Molim vas poslanici, da malo požurite sa vašim pripremama za rad i da ubacite kartice da imam neku ideju koliko nas ima, da možemo da nastavimo par minuta još da završimo sednicu, pristupimo glasanju.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 80 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodna poslanika.

Nastavljamo pretres u pojedinostima po 10. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.

Na član 38. amandman je podnela poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospođo Gojković, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo da nastavimo ovu ozbiljnu priču koja je od velike važnosti za Republiku Srbiju, a ovde moram da potenciram gospodine ministre i svaku lokalnu samoupravu.

Ovaj amandman suštinski je naša želja da produžimo rok korišćenja i posle 30 godina, ali mi smo stavili u zadršku ako ima nekih razloga da pojedini nadležni državni organi to, iz njima poznatih razloga, onemoguće da se to onemogući. Koji razlozi mogu da budu? Mogu da budu ako se arhivska građa ne pohranjuje na adekvatan način. Izneću primer iz grada Novog Sada, odakle je i gospođa predsednik, kolega Mirčić i još neki tu poslanici, gospodin Mićin, koja je zaista u pravom smislu reči, to je izuzetno vredna građa, propadala za vreme dosovske vlasti, ko se svi nije tamo menjao i pokrajinska u podrumu bez ikakve zaštite.

Kada su stručnjaci došli sa PMF-a, a to može da se desi svuda gospodine ministre gde to nije adekvatno urađeno, zato smo mi za to da se gde god postoji vredna građa obrazuju, bar imamo toliko mladih stručnjaka sa tih fakulteta, mini laboratorije koje će to da ispitaju. Ti agensi koji su nađeni su bili opasni po život svakog ko priđe takvoj građi, to je zaista neverovatno. Neki deo je čak i potpuno istrulio itd. Posao arhivara, ako neko misli da je tek tako lak uopšte nije.

U drugom amandmanu ću govoriti o sve popularnijoj digitalizaciji kroz jedan primer koji je već završen i uz … da se to nastavi u drugima.

Hvala, vreme ste prekoračili.

Idemo dalje.

Na član 40. amandman je podnela poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Da bi se ta celokupna arhivska vredna građa, kako sa nivoa lokalnih samouprava i Republike Srbije sačuvala na adekvatan način i kako bi bila upotrebljiva za sve one kojima je ona u budućnosti i te kako važna, potrebno je gospodine ministre da se pristupi procesu digitalizacije apsolutno svuda kroz metodologiju koja je veoma ozbiljna.

Vi znate da je projekat digitalizacije Tesline građe u muzeju „Nikola Tesla“ trajao godina. Vi ste uspeli na kraju to da završite. Sada svaki građanin Srbije, svaki student koji želi nešto da sazna o životu Nikole Tesle preko aplikacije koja popularna na mobilnim telefonima, može to da pogleda, i ne samo to, svi mladi naučnici, svi istraživači o onome što nisu imali pojma o životu najslavnijeg svetskog naučnika, Srbina, Nikole Tesle, mogu da vide iz te digitalizovane građe Bilo je preko 160 hiljada dokumenata Teslinih, koji su pažljivo i veoma sistematično, ažurno digitalizovani.

Ovim putem želim i da čestitam celokupnom timu iz muzeja i svih onih koji su im pomagali u tome, počev od prvog pisma njegove sestre, preko veoma važnih dokumenata koje je on imao sa diplomatama, sa naučnicima iz celog sveta. Zaista je to nešto što je ogromno kulturno blago Srbije i bilo bi potrebno i verujem da ćete i vi, i moraće to da uradi svaka buduća Vlada, izdvojiti više sredstava da se izvrši digitalizacija u svim arhivima na nivou Srbije.

Na član 44. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se organizuje izložba arhivske građe danas po pitanju Crne Gore, svakako bi Vuk Jeremić bio jedan od primera arhivske građe. Kako je on to rekao da je 2006. godine – j… majku Srbiji i Crnoj Gori i obrnuto. To bi bio dobar primerak arhivske građe, a Boško Obradović danas drvlje i kamenje baca na nas, njegov koalicioni partner i saveznik, da smo mi krivi za neke odnose između Srbije i Crne Gore.

Nismo se mi, nije se Srbija odvojila od Crne Gore, bilo je obrnuto. Nismo mi na teritoriji Crne Gore priznali drugu državu. Crna Gora je priznala na našoj teritoriji drugu državu. Nismo se mi razgraničili sa nekom državom na teritoriji Crne Gore, nego je to uradio Milo Đukanović i milogorci. Nismo mi ukrali pismo i jezik Crnogorcima, Crnoj Gori, obrnuto je.

Arhivska građa koja bi govorila o tim vremenima od 2006. godina na ovamo, jasno bi pokazala da su nam uzeli mnoge bivše jugoslovenske republike i teritoriju, uzeli su nam i jezik, uzeli su nam pismo, deo naše kulture, uzeli su nam slova. Evo, Crnogorci, oni su izmislili dva slova, znači imaju 32. Nemam ništa protiv da oni koriste svoja dva novonastala slova, ali sam protiv toga da oni koriste 30 naših slova. Neka nam vrate 30 naših slova, pa neka oni govore sa svoja dva.

Protiv sam toga da uzmu deo naše kulture, hoće da uzmu naše svetinje. Dakle, arhivska građa jasno treba da pokaže da mi dok štitimo integritet Crne Gore, oni ruše integritet Srbije. Hvala.

Na član 44. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 46. amandman je podneo poslanik Žarko Mićin.
Nisu nam sinopsisi jednaki meni i zameniku generalnog sekretara, pa proveravamo.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Žarko Mićin.

Zahvaljujem se poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, predstavnici ministarstva.

Podneo sam amandman na član 46. stav 1. Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti kojim sam tražio da grad Novi Sad ostane upravljač Istorijskog arhiva grada.

Zašto sam to tražio? Zato što je grad Novi Sad, apsolutno to zaslužio. Znate Istorijski arhive za grad Novi Sad ima izuzetno veliki značaj. U tom Istorijskom arhivu se čuva preko 8.319 metara istorijske građe. U tom arhivu se čuva istorijska građa od 1748. godine, u okviru 952 fonda. Hvala vam gospodine ministre. Hvala vama. Hvala Vladi Republike Srbije što ste prepoznati značaj toga da grad Novi Sad ostane upravljač Istorijskog arhiva, što ste prepoznali trud grada Novog Sada na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, da očuva istorijsku građu. Hvala vam što ste prepoznali koliko smo unapredili kulturu u Novom Sadu zahvaljujući čemu smo i evropska prestonica kulture za 2021. godinu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da treba objediniti arhive koje se odnose na bezbednost zemlje, a to jeste da budu arhive na jednom mestu, pre svega u sastavu Vojnog arhiva kada su u pitanju informacije i arhivska građa što se tiče MUP Republike Srbije.

Obzirom da sam radio više od 20 godina u službi bezbednosti mogu vam reći da su u to vreme bile veoma dobro čuvane evidencije bezbednosnog sistema, arhivska građa, saradnja sa Vojskom je bila na najvišem nivou.

Što se tiče Arhiva moram reći da je posle 1945. godine, od 1945. do 1953. godine oduzeta imovina od naših građana, a da desetine i desetine hiljada građana ne mogu da dođu do dokumentacije o oduzetoj imovini i na taj način trpe štetu. Dosovski izdajnički režim je 2000. godine otvorio sve arhive agentima i stranim obaveštajnim službama, pa su postavili i svoje savetnike i agente i instruktore u policijske strukture i u službu bezbednosti, BIA, MUP i u resor vojnih obaveštajnih službi.

To je taj izdajnički režim dosovski koji je naneo neprocenjivu štetu organima države i bezbednosti naše zemlje i zbog toga se mora povesti više računa o jedinstvenoj bezbednosnoj situaciji kada je u pitanju arhivska građa.