Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju.

Dobro se sećam momenta kada je tadašnji mandatar, a sadašnji predsednik republike, Aleksandar Vučić upravo na ovoj govornici izneo ekspoze. Dobar deo tog ekspozea se upravo ticao obrazovanja, konkretno dualnog obrazovanja. Zaista moram da izrazim svoje veliko zadovoljstvo zato što su te ideje zajedno sa ministrom, gospodinom Šarčevićem, pretočene u jednu realnu sliku našeg obrazovanja, govorim o dualnom obrazovanju i zato što postoji zaista jedan adekvatan pomak u ovoj sferi.

Ono što je veoma bitno jeste da danas mi govorimo već o zakonu koji je afirmisan u praksi, koji je zaživeo, o zakonu koji je doveo do toga da se nivo znanja učenika, govorim o realnom znanju značajno poveća. Podsetiću vas, sve skupa, i narodne poslanike, ali i građane Republike Srbije da smo pre donošenja ovog zakona imali ogromnu nezaposlenost jedne strane, a sa druge strane imali smo otvorena mesta u privredi. Na ta mesta poslodavci nisu mogli da zaposle određene kandidate, iz razloga što nisu ispunjavali određene kompetencije i nisu imali dovoljno veština. Taj problem ovim zakonom se postepeno rešava, a i kako da se učenici na adekvatan način osposobe u tom vremenskom periodu. To kažem zato što svi se dobro sećamo onih slika školskih radionica koje su ostale u nekim prošlim vremenima.

Ono što je vrlo bitno, a vezano je za to, jeste da te školske radionice nisu samo tipičan primer tih prošlih vremena, već i nastavnici i kadrovi, koji su radili u tim učionicama i u tim radionicama, nisu mogli da idu dalje. Niti su mogli da prate tehnološki, civilizacijski napredak, niti su mogli da prenesu adekvatno znanje učenicima.

Ono što je najbitnije, jeste da je to vreme iza nas. Sa modernim, reformskim zakonima koje smo mi ovde u Skupštini glasali, a zajedno sa vama ih radili i unapređivali, došli smo do situacije da se veliki broj i najveći broj školskih radionica rekonstruisao, došli smo do situacije da je veliki broj mašina kupljen, da je došlo do osavremenjivanja tog procesa, dakle edukacije. Došli smo do toga da je došlo do provere znanja, ne samo učenika, već nastavnika koji sprovode prakse i prenose znanje. Došli smo do toga da ste vi, gospodine ministre, predsednik republike, premijerka, otvorili veliki broj informatičkih kabineta i to je za ponos i ovoj Vladi i državi Srbiji.

Ono što je vrlo bitno jeste da ta sama činjenica o kojoj govorim, govori o ozbiljnosti jedne države i o ozbiljnosti u oblasti obrazovanja. Takođe, ono što je još bitnije, danas razgovaramo o izmenama i dopunama ovog zakona iz dva razloga.

Prvi je razlog, taj što su u samom zakonu od trenutka donošenja, do danas, prepoznate određene odredbe koje su loše lingvistički, proceduralno ili kako god i teži se da se to ispravi. Drugi razlog, koji je, rekao bih još bitniji, a to je prilagođavanje ovog zakona našim potrebama, odnosno prilagođavanje odredbi ovog zakona potrebama naših ljudi, našem mentalitetu, našim specifičnostima i svemu onome što je naše i što treba da bude usaglašeno.

Ja sam razgovarao sa većim brojem poslodavaca koji su aktivno uključeni u ovaj proces dualnog obrazovanja. Mogu vam reći da su njihova iskustva zaista pozitivna. Ono što naglašavaju najznačajnijim i najoptimalnijim za proizvodni proces firmi u kojima rade, jeste činjenica da mogu uticati na studijske programe, da mogu uticati na veštine, koje će deca, učenici učiti u školama i na taj način oblikovati, profesionalno oblikovati tu decu, odnosno buduće radnike u tim firmama. To je krucijalna stvar koju nosi ovaj zakon.

Paralelno sa tim, učenici takođe dobijaju mnogo. Dobijaju konkurentnost na tržištu rada. To je nešto što u savremenom svetu znači sve. Mi smo to dobili, a tek ćemo dobiti sa daljim usavršavanjem, ne samo ovog zakonodavnog okvira, već čitavog obrazovnog procesa u celini.

Ono što još želim da kažem jeste da zakon o Dualnom obrazovanju je već dao svoje efekte. Ti efekti su vidljivi i u školama koje su krenule sa uvođenjem modernih, afirmativnih studijskih programa. Takođe, već su vidljivi u samim školama na taj način što nastavnici i profesori žele da se usavršavaju. Ne samo što žele već to moraju ukoliko žele da prate taj savremeni obrazovni proces.

Ono što je još bitnije od svega jeste da škole imaju neposrednu komunikaciju sa poslodavcima, koji mogu neposredno da utiču na menjanje, na izmenu studijskih profila, na donošenje novih, na profilisanje budućih kadrova. Kao srž i kao suština cele ove priče, reći ću da su na dobitku najviše učenici, odnosno budući ljudi, radnici u određenim firmama, jer ne samo da su postali konkurentni na tržištu rada, već su dobili značajne veštine i kompetencije koje im znače, ne samo na teritoriji Republike Srbije u tom smislu.

Kao zaključak ove priče, moram da naglasim najveći značaj ovog zakona, a to je popravljanje i unapređenje relevantnosti obrazovanja. Suštinski, ovim zakonom, kao i svim onim obrazovnim zakonima, modernim i reformskim koje smo doneli u ovom domu, kao što je Zakon o visokom obrazovanju, o kompetencijama itd. uz ovaj Zakon o dualnom obrazovanju, mi smo doveli do toga da je popravljena ta relevantnost obrazovanja. Naime, mi smo na ovaj način uskladili sa jedne strane obrazovni sistem, a sa druge strane nesumnjive potrebe tržišta rada. Hvala.

Hvala doktore.
Reč ima Nataša Mihajlović Vacić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, ministre sa saradnicima, ja ću se najpre osvrnuti na predložene izmene i dopune Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Potom ću nešto kratko reći i o setu izmena i dopuna zakona iz oblasti obrazovanja.

Kada smo prošle godine doneli Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacije, mi smo uspostavili jedan pravni sistem, okvir zapravo u kome smo odredili šta su nivoi, koje su vrste kvalifikacija itd. Od donošenja tog zakona realizovane su sve aktivnosti koje zakon propisuje, što znači da su uspostavljena i nova tela i Savet, Agencija, 12 sektorskih veća itd.

Izmenama i dopunama, što je naročito važno, predložena su odgovarajuća rešenja za prevazilaženje svih onih problema koji su uočeni od početka primene ovog zakona. Mislim da je jako dobro što se sa ovim izmenama i dopunama nije čekalo dugo, što govori o ozbiljnosti u samoj primeni tog zakona, imajući naročito u vidu sve efekte koje ovaj zakon i donosi.

Navedenim izmenama omogućeno je lakše ostvarivanje prava na rad onima koji su visokoškolsko obrazovanje stekli u inostranstvu. Verujem da će predložene izmene ubrzati taj proces, budući da se rok smanjuje sa 90 na 60 dana, kao što verujem ministre da u buduće nećemo više imati problem sa recenzentima koji rade suprotno konvenciji i koji su se ponašali, rešavajući pitanja o visokoškolskom obrazovanju stečenom u inostranstvu, kao da je reč o nostrifikaciji diploma.

Verujem da stvari treba gledati i videti onakvim kakve jesu, a ne gore od toga. Zato želim da napomenem da je zapravo većina recenzenata davala recenzije u roku i u skladu sa Konvencijom, ali prosto, zbog ujednačenosti u postupanju prema svim zainteresovanim licima, neophodno je da učinimo sve kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje te javne usluge.

Nacionalnim okvirom kvalifikacija konačno se pravi razlika između toga šta znamo, šta umemo da radimo, šta stvarno radimo, šta nam od toga priznaju nadležne institucije i u čemu smo od svega toga prepoznati. Nacionalni okvir kvalifikacija naročito može da pomogne i da bude jedan od ključnih alata da se kvalifikacije ljudi koji rade u sivoj zoni konačno prepoznaju i da se prevedu u redovne tokove. S tim u vezi neophodna je saradnja sektora obrazovanja i tržišta rada, jer sa jedne strane imamo nezaposlenost, a sa druge imamo tržište rada koje nema dovoljan broj kvalitetno obrazovane radne snage. Tako da, neophodna je dodatna obuka i uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, ključno je u prevazilaženju tog problema i zato je neophodno delovanje u oba sektora i u sektoru obrazovanja i u sektoru tržišta rada.

Budući da je važno da nacionalni okvir kvalifikacija ima zajedničke principe sa evropskim okvirom kvalifikacija, da bi evropski okvir kvalifikacija mogao da se koristi kao instrument za poređenje kvalifikacija stečenih u Srbiji, bilo je najpre neophodno da se nacionalni okvir kvalifikacija poveže sa evropskim okvirom. Predloženim izmenama naglašavaju se, odnosno usaglašavaju dodatno deskriptori sa evropskim okvirom kvalifikacija i tako se u stvari olakšava postupak povezivanja dva okvira kvalifikacija što je veoma važno.

Mi i u narednom periodu kao država i društvo moramo da obezbedimo efikasno ulaganje u sistem obrazovanja i obuke na svim nivoima, da popravimo obrazovne ishode, odnosno da bude jasno šta ko zna i šta ume da radi. Obaveza Srbije jeste da poveća otvorenost i relevantnost obrazovnih sistema i boljim prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržišta rada što se postiže upravo nacionalnim okvirom kvalifikacija.

Šta to u praksi znači? To znači da moramo da osnažujemo ljude kroz sticanje novih veština kako bi mogli da se prilagode novim uslovima i mogućoj promeni zanimanja, jer se tako može zapravo smanjiti nezaposlenost i povećati radna produktivnost.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, osnovnom i srednjoškolskom, saglasni smo da nema važnijeg pitanja u jednoj državi i u jednom društvu od obrazovanja. Od obrazovanja zavisi i ekonomija i kultura, i zdravlje, i celokupna budućnost i napredak jednog društva. Ako, dakle, razumemo obrazovanje kao najvažnije pitanje u svakoj civilizovanoj i dobro uređenoj zemlji, onda bi trebalo uvažiti činjenicu da se nauka menja, da se svet vrtoglavo menja svakodnevno pred našim očima i da je neophodno da i zakoni u oblasti obrazovanja prate ono što se zbiva.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koncepcija razvoja celokupnog sistema prilagođava se takođe uočenim potrebama u praksi i uslovima u kojima se može sprovoditi. U praksi se naime kao što svi znamo, jasno pokazalo da treba zadržati te nove tendencije i rešenja usmerena ka opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog sistema, ali i praćenje tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Kao što ste, ministre, ranije tokom diskusije naveli, rano i osnovno obrazovanje mora biti snažno, jer je ono zapravo temelj celokupnog sistema obrazovanja. Misija je da kvalitetno obrazuje sve svoje građane, da bazično opismeni učenike iz svih oblasti tako da mogu da nauče da povezuju ono što nauče u školi i što su informacije sa proaktivnim rešavanjem problema i suočavanjem sa svim onim što ih čeka u životu.

Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće set svih predloženih izmena i dopuna. Hvala.

Hvala, gospođo Vacić Mihailović.

Reč ima Nemanja Šarović.

Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, po ko zna koji put raspravljamo, mislim da je u ovom sazivu osmi ili deveti put da raspravljamo o obrazovanju i svaki put vi nas ubeđujete kako su zakoni dobri, kako će doneti napredak građanima Srbije, kako će nam deca biti pametnija, bolje se snalaziti, biti obrazovanija, raditi bolje poslove, ali nažalost stvarnost vas demantuje.

Ja sam baš maločas razmišljao, evo od 2004. godine kada smo prvi put izabran za narodnog poslanika, teško je setiti se zaista koliko je ministara prošlo kroz Narodnu skupštinu i koliko je puta ovo naše nesrećno obrazovanje reformisano. Sve zapravo te nevolje Srbije počele su od tog „5. oktobra“ kada ste vi počeli da radite ono što vam diktiraju iz EU. Sva zla u Srbiju već 20 godina dolaze iz EU, od te čuvene bolonje, što je bio početak sunovrata našeg obrazovnog sistema, pa preko privatnih univerziteta itd, sve su to stvari koje se nastavljaju do danas.

Osam ili devet puta, kao što sam rekao, raspravlja se samo u ovom sazivu o obrazovanju. Kada uporedite govore poslanika vladajuće koalicije, oni su praktično svaki put, bez obzira na to o čemu se radilo, kojim izmenama i dopunama, oni su mogli koristiti isti govor. Oni pričaju kako je divno, kako je krasno, kako je mnogo dobro i kako će biti još bolje, ali kada pogledate to se sa realnošću, sa životom u Srbiji, sa obrazovanjem u Srbiji nema apsolutno nikakve veze.

Meni je drago da ste vi danas priznali da onaj zakon iz 2015. godine nije valjao, da je doveo do mnogo problema. Međutim, ne može to vas opravdati, jer vi ovde odgovarate za grehe čitave vaše koalicije za prethodnih osam godina koliko je ovaj režim na vlasti. To što kažete da nije valjalo 2015. godine je potvrda da smo mi tada bili u pravu, kao što smo u pravu i danas, ali je potrebno da prođe malo vremena da biste to uvideli i vi.

Šta nam govori to što osmi ili deveti put u ovom sazivu raspravljamo o obrazovanju? Da li to govori da vi veoma dobro znate šta želite i da vi veoma dobro znate kako da sprovedete ili nam to govori nešto drugo? Da ste znali od početka šta želite, vi biste valjda prvi put doneli zakon kakav je Srbiji potreban, a ubeđivali ste nas od prvog puta da je to to i da je to najbolje moguće rešenje. To ste nam govorili i drugi, i treći, i četvrti, i peti, evo govorite nam to i ovoga puta. Saziv je na izmaku, pa verovatno nećete imati vremena još koji put da u tu priču ubeđujete građane Srbije i narodne poslanike, ali potpuno sam siguran da će ovi zakoni biti tema izmena, dopuna ili donošenja novih zakona veoma brzo.

Problem je drugom. Ovde se radi o tome što vi pokušavate da popravite nepopravljivo. Ako pogledamo kakvo je obrazovanje u Srbiji bilo pre 20 godina i kakva su nam deca bila, da li su bila vaspitanija, ja sam siguran da je u ono vreme obrazovanje bilo mnogo bolje i da ljudi koji danas imaju 40, 50, 60 godina, da su škole u koje smo išli, srednje škole, fakulteti bili mnogo bolji i ozbiljniji od ovoga danas.

Kada budete smogli snage da kažete, prvo sami sebi, a onda i kolegama u Vladi, da Srbija u Evropi nema prijatelja i kada budemo počeli da radimo, ne ono sa čime se saglasi EU, već ono što je dobro za srpski narod, tada ćemo imati nekakve šanse za boljitak.

Druga stvar, nije pitanje samo zakona, gospodine ministre, pitanje je i primene zakona. Pazite, mi smo imali predsednika Republike sa falsifikovanom fakultetskom diplomom i dokazali smo da je čovek, na primer, bio za pet ili šest ispita u Strazburu, kao član skupštinske delegacije u vreme kada je navodno polagao te ispite. Šta se desilo? Ništa. Kako ste reagovali vi koji podržavate vladajuću koaliciju u kojoj ste ministri? Ćutite. I dan-danas niste spremni da osudite to što je uradio Tomislav Nikolić, ali se isto tako ne pitate kakvu vi poruku na taj način šaljete društvu, kakav je to uticaj imalo na obrazovanje, kakav je to uticaj imalo na celokupno društvo. Pa kada neko može sa falsifikovanom diplomom da bude izabran za predsednika Republike, umesto da ste ga se javno odrekli, umesto da je prezren u društvu, on je i dan-danas funkcioner Vlade Republike Srbije, izmislili ste neku nepostojeću funkciju, plaćate mu vilu sedam, osam, ne znam ni ja koliko hiljada evra mesečno i on je privilegovan.

Do čega je to dovelo? Pa dovelo je do toga da u Vladi sede ljudi sa plagiranim doktoratima, da u Vladi sede ministri koji su falsifikovali fakultetske diplome i to je jasno čitavoj Srbiji, ne radi se o jednom, nego više njih. I vi, gospodine ministre, opet ćutite. Imate li vi vrednosni sud o tome? Do čega će to dovesti? Koliko je ljudi u ovoj sali u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa falsifikovanim fakultetskim diplomama i niko ne reaguje? Čemu se na taj način uče deca u Srbiji? Uče se tome da nema odgovornosti, da najpokvareniji prosperiraju, da je sistem takav da umesto da kvalitet ispliva na površinu, oni koji su najbolji beže u inostranstvo.

E, to je suština naše propasti i to se neće promeniti ni sa ovim izmenama i dopunama zakona, niti će se, nažalost, promeniti sa nekoliko amandmana koje mi kao poslanička grupa SRS možemo da podnesemo. Nama je potrebno da se temeljno menja sistem, da se grade institucije ispočetka, ali pre svega da shvatite da nemate prijatelja u EU.

Za Srbiju ne važe nikakva pravila. Gde su vam prijatelji, gospodine ministre, nakon što je Crna Gora donela sraman zakon koji su nazvali, apsurda radi, Zakon o slobodi veroispovesti? Gde su vaši evropski prijatelji? Koji je od njih podigao glas? Koji je od njih rekao da je to strašno, da to ne sme da se radi? Niko. I to pokazuje da Srbija suštinski nema nikakav ugled na zapadu, a vi stalno pričate o vašim prijateljima, pričate kako ste uvaženi, pričate kako preslišavate njihove ministre i predstavnike na sastancima – ej ti, bre, nemoj slučajno da si vodio našu decu da rade po Evropi.

Za koga mi i ovim zakonima spremamo decu? Da li ih spremamo za moderno belo roblje u Evropi, da li ih spremamo da rade po Nemačkoj i Austriji ili da nešto poprave u Srbiji? Nažalost, ministre, i vi znate kao što i ja znam da ovi zakoni neće popraviti stanje u Republici Srbiji i to je i vaš i moj poraz.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Reč ima ministar gospodin Mladen Šarčević.
Izvolite, ministre.

Da se osvrnem samo, vratio bih se više nego 20 godina unazad kada bih pričao o kvalitetnijem obrazovanju u državi gde smo se i vi i ja rodili. Znači, stariji sam od vas značajno i vaših kolega tu. Ovde ima mojih vršnjaka, ali govorim da sigurno 2000. godina nije baš srećno izabrana. Možda je čovek mlađi pa ne pamti, ali radi istine.
Govorili smo da 20, 30 godina nije nikad obrazovanje bilo u prioritetu, ne kažem ni da je sada, ali zaista se trudimo da bude. Ne znam ni ja šta će od ovoga biti, ne znam ni ja da li ću ovo da radim dalje, to je mnogo nepoznatih za mene jednačina, ali ono što je sigurno, radi pojavljivanja u parlamentu, znači, ovo ministarstvo je ogromno ministarstvo, obuhvata od predškolskog do tehnološkog razvoja. Samo ako nabrojite sastavnice koje ga čine, videćete koliko je to moralo da se donese različitih zakona. Ako ti zakoni donesu boljitak i primene se kako valja, valjda je za dobrobit dece Srbije, ni za koga drugog, bar je to moj motiv za ovo što radim. To su predškolsko, osnovno, srednje, dualno u srednjem, dualno u visokom, visoko, učenički standard, studentski standard, nauka i istraživanje, Fond za nauku, okvir kvalifikacija, to su sve posebni zakoni, intelektualna svojina koja je ovde već u nekoliko zakona, koja nama u širem smislu pripada.
Na početku vrlo jasno sam rekao zašto se menja deo sistemskog zakona, a to je zbog novih zakona o zaštiti podataka o ličnosti, znači, zato što ja ne mogu da utičem na nekog ko je nezavisno telo, iako mislim da je bilo rešenje o postojećem zakonu ili kroz podzakonska akta. Ako je izričito posle tri meseca rečeno da nema mogućnosti kroz podzakonska akta, došlo se u Skupštinu. Ono je jednostavniji, po meni, lakši nalaz, jer ne vidim šta bi se tu promenilo. Naši stručnjaci su videli da je cilj da vi ne otkrijete identitet bilo kog učesnika u procesu, ni studenta, ni učenika, ali vi imate dovoljno podataka da uređujete i vodite politiku sistema. To je razlog zašto smo ušli. Kada smo ušli radi toga, Zakon o dualnom obrazovanju se pokazao efikasan, šta god ko mislio od vas o njemu. Ima tu mnogo novih profila, već se sprema novih osam.
(Narodni poslanik Milorad Mirčić dobacuje.)
Pričajte vi šta hoćete, ali demantujem vas.
Imaće sada dogodine, ali poslodavci su zadovoljni. Kao što je nekad država bila jedini poslodavac, pa je ona mogla da bude zadovoljna sa zanimanjima i imali ste da je škola uz fabriku, pa sve mašine, ja sam u Rakovici radio sto godina, imate da su IMR, IMT dali mašine „Radoju Dakiću“ i tu se sprovodila praksa, kao i u fabrici. Mi smo taj model imali, ali je država bila jedini poslodavac. Ovo nije ništa novo ni neobično za naš sistem, samo se prilagođavamo njemu.
Te mi je žao što sam, eto, ja osam puta bio, imao sam razloga, nisam bio uzalud. Hvala.

Hvala, ministre Šarčeviću.

Reč ima gospodin Nemanja Šarović, dva minuta. Izvolite.

Gospodine ministre, rekoste da ste značajno stariji od mene, a posle toga kažete – sto godina ste radili u Rakovici. Ja nisam pretpostavljao da ste baš toliko stariji, ali dobro.

Druga stvar, gospodine ministre, vi tvrdite da su zadovoljni radnici i da je zakon dobar. Efekti Zakona o dualnom obrazovanju će se videti tek za dugi niz godina. Drugi je problem što vi kažete – veliko je Ministarstvo. E sad, možda to niste znali, praksa je u Srbiji u poslednjih desetak godina da ministri od saziva do saziva menjaju ministarstva. Možda vi za sledeći saziv da tražite neko manje, da vam bude lakše, pošto kažete – ima dosta tih organizacionih delova i dok vi obiđoste sve, gospodine ministre, prođe mandat. Ali sledeći put tražite neko manje, kompaktnije, i siguran sam da će i rezultati, gospodine ministre, biti bolji.

E sad, treće i najvažnije, izostala je vaša osuda, gospodine ministre. Izostao je vaš vrednosni sud o činjenici o kojoj sam govorio, o tome da smo imali predsednika Republike Srbije sa falsifikovanom diplomom i imamo ministre sa falsifikovanim diplomama, sa lažiranim doktoratima, ne jednog, više njih, imamo i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije ko zna koliko poslanika koji nisu završili fakultete na redovan način, koji su kupovali diplome, falsifikovali. Vi možda ne možete da rešite taj problem, možda ne možete vi da ih smenite, ali ono što možete i što je vaša dužnost kao ministra je da to jasno osudite, da date svoj vrednosni sud i kažete – ja se toga gnušam, ja se od toga ograđujem.

Hvala gospodine Šaroviću.
Reč ima ministar Šarčević.