnevnom redu? Takođe, koje su prepreke u praksi da nam, i pored toga što je osnovno obrazovanje obavezno, ljudi ispadaju iz osnovnog obrazovanja? Dakle, tu pre svega mislim da pripadnike romske populacije. Prema nekim mojim podacima, to je broj od više hiljada ljudi u Beogradu, ne znam koliko je to u Srbiji. Dakle, oni su posle ostavljeni na ulici da se bave sitnim kriminalom, koji posle prerasta u neki krupniji, onda sami sebi pravimo i bezbednosni problem.

Takođe bih se osvrnuo i na vašu skorašnju izjavu o uvođenju holograma i visoko-tehnoloških, visokih tehnologija u nastavni plan, koji su, po meni, opravdano izazvali i podsmeh među građanima Srbije i postali razlog za šale i nevericu.

Zašto je to tako? Mislim da je zbog toga što moramo se suočiti sa tim da više od 100 škola u Srbiji nema ni toalete, dakle, propušteno je da se ove osnovne stvari naprave.

Takođe, oni koji su dovoljno srećni da imaju toalete nemaju u njima papir, ubruse, sapune. Dakle, to je neka mala stvar od koje bi moglo da se krene kako bi se poboljšao položaj ljudi u školama.

Takođe, materijalni status prosvetara je jako loš. Stalno im se stavljaju nove obaveze, da prate pojedinačno razvoj svakog studenta, da organizuju dodatnu nastavu, za šta mislim da nisu trenutno adekvatno plaćeni. Dakle, oni moraju biti naš cilj, njihov životni standard, jer smatram da su da su oni ta prava budućnost Srbije. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

Verovatno niste dobro informisani, mnogo što šta ste izneli što apsolutno nema veze sa istinom. Da ste pažljivo slušali ovog puta ili sve druge izjave takođe uzeli u razmatranje, mogli bi da vidite uloženo jako mnogo u renoviranje ustanova.
Znači, blizu 1.000 ustanova od 2.500 je renovirano u potpunosti. To je 40% od temelja, znači, od zidova, od instalacija, od energetske efikasnosti, od svega. Ne bi nijedan računarski sistem mogao da radi u nijednom objektu zato što su žice iz 70-ih godina tanke, nemaju struje dovoljno. Znači, vecei su urađeni, pa da kažem u 90 i više pošto škola. A ta priča ne treba mi savremene metode dok nemam ve-ce, pa možda nekom ne treba. Znate, otiđite u Kinu, koja je šampion u svemu ovome, prvo u PIZI, znate da imate i planinska područja, sela, gde su zemljani podovi i da nema struje još uvek, tamo u toj Kini, gde imate pametne gradove i ostalo.
Takođe sam danas rekao, da ste pratili ovde, da je Srbija na osmom mestu u svetu po pravednosti obrazovanja. Znači, to što ste dobili podatke za romsku populaciju za osnovno obrazovanje su netačne, jer su ispod 2%.
Drugo, afirmativne mere, koje uvodimo, gde dobijamo i novac i pomoć od EU, sada poslednji put smo dobili 27,4 miliona evra i one daju rezultate. Naročito se mnogo vodi računa o ne osipanju prvo devojčica, zbog ranijih udaja i svega toga, podizanje broja romskih učenika u srednjem obrazovanju i na visokom i verujte mi, daću vam podatke, ne znam napamet, ali možete da vidite na sajtu Ministarstva, duplira se broj romske dece.
Naravno, da to nije završen proces, ali otiđite u bilo koju evropsku zemlju. Ja sam pričao sa mađarskim ministrom, oni su članice EU kada i Slovenija od 2004. godine i imaju isti problem ako ne i više. Švajcarska je imala 15% drop out od osnovnog ka srednjem obrazovanju, Španija isto. Ne vole deca da uče.
Kod nas je merama i dualnog i kome god se ne sviđalo i afirmativnim merama prema Romima to svedeno na 5%. Znači, obuhvat dece u srednjim školama Srbije je 95% bez uvođenja kratkih ciklusa. Većina zemalja je to uradila tako što je uvela dvogodišnje. Mi ih imamo u zakonu, još u praksi ih nismo pustili. Sve to daje rezultat. Verujte mi. Dođite kod mene u kabinet, čućete sad kad počne priča o strategiji, egzaktni podaci o svemu.
Izvinjavam se, ja nisam bio ministar prethodnih 30 godina i ne mogu da odgovaram za nevolje koje je ova država imala ili neznanje ili nespremnost. Prioritet Ministarstvo prosvete traži za ovu oblast. Nismo je mi dobili u punom kapacitetu, ali mnogo više nego iko pre nas. I znamo šta radimo.
Bićete upoznati sa svim novinama koje se rade. Da bi se srednje obrazovanje smatralo zakonom obaveznim, mora promena Ustava, jer u Ustavu stoji da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, srednje da je samo besplatno. Besplatno ne plaća se školarina, šta god ko dalje smatrao da bi trebalo da bude.
Pomozite mi šta je bilo još od pitanja.
Kada je u pitanju internacionalizacija, to je tema koju sam ja pokrenuo. Uradili smo kataloge, elektronske, štampane. To radi zajedno sa nama i „Tempus fondacija“. Ušli smo u ERAZMUS program, kao ravnopravna zemlja… u „Cernu“, znači, ravnopravna zemlja sa 23 samo u svetu.
Ja 28. odmah posle Svetosavske akademije idem u Tokio i postajemo 13. zemlja koja ima bilateralnu saradnju u nauci sa Japanom. Znači, nismo mačiji kašalj, verujte mi. Već imamo sa Amerikom, Kinom, Korejom itd. Ali, to su koraci od sedam milja. Nije stanje kao što je bilo.
Mi radimo da se vrati kvalitetno visoko obrazovanje i kao izvozni proizvod, da osnažimo naše visoko obrazovanje. imamo 27 akreditovanih programa nastava na engleskom u našim univerzitetima. Beogradski je ispred Ljubljanskog. I oni su pravili velike greške, i oni i Mađari. Dovedu Irance ili dovedu Tibetance, oni uhvate i pobegnu. To je bio migrantski talas. Nisu oni toliki kvalitet ostvarili.
Mi to radimo temeljnije. Beograd je nekad, kad sam ja studirao, imao 30.000 stranih studenata. Mi sad imamo jedva nešto oko 1.000. Povećali smo broj stranih studenata kroz projekat univerziteta u Srbiji sa 50 na 200, dogodine sam dobio obećanje na 1.000.
Infrastruktura, samo da vam kažem da država brine. Posle 50 godina niču novi fakulteti. Radi se FON. Počeće, pare odvojene, iz starih kredita. CEBAS-ov novi kredit koji sam ja sada potpisao ima 95 miliona evra. Nije samo da bi podigli. Morate da dokažete banci Saveta Evrope da je to inovacija u visokom obrazovanju. Nedavno smo prošle nedelje imali poslednju sesiju oko strategije pametne specijalizacije, koja podrazumeva upravo nove programe inovacija na visokom obrazovanju.
Četiri su velike teme. To je hrana za budućnost, mašine za budućnost, IKT i kreativne industrije.
Kao što vidite, mi dižemo dva nova kampusa sa po četiri fakulteta, oba su na Novom Beogradu, i već su urađeni idejni projekti, rade se glavni projekti. To su sredstvima CEBAS. Kreće iduće godine gradnja. FON kreće ove godine gradnja.
U tom istom projektu je ETF, nova zgrada ETF-a, pored postojeće u zgradi sa arhitekturom i građevinom, gde oni imaju 12.000 kvadrata, dobijaju novih 10. To je ono dvorište tamo između, i daće jedan sprat arhitekturi i građevini, da se i oni razbaškare.
Radi se nova zgrada matematičkog pojačanja fakulteta na Zvezdari, gde su već dobili jednu zgradu. Radi se renoviranje u Beogradu Fakulteta građevine, arhitekture, tehnološkog, mašinskog i zgrade PMF, kod Studentskog trga, koji su potpuno propali. Radi se nova zgrada muzičkog, novi Fakultet muzičke i umetničke igre, primenjenih umetnosti. Na Senjaku se dorađuju fakulteti likovne umetnosti, uz ono što oni tako žele.
U Kragujevcu se radi FILUM, to je fakultet filologija-umetnost. U Nišu se rade dve zgrade, jedna je PMF-u dodatnih devet laboratorija u 7.000 kvadrata i 7.000 kvadrata već se završava na Elektronskom fakultetu.
Znači, radi se. Govorimo o 95 miliona evra. Prvi put se ulaže posle 50 godina. Ja bih voleo da ovo čuju ljudi u Srbiji. Ovo nije mašta, ovo je istina.
Dodatna priča je 32 miliona evra. Zaboravio sam da kažem, ide rekonstrukcija tehnološkog u Novom Sadu i štošta i ide se podizanje kapaciteta. Da bi mogli da primimo strane studente, mi nemamo resurse, nemamo dovoljno studentskog standarda. Znači, 32 miliona je samo za to sada posvećeno. I imamo grantove na budžetu ove godine da pojačamo i za druge regije. Da bi primili studente iz severne Afrike, traže da deo modula nastave bude na Francuskom. Radimo module na nemačkom i španskom. Ovo nije rađeno decenijama.
Imamo šta da ponudimo, ali da bi napravili infrastrukturu uradili smo sa MUP studentske vize, što je bio problem. Sa Ministarstvom spoljnih poslova ja sam odobrio ove godine deset sajmova gde će biti predstavljeni programi. Program se zove „Studiraj u Srbiji“. Osamdeset šest ambasada u Srbiji stranih koje mi imamo kao ciljne grupe su vrlo zainteresovane.
Vlada Srbije je ukinula vize mnogim zemljama potencijalno koje bi mogle da studiraju ovde. Kompanija koja će s nama da radi ovaj prvi centar za veštačku inteligenciju ujedno radi upravo ove priče o kojima vi govorite. Radi robote za obrazovanje, humanoidne, radi apsolutno nove tehnologije.
Za informaciju vašu i ostalih nedavno, sada pre 20 dana studenti FTN u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu su osvojili u Kini prvo mesto oko novih platformi učenja upravo tih nekih novih tehnologija. Ako je zaista kreda, tabla super. Najmanje što je meni bitno da se smeju ministru Šarčeviću. Smejali su mi se kada sam rekao da ćemo da programiramo robote, da će da bude informatika obavezana. Niko se ne smeje više. Jel tako? Rekli smo dronove posle Estonije tri meseca, eno ima podeljeno u prvih 30 škola. Ni to više nije smešno. Jel tako? Pa zašto bi bilo našoj deci dosadna nastava, a ne savremena.
Jel deca u Finskoj, Estoniji, Irskoj i nekim drugim zemljama imaju privilegiju to da uče. Hajde i mi da budemo jednom u tom prvom vagonu gde to može da se desi. Ja tako gledam. I meni je cilj da me kritikuju zbog toga mašala, ali videćete vrlo brzo na Dedinju centar se oprema. Ugovor smo potpisali pred novu godinu. Takav centar se gradi u Novom Sadu i Trsteniku. To je prva faza.
Druga faza se radi razvojni centar, da se ne kaže dolaze industrije koje nisko plaćaju radnike. U tom centru će raditi 120 doktora nauka inženjera iz oblasti veštačke inteligencije. Usvojena je Strategija veštačke inteligencije na Vladi.
Fond za nauku je raspisao poziv za minimum 24 grantove su, grantovi 200.000. Ako budu manji biće više za veštačku inteligenciju. Znači, ništa to nije omanuto, nego ljudi ili ne žele da vide ili su nevoljni ili im ne odgovara što to radi ova strana. Ne vidim drugu misao, zaista svaku vašu primedbu i pitanje možete kod mene u kabinetu da dobijete detaljno.
Ja sam držao prošle nedelje i pres konferenciju, međutim ne vole ljudi da čuju. Pomenemo matura. Kažu, to je dobro, ali ne može za dve godine. Da, ali tri godine radimo i te dve, to je pet godina. Kaže neće visoko. Pa sa visokim radimo. Znači možemo u nedogled da idemo. Ne znam dokle nihilizam u Srbiji može da bude protiv svoje dece. Ja ovo radim u interesu učenika, studenata, mladih ljudi u Srbiji i briga me ko se smeje. Ima ona narodna ko se zadnji smeje valjda je najslađe.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.