Sa Ljubišom se ja u većini stvari slažem, ali neke stvari ne moraju na taj način da se gledaju.
Autonomija univerziteta jeste sveta krava i ja bih je uvek poštovao i poštujem je. Imate druge načine, alate, kad nešto pođe po zlu, da to rešite.
Pokazali smo u praksi da pored postojećih pravila smo sklonili zakonski dva rektora, od šest. Znači, može. Ako čovek ne radi po zakonu, vi pošaljete inspekciju i uporno svoju priču dokažete, niko nije ništa rekao da je to bilo gašenje autonomije ili bilo šta drugo. Mnoge visokoškolske ustanove smo zatvorili. Ja vodim razne sporove, jer me ljudi tuže, za duševnu bol, što nisu više na položaju. Znači, upornošću, doslednošću, može mnogo da se postigne.
Može da se postigne saradnjom sa akademskom zajednicom. Pored pojedinih primera, što se meni ne sviđa nečija politička opcija i kako razmišlja, jer imam možda drugu, to me ne sprečava da dobro sarađujem sa svim rektoratima i sa celim KONUS-om. Ja sam redovno pozivan na sastanke KONUS-a, na senate univerziteta, vrlo često se i sam najavim i ne vidim ni jedan lični problem te vrste, tamo mogu da kažem šta nije uputno, da se bave politikom na visokom obrazovanju. Da njima kažem tamo. I mnogo je bitnije da sam ja tamo. Ako se uzurpira pravo i kaže se - osnivač, ovo, ono, to može da ode u drugu krajnost.
Tradicija nekih zemalja je takva, što Ljubiša kaže, ali srpska nije. I mi možemo da budemo veoma mudri i veoma uporni i dosledni i da ostvarimo upravo saradnju kako treba.
Kod Bolonje, štošta bih ja kritikovao ovde, ali nemam vremena. Ali, nešto i valja. Studenti sigurno jesu razmaženiji, jer ako smo mi studirali u četiri roka, sada je i šest malo. I efikasnost studija. Ali, primenjujete paradigmu, neka zove JISP. Ko bude brže završio, bolje ocene imao, ne može privatna škola više sebi da namesti, pitaće se i poslodavci. Tako da ne može da se sistem ljulja kako meni odgovara. Znači, štošta može da se ispravi.
Onog časa kad uvedemo ozbiljno izbor recezenata i dovedemo više međunarodnih stranaca za proveru doktorata, neće imati problem hiperprodukcije doktorata. To je, po meni, najveći problem Bolonje. Jer, odjednom su doktorske studije napravile gomilu.
Možemo da uvedemo instituciju kao što ima Južna Koreja - nacionalni doktorat. Da vidite koliko ih bude, 50 godišnje, sve ono ostalo je za ličnu upotrebu.
Ima tu dosta stvari. Ne mora da se ubije vo za kilo mesa, ali mnogi naši fakulteti nisu prihvatili ni model 3-2-2. Išli su 4-1-2 itd. To i nije tako sporno.
Analiza nije rađena. Ja očekujem da ćemo sada, prilikom izrade strategije za visoko obrazovanje, sagledati onako, baš ljudski, demokratski, u interesu studenata i razvoja visokog obrazovanja, šta je donelo a šta nije. Ima timovi koji na tome rade, zajedno sa akademskom zajednicom.
Naučna zajednica je takođe mogla da se smatra uvek opozicionom, nezadovoljnom. Nije to to. Ljudi kad su zadovoljni, baš ih briga za neku tvrdu politiku. I to je pokazalo upravo vođstvo SNS. Onoliko mnogo ljudi je glasalo, vide rezultate. Dosta im je ludila, haosa i ljudi koji seju mržnju i gluposti.
Znači, ne moramo uvek ići najtežim putem da bi nešto uredili i popravili. Mislim da to možemo i na ovakve načine, kao što smo do sada, samo dosledno i uporno.
Ali, ako kažemo - vidljiv kvalitet u obrazovanju, on mora da bude vidljiv svugde, jer, kako će doći kvalitetan budući student ako se obrazovao pro forme i nekako lako prođu kroz srednju školu? Kako će onda proći broj gimnazijalaca da bi povećali broj akademskih građana, ako oborimo upis na 40%. Pa, šta će nam onda to? Znači, osnovna škola mora da bude ozbiljno jaka i zato je to težak posao, veliki proces, prvi, drugi, peti, šesti, oni prevaspitaju nastavnike.
Opet ću ponoviti jednu tezu i mislim da ćemo naći jedno originalno rešenje ovde u dogovoru i sa predsedništvom, premijerkom, to zahteva neka veća angažovanja, ali ako Zavod za unapređivanje je jedini alat da poveća kompentencije nastavnika u osnovnim i srednjim školama, i ne znamo kakvi su ti rezultati koje će oni tamo preneti, moramo da nađemo efikasnije i bolje načine, mentore, tutore, infuzije razne druge oblike. Mi na tome radimo. Znači, nama je cilj da što pre sistem bude što veći i zdraviji. Kod visokog, akreditacija, provera kvaliteta, vanredna provera, međunarodni recenzenti, sve daje rezultat već, verujte. Apsolutno imamo kao ministarstvo veliku podršku akademske zajednice, sem izuzetaka i neću da ih brojim na koliko ruku i prstiju, ali govorim o masi ljudi, dekana, rektora i svega onoga sa kojima sarađujemo, zato što se sistem uređuje i uljuđuje. Do pre dve godine, da kažete, svima izaberite savete poslodavaca, a oni vas gledaju preko ramena, sad znaju zašto to treba.
Znači, dali smo poverenje. Gradiće se novi fakulteti. Projekat CEP 2, prošli put sam ga pominjao u parlamentu, podrazumeva silnu infrastrukturu na visokom i silnu infrastrukturu na studentskom standardu. Zaista, posle četiri, pet decenija u svim univerzitetskim gradovima će se graditi novi fakulteti i zbog kreativnih industrija i zbog IKT-a i zbog svih ovih razvojnih komponenata koje imamo.
Taj kredit ne dobijete što ste lepi i odete da ga uzmete. Morate da dokažete da vam je razvoj visokog obrazovanja namera, a mi smo kroz strategiju pametnih specijalizacija to dokazali. Otuda taj CEP 2 koji je vrlo povoljan, kamata je 1%. Daće novu zgradu ETF-a, daće novu zgradu Fakulteta bezbednosti, Geografsko-biološkog fakulteta, umetničkih fakulteta, daće novi deo Matematičkog fakulteta u Beogradu, obnoviće se zgrade. To zna visoko. Zato imamo poverenje Matematičkog fakulteta, Tehnološkog fakulteta, Građevine i arhitekture, Mašinstva, u Novom Sadu Tehnološkog, izgradnja lamele u Čačku, 2.500 kvadrata Tehničkog fakulteta, izgradnja PMF-a, 7.000 kvadrata u Nišu. Već se radi na Elektronskom 7.000 kvadrata. Znači, FILUM, Fakultet umetnosti i filologije u Kragujevcu i niz drugih stvari.
Samo da nabrojite je teško koliko će se svega izgraditi i rekonstruisati i to kreće. Već su gotovi idejni projekti i već se rade glavni projekti, tako da je to priča o poverenju, a ove ekcesne situacije ne voli niko, verujte, čak ni akademski svet.