Repliciram ministru o operi.

Naravno, ovo što ste rekli, gospodine ministre, nekako više vodi ka tome da treba amandman prihvatiti, jer kulturni proizvodi su i klasičan balet i igra, jer ne govorimo o folkloru, nego govorimo o igri kao izdvojenom delu.

Tako da, ne mislimo da su vam to argumenti, ali svakako vi ste ti koji predlažete, skupštinska većina usvaja, a mi očekujemo kada budu izmene zakona da ćete voditi računa o ovome. Hvala.

Hvala.
Reč ima Mirko Krlić, po amandmanu.

Samo kratko.

Ministar je potpuno odgovorio na pitanje, s tim Odbor je bio vrlo blizu da prihvati ovaj amandman i on je zaista obrazložen, posebno što je jedina među na koja se ovim poslom zaista i najprofesionalnije i na najvišem nivou bavi, gospođa Jadranka Jovanović, takođe objasnila.

Tako da, u ovom trenutku jeste odluka da se podrži stav Ministarstva da se radi o oblasti, s tim da, evo, i moja sugestija je da ubuduće trebamo da pronađemo formulu kako bi opera uživala posebnu brigu u zakonu, jer zaista nam je objašnjeno šta znači biti operski pevač, kakav je to fizički, umetnički i uopšte napor. Utoliko ovaj amandman ima smisla, ali u ovom momentu bliži smo stavu Ministarstva da to stavimo pod oblast, sa obavezom da Ministarstvo u skladu sa svim evropskim propisima i drugim zemljama koje imaju pozitivno mišljenje pronađe jedno i možda još bolje rešenje. Hvala.

Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.

Pošto Vjerica Radeta ima još nešto vremena, zato nju i pitam.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Natapa Sp. Jovanović.

Imate dva minuta.

Govorili smo o ovome, gospodine ministre, u načelnoj raspravi.

Mi smo hteli da se ceo član briše, ali možda je čak i ispravnije bilo, ali vidim da sad nemate volje da prihvatite te naše sve korekcije, da navedete da pokrajina, jedinica lokalne samouprave mogu da proglase manifestacije koje će republički organ nadležan, odnosno ministarstvo da sagleda da su od posebnog značaja za kulturu. Ali, svakako je to Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, trebala da uradi za one koji se organizuju na republičkom nivou.

Vi ste meni, odgovarajući u načelnoj raspravi, rekli – ali, ovde to imaju. Znate, i dobro je. Mnoge lokalne samouprave sada imaju razne kulturne manifestacije i festivale i treba svako da ima, da baštini ono što je autentično iz njegovog kraja. Ali, Vukov sabor koji nije samo obična manifestacija, čak je na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa i možda se on jednog dana nađe na UZNESKO-voj listi je najznačajniji, valjda, za Srbiju. Mokranjčevi dani se održavaju 50 i više godina. Bemus. Znači, ono što je zaista važno. Sabor trubača u Guči, jel tako.

Tako da, moramo da vodimo računa o tome da se država opredeli za ono što je najznačajnije. Zašto da to ne stoji i u zakonu i da se zna – mi smo ti koji smo rekli da je to na državnom nivou najvažnije. Inače, SRS se protivi, vi ste rekli, ne daje vaše ministarstvo, ali daje ministarstvo za turizam, daje grad Novi Sad i pokrajinska Vlada da se bilo koji dinar da za „Egzit“.

Reč ima ministar.

Izvolite.

Da, bilo je već reči prekjuče o tome.

U suštini, mi smo se opredelili za ovu okolnost da se ovo definiše ovako u zakonu, a da se to zašta se vi zalažete, a i mi se zalažemo, ubuduće definiše uredbom. Jer, mi smo istakli argumente…

Videćemo. Dajte da pustimo vremenu malo da prodiše, s tim u vezi.

Da, ali ako bi u zakonu bilo, to bi onda bilo presek onoga što imamo danas. Ako mi imamo uredbu koju možemo lakše da menjamo, možemo da uvodi i one…

Videćemo. Ja ne kažem da postoji apsolutno preovlađujući razlog za ovo rešenje, a nikakav razlog za to rešenje, jednostavno, smatramo da je ovo za sada uredbom, ali svakako da postoji prostor za razmišljanje u tom pravcu, jer mi imamo sad jednu, kako bih rekao, vrlo aktivne događaje vezane za promovisanje novih festivala, novih manifestacija i tako dalje i onda zaista, neke od manifestacija možda nisu zaslužile u ovom trenutku da se nađu u zakonu pobrojane, ali će možda za godinu dve, pa smo mi samo u tom smislu videli prednost uredbe kao okvira za definisanje, ali svako da ćemo imati prilike da razmislimo i da uđe u zakon.

(Nataša Sp. Jovanović: Predsednice, jel mogu ja kratko?)

Možete.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp Jovanović.

Izvolite.

To ste u pravu da postoje ti neki koji tek treba da se dokažu. Evo, mi imamo toliko godina u političkom životu smo, ja sam 28, predsednica 30 godina i tako da mi pratimo šta se sve dešavalo, kako su se menjali zakoni, ali ono što je sada presek što da ne? Pa, i ovi novi koji su noviji. Šta to znači noviji? Mislim „Kustendorf“ postoji od 2007. godine, a to je već festival koji je uz lični angažman Emira Kusturice razobličio holivudsku produkciju, sve to što je kvazi-umetnost, a što nam dolazi sa Zapada, a pre svega, iz Amerike i takve produkcije koja promoviše potrošačko društvo, koja promoviše ono što nisu porodične vrednosti, što nije tradicija, a što je „Kustendorf“ dokazao da može, jer su svi velikani, počev od Nikite Mihalkova, pa drugih, posetili Mokru Goru i tamo promovisali i prijateljstvo sa srpskim narodom, a svoj film i kulturi i tako dalje.

Tako da mi možemo sada da kažemo da „Dani Bati Stojkovića“ to nije neka manifestacija koja je od juče, pa „Nišvil. To su festivali koji stvarno imaju jedan nivo i imaju veliki značaj, jer kako bi oni imali veći značaj ako se inkorporiraju u zakon, a ne uredbom, jer uredba je promenljiva. Inače, mi smo principijelno protiv toga da bilo šta što je od značaja za bilo koju oblast se reguliše uredbom.

Reč ima ministar.

Izvolite.