Hvala, gospodine Marinkoviću.

Gospodine ministre, u vašem dosadašnjem radu, evo skoro je kraj ovog saziva Vlade, ono što je dobro nismo primetili kada je u pitanju oblast kulture i resor koji vi predvodite nikakav potcenjivački odnos prema bilo kome. To je dobro zato što su svi vaši prethodnici od 2000. godine imali jedan stav koji se uklapa u tu, pre svega antisrpsku, prozapadnu politiku i koja stvara jedan milje.

Evo, to i kolega Marković, verovatno kao rođeni Beograđanin, može da primeti, tog nekog kao kruga dvojke. Oni imaju ekskluzivitet, jer vi ste bili i u poslovima kulture i pre ovoga i tako se ponašaju, omalovažavajući pre svega srpski narod i ne samo pripadnike srpske nacionalnosti, već sve druge koji drugačije misle. Pa, oni su neki nobles, pa oni imaju ekskluzivitet, da ne pominjem stvarno ta imena poput Srbljanovićke, onog Gorčina, Dragojevića i plejade tih likova koji su zaista toliko u svom nastupu pokazali, pre svega mržnju prema sopstvenom narodu i prema vitalnim državnim i nacionalnim interesima.

Ali, ono što se desilo Srpskoj naprednoj stranci je da upravo sličnu, po karakternim crtama za pojedine stvari, osobu postavi na mesto vašeg prethodnika, a mislim na bivšeg ministra Tasovca, koji je ujedno i direktor Beogradske filharmonije koja je izašla sa jednim skandaloznim sloganom pre nekoliko godina u vašoj naprednjačkoj vlasti i plakatom – Nije za svakoga.

Da bi građani Srbije znali o čemu se radi, oni su hteli da kažu, pri tome su stavili jedan deo jedne biljke, da je ne pominjem sada koja je, koja upućuje na to da je neko neobrazovan, da ne razume šta je kultura, itd. Zaista neverovatno da tako nešto nekome padne na pamet. Da se to ne bi ubuduće dešavalo striktno moraju da se, sa nivoa Vlade Republike Srbije, kontrolišu aktivnosti onih koji primaju novac iz budžeta.

Dosta su govorili koleginica Radeta i drugi poslanici Srpske radikalne stranke o RTS-u, ali i Beogradska filharmonija, pa sve druge ustanove kulture.

Oni mučenici, mislim na te, zaista ljigave, bedne, ne znam kako da ih nazovem, likove iz te plejade tih prozapadnih agentura i svega da naš narod i onaj ko živi u Vranju, u Pirotu ili, ne znam, gde u Bosilegradu ne zna šta je srpska kultura.

Ono što oni ne znaju to je da nematerijalno kulturno blago Srbije, kao što su na UNESKO-voj listi zaštićena srpska slava koju samo mi Srbi imamo, srpsko kole, koje zna 99% stanovnika da igra, kao pevanje iz vika koje će, verovatno, tek biti na UNESKO-voj listi, kosovski vez, Belmuš koji stalno ovde kolega pominje, gusle su, takođe, već zaštićene, ali nisu neke druge, nisu neki stari zanati. Da ne nabrajam, jer skoro ima, ja mislim, još preko 30 elemenata nematerijalne kulturne baštine i kulturnog dobra od najvećeg značaja.

Ono što je potrebno to je, zato što je kolo koje prožima čitavo nacionalno biće kao nacionalna igra, kolo u tri, Moravac, itd, kao što je srpska slava koja objedinjuje naše zajedništvo, našu duhovnost, ono što smo mi od doba Nemanjića, kao sve ovo drugo koje tek treba da se nađe na listi, dakle, mi sad treba da pomognemo, gospodine ministre, tim sredinama da oni od toga imaju, pored ove nematerijalne, i korist u pravom smislu reči. Da te žene pletilje koje će dvopređene čarape da pletu i dalje, one žene u Staparu koje su poznate po staparskim ćilimima, one Piroćanke koje izuzetno vredan zanat imaju u svojim rukama u proizvodnji pirotskog ćilima, dakle, da im država omogući.

Ne možete vi samo iz svog resora, ali postoje drugi, jer je takav budžet za kulturu, koji je takav kakav jeste, da bismo taj naš nacionalni identitet očuvali. I, ne samo srpski, već u svemu tome ima i pripadnika i drugih nacionalnih zajdenica, kao što je naivno slikarstvo u Kovačici i kao što su neki drugi projekti, kako bi se zaista na pravi način to predstavilo i budućim generacijama.

Sve drugo što se bilo kojim dinarom, znači, finansira, a da ima antisrpsku konotaciju, mi smo izrazito protiv toga. Dakle, mora i buduća Vlada o tome da vodi računa, da se zaista sve ovo što tek treba da bude i na UNESKO-voj listi i što tek treba da ima pravu promociju kroz jedan i kulturni i turistički projekat, kako god hoćete, promoviše kao najsvetlija tradicija našeg naroda. Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.
Gospodine Markoviću, želite repliku?
(Aleksandar Marković: Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvalio bih i prethodnom govorniku, gospođi Jovanović što mi je dala mogućnost za repliku na pominjanje prezimena i imena u kontekstu rođenog Beograđanina, ako sam to shvatio.

Da, nemam razloga da krijem da sam rođeni Beograđanin, ali to ni na koji način ne umanjuje moju ljubav prema svakom delu Srbije. Dakle, podjednako volim svaki deo Srbije, kao i svaki deo zemalja u okruženju, a u kojima Srbi žive. Dakle, podjednako su mi dragi i delovi nekadašnje Republike Srpske Krajine, kao i delovi Republike Srpske, kao i delovi onih teritorija koje ne pripadaju Republici Srpskoj, već Federaciji BiH, gde živi Srbi u apsolutnoj većini. Podjednako su mi dragi i delovi gde živi naš narod, a koji se nalaze u Crnoj Gori, kao i Makedoniji i u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu, a gde žive Srbi.

Mogao bih da se složim sa prethodnim govornikom u oceni da su neke bivše vlasti protežirale i promovisale isključivo antisrpske projekte u kulturi, promovisale i protežirale i finansirale isključivo antisrpske filmove i sve druge projekte i da je to bila vladajuća ideologija tih režima, režima oličenih u onome što mi nazivamo dosmanlijska vlast, koja je vladala od 2000, do 2012. godine, i gde je, kako bi to rekli " main stream" bilo da se u glavnim medijima, dakle, da dominira taj narativ u kome su Srbi uvek okarakterisani kao loši momci, kao "bad guys", gde ste mogli samo da čitate ili da gledate o nekim navodnim srpskim zločinima i o svim onim stvarima iz koga bi mogli da izvučemo zaključak kako su Srbi jedino krivi i za ratove koji su se događali devedesetih godina i za sve ono što je loše, jel tako?

Ali, isto tako budite fer, pa priznajte da od 2012. godine, odnosno od trenutka kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za vršenje vlasti da se situacija i na tom polju značajno popravila. I zaista se značajno popravila. Dakle, ne snimaju su antisrpski filmovi, u poslednje vreme dominiraju filmovi sa nacionalnom tematikom, filmovi koji šalju jasnu, rodoljubivu i patriotsku poruku i takvih primera ima zaista mnogo i nadam se da će ubuduće biti sve više i više.

To je moja intencija upućena Ministarstvu kulture, da se u budućnosti bavimo više kulturnim sadržajem koji sadrži tu nacionalnu notu i rodoljubivu notu. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine Markoviću, te nevladine organizacije zapadnjačke agenture koje su dobro umrežene i koje mi ovde stalno pominjemo, upravo su u službi tih i takvih koji se deklarišu kao nešto posebno. Zato sam vas apostrofirala i namerno da imate repliku i da ja mogu sa vama dalje da nastavim o njima, jer svaki normalan čovek, svaki patriota, svaki rodoljub normalno da će da razmišlja o svim Srbima, ma gde oni da žive.

Znate, za nas srpske radikale je i Ojkača, koja je takođe kandidat za Uneskovu listu, nešto što je najsvetlija tradicija.

Zmijanjski vez, gospodine ministre, koji su Srbi iz Republike Srpske uspeli, takođe, da stave na Uneskovu listu, zaista prelepa rukotvorina koja ne može rečima ta lepota da se opiše, ali oni se svega toga zgražavaju, ovi što ih vi prizivate stalno, gde ste, što ne dođete.

Verujte mi, gospodine ministre, da je prozapadna dosovska ovde opozicija tazkovana u sali, oni bi se zgražavali nad ovim što mi promovišemo kao najsvetlije srpske vrednosti, srpsku tradiciju, jer oni samo znaju da ruše, da govore da u ovoj zemlji ništa ne valja, da su Srbi ovakvi, onakvi.

Pominjala sam i, neću da mu pravim reklamu, onog jednog glumca iz filma Gorana Markovića, koji kaže - eto, Srbi su rušilački, ne znam kakvi, monstrumi na Balkanu, ili ovaj Branislav Lečić. Ne zaboravite onu njegovu rečenicu iz filma „Sveti Georgije ubiva Aždahu“, kad on kaže onako skroz u onom svom ludačkom zanosu - Srbi ratuju zato što su ludi.

Znači, mi moramo da napravimo jasnu distinkciju u ovoj zemlji ko su oni, a ko su svi drugi koji poštuju i vole svoj narod i svoju državu i koji žele na takav način to da promovišu.

Ono što je meni zasmetalo, gospodine ministre, vas sam gledala, zaista ste čovek koji radi taj posao iz oblasti kulture i informisanja. Eto, pred kraj ovog mandata ste i došli sa ovim izmenama zakona na koji mi imamo primedbe, ali vidim da ne negirate ništa od onoga što je važno za srpsko nacionalno biće, ali vi stojite u Vladi Srbije, ispred vas Zorana Mihajlović i ona kaže – sledeće godine mi ćemo… Ona je ministar za saobraćaj, građevinarstvo, infrastrukturu, šta ste joj sve dali, direktno u službi američke ambasade. Napravila je projekat Behtel, koji košta Srbiju 300 miliona više. Ona umesto vas najavljuje šta će da bude na Uneskovoj listi i šta će Srbija da uradi ove godine, pominjući upravo ono što sam ja malopre govorila, pirotski ćilim, staparski i ne znam da li je još nešto treće pomenula.

Mora da se zna u ovoj zemlji i da se najoštrije žigošu sve te aktivnosti koje oni čine i sve te nevaldine organizacije i mediji koji su u njihovoj službi i sve predstave koje imaju, sva njihova izvođenja, gde oni otvoreno blate narod.

Hvala.

Vi mislite da je…

Evo, završavam gospodine Marinkoviću, jer vi imate mogućnosti da na jednoj televiziji često naširoko pričate o takvim stvarima, pogotovo o njima. Vi mislite da je aktivnost samo kad oni pričaju što je legitimno pravo protiv zvanične politike vaše SNS. Ne, ono što oni rade je više od toga, psihološki rat u pravom smislu reči, protiv ove zemlje i protiv ovog naroda i sa svojim pojavljivanjem u statusu nekakvih slobodnih umetnika, oni su ovo, oni su ono. Ne, oni su u korpusu svih onih koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu i SRS, evo, i na današnji dan, kada obeležavamo 30 godina našeg postojanja, otvoreno sa njima, u pravom smislu reči, vodi takve verbalne sukobe i sve to žigoše.

Hvala, gospođo Jovanović.
Za repliku se javio narodni poslanik Aleksandar Marković, a javio se i ministar Vladan Vukosavljević.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Ipak ste meni dali prvo? Mislim da je trebalo ministru da date reč.

Ja znam procedure, gospodine Markoviću.
Izvolite. Po proceduri, vi imate prednost.